Употреба речи глави у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама с белим пегама, а на препрегачи чисто црвена основа са ситним плавим цветовима, хаљина загасито

То је чудно, али је истина!... На њему беше капут бео као снег, а на глави ношаше од панаме шешир. Ја тако господски обучена човека донде нисам видела.

„Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе?

„Знам ја тог Марка“, рече један, „кад је косом ударио Чончића по глави...“ „Кад је похарао протину кућу...“ „Кад је убио она три Маџара из Торде...“ „Кад је пуцао на Нађ-Шандора“.

усне отобољене, а чисто обријани подваљак изгледао је као настављено, бело продужење његовога црвенога лица; на глави је носио плаву качкету са црвеном випушком, а на себи је имао панталоне, овамо, опет гуњче, а за појасом два сребрњака.

Нађемо на путу једног ђака, који беше нешто више узрастом него другови његова разреда. На глави је имао црну качкету, као што је по унутрашњости Србије стари практиканти носе, капут дугачак, без дугмади и без боје,

никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не да се ухватити ни за реп ни за главу; окреће се као ветрени петао; мења се као месец; други час, друга памет у глави; други дан, другојаче намјереније.

” Загрми трапеза од смеја. Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у кеси а нејмаш у глави! Али сам премучао, знајући да ко нема у глави, он мисли да има више него сви други.

Мени је пало на ум да му речем: а како је кад имаш у кеси а нејмаш у глави! Али сам премучао, знајући да ко нема у глави, он мисли да има више него сви други. А игуман, дичећи се, пита намесника: јесам ли му како одговорио? „Мајде!

прослук, и каже да ће му други нове моде скоро из Беча доћи, — једним словом: друге хаљине на њему, друга памет у глави. Пак јошт ако се нађе која и духовна персона овакова, ето ти лепа огледала и примера другим!

— одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека добро знаш; ја имам толико посла на глави да ми светињичење ни на ум не пада. Други су ту били, | и други, пак нису се могли посветити, алтроке поп Маук!

Друге веле: Ми једемо гусенице и свакојаке црве. Треће кажу да имаду и осим тога доста посла на глави гњизда себи правећи, јаја носећи и пилиће излежујући и хранећи, и да им није до копања и чеппкања.

” А ови онда помисли у себи: међер ти овде није до стајања! Ти њима о добру радиш, а они теби о глави! Пак онда бежи куд га очи воде.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И

Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали! С чорбом по прслуку, са шталом у глави, знам ја, винопије, како вам је било! Не може нико ко наши винари од бољега грожђа горе вино!

Пртеном врећом огрнут Неготин, Београд са шлемом на рањеној глави, Ужице с рана разгонећи вране, Обреновац на носилима.

Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.

Да дочекам сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам шлем на глави: љуску од јајета! ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 1. Шта је ово? Пијаца или црква?

Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу! Капу, да ми је кошава не би одувала, не носим на глави него у рукаву! Усукане су, као дрвени конопци, врбе које су кошави на путу!

ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

’ повичем ја зачуђен. ,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?

(Тај су хатишериф сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као глави наше цркве и закона, на аманет да га чува као највеће добро народно.

У мене је био кожу̓ руски до земље, рукави до прста, штранком опасан, капа на глави руска, зимна, црна, чизме мачком постављене. Дођем Текелији на врата; не пуштају ме у собу.

Сутра ћемо да идемо и да се разменимо”. Рано ујутру искупљају се Крајишници, све са миздрацима, криви̓ капа на глави, скоро на свакога капи по две и по седам челенака. Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе.

Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе. То му је на глави носити као неки орден, и по том се познаје колико је глава непријатељски̓ осекао и који је бољи јунак.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је

— Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... А три дана држасте оно бденије, а? Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.

Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити. Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.

Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд! Зар овом пропалици и бекрији да даш? Та он је презадужен и косом на глави... Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде... А како се, сиромах, беше обрадовао!

Дуго није могао заспати, једнако му се врзло по глави шта ће сутра чинити и како ће се разрачунати с газдом. Једва је пред зору свео очи.

шпекулација тако осладила да је наумио само њу терати — само интересирати и од интереса живети, Једнако му се врзло по глави и измишљао је свакојаке планове како би дошао до великог капитала, па да га растури под интерес.

Он се врати, и пође уз басамаке. »Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!« Све му се то збркало у глави и само бучи. Поче бројати ни зашто ни крошто басамаке и наброја на велико своје изненађење и ту 25!

Нико га не би познао. На њему лепе чошне чакшире, џемадан везен златом — чисто гори, па ћурче, па на глави нов фес, па се опасао тараболосом и за њега заденуо нов везен пешкир, па на ногама му чизме.

Нуде га да једе, а он се ни руком не маши. Често се осмехује; ни сам не зна зашто. Учини му се да је иа Бошковој глави попова чита, а на попу домаћичина конђа.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Попа рече да га одреше. — Не смемо, попо! - рекоште луди. Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. Онда стаде читати „Страшну молитву”.

Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан...

Он диже главу и стаде зверати око себе... Не беше то кућа његова... Где је сад?... Поче трљати чело и чешати се по глави. Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест...

А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. Али се уздржа... Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао

Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу... Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула...

Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... И полише га сузе. Турчин га поче миловати по глави. — Немој плакати!... Срамота је!... А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... — Али, бабо?...

Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави... И то само сене као муња, па је за час нестане... Он се удари руком по челу. — Али ја морам њих надвладати!...

Лазар се окрете и оде из авлије... Он није видео куд је ишао. Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео. Ни сам није знао како је до куће дошао.

А није ни шала!... Заврзан је био душа голаћа... Више нико није мислио о својој глави... И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!

Хвала богу! Али какав је то сан? Сад сам будан, а? Али као да ме неко нечим што звечи а не боли лупи по глави. Ја скочих и исправих се у кревету: — Мамо! — Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича.

А кола закаче; па стражњи точкови остану пред капијом, а мајстор у капију, а сандук њега по глави, а предњи точкови код орâ, а кобила пред кућу, а ми да умремо од... од... Ама шта су ти одвугле ове жигице?...

Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео. Њему се поче вртети у глави. С почетка чу како му срце бије испод леве сисе, и од тога као да се нешто уплаши.

Као да си ти дошла из неке голе куће! Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави. — Ал' ја то не дам! Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад..

дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити.

А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек. Чудан мало на поглед. На глави му широк сламни шешир с црвеном траком. Испод шешира смеђа коса пада на чело.

Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави. Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „... Бош посла!

потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.

Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави. Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу. У угловима је било мрачно.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови чисти шеширићи (у деце већих газда свилени и чупави), из којих још нису пили воде на Тиси, ни јели дуда, нити се

клупи у порти под једним орахом, на који су сеоска деца увек тако жељно погледала, али га је Аркадија чувао као очи у глави, и разговарао са старим учитељем, који га је понудио бурмутом, о поп-Спириној беседи, хвалећи га и упоређујући га са

И оно чега се писац бојао у прошлој Глави, у овој се и догодило. Јер наливајући чаше, гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта

Није ју вређао као досада, него јој тужно цвилећи говорио оне слатке речи. Тога дана јој једнако у глави; и тога и другог и трећег дана једнако јој је посред срца, — али га у башти нема! Срела се с њим само једном у шору.

То је заболе јако. И она постаде све суморнија, једнако јој зује у глави оне речи и ова песма из сна, а пред очима јој онај тужни поглед његов! Јако јој жао што је онаква била.

И какав би то опет роман био без пољубаца чак и у десетој својој глави!!! Ето тако се отпочео и заплетао један роман у поп-Спириној кући на месец и више дана пре, и неколико дана после

А он ослабио, боже, па поцрнио у лицу, а на глави му неки стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво

Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта! Еј, Лало, Лало! Фурт ми твоје речи и твој тестаменат зуји у глави и у ушима. А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху,

Шта је одмах следећег секунда било, дознаћете читаоци одмах у следећој глави, од једне са свима детаљима тога догађаја добро обавештене госпође.

! — Па у порти било то... у црквењаковој авлији... А он онда дочеп’о цигљу, па га ударио по глави, и све му зубе избије...

и од господина владике да се не брине; узеће, веле, од поп-Спире толико сокака парокијана кол’ко поп-Ћири зуба у глави фали. Шта је од свега овога истина, дознаће читалац из следећих глава, које ће краће али не мање интересантне бити.

— Е, врага! Кад је узео зуб, па га чува код себе к’о очи у глави. — Ју! Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида. — Тхе, биће шта буде! Ја ти сад из ове коже не изиђ’о!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

на свод, увек широм отворена, ипак, кад се уђе, не може од света: жена, деце, слугу, слушкиња које с корпама јела на глави и судовима пића у рукама, збијене, тискајући се, једва улазе и разилазе се по гробовима. А гробље? Пуно.

