Употреба речи главе у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

кост по кост из малаксалога тела чупали, издахнуо је; па сад они који су га до смрти мучили, дођоше да му чело мртве главе мртвачку свећу запале. Ала су милостиви ти људи, ти ближњи наши!...

Али на његовом гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега

“ Сад дође и на мене ред. И мени се учини да ме с неком особитом пажњом онај црномањасти господин од пете до главе мери... Затим се примаче једном од наших кувара, па му нешто пришапта.

“ Она ме погледа од главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: „Шта би желели?“ И она ме опет мирно и ћутећи посматраше...

Са таким мислима сам и заспао. Кад сам се тргао, беше сунце на заходу, а чело моје главе видео сам једнога човека где поји коња...

Например, јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим напретком. — Милисаве, изиђи-де ти напоље! Милисав изиђе.

Онаке девојке нећеш наћи ни усред Крагујевца...“ Па зар мислиш да је главе обрнуо? Јок, вере ми! Ћути вам он као земља, па из моје куће, лепо, крадимице, све поред потока, па у Сремчев воћњак...

„Бре, дете“, рекох му ја, „нећеш је узети, док је на мени главе!“... Е, није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! Учитељ само ћути и слуша, па се некако сетно смеши.

Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

овде не игра сасвим достојну осужденија персону, и он лаже како најбоље зна и може, ал' ваља му простити, јер му је до главе. Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути.

„Ај, ај! Зла нам срећа и с нашим лакомством, — рекну они једва крећући се — за лисицу ли ми мал' главе не изгубисмо!”| Наравоученије Неситост и лакомство хиљаду зала на људе навлаче, сеју свуда раздор и несогласије,

Пошље дакле лисицу те их завади и растави. Онда лав, на сваког понаособито ударајући, свој тројици дође дође до главе.| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га.

Зачињу и рађају неке главе премноге ствари сваки дан, но чемује све то подобно? Лукавим лисичићем, или оним маленим летњим мушицама које у исти

саделану, коју је позадуго гледала и тамо вамо преметала, но не чујући од ње никакве речи, тури је говорећи: „О чудне главе без мозга!” Наравоученије Ово приличествује онима који све своје достојинство у вњешном украшенију полажу.

поносити се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава својих нимало не марити, ту управ принадлежи: „О чудне главе без мозга!

” Кад ови почне у мраку око себе пипати, има шта нађи! Главе и костш мршвих људи! Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори.

ти Нерона и Калигуле заједно, који су желили да сав народ римски само један врат има, да им се с једним ударцем све главе смлате.

144 Дете и змија Дете упази змију, узме штап и рече јој: „Не приступај к мени, јер ћу те с овим посред главе. Ја сам чуо како је нека од вас једно дете ујела и смерти предала.

су нелестни знак истинитога христјанства, а ко год вели да право верује, а неправедно и зло живи, он је сав лажа од главе до ногу, нити он има вере ни закона.

Кратко време! Вами је до шале! Бре, мене ви питајте, који сам све то што вам кажем преко главе преметнуо!” Тада и дервиш каже му да то све што је он страдао, то је за толико било за | колико је он главу у чабру

На|ђу се неке које јој се наругају, и здраво је испсују говорећи: „Гледај-де ти ластавичје главе и памети! Гди она дође да се покаже паметнија и боља од свију осталих птица!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА 65 ВИДИК У АУШВИЦУ 66 ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И

Грешници, с лицима од стакла и гуме, бачени под стабла, у јаме и траве, мале су казане натукли на главе. И док им се лобање кувају, да буду укусна храна за рођену груду, док трубач цеди пљувачку из трубе, сито гробље

Растржу нас коњма на репове, распињу нас на точку, секу нам главе, руке и ноге - страшно! Стрељане нас вешају, поклане нас гуше, не знамо зашто, а није ни важно.

Куда су, кад су, како су настали? с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће. ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан

с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће. ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је заклан јер је клао.

А одсечена је глава, косе плаве, више од живе говорила главе: да се нисмо одмакли од пакла ако је стрелац стрељан, ако је кољач заклан.

Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те

Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без

С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе! СИНГЕР Мића Савић иде преко поља, на коњу носи шиваћу машину.

2. Сад нова сила сија, али не спасава, као што нас ни бивша није спасла. Цена главе пада, ко што је падала, цена брашна расте, ко што је расла. з.

Зар зато да, штитећи нечије шешире, шутираш и разбијаш нечије главе? Главе као лубенице и тикве? Главе као земљане ћасе и лонце?

Зар зато да, штитећи нечије шешире, шутираш и разбијаш нечије главе? Главе као лубенице и тикве? Главе као земљане ћасе и лонце?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кнезови крили су главе, па кад у вилајету порежу све данке, долазило је по 7 или највише по 8 гроша на главу. После тога постали су читлуци,

У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде црквене, то су добро знали и мене у томе

свагда држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису везиру хтели казивати.

би се за другога, а онај опет за другога, а пуста Дрина брза и ̓аловита, па би све однела и ниједан не би изнео главе. Као што ми је отац причао, то су му били најгорчији дани у животу.

све кнезове исеку и своје непријатеље с пута уклоне, и тако да у безопасности буду, и да са тим народ заплаше и без главе оставе, и да чине после шта они хоће.

се, а Турци Ваљевци поплаше се, и одма почели су један по један тајно од други̓ своје важније ствари припремати. Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. пред вече 1804. године.

који није ни 20 година имао, како види то, утрчи у вајат, узме кнежеву шишану, и повиче: „Нећеш, Турчине, ни твоје главе однети, а камоли кнежеве!” опали и покрај Станоја обали Турчина, погодивши га посред котлаца.

” — Онда мој стриц немаде куда, него оде у Ваљево, и кад је дошао, Фочић му рекне: „Јакове Алекса је тражио наше главе пак изгуби своју, но ја хоћу опет од вашега оџака да окнежим”.

Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код цркве у Бранковини без главе са̓ранимо. Глава је остала код Фочића на чардаку.

ова два кнеза, које је, истина, народ обадве кнежине љубио и уважавао, али без њи такође остале су обадве кнежине без главе.

— И тако везир напише бурунтију Реџепову стрицу, да изда четири дахије, да и̓ Миленко бимбаша побије и главе донесе. Тако исто и Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да

Миленко опколи, Турци угасе свеће. Миленко запали доста крпа и баци унутра, засветли се, и они споља све побију, главе одсеку и у Београд донесу.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ. — Јеси ли ти то, газда-Рако? — упита Сима, а чисто му расте капа што га нађе тако убрађена.

Кад бих у Павићеву ливаду, док ти нешто пристаде за мном. Као човек доле... Иде лепо баш као човек... Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји право као усађен!...

Аја! Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране.

измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница. У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.

« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!

Врата се отворише и уђе један човек у турским хаљинама. Осредњег раста, мале главе, кости над очима изишле напред, чело мало, допола чупаво, обрве се саставиле над носом, очи мале и удубљене — нису

Боме, градљике згађају добро у темењачу! Чак се и Живадин смеје, гледајући како градљике одскачу од попове главе... Суну град још жешће, а мој ти поп мантију на главу, па беж' наниже немаде кад ни читу узети.

Био сам сад и код њега — увратих се да видим како је. Кад — он лежи у кревету, а намотао око главе којекаких крпетина читаву чалму... Смешно и погледати! Попадија му гасила угљевље, и вели лакше му мало...

Капетан узе писмо и прочитав стаде мерити новог званичника од главе до пете. — Јеси, море, још где био у служби? — Нисам — одговори нови званичник. — Па шта си досад радио?

Ћата Живан већ поче да се сплеће. Казује им, не само да има репатих људи него има и псоглава, главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола човек од пола коњ; има их с једним оком на челу, колик тањир

— Одмени нашег попу. Наздрави што! — Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху.

Најстаријем, Огњану, беше тек седам година. Сеоску кућу не може задесити грђа несрећа него кад остане без мушки главе. Та је несрећа задесила још многе куће у овоме крају. Многа удовица жалила је и прежалила свога домаћина.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... Него, он није био само поп. Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...

до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехпули!... Па какви родитељи опака и деца.

Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањајy и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао. Тако су текли себи пријатеље. И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. Власт субашина беше велика.

Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!... Запамти, главе се мећу! — Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна.

Ја, славе ми, не бих дао! Да је што друго, на хајд’... Али таке се ствари човеку главе мећу!... Запамти, главе се мећу! — Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. — Ја бих чинио све, само да она не буде његова!

Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован.

Али то не беше сан... Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што

— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!... Јесте, пао је!...

Сунце је било већ на смирају. Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут... И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном

И створи му се страшна слика пред очима: Као он мртав... Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу..

— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. Маринко се стаде церити: — Богме, дијете, па и главе, ја!...

— јекну Лазар. Маринко се стаде церити: — Богме, дијете, па и главе, ја!... Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!... Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И жеље што даве, И бију, и море, још од памтивека, Њу измаме тако у тузи без лека... док поноћне звезде шуме изнад главе. Кô свилени црни ноћни галеб, тако Моја душа пада на талас, полако, И заспи у својим сузама, кô дете.

ГНЕЗДО Плетем своје гнездо изнад ваше главе, Топлије од гнезда у орла и ласте; Ветар отме грану или влакно траве, А, кô цвет џиновски, оно ипак расте.

Подависте више њих у постељама, Него што сте у крв срушили јунака. Узели сте очи фрескама са свода, Главе киповима херојâ из бајке; Спржили сте семе у страху од плода, И реч убијали убијајућ мајке.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

два или три била су празна, у другима су лежали болесници. Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.

обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати!

Та ово је слепац! — А? — упитах ја очима Јоцу. Он ми руком показа таблу више главе болесникове. На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. — Еда што осећаш боље?

Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. Ја му прискочим у помоћ: — Каже ми мама..

Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе. Она као да паде у неки занос и као да себи самој или некоме другоме — а не мени — узе говорити: — Таки сте ви сви,

И таман да заметне уже на казук, а у гомили света опази једну жену која издиже више главе дете у повоју. Капетан баци уже момцима који се чудише његову послу, занесе се и мало што не паде у воду.

— А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више главе, лупи њиме о земљу, сломи га и узе се смејати. И Велинци се даде на смех: — А што, Златане? Шта ти је учинио Вилип?

Хлеб јој прегори, да се цела пећ мора бацити свињама. Облачи стајаћу рубу радним даном. Ни главе не обрће да види шта раде деца, и због ње је Јованкино дете и упало у кречану.

Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио. Не диже главе, не даде му руке, само сухопарно промрмља: — Жи' био! — Ђедо, молим ти се, ја.. није вајде... образ под ноге!

И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак. А недјељом црква, рекох вам, пуна пунцата, па и половину порте притиснуо народ.

Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом. А послије службе: цмок!

А ко је то све преко главе претурио, тај зна како најзад и туга малакше; легну њени таласи по срцу, и уморну површину дотиче само још писмо од

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе прве. А како су живеле попадије, тако су лепо живели и попови међу собом.

девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко да му понекад спадне и сламни шешир с главе. И данас је већ почео своје обешењаклуке. Једна му је већ рекла: »О мустро!« али то њега није много женирало.

Куља свет из цркве; пуна црквена порта. Пролазе једни мимо других, поздрављају се, мере се од главе до пете, тако да ниједна ситница неће остати неопажена, а нарочито што се тиче женскога света.

И тако је за тај пар одложена била ерупција гнева гђа-Сидина. ГЛАВА ОСМА Или продужење главе седме. У њој је описан »јаузн« код поп-Ћириних, на коме се десио сукоб и опточело отворено непријатељство између

какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, »да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли«, како је обично говорила гђа Перса.

После тога сна никако да јој из главе изађе Шаца! Зато овај и није имао право кад је опет једнога дана напао Јулу што јој је г.

И сад, никако да ми изађе из главе то што ми је говорио. Па сам ти, садакана, дрŷго, на муки великој. Једно ми замерање пристоји: ако послушам њега,

Шаца се пре три дана споречкао с Јулом на дéри у башти, као што је читаоцима већ познато из завршетка прошле главе, и опет није долазио три дана, и зарекао се да неће никад више доћи, ни бога јој назвати, него ће отићи у свет.

Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се баца у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако бог да, као зету у

Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се некако увек свршавало Јулиним плачем и гђа Сидиним неуспехом.

— Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал, а другом капу с главе. — А, па, спас’ бог, газда Петре!

Пера Тоцилов, коме је Нића боктер дошао и код њега се добро почастио, као што је стрпљивим читаоцима добро познато из главе шеснаесте.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Само јој очи крупне, беле. Онако увијена у крпама, нарочито око главе те јој се лице готово не види, са тим својим завежљајима и торбама, као неко клупче вуче се и пузи по улицама, једнако

Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори. И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој

И тај јој расковник дошао главе. После неколико година дрвари је нашли у тој огради од камења, њеном жељкарнику, мртву, згрчену.

Исто онако стидљиво, насмејан, блажен, бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући где ће да ступне, склањајући се сваком. И тако иде свуда.

Такав је увек. Нити га ко зна од, чега живи, где станује. Само онако испружене главе, гегајући, не гледајући у никога, иде, вуче се тако по чаршији скупљајући око себе испушене цигаре, н чекајући да чује

иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.

му сваки час брижно, као своме рођеном, исправљају, намештају скрштене руке, лице, очи, бришу, чисте га и пазе да више главе му било свећа, било кандило не угаси се. — Ех, зар кадгод што знало, попило, окусило, зарадовало се...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам, истина, по свету прошао, ал’ ви опет више од мене знате; кад говорите, не могу да вам речи у’ватим репа ни главе, тако високо говорите. — Ви сте велики ђаво, господар-Чекмеџијић! — Ал’ ви још већи, фрајлице! — Не би’ рекла!

Никад се не састају, а ужасан рат међу собом воде И све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте Ћирковића. Дан св. Николе, први зимњи светац.

Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео. Често више вреди срећа него мозак. Мица умре без порода.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— О Бога му.... — Савски мост тек што није одлетио у ваздух. — И још Путника задржали па у ђенералштабу погубили главе. — А и влада ноћас кида у Ниш. — Ама каква..... ама јел'те ко сте ви? Ви лажете! Ви уносите забуну! Ко је овај тип?

Христић је корачао сагнуте главе, са рукама на леђима, и при сваком фијуку топовског зрна сагињао би се и плашљиво прилегао.

се била испречила на самом улазу са разјапљеним црвљивим трбухом и уланским сјајним и репатим шлемом више размрскане главе. Онда он уђе у цркву.

дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико је тих црних дана претурио преко главе.

да се жени, која га је кришом посматрала, чинило како никад у свом животу одвратније и гадније човечије главе није видела.

дошао, да убрзо, само после неколико дана, испољи опет све своје ружне, простачке особине једнога грубијана, геака од главе до пете, варварина.

Тај чудни млади човек био је њихов заједнички идол. И та кућа, без мушке главе, добила је у њему све. Дубоко у ноћ говорило се само о њему, о његовој души, очима, карактеру, гласу и стасу, дубоко у

крпетинама од саргије, узнемирена животиња устручавала се да нагази на мост, и њушећи по земљи сасвим савијене главе, фрктала је ноздрвама, копајући нервозно у оне крпетине увијеним копитама.

шљунка, поток, она на том потоку, замућеном крвљу, угледа једно бело, до појаса потпуно голо, тело сасвим размрскане главе. Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо.

Опет стоји она његова слика преда мном. Бога ми је роб од главе до пете. „Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена ништа не

И зар мењати све ради неколицине који незаслужено пате? Лаж је онај Иван Ланде макар био Рус, лаж је од главе до пете. Али и да није, он би био награђен и без нас.

Африка

Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.

Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари

Обојица певају за то време: „Раније белац није био међ нама, и ми смо секли главе један другоме. Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви.

Овде су црнци сасвим другога типа: врло црни, врло дивљих ликова и блиставога погледа. Не смејући се, не осврћући главе прате погледом сваки наш покрет. Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама.

Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно залученог трбуха. Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности.

Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи. То је болесни Блонде.

Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на

Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке

Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.

уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању колена, у млитавој опуштености руку, и миру обријане главе.

У одаји, увијен у „пањ“, који урођеници доле крај Океана дању носе око бедара, а ноћу се завијају њим до преко главе, спавао је неко на земљи крај моје постеље.

Заплашено нама, неколико крокодила, сасвим бедних и ружних, лагано се спушта у воду; на води се виде погдегде крупне главе хипопотама, а ипак, само где нема зеленила, људи се купају, и нико на крокодиле и хиполотаме више не мисли.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Мање се не прима од десет форинти. ЈАЊА: Од десет форинта, господар нотариус? Камо толики новци? МИШИЋ: То из моје главе не иде; него како је магистрат закључио, тако се ја владам. ЈАЊА (Што ћим да радим?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Зар такав несрећник, па да се буни? Трифун је стајао погурен, са неком кривом, турском сабљом у руци, велике главе, бркат, а из уста су му мало вирили дуги, коњски, зуби.

Желео је да нико, ко је био присутан томе, не може рећи да је пошао погнуте главе. Док су му, код профоза, скидали мундир, а везивали руке, он се присети да Енгелсхофен, једини, може наредити извршење

“ Његов брат, сав у плавој чохи, сребру, сребрној кићанки, одговарао му је, заваљене главе, не вадећи камиш из уста, као да му неку милост чини: „Није ти Павле крив, дебели! Крив ти је Гарсули!

Варвари је шешир, сламни, био пао с главе, за врат, тако да се чинило као да јој нека котарица са цвећем виси, на врпци.

почео би само да одмахује руком, затим да мрмља, да шкргуће зубима, да рокће, а кад би насрнуо, као вепар, погнуте главе, зграбио би противника рукама.

А кад би губио на фараону, као да је од дечијих уста откидао. Па би се враћао дома, погнуте главе, стидно. Кад се вратио из рата, на Францеза, пре седам година, Трифун се још надао да ће далеко дотерати у тогда

Кад се удавала, била је то висока, стасита, девојка, са тешком, тамном, косом, око главе, која јој је спадала за врат. Курјуци су јој имали боју црних змија.

Ропство довека. Док се, погурен, мучио над својим рачунима – јер није био вичан рачунима – Трифун је седео погнуте главе и видео је, као муве, само своје бројеве, на белој хартији, која је била, од дугог стајања, влажна.

Али, све се може, кад је опасност смртна. Везавши своје папире, апшит, из Темишвара, у своју кошуљу, а кошуљу око главе, Павле се спусти у воду, кроз прозор, најежен од страха да свеж ваздух, кад је дигао поклопац, не пробуди кирасира,

Ти трговци, са белим чалмама око главе и великим црвеним турбанима, гледали су га зачуђено, али га нису истерали из чуна.

Она је била скинула трикорн, са главе Исаковича, јер му се беше накривио, при прелазу јаркова. У рушевинама турских утврђења, у разореним баштама, после

Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила. Кад је Исакович стиже, отворила је очи, па се смешила.

Теодосије - ЖИТИЈА

Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим

јер си ме подигао!“ А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче анђелскога образа, и промени му име Растко у Сава.

Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег!

Узевши моју познату ризу и власи главе моје, вратите се у миру кући и ове знаке предајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме жива нашли, и то

А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као

Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи? О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо?

се служба свршавала, отвори гроб светога и видеше га ваистину света Духом, и телом свега цела и неразрушена, и власи главе и браде све светле и целе да има, и као да лежи и спава.

припадајући молимо се, и благоумилно узвисивши глас рецимо оно што им припада, за преподобне и свештене и свечасне главе, веома украшене делима добродетељи: О, двојице богоизбрана, свети и дивни, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

етничкој групи има индивидуа различитих антрополошких особина (долихоцефалан или брахицефалан облик лубање, индекс главе, раст, комплексија итд.

Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе по Косову“. Он је опростио Бановић Секули само зато што је нећак његова пријатеља.

Због њихове несаломљиве воље сматрају их за врло тврдоглаве: називају их „тврде бошњачке главе“. Без сумње их због тога Ере, и са разлогом, сматрају за мање гипке у интелектуалном и у моралном погледу, за тромије

И у томе су веровању упорни, праве тврде „босанске главе“. Али се иначе међу њима наилази на даровите људе, који, иако нешколовани, имахришћанима, који за сваку биљку имају

И у томе су веровању упорни, праве тврде „босанске главе“. Али се иначе међу њима наилази на даровите људе, који, иако нешколовани, имају особину да наслућују и предосећају

Најлепши су они превези чији везови имају старе шаре без шљокица и срме. Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса.

Људи су напустили стари крој одела и беле пешкире које су око главе обавијали (сад се ретко виде) и преко Врањанаца усвојили чакшире и гуњче од црнога сукна, који још немају онај бољи

Таква је била завера Зрињскога и Франкопана, којима су Аустријанци одрубили главе 1671. год. У Хрватској је после тога укинут устав и заведена насилна владавина.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво. Онај мали лопов хитро се успуза до моје главе, помириса само моју њушку и престрашено промуца: — Па ово мирише... Стани, стани... Ово мирише...

— забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки стари препредени мачор, лопов од главе до пете, по носу му се познаје! Кладим се да ће тај читаву ноћ висити горе на нашој сланини. Тај ти не лови мишеве!

Сви одоше да спавају, а ја остадох сам поред огњишта с чађавом сланином, објешеном високо изнад главе. Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све

Сад се Жућо сваки дан шета испред Тришине воденице и хвали се кокошима и врапцима како је он Тоши дошао главе. Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене. — Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши.

о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

напоље Напоље из моје живе провалије Из голог очинског стабла у мени Напоље докле ћу викати напоље Напоље из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже

растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје крпице Ја ћу теби твоје (1955) БЕЛУТАК БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи у свом страсном Унутрашњем

је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим оне коју воли и која ће му доћи главе Не види ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА Досадио му је круг Савршени круг око њега Застао је Тежак му је терет Сопствени терет у

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ (клонуо): Јесте, тако је! (Уздахне.) Тако је! (Ућути оборене главе.) ЉУБОМИР (после извесне паузе): Имате ли још шта са мном да разговарате? СПАСОЈЕ: Ништа више!

(Трпа хитно у џеп.) Ово је највећи писмени доказ вашег неваљалства. Не дам вам натраг овај докуменат, по цену главе вам га не дам! СПАСОЈЕ: Не тражим вам га, чувајте га, требаће вам.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Његова глава у црвеном вечерњем ваздуху била је готово бела. Помислих како бих, да сам девојчица, уздрхтао од главе до пете гледајући га, али Рашида само рече да је гладна и спусти се низ насип где су џокеји оставили опрему и торбе с

осмех, али то није био осмех: као и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди.

Пођох улицом шутирајући празне конзерве, док су бабе као корњаче извлачиле главе иза прозорских стакала. На тргу сам се зауставио, том тргу равном и округлом као палачинка у чијој се средини налази

су им били пискави и неодређени, а кроз стаклена врата видело се како једна према другој нагињу своје златокосе главе. Читава та кућа, са баштом пуном младих биљки, деловала је чисто и свеже.

- У реду! - ставила је прсте у уста и звизнула а пола купача са плаже окренуло је главе према нама. Атаман је схватио знак и дотрчао.

скинуо сам сандале и скочио у Тису. - Само још три! - дигао сам прсте изнад главе. ВИИИ Ипак нисам одржао обећање.

Видео сам Меланију како стоји на скели чекајући Маркоту, а дланови јој се зноје. Видео сам је како одлази погнуте главе. Атаман ју је видео нешто другачије, али о томе није желео да говори. — Измислићемо нешто, Рашида!

Саша Албрехт ме је погледао као глисту и, отпљунувши у страну, рекао да су неке главе начињене од дрвета, неке од плеве, а неке од гована. Нисам га питао шта мисли тиме да каже. Нисам ни морао да питам.

Око нас је био само песак и вода, а једна чапља стајала је главе подвучене под крило. — Нећу! — слегао сам раменима. — И у бикинцу си готово гола.

- покушао сам да Рашиди кажем очима, а она је потврдно климнула главом и наставила да корача усправна и подигнуте главе као да иде на бал.

Грађани су је посматрали избацивши главе кроз прозорска окна и сада су још више подсећали на корњаче, али нисам имао времена да мислим о томе.

- рекла је једна од оних двеју, мислим она чија је офарбана коса подрастала, тако да јој је глава била шарена као главе једне врсте барских птица којима сам заборавио име. Одговорих да није. Оне рекоше да у томе, ипак, нечега мора бити.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Кад наједаред искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње.

нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за три дана Милорадовића из главе истребила. Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави.

Но ту је господар Софра показао да је негда табак био; под таквим ударцима све су главе попуцале. — Хајд’ сад опет да пијемо, да уталожимо код кога јед, код кога страх. — Свети Никола, благодарим ти.

— А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.

— Ја сам највише изгубио, немам газдарице. Ожени се једаред. — Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе? Никад не могу је заборавити, ту добру моју матер. — Који дан биће година како је умрла, биће парастос.

Данас је код једног, сутра код другог, или обојица дођу господару Софри, да му из главе тугу избијају. А шта је са Пером?

Срамота му је; казаће: Ти си га тако одранио . Тако живи Пера. 3аиста Сизифов посао. И опет не да себи из главе избити. Почне па падне, па опет почне па падне; и све тако. А покрај тога живео је чемерно, бећарски.

Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте теја, чаја!” И пургери хвале како је добар „теј”.

Седне до Шамике. Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете. Узрујани пургери то не примећују.

Једва може да послови. — Мила Јуцо, узми из тог зборника какву молитву, моли се да ти бог то из главе узме што си наумила, а од сватова неће бити ништа; сад сам све покварио.

да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за нечим што је на дохвату а не моћи га

Црњански, Милош - Сеобе 1

ГРОЗАН, МУТАН БЕЗДАН, ШТО У ТАЈ СУМРАК ОДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО 65 ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ

Не разликује таму око себе и таму у себи, и широм отвореним очима, у мраку, не види ништа. Скакање жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој

затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.

Сан и отежао, јахао је погнуте главе, кроз травуљину. Што је бивало топлије и јасније на небу, све му је било теже. Коњ га је одмерено клатио и то га

Тако, пошто су у први мах скоро сви полегали, под шаторима, по рупама, на слами, све их је више било који су подизали главе. Смркавало се у логору. Угасише ватре, али је тишина, тишина за сан, изостала.

Прошао је тако ћутке, а погнуте главе, добрих пола сата за крмачом, цео пут од великог студенца, код градске капије, до дрвеног крста, пред гробљем.

Погнуте главе, одупреше тешке ноге о земљу и поставише се, ћутке, један до другога. Кад, испод ока, погледаше десно или лево, видеше,

Искидане коже на потиљку и плећима, где је, у малим комадићима, као залогаји, испало крваво месо, погнуте главе, обезнанио се од бола, при крају. Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова.

Није му било стало да је преотме, нити да живи, после, са њом, још неколико година. Погнуте главе по цео дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после обавести брата, па да је отерају, па да се помире, да

Са таваницом изнад главе и постељом белом своје снахе испод себе, затворен у четири жута зида, осети се потпуно одељен од света.

све од самих комадића свиле, тако да се чињаше као цвеће багремова, са меким, округлим таласом трбуха, клонуле главе, насмешена у полумраку, узвијеним уснама.

у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

рођено у фебруару, биће превртљиво, верују у Пољицама, а у марту, држе у Босни, биће „дугога вијека, али врло деверли главе“.⁶ Деца која су рођена истог месеца називају се једномесечићи и за њих се сматра да су судбински повезани.

⁴¹ Пред полазак свака повојничарка ваља да детету метне више главе једну пару говорећи: „Да купиш брата!“ Ваља се, такође, и да тада пљуне у правцу детета и каже: „Гадно“, „пу гаде“ или

Кад жена роди слабо, болешљиво дете, па се уплаши да ће умрети, она му онда прелије преко главе унакрст неколико капи воде освећене на Богојављење.¹⁰⁵ Чим се дете роди, обичај је да прво падне на голу земљу.

Да не би дете „нагазиле ноћнице“, ставља му се испод главе бели лук, и ту стоји свих четрдесет дана по рођењу.¹²⁴ Опасивање конопцем породиљине постеље такође се сматра добрим

) замишљају се у виду птице-детета, вретенастог тела и несразмерно велике, чупаве главе. Они ноћу лете, а препознају се по продорном звиждању, хучању или плакању.

Добра заштита од ових опасних бића јесу и гребени који се стављају детету поред главе и поред ногу. Вук спомиње и наопако изврнуте вериге као моћну заштиту од вештица.

од вештица, вампира, море и осталих демона), босиљак, конопља и, нарочито, катрањива крпа, која се меће испод дечје главе.

“ Затим му маказама исече помало косе са четири стране главе (изнад чела, с потиљка, изнад десног, па онда левог уха) у облику крста.

је направило самостално прве кораке, умеси обредни хлеб поступаоница („проходача“, „поступача“), а затим се изнад главе — разломи. Ова погача представља „радоносно обележје“ изузетно значајног догађаја у животу детета — почетак ходања.

дијете ићи, онда умјесе погачу, па скупе сву дјецу (која могу трчати) и момчад из куће, те је изломе дјетету више главе: како које одломи комад, а оно бјежи оданде (да би и оно дијете онако трчало.

дигне изнад главе и цвркнуте као миш — ’п’.“¹⁸ Овде је, очигледно, на делу магијско разбијање чини и одбрана од демонског дејства додира

У Поморављу, кад се девојчица око своје петнаесте године задевојчи, она косу сплете у плетенице, које увије око главе. Девојке за удају, понекад, у коси носе задевен цвет, а некада су носиле на глави перце од голубице или грлице.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања! Те вишње су ми, изгледа, дошле главе! Заспали смо око пола једанаест и тако нисмо ни дочекали нову 1951. годину, која се тихо дошуљала до Чубуре.

шеширима и новчаницама од излизане свиле: из тих малих тајних скровишта оне пажљиво ваде новац и купују зелен и рибље главе — старице из влажних троспратница на чијим балконима чувају три букове цепанице за страшну зиму која се сваке године

је данима издалека пратио њен ход улицама, познавао је начин на који носи књиге или забацује косу нервозним покретом главе, а неколико пута њене очи у пролазу задржаће се дуже него што је природно на њему, насмешене и испитивачке (или му се

Будућа професорка поче са уобичајеним командама. Најпре трчање укруг око дворане, затим превртање преко главе, а онда Бел Ами више није имао где да скрије главу —дошла је на ред вежба на карикама и колона се вртоглаво смањивала

Тамо где се плаћа чак и цвеће. Поново му је под стопалима тврдо набијена земља зарађена на пушку, кров изнад главе и лавеж паса напољу.

и мајку, повећане и ретуширане, мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три

Хоћеш нешто да попијеш? — Нећу... — рече Жан Жик — Опрости, нећу. Морам да идем. Изишао је погнуте главе из Касине, где више никога није познавао. Ногу пред ногу, одшетао је полако до Калемегдана.

Келнер је управо тресао мрве са стола или се правио да их тресе. Видело се да је претурио толико тога преко главе. а да га све то ипак није сломило.

Лепо му стоји кратко подшишана коса. Има срећан облик главе. Осмехнула се: са тако ретким талентом за живот, он је и од овог места направио свој посед, у коме му је мање

Као да је из Београда, где је рођена и одрасла, понела са собом и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«, оштро и мангупски обесно.

Овај? Ни он. Нина примети мршавог проћелавог мушкарца четрдесетих година, који је погнуте главе јео сам за малим столом уза зид. Он је једини није ни погледао.

Поче да се избезумљено отима, али се застиде својих трзавих покрета; сама је себи личила на кокошку тек одсечене главе која панично клепеће крилима по бетону. — Не бој се. мала... — режао јој је момак у врат и ухо. Не отимај се!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ти људи, који се не покоравају никаквој власти, повијаху главе често пред духовним оружјем најстаријег свећеника! Њихове жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за

Је си л’ браћу окупио, Бане Јоко! Кâ што си се научио, Перјаницо! Да душманске с’јечеш главе, Мегданџио!... — Нека, Јоке! — рече он још блаже. А онда стара прихвати: Куху, Миле, мој соколе, куку мајци!

И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.

племеном и Ћеклићима, те овај исти владика, који тада тек бјеше настао, мирио их је и умирио за шездесет и четири главе! — Ух, страхоте! — рече Јанко. А зар ти, Крцуне, не видиш колико је то зло?

— И не био! — дода други. — Како ће смирити толику кавгу? Како ће пресудити за толике мртве главе!? — С помоћу божјом, као и до сада! — прича трећи. — Занаго, без самахне божје помоћи, ту не помаже људска памет!

У позадној тишми наиђе на Крцуна Сердарева, који му исприча шта је посвршавано. — Пребисмо — вели — главе за главе и раве за ране, а за сувишак, за сваку главу да се плати цијена крви: стотину и тридесет и три цекина и по,

У позадној тишми наиђе на Крцуна Сердарева, који му исприча шта је посвршавано. — Пребисмо — вели — главе за главе и раве за ране, а за сувишак, за сваку главу да се плати цијена крви: стотину и тридесет и три цекина и по, један грош

„танке књиге“ кроза студене врлети, кроз пустиње и мрачне шуме, често бранећи се од звјерова, чувајући боље него своје главе те лаке ствари, које свуда небојше и немирници дочекују с поштовањем, па и са страхом!

Затијем јој скине капу с главе и отиде, а жене јој ставе мараму, опашу је женским појасом и одјену је. За совром тада напија сватовски стари сват

— Гле! — викну Саво поисправив се малко на одмарачи, на којој лежаше одјевен и покривен и зачалмљене главе. — Откуд ви, господине Јанко! Срели сте се с попом, је ли. — Јесам. Знам све! — одговори он веома задихан.

Сваки турио камен под главу, покрио лице и груди струком, загрлио вјерног друга — џевердар. Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде.

Кад стигоше на пређашње почивалиште, спустише мртваца и рањеника, па у журби покупише торбе и струке; посјечене главе Марко смјести у торбе. Проговори Маркиша: — Погоди мој несрећни сан!...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Је л’ то лепо? ЖЕНА: Је л’ то поштено? ОТАЦ: Овде мора човек да има три главе да вас разуме. ЖЕНА: Гледајте, тато, молим вас, ни капу ми није купио, а камоли што друго!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Пажњу привлачи опис старачке главе; савет дечаку, иако пун прозаизама, духовит је: Искуство није дромбуља да на њему муфте свираш, А није ни расад

Радовићев отпор према Лепој Књижевности више је спонтано неповерење једне здраве главе, док су надреалисти од тог отпора изградили читаву догму (којој, уосталом, нису остали доследни).

СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА Текст је пародија на извесне причице без главе и репа које се, обично, налазе у букварима.

и Југославије да повере многе своје тајне, да открију своје страхове и зебње, и друго што им никада не избија из главе. Био сам у жирију који је оцењивао њихове радове: прилика да се ослушне детињство Европе, или бар једног његовог дела.

Јасно је да овакав курс диктирају оне главе које мисле да се социјалистички човек изграђује у ватри јаких парола, и да с проверавањем верности социјализму и

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Ништа него право. ГАВРИЛОВИЋ: Али, молим вас, то није из моје главе изашло. Ево писма. ЖУТИЛОВ: Не помаже вам ништа. 8.

ГАВРИЛОВИЋ: А шта ће бити с нама? ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су неке претеране главе тражиле, него што је право. ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

XВИ и XВИИ век су најгора времена која је српски народ претурио преко главе, и у таквим приликама није могло бити речи о напредовању књижевности.

Поезија је код њега ствар главе, разумна, симетрична, сређена, и њему је увек потребна или једна идеја или догађај да изради песму.

Несређена духа, необуздане фантазије, мутне главе, у глумачкој жељи да игра улогу генија и да зачуђава читаоце, он је у корову своје разуздане фантазије угушио оно мало

Играју се народне игре, скупљају се и певају народне мелодије. Општи идеал постаје бити Србин од главе до пете, у свим унутрашњим и спољашњим манифестацијама свога бића, Сав Србин.