И попу, за сина му, предсказао. — На попа! — опет једнога дана исто тако почео да се дере. — На попа, сина, по глави — пуп! — И рукама је показивао како ће га каменом ударити.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба би рад у нечем већем срећу покушати. Поред мало новаца, мало посла, а много среће — то се њему у глави врзло. Житарска трговина, то је добра трговина.

, место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу. Љуба их види, али већ не хаје много, већ му се друга по глави врзе, али ипак шета се по пијаци, па наиђе на госпођу Јелку. Чини се као да је не види. Она га виче.

Љуба их угошћава. Доноси свакојаке посластице, али му се једнако хиљада форнити врзе по глави, па како је, замишљен, дунст отварао, расече федермесером руку. Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге.

Першуновић се учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком. Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас.

— Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом. Но, молим вас, фрајлице, знате ли што српски свирати?

Чика-Гавра и Чекмеџијић путују. Чика-Гавра је имао нешто мало у глави, али се нешто мало ка колима испавао, па је опет као и пре. — Шта је Љубо, јеси л’ се ти испавао?

— Добро; ви сте онде добро познати. — Јесам ли имао више у глави? — Јесте, ал’ се није баш јако познавало. — А Макри нисам се ништа замерио?

сума: једна хиљада четрдесет форинти и тридесет крајцара.“ Чекмеџијић се чеше по глави, па се опет мисли. — Добио сам хиљаду форинти, а потрошио сам хиљаду четрдесет форинти и тридесет крајцара — дакле,

„фрајле” — у кратким хаљинама; струк кратак; лепе руке од лаката горе голе, са пуфонима; до лакта жуте рукавице, а на глави шешир.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А кад у високим чизмама, уским чакширама, блузи са црним оковратником и са високом, тврдом шапком на глави приђе огледалу, он, угледавши се, инстинктивно подиже руку до штитића, поздрави самог себе па се насмеши.

Али брзе, сметене мисли навреше једна за другом и све се збрка очајно у глави Христићевој: и оне дужности и бриге и онај страх, па се усред оног мучног хаоса појави једна једина слика, дражесна

Леву ципелу била је скинула и стала на њу са ногом у чарапи на којој је велики чукаљ штрчао као детиња песница. На глави је имала ону типичну капу Немице, са подвезеном машном испод браде, на којој је такође штрчало неколико дугих,

— Крећите напред! Пролазите напред! На размрсканој глави са лицем окренутим земљи, белио се широк снажан врат испод крвљу улепљене, црне и кудраве косе.

Иде то тако непрестано те он осећа како му се због овога почиње да мути у самој глави и како се онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као пење у сам његов мозак и ту почиње онако исто да

„Ето им сад реда — мисли Јуришић. Само што би сад такав исти ред требало и у глави направити. Све је у томе да се сав овај каламбур у глави једанпут овако рашчисти, па да човек онда тачно зна на чему

Само што би сад такав исти ред требало и у глави направити. Све је у томе да се сав овај каламбур у глави једанпут овако рашчисти, па да човек онда тачно зна на чему је.

И њега ја гледам и поредим са собом, па почињем осећати неку завист према оној лепој, свежој глави, на којој поносно стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила те се сјакти ћела, а образи ми се

Африка

Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.

И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави. Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе.

У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са европским шеширом на глави појављује се крај њих. Одапињем ипак.

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.

Таква отприлике мисао мора једанпут сазрети у бивољој глави болесниковој, па ма колико она била лагана. Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да

Калбаси и звечке обучене у масу ђинђува, „Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.

Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.

као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави. Многи младићи играју сами између себе. Одједном гужва (ко зна по који пут ово вече).

Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.

Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на

Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Војник је сам по себи мученик, и није човек као други људи. Кад му се нареди, војник ће по глави, и рођеног оца, али та заповест је жалосна. Ако ти Расцијани воле да носе своје црвене гуњеве, па шта онда?

На челу формације, јахао је мајор Трифун Исакович, гологлав, са раном на глави, на којој се крв била усирила, али се још црвенела.

Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде. Одбила је уистини његова жена, мати шесторо деце – са последњим на сиси – која се беше препала, кад

затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.

су и тада утисак да се налазе на егзерциришту и да јуришају на Турчина од сламе, по команди, пиштољ, па сабљом по глави, пиштољ, па сабљом по глави!

налазе на егзерциришту и да јуришају на Турчина од сламе, по команди, пиштољ, па сабљом по глави, пиштољ, па сабљом по глави!

А шта би сад хтео, дебели? Не ради Павле то, што ради, само по својој глави. Сви сте ви то потписали! А ето, Шевич отишао, а ви остали! Аха! Аха!“ „Шта ми, остали? Остао си, и ти!

А имао је – кад је имао – неки офуцани, стари, трикорн на глави. Нису биле црвене више ни његове утегнуте, хусарске, чакшире. А ни одеране чизме нису више биле жуте.

своју жену, која се није појављивала из куће, дуго, дуго, све је то, што рекосмо, превртао, замишљен, по својој глави, уколико му је било познато. А није трпео да задоцне, кад му доносе каву.

На једном бурету, пред крчмом у шатору, талијански пеливани изводили су чудновате представе. Син је дубио оцу на глави, главачке.

Био је то човек педесетих година, блед, црн, цинцарског лика, а одевен у црн, сомотски, капут. На глави са високим, црним шеширом пештанских кицоша.

А кад би имала шешир, црвен, на глави, њено лице би имало неку светлост на себи, као што је светлост румена, испод кестена, кад опадне цвет.

Теодосије - ЖИТИЈА

и по стенама под оружјем хођаху, са шлемовима у облику глава дивљих Вепрова и с ликом медведа и осталих звери на глави, и тако страшан призор твораху како би маштаријама уплашили светога.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

О групи Срба муслимана говорићемо у наредној глави. На типове старога становништва овде се чешће наилази него у Шумадији, али мање него код ерског варијетета.

Исто је тако карактеристичан као тнока и старији облик дарпне, велике вунене махраме, која се носила на глави. Осим малог квадрата у средини, сва је дарпна украшена везовима вишњеве боје.

Врло је интересантан и „превез“ који се овде зове сокај. Носи се на глави и спушта се преко леђа. Крут је, од грубе вуне вишњеве боје, са црвеним ресама при дну: често је поткићен белим и

На глави је куповна махрама, обично сивкасто-зелене или зеленкасте боје. Девојке и невесте се о празницима доста неукусно украсе

Носе на глави махраму, по ивицама извезену, као мијачка „дарпна“, али је зову „коорпа“ (крпа?). Женски клашненик или зубун зове се

Нема оне богате извезене женске ношње мијачке, али ипак има веза по кошуљама и жене носе на глави „дарпне“, сличне мијачким.

На леђима носе „доламу“ од црнога сукна, која је слична мушком гуњчету. На ногама су само опанци, а на глави шамија, поглавито зејтињаве и зелене боје. Дакле исто одело као око Врања.

(Wенден, Wінден). данашње њихово географско распрострањење показали смо углавном у шеснаестој глави ове књиге. У почетку средњег века Словенци су имали врло велику област.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам се!

Тога дана Крушкотреса су негдје у планини гадно изболе пчеле, па му је у глави још увек зујало и бучало као да у њој брује најмање двије кошнице пчела и меље једна воденица.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту

да семе никне Семе му главу испразни Претвори је у мишју рупу Мишеви поједу семе На месту остану мртви У празној се глави ветар настани И коти шарене ветриће ТРУЛЕ КОБИЛЕ Један другом буду камен на срцу Камен ко кућа Ниједан да се под

да се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на друго Уђе кораком

с мојим крпицама Нећеш да их вратиш нећеш Спалићу ти ја обрве Нећеш ми довек бити невидљива Помешаћу ти дан и ноћ у глави Лупићеш ти челом о моја вратанца Подрезаћу ти распеване нокте Да ми не црташ школице по мозгу Напујдаћу ти магле из

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ Ако видите аждају да седи у трави са прстом на слепом оку, знајте да су у њеној глави ове мисли у току: БАШ МЕ УЖАСНО Г БАШ МЕ УЖАСНО ГР БАШ МЕ УЖАСНО ГРИЗЕ, ЗАШТО МЕ ЛУДИ М ЗАШТО МЕ ЉУДИ МР

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ЉУБОМИР Будите уверени, чуваћу га као очи у глави. ПАВЛЕ: Тако, а сад збогом! ЉУБОМИР: Збогом! (Оде.) XИ ПАВЛЕ (сам) ПАВЛЕ (зове на телефону): Ало... Ало!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Доћи ћеш ти већ на то! - застао је и звизнуо кроза зубе на начин који је и мртвацима дизао косу на глави. - Бакутан је превалио осамдесет и злато му није неопходно. Хоћеш ли да га неко други дигне!