за ове песме какву аналогију или слику, ја бих их упоредио с оним источњачким сабљама димискијама, чија оштрица сече главе, а чији рез блиста као огледало.

Милићевић, Вук - Беспуће

збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.

то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.

непомично, као урасло у испуцани црни, издерани под, немицано тако дуго времена и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком.

И ударају цестом по војнички чизме жандарма, тресу им се перјанице, бљескају бајонети. А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.

А пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.

Гавре Ђаковић не обраћаше пажње на људе који смицаху с главе своје црвене капице поздрављајући га, ни на жене ни девојке које му се уклањаху с пута и шаптаху нешто за њим.

Звоно застаде у тренутку кад он ступи на црквена врата, скинувши шешир с главе, и његови кораци одјекиваху по каменитим плочама, угушујући слабашно појање које допираше из пијевнице.

крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон, са потамњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова

вратише неки радници из туђине и уз пјесму полетише кроз село, збијени и стијешњени да су им ноге висиле из кола; а главе им се помаљале, с искривљеним лицима од пјесме коју пјеваху из свег грла.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стоји. Од свију послова, и канцеларијских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.

ГЛАВА ТРЕЋА Она је управо најинтересантнији и најглавнији део целе приповетке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове треће главе и почиње права приповетка.

и најглавнији део целе приповетке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове треће главе и почиње права приповетка. Освану и давно жељени благдан рождества Христова.

— Чуће се! — додаде домаћица (онако полако), намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче. — Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица.

приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је Максим учитељ. Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Збогом, сунце, на западу јасно, Ал' за гору заилазиш красно, Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не жалио нико да погине.

Ој Шубићу, Јуранићу, Турске главе Беу траве, Мачи ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па

Ал' већ Пега с неба се спустио, Док длан о длан, до менека стиже, Мени с' коса од милине диже, Па довати с главе шушљајицу, Па је лупи доле о земљицу, Узјâ Пегу, а он макну крили, Па под облак за час одо тили.

Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина!

“ Земља тутњи, звекета оруже: „Црн му образ ко пред Турком струже!“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше.

Тамо, брате, ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!

Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве! Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од

Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве! Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од јејина и од

о невољо моја! Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато,

Загрлили с', оборили главе, Па сузице роне украј Саве. Кад и згледа, онамо поита, Па и вако млађане запита: Што плачете, што цвилите млади,

Ја и виде де право ка Саве Удесили дугоуве главе, Па повика дичним соколовим': Акобогда са трицама овим? Ал' најстариј' уши нарогуши, Окрете се да ме ногом бије:

воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за часак тили Де с' магарци тамо осилили, Укочили дугоуве главе, Па се бече и чаршијом славе.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ехеј, с главе скинуто, испод репа извађено, нит му старо кашље, нит нејако плаче. И ја бих тако знао. И да чудо не гледа очима,

јесењег поподнева кад је живописац брадоња насликао дједа Раду као светитеља (са строгом брадом и небеским ореолом око главе), а ево ти једног руменог предвечерја брата Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно)

— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву моју

жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он презриво пљуцну на гранату и диже је поврх своје главе. — А зар ти мислиш, куме Рожљика, да је калајџија Мулић догурао дотле да живи од овакве гвоздене поганштине, је ли?!

добри Ђукан као да се ништа догодило није, сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а онда се једног дана огледа од главе до пете и брижно уздахне: — Аман, браћо моја, кад ће већ једном тај преврат, ево се сасвим огоље и обоси!

Као да сам слутио да ће ми једнога дана главе доћи. Џакан диже руке као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку варицу или

обављала је Маркова тетка, Марта, спечена џорлава удовица, која није ни умјела друкчије разговарати него из љуте главе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ко нешто не зна на време, тешко њему! Ако се нешто крупније није замутило између аге и бега, ево главе! Ко зна шта је све однела вода Док је и ово испливало на видело! Пази шта сам ти казао.

А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе! То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе! ХАСАНАГА: Док ја нисам узео војску у руке, на шта је, кажи, ова крајина личила?

Одједном нешто заладило... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Идем да га дочекам и да разговарам. Да још то претурим преко главе. А ти да ми се нигде ниси макла! Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем! Кадија је дуго чекао!

Неће дуго чекати да је види. Рекох да је свадба за недељу дана. Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан. Ко да ми неко чезе о леђа сломио.

А и материјал је првокласан. ХАСАНАГИНИЦА: Па ме чека крај неке воде у џенету. у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Само шајкача и коса остаје онако како их намести. А и други су га накарађивали. Узму па му пола главе обрију, уцрне га чађу или другом којом бојом, прикаче му остраг неку крпу, реп од животиње, или нешто друго.

Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима.

У шалварицама, кратком, тесном минтану са широким рукавима, опасана бошчицом, у лаким папучицама и повезане главе, иђаше ти. А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама?

Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.

Влага потока још више ме дирну. Мека, сочна трава набујала, а више моје главе склопило се грање и лишће. Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка

Ти си од топлоте збацила покривач, руке беле, пуне забацила више главе, коса око тебе у нереду а прса уздигнута и разголићена... Твоја се мајка скупила, увила, покрила главу и спава...

Мати се врати из кујне где беше затворила врата за тобом. — Где је? — упита ме. Па кад те виде уз зид, оборене главе, скупљену, згрчену над дететом у крилу, брзо узе дете од тебе. — Што си ту села? ’Оди, приђи... Што се бојиш?

— Хајде, хајде! ... — И остави у страну дете, тебе посади за вечеру. Ти си погнуте главе ишла, села, узела залогај, али тако невешто као да први пут једеш. Мајка те нуткаше, меташе пред тебе јело.

сам кришом бацао поглед кроз прозор у гостинску собу у којој она беше спремна да је види свет и припали јој свећу више главе.

Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...

То беше први снег. Из гостинске собе светлуцаху свеће више материне главе и каткад допираше тихо, једва чујно, нарицање неке старије жене, ваљда њене другарице из младости.

Ти си стајала погнуте главе. Било ти је хладно, али си ти једнако дете утопљавала, пригрљивала, а оно сисаше комад црна хлеба.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Преврнем лист, преврнем и други, пред очима ми главе пролазе кô лубање коштане мртвачке; сад ево већ „откровенију” ред.

” И пође була узаном стазом, шири јој се срце наданим спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из

стазом, шири јој се срце наданим спасом, под стопом њеном снези се топе, јер над је тај греје од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким

студени снежној зимнога дана, непрестано чека бегунац лепи, надом се греје, вером се крепи, греје је нада од главе до стопе, под стопом се њеном снегови топе.

за име бога да л' сам чула право?! Дрктала је була од пете до главе, чујући поздрав игумна Варнаве, са бледа лица кад јој паде вео, и Варнава као да задркта цео.

Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци?

дрека Филишћана, ал' ниједног свата нема да се такне смелим диром Самсонова дивског тела, Самсонова тела дивског и главе му бујног реса, — зарасли су срамни трази Делилина кобна реза!

Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна

врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела. И на круне и на венце и на митре од обреда, и на старце и младенце, на румена и на бледа.

на мене било, да никог за То не криви свет: Јер, што је души ломило крило, те јој у јеку душило лет, све је То с ове главе са луде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом

аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.

језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере.

Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.

У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело мећу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож,

уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене.

пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе! — па извади уши и на сто их баци.

Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути.

Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути.

кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабље и главе јој све три одсијечем; ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе.

Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се а гајде под пазухо, па

У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо амо те за њом, а она опет

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Да мужа одалачи столицом. КУМ: Или да му лете тањири око главе. СВЕТОЗАР: Но, второ, ни она жена није добра, која по кући лупа, праска, слуге и слушкињу грува, мужу не да ни

ДОКТОР: Ја знам, да сам вас увредио; али шта можете друго од празне главе очекивати? Срамота ми је од млађи. ПУТНИК: Признати погрешку није никада срамота.

СТАНИЈА: Да како? ЉУБА: По немачки. СТАНИЈА: По немачки. Немац ће Београду да дојде главе. Како може да не буде о акшаму дванаест саати? ЉУБА: Код нас је дванаест саати кад је подне и поноћ.

СТАНИЈА: Зашто је срамота. ПИЈАДА: Е, срамота, да. СТАНИЈА: Јес’, ви немате срамоту. Ајде, да скинем ја мараму с главе, па да идем по сокаку. ПИЈАДА (смеје се): Ала би била велика срамота! СТАНИЈА: Што, тебе то није ништа?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Треба малко да се умериш, ти си госпођа. СУЛТАНА: Гора сам него слушкиња код тебе, напустио си ове да ме каљају од главе до ноге. ТРИФИЋ (гледи у Персиду): Шта сте јој радили? ПЕРСИДА (слегне рамени).

(Прети јој песницом). Курјачко семе, ја ти морам то лудило истерати из главе, макар ти цркла. Таки моли за опроштење! СУЛТАНА: Ах, ово је велико искушеније. (Клекне.) СРЕТА: Дигни руке.

Ја сам твоја госјгођа. СТЕВАН: Иди па спавај, боље ће бити; нек ти мало изиђе из главе бокал. СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана? СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна.

официр неки при командирању војске, опазивши изненада свога бившег учитеља, који је строго с њиме поступао, клобук с главе пред њим скино. Ово нека се и са мном збуде!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

С простором луди опрезно се друже, А океан им стоји изнад главе; Гледа их како бициклима круже По уточишту, гледа их ко мраве; у равни океана траса птице, Вршак тополе, крило

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера! Све из главе, све слободноручно! У ствари, једанпут сам хтела да као напустим тај свет и пођем тако са извесним деда Дрљом Аласом

Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још

Живота ми, мислила сам да је кец!“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још

кафанама и посматра друге Београђанке, док оне, несрећнице, пуне зелене паприке млевеним месом, а потресним истинама главе својим ћеркама — трећим Београђанкама, које ће се такође начисто прећи у животу. Али, вратимо се на почетак!

Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга? Баци корпе и као без главе отрчи кући: „Господару, дај ми брзо коња да бежим у Самару!“ рекао је. „Шта је било?“ — пита господар.

Заклела бих се да је некако, на свој нарочити начин, прокљувио да сам заћорена у њега преко главе, мислим, као у романима и све што уз то фура.

Морам да те пратим — то је јаче од мене! Лежим тако у свом бункеру покривена преко главе ћебетом и, као, совишем, а маман и матори размењују мисли, и не слутећи да сам будна као Исток и Запад из истоимене

— Ти си стварно луд! — И јесам, али ни он неће злостављати нашу девојчицу. То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа? Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам!

ГЛАВА XИВ После главе XИИИ, у којој се догодило много тога, и коју ће критичари с правом сматрати најуспелифим поглављем ове хронике О Ани,

Ишао је лежерно савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље помаде сваког јутра.

Леди Ауфингер! Пошто су ми се многе ствари попеле наврх главе, нема потребе да стављам још и књиге на теме, зар не? Хоћу да тај чивилук од жене ушијем и на њеном терену!

Зна се: гајба ладна, а светло не сме да пали, не да газдарица, да се троши струја. Телевизора му наврх главе, френдови се разишли, свако својој кући, свако се поновио, чак и онај блесави Кепа што је највише лајао набацио нове

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Но у тебе видим лепе аљине; ти си морао боље среће бити. АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права? АЛЕКСА: Видиш да си прост.

ЈЕЛИЦА: Готт! Господин барон! БАТИЋ: Леп барон! МАРКО (пљесне се по челу): О, луде моје главе! У какве сам руке хотео себе и своје добро предати! МАРИЈА: Господична, сад сте довољно извештени.

МАРКО: Јес’ чула, девојко, ја сам теби сто реди казао да ћеш ти мени главе доћи с тим твојим руманма. Више да те нисам видио с тим књигама, разумеш ли?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У Мачка лула већа од главе, шалваре турске од свиле блиједе, одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном,

Низ неке стране, урвине праве, лете на туру и преко главе, репови праше, очи се жаре, а торба дрнда низ камењаре. Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје

Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве.

Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу. Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и

Пропланак тоне у густој трави, погнули главе звончићи плави, блистају крај њих маслачци жути, док бијела рада у сјени ћути, насред пољанка, у сивој боји,

Легоше на под од пусте страве Жућа и Тоша, глава до главе. Од луда страха промуца Жућа: „Ти си ми, Тошо, брат! Громове чујмо, па савез кујмо, нек ђаво носи рат!

Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи,

Далек је Север од леда чиста, на Југу песак ужарен блиста. Весело момци, дигните главе, ведар сам, ево, и ја, ако су овде магла и туга, негде нам сунце сија.

“ Мачак и Жућа у хладу млина мућкају главом читави дан, од врха главе до краја репа кроје и шију убојни план. Један и други како је бесан, неко ће пасти у шкрипац тесан . . .

Видио сам на Венери мајмун репом памет мери, на мудре се главе цери. Тамо глупи и тупасти уживају све почасти, док је неки буздован за владара изабран.

Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара, будну звечку са школскога звонца.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече. Престају да раде један тренутак. Дижу главе са веза. Један старац, између неколико сасвим старих жена, посматра свој повређени палац на нози. — Добро вече.

У идућој улици, која иде право између два реда камених кућа, испод античких утврђења и над језером, две или три главе ме гледају кроз прозоре. У једним вратима неколико људи и деце. — Добро вече. — Добро вече, господине.

Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице. Жена весла на средини; своју горњу сукњу пребацила је преко главе; остале сукње, влажне, лепе јој се за колена. Обоје су врло задовољни да ме имају у чамцу.

После болести се увек брзо поправља. — Је л̓ те? Даће Бог. Јесте л̓ видели овог Пабла, господине, што је још до главе ошишан, и тек га пустили из марине. То је мој трећи син. Млађи је син био решен да задиркује оца.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...

ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу јесен стоји. Са њиме дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, До саме мирисне траве.

У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете, И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету? Сјајне главе разбојника плутају по води попут ораха, бљесак свећњака и чаша по кулама средоземља, пир је свих пирова ноћас.

Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме. И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора

ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој у заседи проведем бројећи товаре блага и мртве по грању главе. Другипут сиромах постадох слуга лукав: у недељу насред цркве самога цара заклах и бацих га низ литицу града.

уши, скидао каише с леђа на тераси ил чупао косу онима што јашу, понегде је одлетео неки нос да се заравни лопта главе, цароставници кажу и да је рођацима кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог

већ ходим и смишљам писмо о томе шта се види овде изнад земље па до неба, корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с брда на брег други

мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака. НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ Круне се крошње на ветру док спава уручено ми стадо, шетам градом.

преци славног збега којима уз гусле још кост промрзла сева и све је надувено од старе славе недопеване надуле се главе и прса и бешике што нису довољно далеко стигле сад ће да прсну кад наследник донесе игле!

Не знам ко шта иште ја сам доста гоњен мени је преко главе школа и скупштина болница и хотела моја душа хоће светилишта нек ми се тачно каже где је оно што се ујутру бели од

монаха укида се и строги типик жића испосници силазе из пећина ведри и беспослени се скупљају на тргу и ваде своје главе из торбе и говоре шаљив језик спасоносних басми престају и многе друге ствари на пример водовод струја и ПТТ обред

*** Немојте баш сада да играте карте еј Срби коцоши до крајње тачке дигните мало главе обришите зној баците даму жандара и остале коцке тренутак је обрачуна можда прилика за најжешћу свађу ваш је

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Кô вели: нека моја фамилија, тако маскирана, иде четрдесет дана, као ожалошћена породица; нека иду за сандуком оборене главе; нека долазе на све парастосе и нека ми пале свеће, а после, кад се ја охладим, нек се и они охладе.

ГИНА: Шта кажеш? ТРИФУН: То што ти кажем! ПРОКА: Има право Трифун, то је и ништа друго. Ево главе да ће се Агатон уселити. ТРИФУН: Е, ако ће Агатон, онда ћу и ја, бога ми! САРКА: А што ти опет?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Командовао сам још строже, и они сложно забацише главе удесно, затрупкаше ногама, а строј се пови, час напред, па назад, као житни вал, развуче се, опет се скупи и онда

А војници су ме гледали из очног угла, очекујући нову команду. И као да их креће један механизам, исправише главе гледајући далеко испред себе.

да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се између коња, онда подизали камуте, кроз које су коњи сами провлачили главе. Само се зеленац „Ескило“, рудни коњ, узјогунио, па издигао главу и маше около камута.

А увече, када заврше послове, легао би Петар на сламу, подметао руке испод главе и ћутао. Волео је самоћу. Остали војници сакупљали су се у мале групе и причали доживљаје из свога села.

На извршење! Потпоручник Александар је отпоздравио и покуњене главе удаљио се. Наредио је онда трубачу да свира збор.

Било их је до стотину. Постројени по четворица, ишли су лагано и погнуте главе. Уздигнутих рамена, као да очекују ударац, унезверено су погледали око себе, готови да и пред малим дететом клекну и

Плотун здесна... Један залутали куршум звизну изнад наших глава, те увукосмо главе у рамена. Одмах за њим други пљасну у дрво поред нас. — Овај као да нас нишани — рекох унезверено Алек-сандру.

Покрај пута се дизала нека шеварика и осећао задах барске тиње. Исток се почео беласати и светао круг, као ореол око главе светитеља, бивао је све шири. А свеж опојан ваздух ћарлијао је око нас...

још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас. Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше главе, а послужиоци полегаше. — На рукама, напред! — чује се одлучна команда нашег командира.

Над другим је плакао рођени брат... Трећем је текао црвен млаз крви из ока, а четврти је био без главе... Кажу да су погинули од наших топова. Иако сунце сија, све нам ипак изгледа сиво и нешто неодређено.

Један Јабуковчанин — он се окрете према мртвима и показа на труп без главе — нашао једну греду и са још једним почео да је набија у земљу.