Нисам хтео да признам, али гласови барских птица, промукли и отегнути, дизали су ми косу на глави, а трске ми секле кожу на листовима ногу и рукама.

И били су, тако ми Бога! Адвокат је имао на глави ноћну капу, тако да ми је сакривеном иза капије мало требало да се насмејем на сав глас, а можда сам се и насмејао па

- С Бароницом није имало шта да се проигра: она нема ни златног зуба у глави, а и да има, не бих могао дозволити себи да пљачкам неког ко више и не живи у нашем свету.

Звиждећи, тргом је ишао Атаман носећи у рукама лист хартије а на глави оно своје чудо од капе које га је покривало скоро преко очију.

Девојке су имале дугачке, витке ноге и изгледале лепо у минималкама од костима. Роза Пачвара имала је сламни шешир на глави, тако да нисам могао да јој видим лице ни да сам био нешто ближе.

ИX За то време, на скели, Меланија је чекала нешто друго. Обучена у светлу хаљину, с великим сламним шеширом на глави, стајала је ослоњена о ограду скеле и посматрала како се Грета узалудно пење уз отвор кабинице.

- Бићеш искључен из гимназије! - рекао је отац на крају. Али, то сада није важно! - негде у својој глави он је већ видео огроман мртвачки сандук насред собе. Наставници и ђаци држали су говоре и плакали. Био сам добар ђак.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа, красан оквир за то лице. Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи.

Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. Чамчи у глави врзе се неки план. Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати.

је била у вароши најлепша девојка, момци су се за њу грабили, али мати, намрштена удовица, гледала је као зеницу у глави, па си ти дошао као удовац, па си је узео. — Па то је све, друго ништ’ не знаш?

Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да се најмање противим, зло мојој глави. Зазираће отсад нови лопови од моје чарде, то сам уверен. Но још би’ вас нешто молио. — Шта?

” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје,

То још није нико пробао, али ја ћу први. — Па говори! Да чујем. — Давно већ ја то премећем у глави, али сад ћу да изведем. — Смеје се. — Ти говориш баш као луд. Па кажи једаред шта је! — Ствар сасвим проста.

Већ је насред сале. Магарац пун прапораца на „шабраку”; јахач у белим „трико” чакширама, на глави црвена зашпицена капа са прапорцем, па се делија свима клања. Магарац трипут рикне као добродошлицу.

Ово је свечана, званична посета. На Шамики скупоцено руно. Долама, ћурдија, чакшире, чизме с мамузама, самуркалпак на глави, сабља о бедрици. Добро му стоји. Баш је сам у соби стари Полачек. Куцне, уђе.

Богаљи се оженише, а ти такав момак. Ил’ зар за тебе нигди на свету нема женске? Тешко мени, тешко мојој старој глави! Још једаред заклињем те сеном матере, ожени се једаред! — Хоћу.

Ал’ смо се обоје променили! — Драго ми је особито. Гледају се. Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.

Шамики се све прошле године премећу по глави; хоће силом да се увуче у негдашње, старо његово осећање, још кад је први пут у Ш. био. Не може, већ је све прошло.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И, у њему, звезду. Једном заста у том љуљању и хујање му у глави преста, тако да осети да је будан. Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће.

Пошто му је у глави био непрестано говор који је имао да одржи, једнако је вадио из џепа велики омот упута за одашиљање војске, који му

Први га, невешто, ошину по глави. У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви.

Тек тад поче да трчи под пљуском што га је шибао невешто, по глави, врату, грудима и леђима. Урлајући од бола, а везаних руку, крвав, трчао је тешко, вијући се, савијајући се и љуљајући

Хтео је, нашироко, да при том опише православље у „свом војном округу“. Нашао је, мутан у глави, и прву реченицу: „Срби бирају најрадије посао војнички, па зато“...

Љубећи њено дете, у сећању његовом заиграше му на глави стотину и стотину малих Влашчића, Немчића, Мађарчића, чијим је оцевима дерао кожу с леђа.

Срце га је тукло, као неким чекићем изнутра, по глави. Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак.

Од других је слушала како бије људе и коње песницом по глави, како прескаче столове кад се напије и све оне гадости о његовим Влахињама и Мађарицама. Она га је знала сасвим другог.

Не тући их више. Не тући их кад блесаво гледају у буре барута које треба да потпале. Не тући их више по лицу, по глави, по коленима. И нарочито не вратити се са њима.

са полумесецом, добоши, буздовани, секире, коњски репови лежаху покорни пред успијеним Принцом, обученим у оклоп, на глави са периком.

Припијајући се све више уз њега, осети и она како је полако обузима миље и да подрхтава. У глави јој се вртело. И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући, па да му нешто каже, она

Била се обукла као млада девојка. Имала је на глави читав пласт косе, који је био повезан белом траком и висио позади као уврнут коњски реп.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Такође је веома позната и следећа басма коју невеста изговара на венчању, пошто прво у себи зовне мужа: „Колико ти у глави зубова, онолико ти родила синова.

¹¹ Неки људи су рођени под „срећном звездом“, а неки под „несрећном“. За дете које кад се роди „има на глави свртак косе“, верује се да је рођено под „лошом звездом“ и њега се као опасног треба чувати.

Негде, пак, верује се да ако женско дете има косу на глави одмах чим се роди, биће у животу срсћно. А колико новорођенчету буде „свртака“ косе па глави, кажу, онолико ће се пута

А колико новорођенчету буде „свртака“ косе па глави, кажу, онолико ће се пута када одрасте женити, односно удавати. Ако се дете роди као ружно, биће касније, кад одрасте

из својих недара помеша у ложници (кашици), и онда сипа детету у уста те га задоји, а у исто време и сито му држи на глави да би било сито“.

Кад се купа женско дете, онда га прво умију по глави да би имало дугачку косу; кад се купа мушко, онда се прво полије по леђима да би било снажно.

⁹ У врањском Поморављу дете би, у овом случају, полагано ударили дрвеном кашиком (ложицом) по глави, да би проговорило.

Девојке за удају, понекад, у коси носе задевен цвет, а некада су носиле на глави перце од голубице или грлице. Дугачка коса и ови украси несумњиво су еротски симболи који, поред естетске, имају и

Оне су се некада распознавале и по томе што су носиле на глави капу или фес. Када у Шумадији девојчица опаше стражњу кецељу, то онда значи: „девојка сам за удају“.

²⁵ У оквиру свадбеног церемонијала скидање превеса (који се носи на глави као знак девојаштва) симболично је означавало крај девојаштва и прелаз у статус удате жене.

320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр. 490) — Мала деца мала брига, велика деца велика брига. (Вук, бр. 2953) — Већа глава више главобоље.

Интелектуални развој може бити често у раскораку са календарским узрастом („Није памет у годинама него у глави“). Али зато неке промене у детету јављају се законито са узрастом: старији су мудрији, лукавији, уздржанији итд.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

А рекне ли себар цару, свецу или патријарху и црне су ти очи у глави, ма и не дирао у бога, да се бије палицом сухога глога док му телом не погамижу модри гуштери и змије, док од њих не

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Оне и даље долазе, схваташ? Птице падају на старца. Већ му стоје на глави, на раменима, на ушним шкољкама допола изједеним кљуцањем, на врховима његових дубоких, уредно везаних ципела.

она стоји са положеном руком на његову рамену и са неверицом гледа неку белосветску протуву покривену црном марамом по глави: »Пази, птица!« У кући нема никога, сви су се некуд разишли, сви сем оца који пуши и даље гледа у онај зид.

Жан Жик је одмотавао унатраг успомене у глави. —Ах, да!—сети се.—Остао сам ти сигурно нешто дужан? —Тачно! — потврди шеф и даље без израза. — Остао си нешто дужан.

— не бих надживео све оне што су ми радили о глави — сироти мртваци тамо под земљом — они то све нису дочекали, за њих то уопште није постојало!

За тренутак, нађе се поново у свом старом свету и у глави брзо израчуна да ли би се, по протоколу, налазио у двадесет и четвртим или двадесет и седмим колима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Пијеро, сух старчић, с власуљом и тророгљастим шеширом на глави, огрнут млетачком кабаницом, набадаше танким ногама, на којима бјеху затегнуте свилене, бијеле бјечве до кољена.

— А кад? — У подне. Крцун кресну огњилом о кремен, те кроз варнице сви ближи видјеше стасита младића с фесом на глави. — Откуда ти фес на глави, кад си ти ћесарски солдат? — пита поп. Бјегунац промрмља њешто неразумљиво.