Припуца и митраљез. Ројеви челика су пиштали око главе онога несрећника који је бесомучно бежао. Али нико га не погоди и он се изгуби међу кукурузе да јави страшну вест.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Свраке закрешташе, прхнуше и попадаше на оближње дрвеће. Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне

Чим се гост појави на вратницама, они испред школе поиздизаше главе, и што им се овај више примицаше, њихова лица постајаху све зачуђенија. »Какво ли је ово чудо ?

Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред. Одмах се могло опазити да је то отресит, жив, окретан младић.

Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему. А Гојко се погнуо, па мери очима сваки свој корак.

— Захваљујем, морам на посао. Децо, у школу! скомандова он, па се опет згрчи и, онако намрштен, оборене главе, уђе са децом у школу.

Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из страха, или љутње, или јаког узбуђења.

Поносно подигнуте главе, власно и смело посматраше она посетиоца, који се, улазећи у школу, некако необично превио, смањио се, па постао

Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта. — Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов.

Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе ! И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни ?...

Гојко не диже главе за њима. Одоше обоје у празну учионицу. Ту су у последње време седели и проводили разговор. — Јадник, жао ми га опет!

О, слатко ли је сетити се мајчиних груди, кад човек претура тешку борбу преко главе!... Љубица се склупча и ућута док јој заспа уморна мати.

Хи-хи-хи... А Гојко само иде, погнуте главе и намрштена чела, не осврћући се на заједања. Другом приликом опет увреба и ако се овај непрестано крио од ње, па ће

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене, Све од силне коњске кости и од јуначке, На ћошкове људске главе златом жикане.

Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе! 100. Жетву желе три јетрве, Легоше ми поспавати, Док са жита роса спане;

Захвали се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: “Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому.

Прва је попила танан ваћов с главе, Друга је попила златан прстен с руке, Трећа је попила свога господара. Прва је попила, пак је говорила: “Имам

“ Трећа је попила, пак је говорила: “Док је моје главе, биће господара“. УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом

“кушак“ кесеџија - друмски разбојник; насилник, силовит човек; јунак, добар борац који сече главе противника кирџија - киријаш, најамни возар, онај који са коњима и колима превози робу уз награду кита и сватови

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе! МАЈЦЕН: Ваше расправе оставите за касније! ВАСИЛИЈЕ: Извините, не могу да се савладам!

Он је ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту умрлом; шајкачом је обрисао лице после умивања; у шајкачи је мућкао коцкице, са једним железничаром;

А публика ће да те бомбардује парадајзом! ВАСИЛИЈЕ: Без мене не бисте знале ни где су вам главе! (Улази у кућу. Са веранде се повлаче и Софија и Јелисавета.) СИМКА (сама): Не знам шта ми је све ово требало!

машинерије које раде на крв, шкрипе и окрећу се сви зупчаници и точкови неба и земље, котрљају се планете, круне и главе! А код Чехова налазимо људе уморне од свега тога.

БЛАГОЈЕ: Пусти је!... сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене. Свије, за тренутак, посматрају без речи.) ГИНА: Шта смо ово учинили?

” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта кажеш? ВАСИЛИЈЕ: „И с главе косу бритвом срезах...” СОФИЈА: Шта то говориш? ВАСИЛИЈЕ: Кад се Филип појавио пред тобом, да ли ти је случајно

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе? Хај, погледај, и сад, шкоља кад се зажаре и тресну о нас грмљавине твојих таласа.

Осмехом улазим, стиго ма куд, у тужне и болне јаве. Кад волим мени и греси свуд небеса плету, око радосно погнуте главе. Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све.

И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве. И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и

шећера, рада, они су једнако додавали понешто новог, доброг; повољну могућност за зараду, селидбу у Америку, и дизали главе и питали: „Ки говори, ча говори?

“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.

Дочекала ме је једна старица, калуђерица, са белим платном око главе, као нека холандска рибарка. Имала је бело куче ка крилу, које је лајало на мене, а око паса имала је бројанице од

већ те јесени, сва аустријска војска, и официри и војници, имали су обичај да кажу да би то требало да значи: Све без главе. „Алес Охне Копф!“ А.О.К.

Уосталом, не верујем да игде на свету има оваквих оркестара. Још увек. Ноћу, враћајући се, идем погнуте главе. Како се све сврши! Ту су прошле хиљаде наших судбина. Клечали смо и плакали смо.

Излагао је свога Краљевића Марка, и он му је дошао главе. Он је лош ђак Мештровићев. Огромна његова скулптура толико је напета од снаге и „етичке“ експресије, да Шарац, са

Осим тога има једну моћ моделирања без анализе, која је врло лепа. Његове главе имају мир, вечност и тврдоћу камених, насмешених глава из брдских манастира са Хималаја.

Велике жене уседеличког стаса, са огромним, белим платнима око главе, као једра кад се, у даљини, смање и надују, пролазе доле, по каменитим, звонким улицама; обуће им, дрвене, дугуљасте,

Шест дана ћутим и живим у мраку. Погнуте главе идем од камена до камена, а кад се успнем на врхове стена, милујем руком ову обалу. Немам коме да кажем добре речи.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша да му уђе у нос.

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд...

— Какво је то чудо? — повиче престрављен па стаде брзо обема рукама да отреса и чупа перје с главе. Затим скочи са столице па се стаде окретати, загледати се са свих страна, и, запрепашћен, виде како му од одела висе

— Дабогме да нема — одговори слуга и обори очи. Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе. Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе.

Ограде око кућа, кровови, све то пуно радознала света, па чак и на свакој баџи од тавана вире по две-три главе. Престадоше узвици, настаде мртва тишина, док из масе зацика танак глас: — Мудри државниче!... — Живео! живео!

— Врло велика. Наше министарство има највећи број нумера од свију осталих. Чиновници немају кад од аката да дигну главе повазда.

Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и лупу добоша: ‘Живела

али прекорним гласом климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења; а притом ме је с омаловажавањем мерио од главе до пете. — Мислите ли? — понови он с болним уздахом. — Али, молим вас...

Настаде тишина, сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пете. Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и

— Можемо ли дакле поћи с тобом тражити бољи крај? — Можете! — продужи мудри странац не дижући главе. Сад настаде одушевљење и изјаве захвалности, али на то мудрац не рече ни речи.

— Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори. Само ћути и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио.

Прави мудрац! Он једнако седи оборене главе, ћути и мисли, и ако тек пљуцне покаткад, то му је све. Али му је баш због таквог држања популарност нарасла тако да

Вођа, својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: „Живео!

” — тешио је опет онај говорник. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко главе и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али

Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт... Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити. Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у

Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.

Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто

што рекох, седи учитељ и чита гласно, а до њега, мало улево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и одмахне главом, па опет слуша.

Беше питом као овца, и пажљив према сваком, па и према најмањем детету. Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост.

За богомољца нема веће казне. Шта је горе, него кад ти светац молитву не прима! Да би бар избацио из главе мисли о кући и селу, чича Пера се рано крену из манастира, те да бар код куће може који часак посветити усамљеном

Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу...

Тргнем се и, у прво време, не знам ни шта сам мислио. Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин.

— Ехе... промрмља он И тргну вођице; коњ пође живље. Опет наступи ћутање, али она мисао никако да ми избије из главе. Напада ме као зубна болест, па врти ли врти. — Господине — опет ја прекинем ћутање. — Ама шта вас то кошта...

»Ама шта сам ја луд? стадох мислити у себи: дао му коња и сам касам уз њега као псето, а он неће ни главе да обрне, неће ни да ме посаветује, ни једне речи ...« — Ама, господине, грехота је то... сиромах сам човек...

Обојица су старци, од преко шездесет година. Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе. Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада.

Више нисам слушао... Отрчао сам на свој кревет, покрио се чак преко главе и тако сам ћутао, ћутао до мркле ноћи... После сам почео да мислим, није вајде, мора се!... Али како да мислим !

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Кад год сам долазила у вашу кућу, а ја сам пребројавала по вашим зидовима мушке главе и мислила у себи: ето, мој сестрић, уз жену, добиће као мираз и ових тридесет гласова.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Заустави се на фамулусу. Опет устаде, стаде се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла.

у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак.

ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе. Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.

Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. ГЛАВА ЧЕТВРТА Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: Ташула

Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе. Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.

Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети.

— Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он! С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека.

И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе. Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије! И, бога ми, он се баш даде на посао.

И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама.

« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.

Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. А Мића »Официр« (е, баш је несретник!

Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Мудре главе, славни научници, Нашли и се у неприлици! ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ Драги пријатељи,

Сретнем ли га негде, пре подне, Из главе ми оду мисли незгодне: Да, вредело је доћи у свет Да се с њиме доживи сусрет!

” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо преку потребу!

Испод главе потуривши дланове Чекаш га, а он се некуда измако. Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи

Могао је видети цео Прњавор Како су се купала та два сапуна. Баш тада су главе почели да лупају: Где им паде напамет да се купају?

Црни лук, нашав се сред те гунгуле праве, Превртао се преко ћелаве главе. И друго поврће године добре и родне Кувало се, с пасуљем, у летњи дан до подне.

— Ал кад помислим на друга његова постигнућа, Ја се од главе па до пете најежим. ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА Данима, данима, данима Само ме једно занима.

” „За пиће, за провод, за добру клопу Мараму бих са главе дала! Продајем завичај, последњу стопу — никаквог немам морала...

Ох, знам, све знам: Ко се освети, тај се посвети, Ал светац је човек много сâм!” „Гледам га, главе погружене, Тако је крхак: сенка, призрак! Види се, ту фали рука жене, И ја бих пристала можда... ипак...

Полажући приватно разред по разред, догурао сам до Велике матуре, па сам и њу, некако, претурио преко главе. Ујесен 1957.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

које не само да нису биле слепе, већ су имале необично развијене очи, које су код неких врста заузимале скоро половину главе. Ни до данас мислим да се није тачно сазнало чему те очи служе.

Овај би, тонући и сам у живи песак, имао покушати да на свога, скоро до главе потонулог друга, набаци уже, да би га, вукући ово, извукао из животне опасности у којој је.

који су стајали спремни на броду, испала би за који тренутак подморска трагедија; зароњени гњурац потонуо би преко главе у живи песак и у њему би остао за навек, а спасилац би се и сам брзо угушио.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Земља је пуна тајанствене страве; Ко воштаница која догорева У хладној соби, мртвацу крај главе. Месец се гаси... Свуда небо сиње, И с голих грана каткад падне иње...

Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о. Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!

Сад, у ноћи звезда и месеца пуне, Усамљен и тужан, оборене главе, Корачам лагано пун слутње и страве, Јер знам да у моме срцу нешто труне.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера

СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.

Све су наше главе изабране! Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и

ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа. И имају разлог Црногорци на нас дићи проклету гомилу.

Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа!

И чујте ме добро, Црногорци: траг по трагу мени погинуо, да је бјеше Србин уграбио ако хоћах главе обратити, та невоља како ме бољела!

Ја ћу први поћи пред кумама, ја за главе братско мито дати. Тек смиримо, динар прекинимо и крвнице пушке објесимо! КНЕЗ РОГАН Ефендија, ти не угонета око шта

Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе? Мањи поток у виши увире, код увора своје име губи, а на бријег морски обојица.

Ја мним га је доиста дозвао, — јер ми није лакши, што ћу крити, него да ми наврх главе стоји. КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу.

ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе црногорске. РИЏАЛ ОСМАН Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче!

ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје? Кад је виђу ђе се смије млада, свијет ми се око главе врти. Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића.

Удри, Тале, твојом дреновачом, под ном пучу ребра кâ ораси! Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И после, као зато што се тако близак род узели, говорило се да је она увек била повезане главе, која ју је од тада једнако болела, и од које се је она једнако лечила, а највише љутом, препеченом ракијом.

Загреје се, зарадује. Сва се унесе у посао. Целог дана не дижући главе ради. Мати једва би је одвајала, да руча и вечера.

ма да још није до ње дошао, она већ осећа на себи облик његова тела, и бол који ће бити од додира његових руку, уста и главе на њеним недрима, кад он падне и кад почне да је грли и уједа... И онда њега уводе. Он прилази.

Софка отвори капију и стаде ишчекујући да уђе тај који лупа. На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из

Магда, пошто разастре, намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у

брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе. И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.

А изнад свега чуло се једнако, из дна кујне, око огњишта, хркање Магдино. Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку, обучена, чак и са папучама јер, забога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је

Тамо на капији чу се неки тих, миран глас: — Како сте? Јесте живи? Софка, и сама чекајући га са свећом више главе, испред кујне, укочи се од онога тамо на капији гласа, није могла да се макне. У грлу јој стао плач.

Коњ алат, дуга репа чак до копита, дуга врата и лепе четвртасте главе, са паметним очима, одморан, осећајући на себи свога газду, како на њему слободно и стегнуто седи, ситно, весело је

Марко остаде и даље тако да седи, погнуте главе, у папучама, распасан. Белео му се учкур од широких чакшира а око њега јелеци и минтани, раскопчани и ослобођени од

она то не осети, и то она, Софка, која је од увек све знала, све унапред осећала, а сад, баш сад, кад се тицало њене главе, њеног живота, ту се превари! Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац.

Хвала, Софкице! А то Софку највише потресе, до срца је расплака, јер у том његовом унезвереном дрхтавом грлењу њене главе, љубљењу косе, виде како он зна да он сада може пред целим светом бити онај стари, велики ефенди Мита; али пред њом,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају. Промичу сенке.

Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани.

што се увек дâве У сумраку наших брига, нашег јада, Што засипа живот мраком који пада; Ал’ њима се опет окрећу све главе Погнуте под јармом наше судбе прâве, Кад с даљине плаве Сунца наших снóва у јесен се јâве.

Јер некад су туда, оборене главе, Пролазили стари силници до места Где минаре холо у висине плаве Дизаше месец којег давно неста.

Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и јесени лепе.

Ко нам старе ране још може да вида? ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Станте!“ прекиде их конте, махнув рукама, као орлушина крилима. „Господине ђенерале!“ поче он, скинувши тророжац с главе и приступивши к заповједнику. „Природа је сасвим проста и...

„Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?“ упита једног млађег властелина, ошишане главе и одјевена по новом, француском начину. „Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари.

„Удари вријеме, божê вријеме, бјеж’ народе!“ викну неко. Сви наврли к вратима те одигли пут неба главе: утоли граја, да би чуо муху да прозуји. „А ха! дома наши, дома!

Види се очево дијете!“ „А има ли синова?“ „Не. Старији му погибе на Дебелом Бријегу. Бјеше посјекао три француске главе, оног дана кад погибе... А млађег ранише Никшићи лани, те умрије од рана.“ „Хеј грехоте. Оста ли бар дјеце од синова?

повјесно значење оне прве; у њој сјеђаху господари Црне Горе; у њој биваху велике народне скупштине; многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни манастир угостио је више од једном, тихе и чедне

у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој крчаг за воду и леђан), и столица једна дрвена са три ноге и наслонцем; више главе икона богородичина; за вратијем о клинцима неколико аљина. Под је застрт био простим, дебелим ћилимом.

Људи у црнини, праћаху га засобице. У дворани чекаху га оно петеро; оборили главе а скрстили руке. И он уђе погружен.

Они сви то лијепо разумјеше, али ипак нико се не маче, толико бјеху радознали да и они чују. Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко.

Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.

Дјевојка не мицаше се, колико ни камени кип. Сјеђаше оборене главе и прекрштенијех руку. Она двојица лежаху наузнак, један до другога и покривени струкама.

По њекијем видарским радњама (нпр. вађење камена и трапанација главе) могло би се судити да су Медиковићи прихватили грчку и арапску медицину.

“ рече медик, одигнувши обрве. „Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да га уденеш у иглу, — тако је танак. Да змија окуси од њега, отровала би се. Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде. Да му даш очерупане гуске да чува, и оне би му одлетеле.

Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања.

— Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини. — У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема.

— Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође.

— Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш. — Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега.

— Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити. Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе. — Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати.

Кажу да мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују. ГРОБНИК „Гробник“ постаје у гробу од веома грешног човека.

као она претворити у другу животињу, него носи уза се различне мађије, као на примјер игле без ушију, сиједе длаке из главе, осјечене нокте, пређу која је сагрињала, црну вуну итд.

ЦАР ТРОЈАН У граду Тројану, на Церу, живео је некакав цар Тројан, који је имао три главе: од њих је једна јела људе, друга стоку а трећа рибу.

У глуво доба дођу нечастиви у њихов стан и не могоше разумети како су две главе с једним трупом, па зато позову свог старешину испод крша Каримана, који је био добар домишљан да он то објасни.

невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, гркљана, рамена, мишица,

“ — Не дам, грле, ни једнога, Беше брати а не спати! Ја сам брала, нисам слала, По гори се не играла, У грм главе не верала! 4 Седи маца на препреду, Једну ногу оточила, А другом се повалила.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те

Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја полагано ајде, ајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а она се уллаши, па од

Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25. Уштипци. 26 Лепиња.

ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши је неколика пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши чворке, и кад паднемо на једноме брду онда ја покварим овај зуб.

” И тако легне у сандук, па још један пут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.

” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није

Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар скини с главе па удри њиме о земљу.” Кад дођу близу вашара дете се претвори у коња што га нигде нема.

Кад али ето ти мајстора: створио се Тур- | чин па завио чалму око главе а спустио хаљине до земље. Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња купити. Говори старче по што је.

Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па

рече: „Иди мати, не премишљај ништа, јер знаш да су свакој девојци врата отворена; а ако ти је баш цар не да, не ће ти главе узети. Макар ти шта цар казао, кад се вратиш не осврћи се док нашој кући не дођеш.” На то се она склони па пође к пару.

Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми

Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претечеве или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека вам је разрешено да

Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претече или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам је разрешено да

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе! ГОСПАВА: И јес ти глава за круну, нема шта! Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство!

Запела си да пришијеш осми џеп! А осми џеп, то су велика уста! Гута куће, гута људе, гута главе! Паз да и тебе не прогута! ГОСПАВА: Имам ја џеп, да ти не кажем какав!

Куку мене, ал су га избубетали! АНЂЕЛКО: Погледај само колика му је чворуга! Ко да му детлић извирио из главе! Дајде нешто да се заустави крв! ИКОНИЈА: Натруни дувана! Уво му крвари, расечено, виси! Сасвим у фронцлама!

А и за просјака има места и хране! у дворишту овнујски рогови, алат, Свињске длаке, ћуреће главе, дрва, Кокошје перје на пању и око пања! А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван!

ИКОНИЈА: Ниси, мало је фалило! Имо чворугу оволикачку, праву чвонту! Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! Нико не може дудари онако како уме дудари најрођенији!

) МАНОЈЛО: Ти га заокружи здесна, ја ћу слева! (Прилазе Просјаку) МАНОЈЛО: Да се ниси мако! Скидај ту врећу с главе! Брже, кад говорим! Тачно нако како сам мислио: чворуга! Ко да му детлић извирио из главе!

Скидај ту врећу с главе! Брже, кад говорим! Тачно нако како сам мислио: чворуга! Ко да му детлић извирио из главе! А уво расцепљено, расцопано, крв само липти! ТАНАСКО: То је чворуга оног маторог! МАНОЈЛО: Заврћи ту ногавицу!

Ноге су нам висиле по дрвећу, куљала црева из трбуха, главе располућене, Макензен продре пошто смо искрварили! А ујтру? Ујтру сви устали здрави као дрен!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Ево, сад! (Одјури лево.) ВАСКА (излази зајапурена, леже клонуло на миндерлук, на леђа, забацује руке више главе): Ох, докле? (Зажмури.) Пауза. МЛАДЕН (уноси софру са саханима јела, тањирем воћа, грожђа, бресака и др.

Овде тако стоји. (Уноси се сва у читање »кости«, тумачи му шаре на њој; сасвим му се приближила те заједно саставили главе и зуре у прст њен који шара по кости и тумачи знаке): Ево, газдо, ево га то дрвце... а ево одовуд као неки млаз...

Вече почиње да пада. ВАСКА (седи испред куће, згрчених колена, у старом оделу, повезане главе, особито чела, и пуши окрајак цигаре).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А он мени: „Да знаш, Димитрије, да људи млади који старије над собом имаду, из своје главе ништа не ваља да почињу ни да предузимљу; ако ли кад по несрећи у таково искушеније упадну, ваља им дати познати да им

| КАКО САМ ПОСТАО КАПАМАЏИЈА И ТРГОВАЦ Видећи, дакле, мој благодетељ, да није могуће мени странствовање из главе извадити и да ја гледам сваки дан какво благовременство да кудгод утечем, намисли јошт један посао са мном.

Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан, ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира.

Зато послушај ти мој последњи совет: извади из главе то твоје светињичење; ја ти задајем моју српску веру да из тога неће ништа бити.

се преписао, преведем на просто и за учинити да оној прекрасној девици читање тога буде пријатније, расположим то на главе, почињући сваку по азбуки.

Око неко доба ноћи пођемо кроз широки канал; кад ти ту нападне на нас такова стра[х]овита бура да нико није већ мислио главе на суво изнети. Те музике опет, и тога завијања ко није чуо, нек не жели чути.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ИИ КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити. Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.

Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма!

поклони се, стави руке за појас, па рече: — Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... — Хм! Та-а-ко!

Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.

Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. Ђацима и слугама служаше за спрдњу.

Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. Фратри се превијаху од смијеха.

„А ди су?“ запита Бакоња. Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. — Ди је Букар? — пита он.

Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.

Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“ који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега. Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.

Манастирци се згледаше. — А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?...

Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца. Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: — Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!

А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце... — Дико наша — поче Кушмељ — кад је бог да, дâ си таке главе! Богу вала, милостивом богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида.

) Слобода је усамљеност, ал не лечи. О тежи је мук од тешких речи. БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца. Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца!

) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде. Укопан, али већ с пуклом узом, Растем ли ја то врхом главе Заливен својом срећном сузом?

УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Такви су им чамци. Преко њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ, бео дим

„Ишчупај неколико длака из главе да остану код мене док се не вратиш. Тада ћу да ти кажем шта треба да радиш.“ Послушао је, тако је рекла и тако га

Не може да је баци у снег. У тмини без обала трну ватрени свици што скачу из очију, из главе луне све гласнијег цвокота. Женско се за другога рађа.

— 3на се! — у одшкринутим вратима забелеше се зуби у бусену механџијине главе. — Не треба, остави ме. Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор?

Венци суве паприке, остављене за семе, обешени о стреху, суво шкргућу изнад његове главе. Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца.

— Знам ја какве жене често мењају кошуље — промумла и, опуштене главе, с муком седе поред огњишта. — А, зато... зато ти... — ишчупа се из Симке.

— А Ђорђе и Симка? — Замукни!... — Шапуће: По целој Србији да се прича како Аћим Катић седе главе љуби скут пијаном попу Методију... Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући.

Ти си ми снагу просуо ни у шта, ти што хрчеш, што спаваш, уморан си, заболеле те песнице од моје главе. Нисам ни годину дана проживела као жена, ни као Анђа Толина што ни хлеба у кући нема, ни као она нисам проживела, и

Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе. Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле.

Мора да га моли. Бог је њега, Толу, зато измислио да би неко по овој земљи ишао на коленима и погнуте главе. Где ће он с Ђорђем Катићем да се парничи око правде? Хлеб му треба.

Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање. Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина. Покри голе цеванице десетогодишњем првенцу.

Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе, раширених крила, не паде у снег. Петлову главу сељак баци на кров куће а деца јурнуше да уграбе шареног певача.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— насмеја се Ђаволак. Како су се само људи черупали! Једни другима разбијали носеве и главе! Једва да је у болницама било места за рањенике, а туче нису престајале. — Ово мора да је нека зараза!

— дечак се замисли. — Не постоји плава трава, ни плави јелен! — А Сребрна ружа? Постоји ли? — Изнад саме своје главе дечак чу нечији кикот и трже се. Осим јелена на ливади никога није било. Само је кроз ретке облаке лутао месец.

Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе! — Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован.

— седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати. Погнуте главе, дечак се врати кући и замоли мајку да му скрати ногавице.

Је ли могуће? Изнад његове главе, као да га изазива, као да му се руга, лепршала је златна птица, стално надохват руке, неухватљива!

— кикотао се крпени пајац. — Гледајте воз којему расту крила! — превртао се преко главе, кревељио. Све играчке гледале су га са дивљењем. Зар није духовит? Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу.

— Ја ћу покушати! — тонући у сан прошапута мали воз. — Покушати и прећи! Морам! Морам! На главе играчака, као слатка киша, паде ноћ.

Саплетеш ли се или осврнеш, вода ће се склопити изнад твоје главе. Зато трчи. За живот трчиш! Тек на крају стазе су Златна врата, а пред њима Мајка ветрова.

Чинило му се да ће му се водени зидови истога трена спојити изнад главе, али не посрну, не окрете се, и стиже до краја стазе.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и заустављали се, пре но

Са Србима се борио, не са Турцима, и језа му се пењала уз кичму: свирепост је махнитала, Срби су натицали српске главе на кочеве и носили их уз своје чете, као украс.

мале радње и стали ту где је сад, у Коларчевој, Београдска банка и улаз у подземни пролаз испред „Албаније“, оборене главе, терзија је чекао да им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз

У Васино доба, у годинама Кочине крајине и пре првог устанка, пред Стамбол-капијом су, над шанцем, у низу, излагане главе угледних Срба, набијене на кочеве и загледане у нејасна небеса над Шумадијом.

Године 1814, за Хаџи-Проданове буне, кажу, стално су освитале нове главе. Тако се око Стамбол-капије населила страва и, сва непрозирна, падала по зидинама, пустари и прљавим водама у шанцу;

О томе како су побијени сагласности нема. Причало се да су им одсецали главе код саме Небојше, на обали Дунава и да је Рига, штитећи своје другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су

Затим би осуђеник закорачио у само средиште раскршћа, на место смрти обележено каменом и стао, од мах истурене главе а она би, та глава, већ следећег трена, као неки од смисла отргнут предмет, летела кроз ваздух па се котрљала по тлу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати!

Преврнем лист, преврнем и други: Пред очима ми главе пролазе, К'о лубање коштане мртвачке. Сад ево већ „откровенију“ ред.

В. Илић XЦИX ЈЕСЕН К'о горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На пољу Јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле До саме мирисне траве.

И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог. И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак.

Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим!

Чело главе крст ми не стављајте, Јер сам био распет за живота; Већ навал'те гомилу камења, Нек' се диже до неба високо!

Само, у часу те мртве тишине, Досадни цврчак однекуд се чује. И гле! мој чувар скиде капу с главе! Куд га то мисли далеко односе? „Шта слушаш, брате? упитах, пун страве. А он ми рече: „Звони... Сад је носе...

Размрскане главе лежи гуја шарка, Крв, кап по кап, тужном робу што је пила; Пренула је снага Милоша и Марка, По горама нашим опет пева

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ваш владалац горди мене од сна будио вјечнога и дружину моју благородну кад нам круне самодржавија ставит није на главе мислио?

Попа, Васко - КОРА

снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних језера Што над њом круже Одскочи Од своје крваве главе Која је у ноћ гњура Одскочи На легало да узлети МАСЛАЧАК На ивици плочника На крају света Жуто око самоће Слепа

и повратка Испод веђа годишњих доба Кида Једино лишће Верно гранама одсутним Узалуд БЕЛУТАК Душану Радићу Без главе без удова Јавља се Узбудљивим дамаром случаја Миче се Бестидним ходом времена Све држи У свом страсном Унутрашњем

за нама Из сваке наде Коју гајимо По једна звезда никне И одмиче недостижна пред нама Чујеш ли метак Који нам око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

афрички павијан, како га је Хипократес кратко али јасно описао, а којег је касније Аристотелес, због његове псеће главе, назвао кинокефалос, како се и дан данас зове.

у звање експерта унапред срочио, научио напамет и успут се још једном преслишао, али му је сада све то излапело из главе, није знао ни како да почне. Био је способан да говори само рукама и очима.

То растерећење његове главе имало је доброга дејства и на њену унутрашњост, његов мозак поче опет да ради. Он прикупи сву своју снагу и проговори

беспрекидном скулптуром, плитким, али бојама оживелим релијефом, који се, као каква трака, повезана преко чела око главе, обавијао око целе зграде, дакле и на уздужним странама њеним, где је унутарњи ред стубова био замењен самим зидом

Али тај покушај не само да не успе, већ га мал’ не стаде главе. Он паде у ропство, одакле га његови пријатељи искупише.

Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче, прострто за предаваче.

Они дођоше и седоше поред њега. „Примакните се ближе мени!“, рече им он. Они му се примакоше и сложише своје главе у гомилу као што то чине заплашене овце. „Разумете ли ви ово?“, упита их он полугласно. „Шта?

“ Оборене главе изађе Архимедес из краљевог двора. Ноге му клецаху, глава тишташе, а беше велика врућина и оморина. Кад се нађе пред

ових командантових речи сви се охрабрише, обрадоваше и ударише у одобравање; једини Герике ћуташе као заливен, оборене главе. Његов сусед потапша га по рамену. „А што си се тако скљокао, драги Ото?

Већници се згледаше, неки од њих покуњише се и оборише главе. Један од њих диже главу, па рече ономе што је седео преко пута од њега. „Ја сам - сећаш ли се добро?

Где лежи граница дејства тежиног?“ Поче да се смркава. На небу, изнад његове главе, зарумени се Месец у првој својој четврти. Њутнове мисли одлетеше до њега.

„Да тако је то било“. Хемфре одмери од главе до пете беспрекорно одевеног младог човека па уздахну: „Тешко је, драги мој господине, злопатити се; знам ја то из

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али, срећом и на наше изненађење, савлада се, па мерећи студента од главе до пете рече: — Сумњиви се облаче тако фино. — Торбе су наше — циктала је жена — а мој муж је старешина еснафа.

како дремају, климајући убрађеним главама, две сељанке са корпама у крилу, из којих вире смешно испружене гушчије главе и репови.

је крив, ми нисмо — одговарао му је један од војника, вукући са очајним напрезањем мазгу која је високо уздигнуте главе трзала назад. — А јесте ли сви читави? — разлегао се Николин глас.

И подижући руку више главе напосле до гуше: — Јер, ево довде је дошло, не довде. Нешто се у мени сломило... Али говорићемо сутра...

После је до мене сео један љубазни господин потпуно ћелаве главе и подбулих капака. Седео је врло круто и изгледао велики кицош.

затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.

У њима, унутра, као у крлеткама, иза белих великих свећа повешаних о ексере, назирале су се доброћудне главе инвалида-продаваца, чије су штаке биле прислоњене уз столове са кривим ногама обавијеним канапом и крпетинама, онако

Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију са средњим великим улазом и крстом на

се, урла и стеже мртвачке кошчине петорице регрута, што дрхте као уплашене мале тице, и Ресулу који ћути погнуте главе. — Пљачкали, је л'? Пљачкаши, је л'? И дивизијар бесан скаче, вришти, докле чопор урла — Ох, ја... валах... аскер...

Људи окрећу главе, стежу носеве прстима, или заустављају дисање док прођу. Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са

увијени у ћебад и шињеле и захвални Богу што нису у рову, прекидају полугласне разговоре о свачему и подижу бледе главе. Она журно скида свој огртач од гуме, па шал, и у белој припијеној кецељи прилази првим креветима.

и тамним очним дупљама, густим и дугим веђама, оштрим браздама по лицу и пребаченим једним праменом косе преко ћелаве главе као тикве.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном. Поврх њене главе испреплетало се мрко грање ловора са свијетлијим грањем олеандра у цвату на позадини проријетког прољетног неба.

И, спремајући се да заспу, један од другог окрећу лице к зиду или навлаче преко главе поњаву. У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања рекнем: „Човјече, буди миран: нисам ти

А шешири, преразних врста и калупа, замјењују и заступају нестале главе; кожни ковчежић с чаком некаквог тетка официра, и двороги шешир некаквог зета тајног савјетника, и знојем прогризени

Похитао бих на прозор према Егидијевом дворишту: Калпурнија је сједила на клупици под шипковим стабалцем, забачене главе, с танким кажипрстом између страница књиге приклопљене у крилу, и упијала склопљених очију ту врућу звоњаву својим

Уз прозор, у наслоњачу, сједило је женско створење без година, огромне водене главе, с кратким жућкастим коврчицама. Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра.

Дјелује као облог на њихове менинге. Плутају водене главе, са закучастом клицом главобоље која се зарила негдје дубоко у сиву масу мозга, плутају у поплави мјесечине, њишу се у

наложили ватру да се огрију, замишљао сам се о размјерима смрти у тој грдосији: мора да његовим тијелом, од врха главе до на крај репа, смрт путује данима и данима, на застанке и одморе, као гласници што носе у дубоке покрајине царства

на свјежњевима, под својим чудним фризурама и напирлитаним шеширићима чудноватих облика, који су им стршали наврх главе, кокетно узгор заврнутих обода, с неким неизрецивим стремљењем увис, шеширићима у којима су на својим представама

А оне су биле чедне као покајнице, поједноставњених фризура са шалом преко главе мјесто оних шешира и такве, зачудо, изгледале су млађе.

Почео сам бивати свјестан Петрових незграпних цокула, његове квргаве главе, његове семинаријске сутане. Не, то није био стид. Страховао сам само да му се мој нови друг због тога не подсмјехне.

Да сам којом срећом или којом несрећом писац, зацијело бих прогонио сабласти упорношћу ловца на главе, не хајући да ли сам тиме прешао границе забрана умјетности.

У мрком кабинету, као троми прољетни бумбар зундарала је око моје главе, испуњавајући својом зуком читаву собу и одјекујући из свих углова, „ништовна жаоба”.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чекала је три вечера узалуд. Четвртог вечера, око поноћи, узнемири се стока. Овце пођоше и окретоше главе низа страну.

— Ко, зар Јевђовић?... Хеј, мој соколе; да ли му је само да те сагледа данаске — ево моје главе, ако не би рекао: »Хајде да ми будеш харамбаша и побратим!«... Не знаш ти, мој Ђуро, ни сам колико вредиш. Чичу питај..

Раста је био повисока, а иђаше увек право, затурене главе, посматрајући све пред собом као са неке орловске висине. Очи му беху црне као угаљ, сјајне као жеравица.

Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака.

Баба Мара затвори се у кућу и стаде кукати из свега гласа, а Ђурица, погнуте главе, модра, скоро поцрнела лица, иђаше пред пандурима везан, носећи на леђима своје бешчашће.

Устаде са сламе, пође к прозору, који беше виши од његове главе и — о среће! — до ушију му допре зврјање кочија од оне стране, на којој беше прозор.

било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.

баш га не бих могао погледати, а већ после... лако ћемо...« — помисли Ђурица и послушно, погнуте главе, изиђе у ходник, где га дочека други пандур и одведе право у канцеларију.

— Тхе, помало... Јутрос малко почесмо. Него, хоћете ли ви мене чувати, то ми кажите? Сви луди оборише главе, а кмет га значајно погледа и, дигнувши се, рече му: — Хајдемо—дер малко доле, на пут. — Ви сви седите ту.

и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико, без Вујове речи, не обрће ни главе. — Као да он и не постоји, као да је он нека ствар, којом се сви могу по вољи служити...

и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи на његов живот, задатке и поступке.

Наједаред косачи се пренуше. Неко иза њих повика: — Стој! Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: — Донеси један комад хлеба те подај томе псу.

Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али није

Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па

Кад га први сан ухвати, жена му полако извуче кошуљу испод, главе, и матери кроз пенџер дода, а мати је одмах баци у ватру.

Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом

Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро.

језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал̓ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши да их сва три прождере.

Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро.

У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело међу очи да уједе.

уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех, а њима свијема главе посјечене.

пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе! — па извади уши и на сто их баци.

Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! — па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

бегају звезде; остављају боје Места и даљине и визију јаве; И сад тако живе као биће моје, Невино везане за сан моје главе. Ал' бегају звезде, остављају боје.

У тренуцима када ветар мука Оде нечујно преко моје главе, И појаве се сан, дубине звука И мелодијâ — тад пријатне јаве Опколе мене, и тад моје око Не види више предео од

марим иначе за живот и бриге Народа и људи, за принципе разне, Бацане одувек у једне таљиге, Што их коњи вуку и све главе празне.