— Откуда ти фес на глави, кад си ти ћесарски солдат? — пита поп. Бјегунац промрмља њешто неразумљиво. Крцун кресну и другом, те видјеше на

Иако је спавао у један душак најмање пет-шест часова, ипак осјећаше да је неодморен. По глави му се врзијаху трагови од чуднијех, неугоднијех снова.

Дакле, млађи нараштај је умно напреднији, а најмлађи, оличен у Крцуну Сердареву, још развијенији. То се врзло по глави Јанковој, који једнако непомично лежаше.

Владика на великој, постављеној столовачи пребираше бројанице. На њему бјеху мантије, а на глави повисока, црна, свилена капа.

Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор. На глави му бјеше камилавка, риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо и оружје најбоље пјесма описује: „А какав је

На то стари сват од дома дохвати погачу, па је сломи на глави, говорећи: „Из овога дома пошла у добри час, а у онај уљегла у бољи час!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ТЕТКА ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане): Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.

- Приход „помоћница живота“. — Расход „знаци од ноктију, примјечаније како човеку нестаје косе на глави, лупање по кући, плач итд.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Живео у шуми мали, али веома снажан миш; на глави је носио црвену капицу, у њој му је била натприродна снага. У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све

Као да су само лоповлуком неке од тих слика могле бити ухваћене: Сваки цвет има у глави пчелицу, која љупко свира лептиру док му стоји на носу и занесено сркуће росу (...

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

“ Шта, опет да секу дуван на глави? Срам и стид да буде вашим ученима, тако народе огорчавати! Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било

НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо.

СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави. ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа.

Шта се имамо бојати? ЛЕПРШИЋ: Гди су ти Маџари, нека дођу само! СМРДИЋ: Дајте овамо Нађ Пала да му сечемо дуван на глави. ШЕРБУЛИЋ: Право, дајте га! ЗЕЛЕНИЋКА: Гди је барјак? Без барјака не може се војевати! ШЕРБУЛИЋ: Тако је!

ГАВРИЛОВИЋ. Та — да се није толико пљачкало... ШЕРБУЛИЋ: Вама је све пљачка у глави. Ваљда вам је жао Маџара и Шваба. ГАВРИЛОВИЋ: Жао ми је свакога који страда невино. СМРДИЋ: Невино!

Сваки је луд, који се за Српство заузима. ГАВРИЛОВИЋ: Зато што не може да глоби. СМРДИЋ: Вама је све то у глави. Док су Маџари глобили, било је добро. ГАВРИЛОВИЋ: Па ми смо зато и устали да се тога опростимо. СМРДИЋ: Којешта.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Тада се у његовој глави родио план о васпостављању српске државе, којој би он био владар, а аустријски цар заштитник.

Јакшић је био сувише човек од маште и без осећања за драму, где треба равнотеже у глави, ведрине у духу, умешности, аналитичких способности, осећања мере и склада.

За уметничку филозофију и књижевну критику није имао довољно равнотеже у глави и објективности у духу. 1865. у Новом Саду изишао је његов превод с енглескога Едварда Литна Булвера Последњи дани

Најчешћа тема у његовим приповеткама, то је борба између јединке, која хоће да живи својим животом, по својој глави и по своме срцу, и породице, која хоће све да потчини себи и утера у један калуп.

Милићевић, Вук - Беспуће

Средином улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим шеширићима, налик на

Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својих ствари и дрвене мале сандуке; други, са великим шеширима, искривљених крила, у прљавим, широким,

Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза. Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.

Кад стадоше коњи пред кућом, тргао се и нашао ноћ око себе, са мјесецом који се помаља; још му табао у глави кас коња и звецкала сјецкајући звека бронза; још непрестано као да одскачу точкови од камења, уз труцкање кола и

Послије пола сата, између свијета који се враћаше из цркве, пројаха калуђер, са излињалом камилавком на глави, на осамареном коњчету са подсавијеним ногама које млатараху подбадајући лијено кљусе, и готово додириваху земљу.

са радом који забавља руке, не прилази к њој; она се радосно изненађивала кад би осјетила њезину руку на својој глави кад би мати сјела поред ње, и питала да ли јој је задатак тежак; она је тако задовољно учила заједно с њом, и често би

Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа, покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је мијењао толико газда.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Ама верујем, де... — Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш... Шта ће прика, стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе. — Нема, прико. — Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. — Нема је никако!

Утом се и Јова одмекшао и нашао да је данашњи свет тако пакостан да би, што рекли, и два ока у глави завадио. Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, »над

— Друга је мука овде! Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује. Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака! Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!

Уз предавање иду и експерименти, и он тек не може у својој глави показати где је велики а где мали мозак! И докле год он не добије другу главу, он ће пре своју дати, него што ће дати

Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Шћаше улест, али се устави, Коса му се подиже на глави, Чудно нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је?

Спава и он, спавају главари — Али један за сан још не мари. Јоште Стојан не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва

Ако језик оће да сачува Па тољагом по глави га грува... Боље, боље да га Вишњи прими, Да нам више по изби не дими...

Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави. Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада.

“ Међутим Васа већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме мира.“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!

87. Истина је, шпаг му пати, Да му каткад ври по глави; Но кад своје злато лати, Одма на све заборави; Чини му се данас луче Јоште лепше него јуче. 88.

Ко то иде амо сада? Ето, ето господара, — Та је ли му дегод пара? 135. На њем хаља до земљице, А на глави шепа лака, Под њом оно згодно лице Ка у телца, брате, кака, Трбу напред шеће тио, Кâ сом уста отворио. 136.

По глави му мисли се премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медв

А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину, Пред њу стиже, па се и устави, Коса му се подиже на глави: Чудна нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је?

Сам Миленко не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију; Крај огњишта он замишљен седи, Па пред собом угарицу гледи, Како тиња, како да догори, Заш ли њега

Ох Миленко, мишке ли је јаке, Ломи коње, сабље и јунаке: Тог по среди, онога по глави, Млоге л' буле он у црно зави!

Било мало, дуго не трајало, Ал' Турчину на јаде се дало: Ударио војвода Милета Баш по глави Турчина проклета, Раздвоји га на том седлу бојном, И седло му на коњицу гојном, И коњица на пољу крваву — Четир

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром. — У реду, побро, биће пажено ко очи у глави.

Ничу тако забране са свих страна, јато љутитих гусака, хоће и да ударе. — Добићеш ти, мали, по глави, па ће те проћи твоје будалаштине. Како проћи!

— меко приупита дјед, рачунајући да овоме веселом тркачу, по свој прилици, мањка која даска у глави, па га је зато праведни бог обдарио брзим ногама. — Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја.

Ихај-хај, па зар све око нас није једно велико дјетињство и безбрижни несташлук, једно весело ходање на глави, које само уозбиљавају и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни други од којих се мораш крити и бјежати а

и ја кад су моји, из ујакове породице, били и лички хајдуци, и босански колонисти, амерички рудари, рештанци у Лијепој Глави, надгледници на градњи пруге за Вишеград, војаци Јелачић-регименте, зеленокадераши, трговци, пјесници, претплатници на

је био посљедњи изданак илирског ратничког племена, тако сам бар ја давно закључио у својој одликашкој гимназијској глави, смећући с ума да ни моји плави словенски преци нису били ништа мањи разбојници.

Милорад погледа по дружини и шеретски приупита: — Је л све готово за плакање, да се почиње? — Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи!

Доватили га по глави као неким крампом, ћускијом, чиме ли. — Богами су га лијепо почешали — добаци неко с одобравањем.

На глави му столује голема црна јагњећа шубара. — Стој! — службено каже Пантелија и диже руку с дланом окренутим путницима као

По сунчаном дворишту, држећи се за Видаков прст, несигурно набада малишан с огромном милиционарском капом на глави, једва види куд иде. Коњокрадица га неуморно храбри: — Аха, тако, тако, само се ти држи, друже поручниче.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Опет твоје левантинске мудролије! Вама све мирише на дињу пуну пчела! Женско ти се дими у глави! „Хиљаду и једна ноћ”, је л? Шехерезада? Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш!

ХАСАНАГИНИЦА: Не треба мени утеха; мени треба да разумем! Зашто? — то ми грми у глави, ефендијо! Ко да ми главу разноси! Зашто? Зашто? ЈУСУФ: И ја се питам. Хасанагу су исцрпли последњи бојеви.

Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Џаба причаш, то до ње више не допире! Послушај је, као да ти се ради о глави! Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање...

Врат прстена је такође орнаментисан, а на глави прстена налази се стилизована представа лава у ходу! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Моја сестра би да се опрости с дететом!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Завуче се и поклопи ничке к’о нека клада. Пред очима, у глави, снази, као да беше нешто тамно, тешко и гломазно. Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу,

— Дом! Немаш ли кућу, него код ону стару вештицу си?... А, а?... — И опет измахну да те удари по глави. Ти само заклањаше дете и тихо, преплашено мољаше га: — Не, не! Немој сад, овде! ... Чуће!... — Ко, ко, ко? ... Он!..