И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно. И спавале.

Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува. И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га

ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве.

РАНЕ И ПОСЛЕДЊЕ ПЕСМЕ ПРВИ СУСРЕТ Једно послеподне — не сећам се које — Ишли сте лагано и погнуте главе, А око Вас ваздух, светлост и мир стоје, А над Вама небо боје јасно плаве. Сенку и с њом мене водили сте собом...

И још увек сат за сатом тихо пада, Око главе, к'о ореол, дим и пара. Око главе, к'о ореол, пусти снови, А у срцу измирење и доброта, И још мало задовољство, што

И још увек сат за сатом тихо пада, Око главе, к'о ореол, дим и пара. Око главе, к'о ореол, пусти снови, А у срцу измирење и доброта, И још мало задовољство, што су нови Моји дани кратки, кратки без

Два вечита орла: слобода и сила, Запеваше песму крвавих открића; Два њихова јата небо су нам скрила: И падају очи и главе орлића. И падају очи к'о крунице цветне На ту земљу влажну што све мирно прима.

Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе.

Откуд, да баш сада ударају звона? Што л' је то тако? Одавде чак Привиде ми се три бледе главе, Три бледе главе и покров лак, И покров велик, изаткан од страве. Три мртве главе, а бледе су тако!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

од годину и нешто више дана колико ми је требало да напишем ову књигу, чини ми се да ће речи са почетка једанаесте главе најбоље изразити сврху овог писања: Главни циљ мога писања био је приказ успона идеализма у америчкој науци, посебно у

И још данас ми је пред очима слика његове главе без косе и дивног чела над густим обрвама кроз које су светлуцале његове дубоке утонуле очи, светлећи као месец кроз

У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни.

А онда је један већи дечак пришао и збацио ми фес са главе. Распалио сам га по носу и онда смо се ухватили у коштац. Спасло ме је моје рвачко искуство са идворских пашњака.

То сам му и казао, на што је он додао још једну пословичну примедбу да, ако не избацим из главе све оне луде европске појмове, и тако начиним места новим идејама на које ћу наићи у Новом свету, онда ме овај долазак

“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена. Наклон по обичајима континенталне Европе много је сложенији.

“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена. Наклон по обичајима континенталне Европе много је сложенији.

Била је то нова идеја из главе учених људи, који су, под вођством Максвела, стварали нову и далекосежну науку. до тада је Тиндалов песнички опис

Свако вече састајали смо се у његовом врту и ту смо до миле воље разговарали. Био је то врло говорљив човек, ћелаве главе, црвеног носа, који је сваки час шмркао бурмутицу као да у њој налази нове интересантне теме.

“ Порука овог искуства је да се ментална култура не обезбеђује пуњењем главе чињеницама пасивних слушалаца. Та култура се стиче стимулацијом ума да сам сакупља знање...

посматрајући играче који су се губили у ритмичким покретима, једном руком на боку, а другом високо подигнутом изнад главе.

Ја сам се наклонио америчким стилом, то јест само сагињањем главе, не покрећући рамена. Био је то исти начин клањања као и на Универзитету у Кембриџу у то време.

Ћипико, Иво - Приповетке

На прозорима читаонице нису капци затворени. Светлост се напоље разасипље, насупрот се кући одблескује и захвата главе некојих Загораца.

Мушко и женско спустило се на вруће паштице до огњишта. Но ногама остаде старешина, с омотаном скупљеном марамом око главе. Дохвати плитицу крцату сухих смокава и стакленицу ракије, стави пред друштво и седе. Залажу се.

— и погледа на коврљак. — Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио. — Скини га с главе, да га окусимо! — и пружи према њој руку. — Да—ну! — излане она и одмаче се.

осјећа се жив; а млађи, кад га гледа, диви се његовој снази и јунаштву; жести се, и још млад, мисли: „Поред своје живе главе, што је лепше од освете?!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене.

— Па ето, — збори на свршетку, — сад тај скитач, зао човјек, — и показа кретом главе на њ, — xохе да га освети, а брату ми при глави било...

леђима пече, заклонили би се међу хриди, уживајући у благоме хладу на влажноме жалу,успружени ногама у море, а мокре главе им се тичу.

Гледају у празан, потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу. Чекају још неколико часова, а тада се јави стари рибар.

пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе. Још тутњи издалека, а по увалицама, враћајући се, валови са жала, бучећи, котрљају пијесак.

Испред њих, као испред морске страхотиње, устави се лађа; чељад се до три пута прекрсти, и стари рибар подиже с главе своју капу.

прислоњен уза стуб старе млетачке ложе, у заклоници, те као и овај застарјео лав, зубом времена и посолицом нагрђене главе, што гледа некамо у море, загледао се и он у валове што ударају у утврђене насипе луке и, прштећи се, расипљу се у

Да, сви сте ви једнаки.... 'Ајдемо, Павле! — рече свом човјеку, повезавши му рану својом белом округом што је с главе скида.

—Платио би' и вино, и донио би' му у кућу ено онај пршут што виси над ватром, — и показа кретом главе на њ, — па да га заједно разрежемо и поједемо као браћа, а што ћу друго?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И она заиста често пада на људе, на њихове главе, као омаглица при губљењу свести, али пада и у поље, у доње ливаде. С једне стране је као тамна слутња, с друге је

навести, што је и био наш прави циљ, теолошко тумачење великог знака који се на небу показао у првом стиху дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у

Наиме, „навукох на себе небо као кабан“ иде у исти ред као и слика људи којима су главе обвијене „у видике ко у саруке“, у претпоследњој песми Откровења: Недоглед, гле, пљује светлост међ облаке, Моје

гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке [...].

Уосталом, чак и данас у нашем техничкоме свету, у техничким творевинама свуда налазимо „главе“ и „главице“, „уши“ и „ушице“, „руке“ и „ручице“, „ноге“ и „ножице“, „носове“, „очи“, „чело“, „ход“70.

(„Звездознанчева смрт“) Звезде падалице главе склањају У сенке његових речи. („Звездознанчева оставштина“) Дакле, унутарњу драму савременог човека и реалност

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

) ИX ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (звони). АНКА (долази): Молим. ЖИВКА: 'Одите овамо, мало ближе! (Мери је зналачки од главе до пете.) АНКА: Шта ме то, госпођо, тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам.

Попеше ми се, бога ми, наврх главе разне седнице, предлози, резолуције; већ сам и од куће дигла руке. (Гледа кофер.) Гле, гле, гле... како је то паковање?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

месечевом - који су чудесно слични пејзажима Владислава Петковића Диса - у Нечистој крви почињу се јављати тек од Х главе, од тренутка када Софкина пропаст започиње.

Али у исти мах све до ИВ, у нешто мањој мери и до В главе - до оне уз варирања понављане реченице „Било је то пред Ускрс” - догађаји су при описивању стилизовани као прошли, и

Право успоравање, међутим, настаје тек у главнини романа, од В до XXВ главе, од доласка очевог гласника, па и самог оца, до просидбе и - а ту се већ време згушњава, успорава, као да је на

Елем, у другој верзији романа она је издвојена у самосталан пасус и метнута на почетак нове главе: „Како Софка, тако у родбини и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама

Нека као најпростији пример послуже Тодорине речи с краја ИИИ главе. Пошто се Софка већ задевојчила, мајка мора на њу припазити: „- Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна

Као прост и очигледан пример опет се могу поменути Тодорине речи с краја ИИИ главе. Што је пак у томе примеру такође занимљиво, и на шта ваља обратити пажњу, то је да су реченице дате са високим

каква искра прснула, и богзна шта се учинило, можда читава кућа запалила”; (2) „Она, као увек, спавала би подбочене главе о руку,обучена, чак и са папучама ↓ - јер, забога, сутра, чим зора, она мора да порани, прва она да устане, толики је

се зато види у првом, који сада дајемо заједно са изостављеним комадом реченице: „На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин.

Борисав Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у великим размацима проткива текст, све од Х до ХТХ главе, и сваки је пут - што и јесте чудесно - везује за одлазак из куће или повратак у њу.

96 Исти призор, са фењерима и цвећем, појављује се још једном, три главе касније - у тренутку кад Софка занавек напушта кућу.

како то може бити само дечји доживљај кад је срећно уобличен, тај рани страх од губљења куће Станковић је од ВИИ главе почео широко употребљавати за поступак који се у теорији књижевности зове лажна мотивација.

редом се преноси на остале ликове, па и на догађаје који се у међувремену дешавају; тако да читалац све до почетка Х главе ствари види искључиво у лажној мотивацији да се кућа продаје, што и значи да је сам мотив продаје куће укључен у

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Но, он брзо збаци дервишки клобук с главе, заповеди дружини да вољно седне, па се окрену поново збуњеном Спаси: — Тој потур се направи божем дервиш: ја сам

До њих су Пештерци и Штавичани. Огромне дивне мушке прилике у као снег белим чалмама око главе. На чудо крупна женскадија. Свака девојка са ножем за пасом, а ретко која жена без црне убрадаче: гине се тамо често...

Пребледео, смутио се, те му још смешније дошле и шалваре и бедна чалмица око главе. Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави

На прагу се брзо указа н уђе унутра веома висок, сухоњав и кошчат старац, коме је одавно прешла преко главе седамде– сета.

похабаним црним чакширама и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.

Чим је ступио ногом на границу, пришао му је чудан заптија н дрско скинуо ћулав с главе. Треснуо њиме о тле и почео да се безобразно кези: „Арнауд?.. Бошњак?.. А, Арнауд!.. Арнауд, Арнауд?!

Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...“ Не може да се сети шта је даље било. Окренула му се општина око главе, они Анадолци, све.

Клекох крај њега, пољубих га у чело, покрих рупцем, па онако, ни сам не знам што и по којем закону, почех му изнад главе нешто чатити, све док ме старији син не трже и не назва будалом и човеком који није више за пушку но за манастир

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове. Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха

Да не морам, вели, сутра Опет доћи.“ Пије, пева; пије, игра Чича Мија, Капа му је сад од главе Паметнија. Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери.

Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887.

Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887. ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ (По М.

Ал’ ако ваше очи (Бистрије него моје) Силом и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо: Удрите мене што сам Сневао тако лудо. »Стармали« 1889.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе. Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој горкој обали

ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве.

ветар обавије Куло с врхом ван времена на коју дишем Тесно је небу у птици птици још више Моје издвојено око ван главе бдије.

Поређане главе у заборављеном времену Са узалудним мислима и последњим речима Слуте свој лик у мутноме камену. Тражим те у ветру ако

и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је

под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако живи клону И то је одбрана земље Велика реч ни из срца ни из главе Већ из земље ко биљка ил цвет Расте, и то је одбрана земље Намучено зрно мисли цвет Дан мисли сунце И то је одбрана

сна као што умре сунце удну далеких пејзажа закопано за оне чије су речи никле из земље ко лек и буна нека погну главе далеки сунцокрети ЈУГОСЛАВИЈА Ево како је почела у дан своје нужности Све што нема ватре у себи сагори Што сагори

И мада је супстанција тих звезда око главе нематеријална, оне припадају човековом простору. Али то лице остаје најбољи доказ зеленога сунца и виђених шкорпија.

Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема. Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини.

О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут.

Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом. Срце роди поноћ главе, ал избави Себе анђелом када време стаде. И оплођен прахом мутни цвет објави Померање порекла, дан већи од наде.

заноћиле у чијем срцу у чијој ноћи затим су два цвета никла из чије крви из чије крви и две су птице полетеле из чије главе у чију ноћ две звезде два цвета две птице нико не зна чије су нико не зна одакле су КРИТИКА МЕТАФОРЕ Две речи тек да

Краков, Станислав - КРИЛА

— Посилни... Војници су цикали и пљускали се хладном водом. Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро.

— Срамота, могли би војници помислити... Мија се мало подиже. Војници леже као црне трупине по земљи. Главе се одигле. По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау...

Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау... огромни пас се залетео у ограду, и са пеном, уздигнуте главе урла. — На стражу, па у патролу, па у јуришање... и са Грцима да се носиш, а дуван не дају... пих...

Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну.

У души је тамно као и на земљи, јер се ближи оно што мора доћи. Али умор понова наилази и гони мисли из главе. Немарно се брише надланицом ознојено чело под тешким шлемом, и пребацује терет ранца са једног рамена на друго.

Тишина која настаде би мучна и тешка. Осећа се да се тамо нешто догодило. Војници узнемирено подижу главе. Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше да се помаљају нејасне прилике н да јуре у јаругу.

Узнемиреност овде је све већа. — Пресећи ће нам одступницу, чују се војнички гласови, н њине главе се дижу изнад камених заклона. — Шта је то тамо? Шта је то тамо?... очајно пита мајор и себе и друге.

Спавао је тешким сном, заваљене главе као у мртваца, и пробудио би се само да поново убризга морфијум под кожу. У бараку су ушла два авијатичара.

Нешто је запискало, зајаукало. Тек тада је опазио да његов сусед, мали ордонанс Бакић, не само да нема шлема, него ни главе. Било је нечега на врату — вилица која се клатила и мало косе.

Бора сав румен, нагињао се ка Ивони, хватао јој руку, и шапутао неке тако луде речи, да је она заваљене главе врискала од задовољства. Њени плави праменови били су пијани од вина и лудовали су.

Ускоро се вратио намрштен и рекао Бори и Сергију да њих траже. Напољу су из кола повиривале две чупаве главе, и махале сунцобранима и рукама. Зизи је искочила из кола, и потрчала да загрли Бору.

Кроз те очи замишљене пролажаху сенке успомена. Главе су мислиле. Али нашто мислити? Не мисли се пред смрћу, већ се опија њоме.

Петровић, Растко - АФРИКА

Чешљање траје цео дан а фризура ће трајати и више месеци. Група око бербера који насред улице брију главе људима. Два-три сасвим бела црнца (албиноса), црвени, изборени, као скувани, језиви, омрзнути од својих сународника.

Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари

Обојица певају за то време: „Раније белац није био међ нама, и ми смо секли главе један другоме. Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви.

Овде су црнци сасвим другога типа: врло црни, врло дивљих ликова и блиставога погледа. Не смејући се, не осврћући главе прате погледом сваки наш покрет. Дуги, стасити. Девојке дивних груди као из камена, с необично пупчастим брадавицама.

Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно залученог трбуха. Играјући прилазе гледаоцима и додирују их рукама као у распусности.

Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле главе, голог тела намазаног блатом које се већ сасушило, улази и гледа ме ћутећи. То је болесни Блонде.

Велики ефекти светлости и сенки. Жене у свиленим шареним сукњама и повезачама наврх главе, као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на

Савана их шиба својим биљем по прстима и ногама; њихове главе су без мисли, без снова, божански мирне и животињске. Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке

Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ. Не буне се што ће још ићи; од тренутка кад су примили нашу вечеру, пристали су да наставе пут.

уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању колена, у млитавој опуштености руку, и миру обријане главе.

У одаји, увијен у „пањ“, који урођеници доле крај Океана дању носе око бедара, а ноћу се завијају њим до преко главе, спавао је неко на земљи крај моје постеље.

Заплашено нама, неколико крокодила, сасвим бедних и ружних, лагано се спушта у воду; на води се виде погдегде крупне главе хипопотама, а ипак, само где нема зеленила, људи се купају, и нико на крокодиле и хиполотаме више не мисли.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Хајд’, брале, Уклон’ се мало од те провале, Док ниси главе тврдим теменом У вечној ноћи нашô светлости... (Радак га смешта под један грм) ВУК (скида пљоску и нуди га да

И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом твоје мешине, За пливање је лако спремио, Те ћу је тако,

Слушају деца аваз самртни, Па се мукама смеју весели; А седе главе ногом гурају, Или на оштар колац натичу, За грозан пример јадном народу! ХАЏИЈА: Грозно, Станоје!...

Срећа наша те се, приклијештено у томруцима, нађе још пођешто ђаурскога робља, те да њине главе не исјече, листом би наше падале, дина ми. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Би, Суљо!

Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по пустом пољу скакати, По мојој

скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад! ГЛАВАШ: Бирај, Исаче, Па гађај главе као дулеке! Нек’ пршти кора тврде лубање, А глупог мозга лопте каљаве Нек’ лепе накит гадног темена, Перчин чупави!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Док сам ја тако оборене главе пушио моју цигару, отац прота једнако ме је запиткивао: — Је л' те, молим вас, а јесте ли се ви јутрос чим год

сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе. Петли огласише зору, кад ме измученога бдењем и мислима савлада сан. ВИ Алексинац, 8 августа у недељу, 1876 год.

зијају на све стране; понеке су пуне крви, око њих одваљене руке, одбијене ноге, рашчупане људске утробе, раздробљене главе, грдно накажени трупови. Опет даље, опет даље.

трупова, захватио их плотун из шанца, па их све положио једног до другога; гле како су један на другога понаслањали главе, леже као браћа. Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава.

Колико ли их овде лежи? Ништа се не познаје, ни главе, ни руке, ни ноге; ужасне гранате направиле су од све га грозну, крваву кашу.

Крв и кости, и рашчупане утробе, и растрзани удови, и одсечене главе, и опет крв и кости, и неизмеран смрад. У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да

Свуд унаоколо око ватре угарци од догорелих људских трупова; печене ноге, руке, главе. Што је било насред ватре — изгорело, што је било око крајева — само нагорело.

А Турцима је било доста и пô сата, па да им свима поодсецају главе и да их свуку голе наге. Ха тyпцком стрељачком рову видело се неколико пободених мотака, а на њима — главе наших

Ха тyпцком стрељачком рову видело се неколико пободених мотака, а на њима — главе наших другова. А у рову нису били турски башибозуци, већ све низам. Ја се не варам.

! Оне главе, на оним моткама онамо, пре пô сата су мислиле; она крвава срца мало час су куцала и осећала свом снагом здравих и

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И нико нема ни речи, ни гласа, Нико с’ не усуди Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве, Заталасат’ ваздух око мртве главе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али, мислим, нема глупље смрти него кад те погоди залутали куршум негде у далекој позадини. Скинуо сам шлем са главе и држим га испред лица, и сваког часа очекујем кад ћу чути: дан!... Али паљба се преноси, час лево, онда десно.

Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе. Кад сутрадан стиже наређење да се наша два батаљона, први и трећи, извуку из борбе и прикупе код Бродске реке.

Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша.

Кад сам легао, он поМисли да сам заспао, па сад може. Да изиђе, погинуће... И онда — више моје главе. — Шта си му радио? — Ништа. То исто и мене сналази, и све остале...

Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе. Војници су падали као покошена трава. Неки су трчали жицама, размахивали секирама и, окрећући се у ковитлац, падали.

— Неко од вас рече да се Кајмакчалан може поредити са аждајом која има две главе. Е, лепо. Слушајте. Дринска дивизија водила је борбу са том ненаситом и страшном аждајом, која је претила да помори

Међутим, Дринска дивизија није имала више снаге да јој дотуче и оне две главе. Онда сте пристигли вас двојица. Мислим на четнички одред и седми пук.

Мислим на четнички одред и седми пук. Док су Дринци држали аждајине ноге и реп, ви сте кидисали на оне главе, из којих је сада сукљао још жешћи пламени бес...

Лежао је на суседном кревету, сав увијен завојима, као дете у пеленама. На табли изнад његове главе писало је: „Влајко Милутиновић, пешадијски потпоручник.“ Онда су се ређала латинска имена рана на његовом телу.

Он хтеде да пређе и ја га подигох на дрвцету. У том моменту баш звизну куршум изнад моје главе. Приљубих се за камен. Остао сам тако неко време... Сетио сам се мога мрава. Нема га нигде.

У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану. Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери... Сенке постају све веће. Мрак.

Моји војници се налактили са прстом на орозу, дигли главе, и нетремице гледају суседни брег. Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Спомени се, мати наша, твоје перве славе, Твојих враждебника ти посрами главе! Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије!

“ Милош често замиче својим црним брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај

Чврчала јој, да је нема, метла око главе, Њој и баби, што јој носи очаране траве. Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да

А кад време ручку невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије!

Јован Пачић ЛАЛИ Од рубина и опала Блистајушча цвета лала. Завистнице њу не гледу, Сагнуле су главе, бледу Покрај лале.

Једва утекох, ноктима мал’ ми Очи не изби из главе, — срећа да читав отидох. 1831. Владислав Стојадиновић Чикош МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ — Гле Благоја!

сад Сербија веће слабо дише; Нит’ се грудма устављају громовни ударци: Ђорђе броди преко Саве, и деца и старци. Главе кад није, Ни срца није Сербији.

пожелити здравља; Али она за то онда слабо мари Кад с мозак заврти, врућа крв зажари, Но игра и скаче к’о мува без главе Дотле док нестане сваке за лек траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика;

стоји сад у мојој власти, Но ономе ћу задат смртну муку Кој’ њега учи да све упропасти, А кад већ змија остане без главе, Тад не треба нам за лек боље траве.

Прем ме неки ђаво боде Да већ једва дисат могу, Дајте кацу хладне воде, Да од главе све до ногу Употребим бадекур, — То је а ла трубадур!

Сам без разлога сласт ту сад укидаш себи! ...Кад сам рекао, што ћу! Ма саме стало ме главе, Српска ни данас вера неће код мене слагат.

Ничи, цвете, чело главе Ладног гроба, ах, Где почива драге моје Освећени прах. Чиста љубав нек’ те снажи И сунашца зрак, Зора нек’ те росом

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

а за њима би поносито јахао на брњашу Реља, обучен у модри копоран и црвене, скерлетне чакшире, са црвеним шалом око главе и крупним, сребрним токама и иликама на прсима, под пуним пусатом.

мâла и имаћа његова, падајући на товне мрлине са немилим крештањем, а он је болан, преболан ходао тамо и амо, као без главе, сатрвен и убијен ненадним јадом и чемером.

Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију. — Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава...

Шуњ, куда с Богом?“ Познаше ме. Ја протрну' сав, ама се брзо сабра'. Звизну сабља са Цигана полећеше главе, а ја ободо' ата кроз Кланац. Ево ме у Мајдану! — Е, де-де ми сад једну, Мићане, уточи! — Де-де, Мићане!

— И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице! — додаде Симеун, а очи му сијевнуше кô у катила. Задркта' ја од главе до пете. Кажем вам, браћо, ко калуђера није служио — тај се не зна Богу молити! — Мићане, 'ајд опремај коње.

Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста.

— Да, да, дјецо моја и Србови моји, млого сам ја црни' и мучни' дана претурио преко ове сиједе главе бранећи ову свету цркву од немилостиви' и без божни' Агарјана, те вам је и ово кô једно историческо збитије!

Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим. И најпослије доћи ће ми главе. Писарчић: Зар си удовицу оженио? Давид: Како рече? Писарчић: Зар си удовицу оженио, питам те?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Салома, Салома. (1911) БАЈКА О ЖЕНИ Љубичастом паром дише Земља сана, Модри су чемпреси сагли главе тужно, Врх мртвога мора крикне која врана, У златноме бакру тоне сунце јужно.

Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе. Марички ветар главе коси, А смет колоне завејава, Челичне зиде мозак роси, А сам Вукашин васкрсава...

Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе. И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве.

XXВИИИ О, јадни моји кринови и лале, Спустите главе, треба да се вене, Нећете више у јутарње смене Осмехе чути и клике и шале.

Гуслари, где сте? Враг наш је разбијен, Но још нам гуја плете мукло мреже И бриге наше младе главе снеже, Последњи гутљај бола је испијен. Гуслари, где сте?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана.

Већ сам и заборавио за тебе. Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан...

Нађе однекуд ону крпу коју је раније држао око главе, пипа је, па кад види да је још влажна, метне је на чело; затим наслони главу на обе руке).

ЖИКА (скочи разјарен и најпре га тресне оном крпом са главе, а затим заспе циглама, актима и свим што дочепа са стола).

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе! Ох, свети ме, Црногорко, Не кукањем и са плачем, Већ крвавим љутим мачем: У бој, у бој, Црногорко!

кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге?

И то па то, и све то. МАГНОВЕЊА ЕПИТАФ Пламен — спржити где лек. Мач — одсецати главе где коб. Мелем непреболу. Стамен бршљану дебло, вековати где век.

6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Кô миро с главе на браду силази Арону, и кô аермонска роса на горе што силази сионске.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Навек као од неке силине, ватре, колију је носио забачену, на рамену, и увек ишао погнуте главе. Он је имао само да води бригу тамо о дућану, трговини, чаршији, а овде код куће, није имао ни за шта да се брине.

И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и њега заједно са матером грли.

Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас. Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином

Полако, мирно, погнуте главе иде. Тамне му се његова уска леђа, стас. Због погнуте главе јаче се извија и види из рамена му његов уски са шупљином по среди врат, и шире, испупченије види темењача.

Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао.

И чим измакне, појави се у чаршији, која се тада већ доста види, он исто онако полако, погнуте главе, с кључевима, приближава се дућану. Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац.

Седи она, као увек, мирно, безбрижно. Гледа улицом, пролазнике, и на њихове поздраве отпоздравља их мирним климањем главе. До бабе и мајка му седи.

Највише, најопасније да се она љуља, издиже. И држећи се на ужету, копрцајући се, забацујући прса и косу с чела и главе, толико се она љуља као да хоће да се изнад баште, куће, горе, толико високо, високо уздигне, да би могла чак и овамо

Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази.

Онда се диже и оде. Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде. Све више ужурбано, погнуте главе. Полако. Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује испред сваког дућана. Разговара се.

И сиђе с њим. Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица. Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај

Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

л. потребан апотропајон за новорођено дете и за породиљу: новорођенчету се б. л. меће под главу или поред главе, »да га не би нагазиле ноћнице« или од бабица, или »да боље спава«, и ту стоји 40 дана (СЕЗ, 13, 1909, 394; 14, 109;

, Ватра, 83). У том чају децу мажу увек пред спавање б. л. (СЕЗ, 19, 20). Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе прве змије коју у пролеће видимо (или: из змије коју убијемо пре Благовести, или у Међудневице). Ко такав струк б. л.

Гаром од б. прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица (СЕЗ, 45, 1930, 42; 184); или му се б. меће око главе (»да би спавало«, СЕЗ, 16, 1910, 171). Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су б.

и б. који се о свадби баца у реку, іб., 162 и 164). У околини Ђевђелије мртвацу испод главе мећу јастук пун сува б. (СЕЗ, 40, 252; као што су стари Атињани стављали оріганон, упор. Е.

ТРЂ, ННЖ, 8, 87). У околини Дебра, приликом другог (поновног) погреба, поред покојникове главе меће се б. (Браство, 9—10, 438). Најзад, жене о Отворним задушницама саде б. по гробовима (СЕЗ, 19, 61).

Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може обавити око своје главе, па онда оде каквој в., запали свећу и три пута око в. обнесе говорећи: »Венчах своју болетицу за врби (ЖСС, 314).

Г. је табуирано на дан Усековања, нарочито црно, »јер то подсећа на крв која је текла из главе светога Јована« (СЕЗ, 14, 72; 19, 65; ЗНЖОЈС, 5, 278). На дан Јелине Горчице (14. ИX п. н.

Берући га, говоре му: »Златноглаве, златне ли си главе, Ти ми знадеш тридест и три траве«, (ЖСС, 118). З. има значаја у Ліебеѕзаубер-y ‹= љубавним враџбинама›.

о празницима породица покојникова меће му их на крст (ГЗМ, б, 159), или му их, о задушницама, закопава у гроб, код главе (СЕЗ, 19, 253). Важно је и то што прве плодове ј.

Коштице од ј. такође помажу од грознице (СЕЗ, 13, 241). Кад ко болује од врућице, онда се више његове главе расече ј.

Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом, старе жене

73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала брашно за колач у таван, или у зид више главе, »да би толико растао к.«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1. ИИ (жене не раде ништа иглом, »да црви не би јели к.

Ћипико, Иво - Пауци

— Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом! — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.

—Лако је теби, — насмија се на њ дућански момак, али шта ће ова сирота? — и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра са подераним гуњцем, који се још одјутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних

Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и Крило приђу к болеснику. Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.

Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!

Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: Маша му се врзе по памети... И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца.

Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је

У томе изгубисмо се, не чујеш свога бакта, ништа, уши запушио пусти вјетар!... Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...

Али, прибравши у се снагу, разабра се и одгрне кабаницу са човјекове главе. — Оче! — јави се и, ухвативши га за руку, хтједе да га придигне, али осјети да је хладна, укочена.

Чељад се окупи око ватре. Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: —Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не загрија!....

Цврчци, такмичећи се, помамише се, као за инат љетној тишини, а заморени сељаци, неки с омотаним пешкиром око главе, одјевени љети као и зими у сукно, измичу се испред бијесних коња устрану и, у знак поздрава, капе се дохватају.

Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима; изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.

—Није ти понестало, болан, жита у кући, — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... Пусти ме док зло преко главе пређе... —Потреба ми, среће ми! А и углављени рок је минуо... Не измичи, брате, поштено ти их дадох... Поврати ми их..

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Но свеједно, опет морам да признам да ми његове похвале годе. Није био од оних ништарија које човека мере од главе до пете и при том цокћу језиком од чуђења да таква наказа уопште негде постоји.

Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем.

Кида им главе и, још топле, похлепно их ждере. Кад је Прохор сазнао шта се о њему прича, бесно је просиктао да зна ко је измислио ту

Била је топла летња ноћ, звездана и тиха, па смо седели под липом. Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо.

Веровали смо да ће нам сачувати главе. И збиља од нас тридесет само су двојица погинула а тројица рањена, међу њима и Лауш.

Можда сам била наметљива. Обукла сам сувише танку хаљину и док је пролазио мимо мене упадљиво га одмерила од главе до пете. Наравно, он се трудио да све то не примети, али му није пошло за руком да сакрије своју збуњеност.

јуначине који се хвастају својим подвизима, па у удобности крај какве ватре, уз ракију и пршуту, натенане одсецају главе својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање

Али наивни, невешти, плашљиви. Још не знају шта је то кад се суоче са острвљеним крвницима који изнад главе витлају мачевима што се пуше од тек просуте крви.

Она је учинила и једно и друго: до пола растојања је ишла дигнуте главе и лењог достојанственог корака, али је онда у њој нешто пукло, грунула је из ње бујица осећања, лице јој се згрчило,

Кроз њихове главе непрекидно тумарају избезумљене сенке, видик им је таман и назубљен страшним, злослутним кланцима и гребенима.

а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке. Била би то ружна слика, увредила би свуд присутно божије око.

Кажу и то да су га (калуђери или краљеви људи) неколико пута каштиговали хотећи да му из главе истерају ту јеретичку опачину, али се он није дао променити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И под хладним даждем, оборене главе, Боно тиче снева своје миле сеје: Како зраком лећу далеко, далеко, Куда топло сунце целе зиме греје...

1883. ЖРТВА Окићено цвећем од мирисне траве, Јагњешце се бело у Делфију креће, Где жртвеник букти. Са његове главе Шаренê се траве и мирише цвеће.

1883. ЈЕСЕН Кô горда царица и бајна, са снопом златнога класја, На полу јесен стоји. Са њене дражесне главе Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се доле, До саме мирисне траве.

Тужно шуми трска кад је крилом дирне, Шуми као болни, умирући глас. С криком лете ждрали више моје главе, И губе се тихо у даљине плаве. Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај?

По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2. Од капија тврдих Виндобоне града До обала цветних, где пролеће влада, Гроб до гроба лежи и сведочи јавно Да

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете. И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено

Мојом песмом невољници васкрсење своје славе, Од те песме осветничке крунисане стрепе главе. У њеноме они такту чују звекет из даљине И топовску страшну паљбу и шкрипање гиљотине.

Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак склониле главе, Па журе, лупају, вичу, да обед на време справе.

Подмигујући вазда, Ћата је стајао сметен, како га већ Господ сазда, Док за врат пуче му шамар... Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Највећи астроном шеснаестога века, Тихо Брахе, био је Халдејац од главе до пете. Главни циљ његових посматрања неба био је да одатле чита судбину људи.

наткрилио и Еуклида и Аполонија, био по своме васпитању, по својим везама и целокупном своме раду, Александринац од главе до пете, па зато смем да кажем да је Александрија одгајила три највећа геометричара старога света, па и четвртог, који

Но поред свега тога, била је жена од главе до пете. Зато јој се мушкарци нису могли да одупру, а то је она тачно знала и рано испробала.

Он је стајао блед али уздигнуте главе, а на сваки плотун фукарине ларме одговарао је: „Ја сам патријарх!“ Руља се тада још више узбеси, шчепа патријарха и

То је стара господска кућа која је, благодарећи својим дебелим зидовима, претурила већ сто година преко своје главе. Ова је највише страдала, њу оправљам и крпим при свакој својој посети.

Зато им морадох данас опширно испричати шта сам све за време рата претурио преко главе. Сажалителни изрази њихових доброћудних лица показаше ми јасно да је наше пријатељство остало непомућено, иако сам за

Она је учинила оно што би се од ње најмање очекивало, сакрила је своје тело, замотавши га у густ облачни вео од главе до пете. А ја сам је увек замишљао голу.

То исто осећам и сада, па зато морам погнуте главе да Вас проведем поред тога зида и одведем у мртви свет, какав је била наша Земља пре онога несхватљивог чуда.

Кад би за живу природу постојали слични закони као и за мртву, онда бисмо тако бар изгледа, ми сами били аутомати од главе до пете. Врло компликовани и врло склони квару.

препознали једно друго, наша физиономија била би сасвим измењена; неосветљени делови нашег лица изгледали би као од главе одваљени. А не бисмо се могли ни споразумети, јер бисмо били савршено неми и глуви.

изменио би се, ми бисмо могли доживети ледена доба, јача и страшнија него она која је Земља већ претурила преко своје главе.

Зато сам посетио њихове гробове, и, погнуте главе, дошануо им да сам, тражећи истину, потрошио све земаљско благо које су они стекли и мени га оставили.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАТА (уплашено одскочи од ње): Ама, јеси ли луда? Какав страх? (Решено намешта шамију око главе.) Идем ја, идем ја сама да зовем деду калуђера, да видим што је то, какав је ово страх?

Тај ваљда има две главе а не једну. Кажи, који је тај? ТАШАНА О, дедо. МИРОН Ко? ТАШАНА Па он! МИРОН (бесно): Ама ко »он«?

И хоћу! И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи главе дођем. И ти никад да привириш. (Горко): Ох, не да ме утешиш, но бар да ме сажалиш и да видиш како ми је.

Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!

А за ту веру толике главе падоше, толики људи на кочевима душе испустише, па и сада толике комите и хајдуци своје животе жртвују!

Не бој ми се ти. (Остаје над Парапутом клечећи до његове главе и једнако га утуткавајући јорганом.) ЈОВАН и СЛУШКИЊА (одлазе у кућу, горе).

МИРОН (узрујано): Да, да... Не мисли! не мисли! И не треба да мислиш, да не би због тога дошла себи главе, полудела... Улази Арсеније. АРСЕНИЈЕ (ужурбано хвата Мирона, да га води): Хајде, дедо! Био сам код намесника.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

без наслона с којих се они сатима не дижу, и које им кости стружу и бутине пресецају, па сироти само одлажу ногама. Главе вечито погнуте. Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију.

Главе вечито погнуте. Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију. А десна рука од јутра до мрака убада, пробада, истрзава конац; и како се тај конац све више и

Трчи као без душе, шешир га поклопио, изгледа као без главе. Адвокат је саветовао да ништа не предузимају док оданде не потраже податке о Ристи.

Прича се, при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да се води испод руке.

Шта ћутиш?... напослетку, ћутање и јесте најбоља капа за све празне главе. Кад се млада госпа Станојла довела, и показало се да ће ту сад да потече један миран живот са скромном и паметном

то је оно што Бог најмање има да учини у овом случају, где му је један ретко добар и дарежљив човек стигао размрскане главе. — На томе се и паланка примирила, за неко време.