— Зима, Стано — рекох тек што да кажем. Ти се још више згрчи. Опроба да ли завежљај на глави и мотика на рамену добро стоје и оде прошаптавши као за себе: — Не знам. Сад нешто рано дође.

Скупиле се око оног ћупчета. Све лепо обучене: на глави им беле, кô снег, мараме — шамије; тесни јелечићи припили им се за обле груди; шалваре широке, лепо набране на боре;

— Ти ли бре, псето?! — викну он гушећи се и дохвати штап те лупи Станоју по глави. Шикну крв. Станоја се поведе и, сав обливен крвљу изиђе, дође до бунара, испра главу, мету дуван на рану, те крв

Стрина се забезекнула, па га срдито гледа: — Луд ли си? Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави. — Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре? Нећу ти ово, нећу! — И поче да баца и гура од себе.

Још издалека, на улазу, видим где се Марко коњар раскречио, шубара му штрчи на глави, он коленима притиснуо крблу, заврнуо рукав на кошуљи и муља грожђе што му жене сипају из својих корпâ грдећи сваку

јака, те сви лешкаре или спавају у собама око мангала или пећи, увијени у колијама, а жене с пребаченим бошчама на глави. Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... има кад, три су дана.

Затим, ето ти њега на своме витком и бесном дорату, обучен у војничким, црвеним панталонама, са шајкачом на глави, празним редеником и исуканом сабљом.

себе, на своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од

Ишли би натраг кући. Она носи тепсију на глави. Једном руком води дете, које, исплакано и умирено, сада весело поиграва око ње, а она још сва врела.

— Ето, дођосмо — одговарала би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да отвара капију. Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам

на глас мудре речи, мора да се ум притаја кад се лудост пред њим печи, у жестини окршаја ветрењача многа звечи, кад је глави друго место а трбух се за све брине: сећам те се врло често, будалине Саведрине.

Ал' има један међу њима млад, Аскалон му је очевина град, на глави му је златан облучац, са груди му камења стоји сев, ал' жешћи још из очију му гњев: „Делила зар?

немој тако, не скрнави света реда! Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода цела. Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда! Замоли га и ти малко, израиљска брадо седа!

у срцу сломљен, збуњен у глави, спомен је њезин свети ми храм. Тад ми се она од онуд јави, к'о да се Бог ми појави сам: у души бола лед ми се

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица. Има их врло лијепих и удивителних, него су по

Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој части срамотне. Ја ћу их донети Вама (које у глави, које написаних) неколико за примјер; пак ако Вам се допадну, ласно ћемо их и више добити« (Вуково писмо из Карловаца

жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а његовој жени о глави радити.

Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на глави, па почне звати Милоша: — О Милошу, о Милошу! Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао.

Милош му сад каже како је долазио старији јарац од првога, и како има мали крш на глави, „пак је поручио, вели, да му дођеш сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако му дојачаш, да ти буде сва његова пшеница

дође јарац бијел као и ован, а има велики крш на глави, па поче викати крупним гласом: — Милошу, Милошу! Гдје ти је Дивоња?

Милош му сад рече да је био један грдан и бијел јарац који има велики крш на глави, и како га је позвао на мегдан на драги Камен, да се огледају.

“ Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!

Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару“. А то газда све слуша и разуме што они говоре.

Таман извади мараму, кад ето ти једног човјека са сламним шеширом на глави. Сврнуо да потражи мало воде. — Помаже бог! — Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви?

Наљезе путем некакав чоек и зачуди се, зашто се мучи и тврдо при глави држи за улар, а све се окреће на магаре, па га упита: — Зашто то чиниш, болан? Зар не би магаре и само знало ићи?

Одговорише им: — Лукави зец н јасенов ражањ. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Аратос ти, ето, и пекмеза и свега! Не знам што сам и почињала, кад ми је, ето, толики посао на глави. МАКСИМ: Маго, заборавила си за дете. МАГА: Ју, право кажете! Идем да видим, шта сирото ради. Збогом!

Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис. МАКСИМ: Па ајде да се мењамо. КУМ: Само да може бити, дао би ти за њу и полак куће.

Види се изјутра дан. Она што се чепи и погледа као миш из трица, што се криви и пренемаже, и натркачила на глави којекакве комедије, та да буде паметна, кад се уда? Да Бог сачува!

Но, шта оно рече да чувамо? ИСАЈЛО: Разум. МАНОЈЛО: То ми је за чудо. Зар није разум у глави? ИСАЈЛО: Он ми увек говори, кад полази куд, да његов разум оставља код куће да седи. А зашто, бог би га знао.

ПУТНИК: То исто. ШАЉИВАЦ: Е сад верујем. Само, молим вас да ме не додирнете њиме по глави, те ће прећи његова сила у мене. ПУТНИК: Ја мислим да је дужност наша човеку помоћи. ШАЉИВАЦ: Јесте, но знате ли шта?

ШАЉИВАЦ: Управо вашем лепом дрвету из Сенегамбије, али да овај г. путник није са собом донео и вас трипут по глави ударио, остао би вам разум и саде код куће седећи, или у магарцу, који га је појео.

СТАНИЈА: Ја! Свет треба да се мења на боље, а не на горе. Каква ти беше оно кошница на глави? ЉУБА: Шешир. СТАНИЈА: Ја се препадо, кад те виде. ЉУБА: А што? Зар није лепо? (Метне шешир на главу.) Гле, мајка.

НЕША: Ама што је? СТАНИЈА: Дојдо у род, да видим децу, шта најдо? Девојку сас кошницу на глави, како вата момче за руку, и унуче с брадом и погано. НЕША: Е, што ћеш, такав је сад свет.

Испочетка бићемо вам на руци и ја и Велимир. А, Велимире? ВЕЛИМИР (треје чело): Једна ми се мисао мути по глави, морам да је на артију ставим. МИЛАН: Ја се обично увече таким предметима занимам.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

) ПОЗОРИЈЕ 1. ПЕЛА и ПЕРСИДА ПЕЛА (сама, у Султаниним аљинама обучена, на глави има шешир, испод којег види се цвет, који јој полак лица заклонио. Мало затим ПЕРСИДА).

СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ти моја жена ниси! СУЛТАНА: Шта, забога, гди сам ја? Помагајте! (Туче се по глави.) ТРИФИЋ: Ова је с ума сишла! СТЕВАН: Пијана је. СУЛТАНА: Опио се ти и врат сломио! (Трифићу.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

за свој грош, још неухваћена, још ничија, док на сваком ћошку постављају замке оцвали лепотани са блудним мислима у глави, мангаши пред бифеима, лапонци по парковима, манијаци у подземним пролазима, гентери у робним кућама, лезбоси пред

и јамица на образима, прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним филмовима, а у глави: леве притоке реке Нил, млађевенчане планине и друштвени системи који су се максимално развијали од родовског и

„Ана, зар ти ниси пребачена у четврти два?“ — побеснеће. Не, нисам. „То мора да је нека грешка!“ Јесте, али у вашој глави ... То наравно нећу да кажем, али ћу помислити, у ствари, исто.

Причај ми, на пример, како си имао несрећно детењство и како те је маћеха тукла по глави француским кључем (систем „Пепељуга“), па се због тога сматраш француским ђаком; мислим, ваљај било шта, само не пати

је хранио своју многобројну породицу, држећи предано пендрек и звиждаљку, знале су често помиловати малог Јеротија по глави.

Макар и на своју штету! — Шта видите? — понови. — Видим једну плавушу која вам ради о глави ... Ту је и неко униформисано лице, а стоји вам и један краћи пут ... Притисните прстом овде!

Доктор Манџука се на тренутак задубио у текст. Што је уфуравао дубље унутра, оно мало добро распоређене косе на глави све је више подсећало на офуцани муф бивше руске грофице, приликом школског експеримента с електрицитетом.

Затим сам јој још рекла и то да на мене нису потрошени силни часови ходања с куваром и телефонским имеником на глави, да би на крају тога компликованог процеса од свега испала једна покретна вешалица за хаљине. Леди Ауфингер!

одевена у старе фармерке, дубоке рибарске чизме које јој сежу све до рамена и, наравски, с обавезним качкетом на глави. У једној руци држи кофе за воду, у другој кожу од синтетичког јелена.

За остало не гарантујем! С оном цаканом посластичарском капицом на глави, бакута износи на послужавнику разна француска фолирања.

данас могла да се пронађе оваква врста бакуте као што је наша, која се са седамдесет и осам година све са шеширом на глави, увлачи у кревет када задоцни са партије преферанса, да нас не би случајно пробудила?

— шмрца маман. — Људи живе нормално, као и сав остали свет! Стравично исцереног лица, матори, дубећи на глави, не престаје да везе, онако одоздо према горе: — А увече, увече татица попије целу целцату чашицу вина и онда

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска. ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ У кући неред, не може већи, читава соба дуби на глави: чизме на столу, јастук на пећи, куд око бациш — земљотрес прави.

Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву. Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила.

“ Дубим на једној нози: у глави план се гради. Љубим свакога знанца: како се башта ради? Губим времена товар: како се купус сади?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Остајем тако дуже од пола сата, можда од три четврти, без једне мисли у глави, без једног сна. Задовољства су чисто физичка.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање. И облаке кад људски покажу лик чакљама свлаче и копљима боду.

Траже моју главу а нису ни чули моју реч. Као гуја без отрова у глави по гудурама лежим немоћан да своју кожу променим.

се приближава и ћути почиње да труби хоће да уништава и после све уништено скупи и да се пепелом поспе по огњеној глави Зар ће се неко спасти ако у овај пламени стуб успе да уђе и стане!

алкохолни вал пређе преко Саве и преко све три Мораве уз Тимок да подигне сав мутљаг снова у наизглед разумној глави и раздели многа обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И то је тешка мисао... Гледам овај свет. Све млади људи, у напону живота. И та ми се мисао непрестано врзма по глави. На пример, шта?... — Да нас врате кући... — Не... Мислим, како би то дивно било...

једнога воде, нешто разговарају... Двојица дохватише лафет!... Окрећу топ! Да ли је могуће... Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије. Остали се одмакоше.

— Добро, онда води ти рачуна. — Разумем! Осећам како ми се мути по глави. Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти.

— Ја не знам како се сручисмо у ров. И замислите: никоме од нас петорице ни длака на глави није фалила, а у рову један погинуо и један рањен у главу. Ето...

Пипнух се по глави и грудима... Жив сам... Сетих се одмах да на овоме месту могу погинути. С напором се подигох и тада угледах коња, који

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он и сам не зна зашто му баш ма мисао застаде у глави, он не помишљаше ни на шта друго, али тек осећаше, да би му много пријатније било, кад би и учитељица становала у

Она помилова по глави неке слободније ђачиће; један се измаче испод нене руке и стаде се плашљиво прибијати уз матер.

На вратнице уђе висок, плав, сувоњав младић у кратку капутићу и накривљеном меком шеширу на глави. Иђаше кицошки, некако подигравајући у ходу, исправљене главе а погнутих леђа унапред.

А Љубица само осећа како јој нешто јако бије у темену и у глави ври, ври као у котлу... Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више

Она се хвата мислима за поједине речи Стојанове, али у глави опет ври, а срце се све више стеже од неког нејасног злослутног страха.

Љубица се загледала у децу. па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави, и гледа, гледа без циља. — Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па...

У глави нема да се јави ниједна мисао: као да је прогутала велику дозу опијума, па јој то стегло, притисло мозак, и она пада у

Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос... Он откачи свој кратак зимски капутић, обуче га веома брзо, набаци капу на очи, па пројури преко

Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...

Камџија фијукну кроз ваздух, ошину га по глави и плећима, па се опет издиже над његовом главом. Гојку се обрте свест...

Љубица, како јој беше слободна затурена глава, угледа је одмах и само рашири очи... Севну јој у глави да је то његова жена, и она већ претпостављаше револвер у њеним рукама...

Сети се Веље са захвалношћу. Истина, срце му опет зебе од какве нове беде, која га може снаћи, и он већ претура у глави разне комбинације, али му не долази на памет ништа тако страшно.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Али свита међу терзијама?

На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата. На глави му калпак и челенка, На челенки девет перјаница, Окићене драгијем камењем.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, све је то лако објаснити! Ја мислим... ФИЛИП: Ааа! Ти то, што ти се мути по глави, називаш мишљење? Мишљење? Са таквом главом, као што је твоја?

Слушај!... ЈЕЛИСАВЕТА: Шта да слушам? СОФИЈА: Чује се како зуји пчела у чаши! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени зуји у глави... СОФИЈА: Ти, Јелисавета, грешиш што мало не пливаш! ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да пливам?

СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви...

ЈЕЛИСАВЕТА: Џабе му говориш! Он, једноставно, нема чуло за стварност! ФИЛИП: Стално ми неко седи на глави са том стварношћу! ЈЕЛИСАВЕТА: Имам утисак да ти од ње упорно бежиш!

ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе рат кува завој и репу, а мир рупу у глави плаћа рупом у џепу! ФИЛИП: Иза ове завесе Рим претвара се у Алпе, Алпи у рибљу пијацу, а пијаца у степу!

А истовремено сам, нехотице, посматрао шта све један сељак ради са својом шајкачом. Он је ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту умрлом; шајкачом је обрисао лице после умивања; у шајкачи

Црњански, Милош - Лирика Итаке

НОВА СЕРЕНАТА Драга, тенориста више нема. На месецу не дрема Дон Хуан више. На глави ми није перјаница црна, ни рука пуна бисерних зрна, а ноћ не мирише.

МОЛИТВА Оче наш сенко света седа погурена на дрвеној раги. Са лонцем разбијеним на глави и очима пуним ветрењача плавих.

Али је он, и тада, у знак пркоса, носио на глави бере баскијско. Испунио је своју судбину на улицама Београда. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ПЕСНИКУ Кад би ова антологија

Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада. Са мелоном на глави, и батином од вишњевог дрвета, он ме је по зимској ноћи водио кући, испитујући ме о драмама.

Корачали су кораком лудака, љуљајући се на ритам погребног марша Шопена, са својим дворогим шеширима на глави, а шешири били су накићени зеленим перјем из репова петлова. Чуо се топот коња. Толика је била тишина настала.

Док је тукао, по глави, штапом са коња, пред стројем, стао би кад би стигао до мене. Кажњавао је за сваку ситницу, тешко.

Као и ја. Већина је била у похабаним униформама, а Србијанци у шињелима и са шајкачама на глави. Наше сиромаштво било је опште.

Ја сам се на Универзитету појавио у остацима одела аустријског официра са камашнама на ногама, и баскијским береом на глави, на велико увеселеније наших Паризлија. У ствари, на Универзитету, тада, сусрела су се два сталежа.

Кад би нам се поглед сусрео, он би, да ме не гледа, затворио очи. Мени је, у глави, онда, почело да се мути. Смандрљао сам неколико фраза о томе како у Петровим пејсажима има један зрак сунца

што рекох, многи наши другови, Србијанци, дошли су на Универзитет, у војничкој, похабаној, униформи, и носили су на глави шајкачу. Официре нису поздрављали.

тог дана, био паметнији, и наши се другови ускоро појавише међу нама, ношени на рукама, слободни, са шајкачама на глави. Београд није био као оне степенице у Одеси. А ти студенти, са шајкачама, нису ни после тога поздрављали.

Сад сам мирно отпутовао даље. Пред станицом, на киши, стајали су старци, са црвеним смешним капама на глави, означеним бројем.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Магдалена је била већ давно мртва. Од ње не беше остало ништа осим голог костура. Само јој је на глави било мало коже и косе на оном месту где је Исус положио своју руку кад јој је опростио грехе.

Учини му се да је, кад се сад тако разгневио, нечим опоганио душу па га обузе жалост. Док је Агатон, чешкајући се по глави и вајкајући се, гледао у разбијене црепове свога крчага, чује за собом смех.

— И таман је то помислио, а он осети како га по целом телу пролазе мрави, како му се коса на глави диже. — Шта је то сад?

— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо?

„То је он говорио за мој живот“, сину му у глави. И размишљајући о том непрестано, њега обузе стид и кајање. „Мој је живот доиста ружан и свршетак му не може бити

и мрак се густи На земљу спусти. И пред страхотом Божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу — Груди бијући И крвав поглед небу шиљући Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кога све ту нема! Неки су елегантно одевени, са цилиндером на глави, неки опет подрпани и поцепани, једни опет у некаквим шареним униформама, са сабљама о бедрици.

уз громке ратоборне звуке музике, а војници морају корачати оштро, тако да им се при сваком кораку љушне мозак у глави. Како је ствар хитна, то ћете све ово одмах тачно извршити и о свему поднети исцрпан извештај...

Једног је свештеника ударио штапом по глави у божјем храму из непознатих разлога. Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете

Сад више беху наказе него луди. Иду на штакама, обесили руке о мараме што су везане око врата. На глави сила од превоја, облога, тифтика.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом.

из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој. То је најстрашније време. Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...

Ето, сеоба народа. То су прве лекције, које је он знао »као воду«, а сад су му направили читаву збрку у глави Келти, Финци, Хуни, Вандали, Готи, нарочито ови последњи са оним проклетим ост и вест.