за будућност, примила их на себе свечано, радосно, и са оним њеним чудним поштењем које је формално сијало око њене главе и око сваке њене речи. И тако је, просто статистички узето, госпа Нола набрала троје деце и једно унуче.

способности, и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не остаје на шеталишту сувише дуго, да не иде откривене главе, и још неке маленкости.

— Е, сад ми је јасно. Шта је инжењер, знам. Добро. А сам ми реци искрено, шта ти мислиш, ти, без жупникове главе? — Ја сам мислио да учим латински и грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за то — и да онда постанем професор овде у

Видим сад да ниси више дете, видим. Господин си од главе до пете, и фала Богу, фала Богу. — У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно.

Начетили се забезекнути келнери, као авети: касирка јеца. Звуци и ритам жмаре. Главе око клавира се понагињале, полегутило се старо и младо у меланхолији и љубави некој која би свет спасла, кад би свету

Врло волим да радим с вашим земљаком. — Студенти су их посматрали чешће: два кратковида, саставе главе, помешају косе, легну на хартију, и само се старачка леђа професорова јасно издвајају.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

које њему по њеном расужденију боље него млогима пристоје; штавише, видио сам и таког вешати кога је мати као очи из главе чувала, на кога је пазила да га мува не додирне, и коме је тоном Питије не једанпут, него сваки дан пророчествовала да

« викне. »Овамо, бабе и бубе, ко ће ми на мејдан изаћи! Не бежите, или се предајте, јер се ниједан од вас главе неће нанети!« Ја знам да се ниједан читатељ неће на ово чудити коме је позната Док Кишотова борба с воденицама.

Ја сам најлепше планове правила како ћу те грлити и иберашовати, кад кукавица дође и почне ми чело главе кукати. Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах!

Романе, вичем, трчим тамо и овамо, попнем се на брег, и отевши ти знак дати да ме видиш, скинем пантлику с главе и подигнем на дрво, а ја се почнем по брегу као бундева преврћати!

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није) показати, а второ,

— Она заиста врисне, али не у намерењу да бега, но даје боље чује. На које гимнософиста приближи се, и мерећи је од главе до пете, вопроси шта она у овој пустињи тражи?

И овај је може бити обичај од Египћана на нас прешао да ретко која свадба бива гди се главе не лупају. Као да су главе бундеве!

И овај је може бити обичај од Египћана на нас прешао да ретко која свадба бива гди се главе не лупају. Као да су главе бундеве!

Пак ћеду у животу човеческом ређе чувене бити оне речи: Еј, моје луде главе; гди ми је онда ова памет. Протрчидер још једанпут, зече, — и проче, и проче.

А нашто мислити? Шта је то мислити? Главу лупати. Главу лупати? Тко главе лупа, тај под одговор долази, тај се сматра као нарушитељ мира и човеческог друштва, и зато све што главу разбија,

раширена и брада скупљена, то је наравно следство да су његове по себи малене очи издавале као две одушке на огромној главе његове пећи, која је поне у лицу доста гарава била за одржати ово од мене учињено сравненије.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се на земљу И ту нашао и своје и себе Живи без година без смрти Окружен својим вуковима СВЕТИ САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату

за мном Можете ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно сита На нож курјаци моји мезимци непребола Главе вам се већ са коца кезе Ионако вас нема и нема мене Хоћете ли РУЖА НАД ЧЕГРОМ Је ли ово наш свет или није Крагуј нам

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ. Пооткидао сам им главе, ноге, руке, почупао косе, поцепао одела и, уопште, извео крвопролиће достојно једног крволочног пивара Сантера или

плован домаћин и тамошњи гусани и тако испребијали и раскрвавили нашега плована да се овај са пола репа и полуголе главе једва жив вратио у отаџбину. Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне.

Па онда Марија и Магдалена мал' ми нису дошле главе. Због ове последње, тј. због Магдалене, морао сам једанпут да свлачим панталоне пред целим разредом, да се повалим по

— Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није. Је ли? Е, сад окрени леви образ сунцу и, ето, сад је ова друга страна осветљена а она није.

казну за неверницу, и оде, не бацивши ни последњи поглед на свој рођени јастук, на коме су почивале њихове две главе. Оде и настави да пије три дана и три ноћи, осећајући стално незасићену жеђ.

Осетио сам само да ми је овлажила шаком чело, слепоочнице и образе, а затим ме прекрстила и покрила преко главе. Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих остаде ми

Сви озбиљни, натмурени и брижно оборили главе, тако да сам ја добио утисак као да ће ме осудити да будем жив спаљен на ломачи и већ сам видео масу света како се

Сви професори дигоше главе, погледаше ме и свима им се развукоше усне, као да би хтели рећи: „Јесте, знам га, и код мене је рђав ђак!

А увече легнем, пребацим покривач преко главе и кажем сама себи: е 'ајд' сад, Лено, мисли о тој и тој бризи. И почнем лепо, а тек мисли наједанпут пођу у раскорак,

Једнообразност у војсци састоји се у овоме: бити ошишан до главе, бити обучен у униформу и не мислити ништа. Нарочито не мислити, то је један од најбитнијих услова једнообразности.

— Молим, дозволите, — рекао би он и измакао би се од мене три-четири корака, те ме премерио од главе до пете — уверавам вас, господине, да ће вам тај тако добро стајати као да је мера на вама узимана.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А у непосредној близини нашој се крши и ломи, и ми, дрхтавим рукама, везујемо груби завој око главе рањеника. — у војсци су нас научили којекаквим тричаријама, нико нам не показа како се прави завој — љути се Лука.

Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу. У месту, окретох коња, готов да полетим као без главе у ноћ. — Станите, станите! — чујем где непознати говори. Окретох се. — Где ћете, побогу, људи?...

и обављали службу по свима мирнодопским правилима: топовска обука, трубе, рапорти, и већ све остало што ти је наврх главе изишло... Као да смо на неком маневру...

Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Она једна улица закрчена од кола и народа. Из многих кола вире главе жена и деце. Или су се избеглице размилеле по вароши и купе остатке хране. А магацини отворени.

Бескрајно небо је жмиркаво треперило, док су кола коморџијска и даље шкрипала. Људи покривени преко главе шињелима и шаторским крилима лежали су крај утуљених угарака. Преморени коњи стењали под амовима.

Народ се размилео на све стране. Многе жене које беже са својим мужевима обукле војничке шињеле, главе увезале шаловима, па се измешале са људима, те се изгубила свака разлика.

Нека тајанствена тама обавија нас, а ваздух као да гуши. Војници набили капуљаче или увезали главе марамама, и онако погнути промичу кроз облаке као утваре...

Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду. — Ах, животе, да л’ ти има краја! — јада се неко иза мојих леђа.

Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни. Главе су увезали башликама или марамама, преко рамена набацали торбе, а пушке пребацили попречке преко леђа.

Најмлађа, црних очију, стајала је по страни и гледала некуд у даљину, поред моје главе. Коњ навали на кофу да пије воду, ја га задржах. Тада се мој поглед сусрете са оним црним очима.

Око поноћи поче и хладна киша. Многи који су лежали придигоше се, и ставише шаторска крила преко главе. Хладноћа прожима згрчено тело, а душа као да је замрзла.

А код суседног огњишта један је умирао. Другови су му подметнули торбу испод главе и оставили га тако да умре. Поднаредник Груја рече да је већ у агонији и не зна ништа за себе.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла, два сата, И мртваца главе бледе и седе. Под прозором таласом сребрним шуми река А глас јој је сух и без јека, Сух и без јека.

Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо спустити нашу душу на конопчету да измеримо размак између нас, неба и земље, Сад ћемо покушати и да умремо.

Људи без једне ноге и жене без пола главе Сићи ће да пољем за плугом пођу У зеленкастим одећама, у црвенкастим чакширама, За плавкастим ралима, за шареним

У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и ускочке главе врбови венци ресе. Купало, прекрасни несташко пролеће. Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће.

спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована. Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована!

У овој ноћи сви су чанкови празни, У овој ноћи ни једне фикс идеје, Одвратићемо главе. Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој отац према да ли мој отац према теби,

Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе! Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве! Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!

Пођемо на пут ма где, не усуђујући се да осврнемо главе, И увек пред собом видимо кошуље твоје плаве, А азур никад више, Ни чељуст твога длана никад више; Желудцем зар

гле, пљује светлост међ облаке, Моје срце, још морнар, напаја себе крвљу; И сва та прекоморска путовања Која обвију главе у видике ко у саруке, А надму трбух Трулом рибом по острвљу, Не раздеру рођења сенке, свирепошћу грања, Не ублаже

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од истока ка западу, свакодневно, путовало је Сунце. Од истока ка западу кретале су се и златне главе његових војника прве године, треће, сто треће.

Нису могли ни да замисле јабуку месеца окачену о највиши јаблан. — Којешта причаш! — говорили су и сагињали главе чим би сунце ускочило у реку. — Цар сунце моћнији је и лепши од свих! Зна се то од памтивека!

Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли. Али, размишљао, не размишљао — превише избора нема!

Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу. — Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице!

Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.

— Улете Капљица риби у уста, а капљице морске поданице посрамљено сагоше главе. Умакла им, преварила их, бестидница! Шта да кажу Царевом Доглавнику?

Окрену се жена ка месту одакле је глас долазио и виде како из чахура у њеном наручју вире сићушне главе деце. Ој, како су им се смејале очи, блистала лица!

Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе! Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала.

— Боље се врати одакле си и дошла. Претешка је цена коју би требало да платиш за срећу свога сина. Сагнуте главе жена је размишљала, затим рече: — Платићу је! — Онда знај да више никада нећеш бити с њим.

Нека се настани негде у близини, али нека живи сам. Погнуте главе, без отпора прихвати Белко своју судбину. Али, бити близу племена, а издвојен, било је горе него бити сасвим одбачен,

Он бунца. Који је још мрав својевољно отишао из племена, побунио се! Узалуд су га задржавали! Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак. У ушима му је зујало: сам!

Зар није само неколицину дао скратити за главу у току читаве своје владавине? Као да су то и биле некакве главе! Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ВАСКА Е, какве пушке! Само нека им она, Коштана, запева, па не само пушке, већ ће и главе побацати. А нарочито он, наш брат, красан наш брат! СТАНА (бранећи га): Па није, Васка, само он код ње. Сви су тамо.

На среди собе, на душецима, лежи Стојан, опкољен, утуткан јастуцима и јорганима. Чело главе, на троножној столици, поређани сахани са разним ђаконијама, киселим крушкама и грожђем из »туршије«.

Испред кола сватови, бањски Цигани у њиховим белим чалмама око главе и дугим колијама. Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.

10 Лотова ружа стрепи Пред сунчанијем сјајем, Па главе клонуле сања и чека ноћ с уздисајем. Месец је љубавник њени, Он сјајем буди је и крепи, И пред њим открива она

смо се волели заносно и слепо, И слагали ипак узорно и лепо, Играсмо се често ''супруга и жене'', И не бесмо ипак главе разбијене. Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно.

'' Ја не могу устат, драга, Крв из главе тече моје; Кад ми тебе украдоше, Сâм сам зрном пробио је. ''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!

И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те

Траг се грдни његов ископао, како што је шареним коњима! У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа мушке главе!

У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа мушке главе! Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб

Његова је сабља увек била жедна турске и насилничке крви, и кад би се из свих песама сабрале турске главе које је он посекао — испала би грдно велика гомила. Но и Маркова покорност самом турском цару је веома чудновата.

Ако се Турци нису могли протерати из земље, ако је њихова власт хтело се то или не — била неизменљива чињеница, њихове главе ипак могла је да сече сабља, њихова ребра могла је да пребија топузина.

Зар би могао да представља осветничке и ослободилачке народне тежње, да је — рецимо — миран, тих, послушан, увучене главе у рамена, бојажљив? Разуме се да не би могао.

Ропство је већ почело, сестра седи болесном брату више главе и освешћује га сузама — да је заштити од насиља и срамоте. Смрт долази са свих страна: од Турака, Латина, Мађара.

шуми или код јатака, прогоњени чак и од аустријских и млетачких власти (оне су за њима слале потере, уцењивале њихове главе итд.

То га је стало главе. Ништа му није помогло што и сама истрага признаје да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету храну

Говоре соколи, гаврани, коњи, па чак н мртве људске главе. То је остатак из прастарих времена кад је човек свему око себе приписивао своје особине и моћи.

русу одсијече главу, кулашу је баци у зобницу; па увати његова дората, одведе га цару честитоме: „Ето, царе, заточника главе!“ Цар му даде благо небројено: „Иди, синко, те се напиј вина, честита ћу тебе учинити!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

близу Ченте Лепа као са плаката Па и лепша на моменте Имала је очи плаве Оригинал морска плавет Носаше их посред главе Тако да ти стане памет Имала је лепа Ката Уз лепоту сто дуката Па је била татамата За све момке из Баната ОД

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела. Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица.

— Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо. Док је тако сједио невесело оборене главе, трже га из мисли Стричев престрашени узвик: — Ено је! — Шта је?! Ко је?! — поскакаше дјечаци. — Она! Она главом!

На те његове ријечи, дјевојчица покорно, оборене главе, крену кроза шуму. Јованче се уозбиљи. — Луњо, куда ћеш? — Шта ја знам куда ћу. Идем, кад ме ту не воле.

ђачић није знао шта да одговори, јер како год гукнеш, не гине ти једна жестока порција, зато би се ућутао као корњача, главе увучене мећу рамена, правећи се да никад није умио ни ријеч да прослови.

Хајде, покажите се и сада кад је туђин земљу поклопио, кад главе људима скида. Нећете се ваљда данас уплашити. — Нећемо!

зрна, сустигоше их два нова пуцња, а кад Стриц стиже већ надомак једне удољине, ненадан ударац збаци му шешир с главе и он се пружи колико је дуг по некој густој папрати. Пуцњава нагло престаде.

Као да и нехотице потврђује те његове ријечи, старац лагано устаде, скиде шешир с главе и рече свечано и тихо: — Да јој одамо почаст доброј нашој, драгој школи.

Непријатељ је продирао у Прокин гај. XВИ Уврнут, фењер на поду пећине освјетљава, једну поред друге, двије главе: дјечју и псећу. И дијете и псето спавају. Види се и крајичак необичне простирке на којој њих двоје леже.

Једина је куја, дигнуте главе, пажљиво њушкала ваздух окренута према дубини шуме. Одједном се Луња узнемирено промешкољи, сједе и забринуто рече: —

— Како сте, дјечаци, шта радите? — питао их је он и правећи се важан додавао. — Ми у радионици не дижемо главе с посла. Међутим, једног дана дочекаше га Стриц и Потрк немарно и надувено.

— Е, сад се најзад смири, стара, глупа и празна боцо! — повика пољар. — Твоја памет сад се преселила у наше мудре главе. Стриц је крадом, попут кривца, бацао поглед на Луњу, али дјевојчица се правила као да га и не види.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Спомени се худниче, што си собом! С кошчина састављен Од главе до ногу И са жилами сашит. До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут.

Јерно њино у миру борављење и слобода, нас од зла заклања, и бригу нам с наше главе скида, мирост даје... Свесрдо се за све те људе по подретлу и по реду више исказате молите — како за хришћане, тако и

До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има

Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се потиша. Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није.

И Марјан, онај господин што је био епарх, ил’ ти му да речемо комендат градски, бијаше сав крастав од ногу до главе и гнојив, што су га се већ многи лекари и одрицали не могући му ништа помоћи. И њега с оним ћивотом исцели.

бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз и тим прилична; овнује главе на дугачким балвани чим су дуварове пробијали, и којешто исто. А Бугари с великим ботами и с праћками војевали су.

Да што ви то освем писма мудрујете и о себи из своје вам главе беседите, многи ОД вас, те такве неваљале свуда беседе разно сити по пијарци и по трговинама у своме добијању што сте

С временом црпат и пијен, пристојиште под сенком у хладу на великој сунчаној печи. Да ако ли је јоште књижан и из главе му мудар, освестан и паметан, колико је одвише со тим драг и врстнији!

Ама ако и обадвоје се находи у коме, те је и из главе мудар и из књиге учен, тај двоструке очи у себи има и памет душевну и телесну, двоструко на свашто мотри и не скоро ће

Нитко се изучен није на свет родио. Ко камен у вис фућа, он неба стићи не може, него враћа се скоро натраг и сврх главе му пада. Кад се ракијом посипа ватра, она већма планти.

И то је за чудо: од когано сви људи се устручају, боје га се, хвале га, слушају до своје главе и почитују, а он ка неки сужан свезан одводи се. Јучер сужни од њега стресаху се од страха пак и тај би осуђен.

Морски трговци, који ли пут до главе штетују? Зато не одстају се морске трговине; ако своје погубе, опет и с туђим тргују и обрћу се, ако и не зна што ће

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.

ГЛАВА ТРЕЋА Она је помало и наставак главе друге. У њој је гаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим.

И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.

— А, за оро ли си? Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете. — Зоне, мори!... Не слушај гу, Калино, што збори! Иди си! — упаде Гена у реч и повуче силно Зону за руку.

Мане му нервозно изнесе тражене ствари; учини му се да се исувише отегао пазар, одмери муштерију од главе до пете, па рече: — Море, неси муштерија!... Немаш те паре!...

Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману кујунџију.

— шану Зона, па се и она тихо искашља. Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог, обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на једна реч.. — Пушти ме — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.

он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко; тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе. И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.

Мислио и мислио Мане, док се напослетку не сети Митанча Петракијевог, познатог већ читаоцима из главе пете. То му је из детињства добар друг, иако нешто млађи од њега. Толико су лепо живели да су чак и побратими.

наредаба, а још више од силних (како се они лепо изражавају) „крканлука“; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, даноноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори

— Е, — заврте тужно главом Зона — моје си је било, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу... ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Она је наставак главе тринаесте.

— рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу... ГЛАВА ПЕТНАЕСТА Она је наставак главе тринаесте.