Насред улице стане, отвори књигу и — лупи се по глави. — Стилихон је Вандалин, али је римски војсковођа!... И опет питање: »како то?

— Е сигурно ће то бити!« И он се беше том мишљу тако освојио, да друге претпоставке и не имађаху места у његовој глави. У том уђоше девојке. Пера скочи и пође на сусрет једној, која се упутила к њему. То је она. — Шта си урадио?

Професор историје седе за сто, протрља чело, па, немајући шта друго да ради, узе да глади косу на глави, и ако је била добро углађена.

ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима, а у глави беше страшнији лом и окршај од свију познатих вам вашарских призора.

Али није још ни стигао до куће, а у глави му се, још док је путовао, разрешила загонетка. — Нема више живота, мора се мрети!

Иђаше погнуте главе и невесела лица. Наједаред сину му у глави: то је оно! Почиње се... Зато ли он не може да се моли Богу... Видиш предсказивало му се!

Нека га, дâко се опамети. Још му она војачина и бес ври по глави, али ће се умирити, сигурно. Тако је мислио чича Пера целога пролећа и уз то радио своје послове.

У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну

И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој

И сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу

»Зар певао?! Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш! Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!

— И у овој ће глави бити бар један допис. Чим се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим

— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику. Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.

То је питање времена. Све, све се изменило! А то је Сретина заслуга била. ГЛАВА ДЕСЕТА У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из

Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева. И у овој глави има парче дописа.

Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља. Отишао је много раније кући. И док је свет пио и веселио се, послужаван новом

А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. Е, дакле слушајте! У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.

једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и

А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху! На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.

У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко описао ову

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.

Са шеширом на глави, узаним као приближени дланови, Жмирка, очима и наочарима, Као да држи говор сав се укрутио... — Да ми је знати

Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ... У бабе је повезача красна, прикладна, И зато се не одваја од ње никада ...

” Финијих женских одела? Свашта ли у глави настане! То нису одела, него хаљине, и не фине, него танане... Међу двема истовременим радњама: а-ја-ја-ја!

У тој прошлости већина народа Није имала ни захода. А и сам Вожд је — о yес, о yес! — На глави носио турски фес, Па се не треба чудити што му праунук У туђину оде на кулук!

Могао би побећи, али га нешто Изнутра, у самој утроби кочи. На каквом то се нашао дну? У глави му се луде мисли замећу... Све је невероватно, као у сну У којем не владамо својом памећу!

ПОЈАВА ЏАМБАСА А вакум Пантић, крут од несреће Ко макета на прослави Првог маја, По глави жалосне мисли премеће, Везује, спаја и прекраја: „Ко само смисли ово умеће? Муци мојој хоће ли бити краја?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно. Кости постају еластичније и богатије водом, као што је случај и са другим морским рибама.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Једанпут срце на ласкање приста Но више неће. Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа. О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави пепелом, а брњице кâ жене у уши. Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не

Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави. Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Једнако гура час на леву час на десну страну своју овлаш повезану кратку косу на глави. Час пође лако, умори се. Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи.

У кујни је већ Магда радила. Палила је огањ на огњишту и распремала ону велику корпу што је на глави донела, са пуно остатака од пите и јела, што се није могло да разда, а још више | од других пита и јела, што су

— Де, шта ти је? И, што никада, помиловао је по њеној уској, готово седој глави. | Њу то још више потресе: — Ох, не могу, бре, Марко!

они ударци токмака на вратима од Циганки, које су, послужујући, сваки час излазиле и улазиле, као маљеви је лупају по глави и у мозгу јој остају. А песма, звук тасова све јачи, све бешњи.

Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио

— А ето и твоја глава! — И од беса, пића, ударајући се по глави и врату, заждио би онда чак до капије, да би се исто тако опет отуда вратио, још јаче, бешње псујући тога Ахмета,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више! Врâне, нашој мајци да идемо јави.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Конте Пјеро Б., са власуљом на глави, са отегнутим бијелим чарапицама до кољена и загрнут табаром „а ла венезиана“, набадаше несигурно својим танким

Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави. Сердар пошто цијелива дијете и утјеши, подиже главу те набра густе обрве, и таман отворио уста да брекне женскима

А и вреле мора да су, кад глави што их запрема, не смета планинска студен од које камен пуца! Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи.

одјевен; на ногу уске лаче а на грудима прслук од црне кадифе извезен по окрајцима; око врата мрежаста огрлица; на глави му плосна капица од црне свиле.

Војници око њега — у модрим гаћама и црним јапунџетима а на глави високе клинасте капе — играху чудне игре и пјеваху непознате му пјесме.

Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу. Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије. За овијем указаше се још двојица. Иђаху раздалеко један од другога.

земљу и као да им докаже да им није злурад тури пушку далеко а хрту нареди да леже крај њега, те га поче миловати по глави. „Што ће вам гнијездо, кажите ми, па ћу вам га ја одмах снимити?

Не мога. дијете плану, па ће брату: „Удри ти мене слободно по глави, по трбуху, по очима ако ћеш — ти мене, а ја ћу тебе само бости! Удри!

Владика се бјеше већ одмакао и онај човјек за њим. Ђакон скиде капу, прочеша се по глави, затабања ногама, напући уста, па уздахнувши дубоко отиште се и он к њима.

Сутра нека старога нестане, како ће ме гледати браственици...“ Те и сличне црне мисли гомилаху се у његовој глави, одмах с почетка, јер бјеше таке нарави да прелази с крајности у другу.

„Тата! шта ти треба?“ придаде она. „Чујеш ђавола!“ рече сердар у себи, чешкајући се по глави. „И не паде ми на ум да би она могла бити ту близу! Срећа да се Јока не пробуди, е би ова чула све!

пасе; а и чобани не трче голоруци, нити се купе у гомиле, е ћеш их видјети раштркане, гдје стоје дупке, са струком на глави, а испод струка вире у црнину гдје се на небу укаже, као да нагађају хоће ли се изјаловити, ја ће из ње снијег

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

и највише се односе на човека у вези са његовим телом и деловима његова тела (Изгубити главу, Чувати као очи у глави, Има више дугова него косе на глави, Вући кога за нос, Скрхати коме врат итд.).

у вези са његовим телом и деловима његова тела (Изгубити главу, Чувати као очи у глави, Има више дугова него косе на глави, Вући кога за нос, Скрхати коме врат итд.).

Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије.

Већ ако се превари, па рекне истину. Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави. Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала.

Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа. Зна ђавола на леду поткопати. Зна шта је цар вечерао. И камен би рјечма подигао.

Накратко (накриво) насађен. Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса. Не би ђаволу дао нож да се закоље.

Не вјерује ни својим очима. Нема на њему ваљане ни длаке. Нема ни две вијуге у глави. Нема памети ни колико паче. Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша.

Нема на њему ваљане ни длаке. Нема ни две вијуге у глави. Нема памети ни колико паче. Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју).

Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола.

— Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија.

— Памет је старија од књиге. — Памет — сермије. — Није памет у годинама, него у глави. — Ко нема у глави, има у ногама. — Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу.

— Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

157. Шта је тврђе од челика. 158. Шта је у кући ново нетесано. 159. Шта капу на глави држи. 160. Шта кроз воду иде, а воде се не довата. 161. Шта на воду иде, а воде не пије. 162.

61. Прстен на прсту. 62. Ђетао и црв; тичје гнијездо и змија. 63. Челе. 64. Чешаљ и уш. 65. Јаје. 66. Коса на глави. 67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74.

Кад сјутрадан сване, а то имаш шта виђети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некакијех винограда. Док се ми томе још чуђасмо и коње товарасмо, не лези враже!

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац

” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!

Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то! док су још ова два зуба мени у глави, не ћете ви учинити штете моме господару.” А то газда све слуша и разуме што они говоре.

Старац запахну њега духом, те у они час стече крила, реп и мале рошчиће на глави, и даде му један штап двороги, црљен као ватра, говорећи му: „Ево ти ови штап, кад ти гођ буде потреба од новаца, њиме

препаде се и хоћаше натраг да бјежи, но га дочека некакав чоек вас у крваве хаљине обучен, крилат и с једнијем оком у глави, који завика: „Стан'! куда ћеш? натраг! јере си погинуо.

Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о глави радити и домишљати се како ће је обестрвити, и договоре се те дозову једну вјештицу, бабу из села, која је знала

јер ако проговориш затравиће те и претвориће те у рибу или у што друго пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако

Он премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је, ђипи јој са скута па бјежи натраг

догодило доклен се он с војске врати; и она му се кучка закуне и обећа да ће је љубити и чувати као своје два ока у глави.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

отаца рекао, јер рече: „Ако они који о вама брину и реч желе да положе, како ми да се у свему не покоравамо и као глави остали делови послушамо и послужимо?

(Мт. 20, 28; Мк. 10, 45) Гледајте, браћо моја, које ви дело обављате, видите коме уподобљавате се, видите да глави сваког добра са љубављу прилазите! Зашто, дакле, патите и тугујете што сте од богослужења изостали?

Због чега ризницу ових свих добара остављате, глави и ка нижем и ка једној тековини трчите? Треба, дакле, они који су глави тако приспели да буду весели и чврсти и све да

Због чега ризницу ових свих добара остављате, глави и ка нижем и ка једној тековини трчите? Треба, дакле, они који су глави тако приспели да буду весели и чврсти и све да чине да од ње не отпадну. „Бојимо се због изостанка од правила!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СКИТНИЦА: Нисам пред њом стајо више од секунд. Ал док сам Стајо, све се објаснило! Гледам је, гледам, а у глави све долази на своје место! Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку!

Све ти то с њега нестало, као спрано! Скинуло се преконоћ, ко да му било нацртано на глави! Ја сам се баш и чудила, ево Цмиље! ЦМИЉА: Чудо, живота ми! ЈАГОДА: Како то — нестало?

(Руку подруку, испод кишобрана, излазе са сцене. Остао је само Просјак који, с врећом на глави, чучи крај неког гроба. Опрезно излазе Манојло и Танаско, с пушкама на готовс.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

христијанска, видећи поглавари, колико мирски толико и црковни, да множество ови[х] самаца, живећи сваки о својој глави, не чине никакво добро, но смуштенија, буне и кавге, стерали су и[х] у манастире и убедили да и они између себе у

Између свију њи[х] најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне

би ме жалио, казујући ми да је и сам у младости тако прелаштен и обезумљен био као ја, но, друге године друга памет у глави. Испочетка сам мислио да они све то из зависти раде; не будући свети, не би ради ни да се ко други посвети.

прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруца него шест школа у глави.” Сад се је време преокренуло.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у овој другој глави.

Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...

Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак...

Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ — Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. — Ма ја... онај... као...

славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен.

Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега. На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!

С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.

и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница. Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр. Бакоња уђе у кујину.

Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу. Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.

— А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом! — Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач. — Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад

— Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити! — Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп. — Ниси ти примека срца, иако ниси зâ човик! Него чувај се, да ти... крк!...

— Ти да ми се ту размећеш, кâ да си ми ти ники господин, а не наш измећар! Мрш, с очију ми! Наћвар удари Бакоњу по глави. Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

СКРОВИТО МЕСТО Тражио сам скровито место што ми се у сну јави По удаљеним градовима, у једној сенци, у глави. Скренух у мрачну шуму с видика што се плави. Викао сам: лупао је глас о стабла и падао по трави.

НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском. Тесни ми зидови ужи него плућа. У глави ми гори луди товар прућа Што се болно грчи за кишом и пљуском. Постајем пустиња без хлада и хране.

НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде. Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде. Нико је видео није.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Теби као мило што мени ноћас пропустише главу? — Нико није ни претио твојој глави. Ја и ти смо вршњаци. Заједно смо одрасли и војску служили. Заједно ратовали. — Не лажи. Мене ни отац не жали.

Вукашин ће појести моје имање. Појешће ме. И гроб. И он... Због тебе! — ударао је песницом по глави, леђима, свуда, све немилосрдније, јер спази да јој је при светлости жара из пећи лице лепо, и зато што се не брани,

Стид јој се разгоре у глави и на лицу. Прошлост, погубљена и заборављена у пословима, Виси сада сва пред њом, похабана и у ритама, као сиротињско

У отвореним очима играју пламенови, извијају се, заплићу у гужву и горе у празној, огромној глави. У рану зору Анђу попусти грозница. Дуго се мучила Док је пробудила Толу да јој дода да подоји децу.

— рече прилазећи му. — Божић је... Није вам још положајник дошао — одговори Тола без капе на глави уклештеној између кочева. — Е, Мој Толе... Брат Вукашин сахрани ме дупке сто аршина под земљом.

трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га шчепа за руке

зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га шчепа за руке отимајући му конопац, тучана маљица

стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање, теку по жилама. Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе!

Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ. Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума. Права чума! Не дише, већ издимује. Прејела се. Моје муке се најела.

Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд... Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави. Рачуну није било краја, никако да сабере.

Почађавела кафана гњура се у врелу маглу уморног пијанства, боли га у стомаку, стеже једњак, и њише му се у глави, глава се њише од таванице до пода, вала се по нагнутом келнерају, пече се на фуруни обешеној о лампу, столови —

шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави и дрхтавицом се сјури низ њу, не од зиме, виде да је он одсутно гледа, даје не види.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Све му се вртело у глави од њихових ситних гласова. — Шта тражиш? — замрси му се једна од њих у косу. »Баш да јој не кажем!

Дечак окрете лице небу и од силнога сјаја, од неке прозрачне тишине која је капала са звезда заврте му се у глави. »Да не сањам?« помисли, али онај глас се поново јави. — Ослободи ме, али пази да ме не позледиш! Дечак задрхта.

Полако, из пањића поче да се помала неко малено биће. Било је једва веће од гранчице, а на глави му је уместо шеширића била капица жира. Дечака нарочито изненаДи његов блистави поглед.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели од власти и од злости, стали да раде један другом о глави, иако је у почетку изгледало да су сложни колико и храбри а изнад свега да су одани један другоме.

невоља најгора је била та што је међу Србима сасвим нестало слоге и што су поглавари почели један другом да раде о глави. Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње.

На одрубљеној глави, причало се, очне су дупље биле празне. Отада је постао готово безбрижан: као да је до краја наслутио зашто се обрео,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља. На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува.

Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег - „Ах, бабо, - бабо, - купи ми, - бабо... Печења купи јарећег!

Печења купи јарећег!“ Сад се и бабо чешка по глави, Гледајућ' дуго синчића свог - „Е ја сам вол'о сабље и копља А син ми јарца печеног!“ Ђ.

ил' рађа? А уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам

па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе; Замириса коса, к'о зумбули плави; А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина!

И пред страхотом Божјег виђења, Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ' косу, Груди бијући... И крвав поглед к небу шиљући, Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече...

Попа, Васко - КОРА

треба За собом вући МАГАРАЦ Понекад њаче Окупа се у прашини Понекад Онда га приметиш Иначе Видиш му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је жао Што се

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго! Нисам ли ти, Хипократе већ говорио да у његовој глави није све у реду?

Младићу се заврте у глави. Узвишена богиња, богато одевена, у пуној ратној опреми, са позлаћеним шлемом и копљем, погледа га, у својој

И наједанпут сину у његовој глави силна мисао: Не обилази Сунце око Земље, већ Земља око Сунца. Он испита помно то своје хелиоцентрично становиште да

Он напомиње, додуше, као што смо већ чули, Аристарха на два места свога дела, али у седмој глави прве књиге, где је реч о филозофима који су сматрали небески свод за непомичан, а Земљу за покретну, не напомиње се

Архимедес је проблем полуге решио у својој глави давно пре но што је прочитао Аристотелов спис. Сада, када се уверио да га Аристотелес није предухитрио, одлучи да

„Море, мани се рукописа, кад ти се ради о глави! Твој живот вреди више но ова хартија!“ „Вараш се, Диокле! Сада, када су непријатељи освојили Сиракузу, мој живот

су биле бар три пута веће од његових властитих трошкова, како сам то, према ономе што сам од Герарда чуо, израчунао у глави, но то сам прећутао. Онда му рекох: „Не могу да се одлучим на куповину, јер се не разумем у ту робу“.

„Јеси ли, Никола, добар католик?“ „Јесам, пречасни оче!“ „Онда се не заузимај за васкресеније антике!“ У глави Николиној помрсише се мисли и осећања.

Једно место у Синтакси Птолемајевој привукло је на себе његову нарочиту пажњу. У седмој глави прве књиге свога дела Птолемајос образлаже основну претпоставку свога система да се Земља не креће, а при томе говори

савремено одевен, у црном оделу, са кратким чакширама, високим чарапама, плитким ципелама, са троугластим шеширом на глави, а дугим штапом у руци.

“ „Не знам“. „Зато што му кроз главу није синула таква мисао. А у вашој глави, господине Фарадеју, она је севнула“.

А у вашој глави, господине Фарадеју, она је севнула“. „Нисам“, рече он, смешећи се, „осетио у својој глави никакво севање, па ни грмљавину. Она мисао изгледала ми је блиска, наметнута сама од себе“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Он је седео према мени, препланула лица, огрнут блузом, са простом војничком шајкачом на глави и Карађорђевом звездом на грудима, без палетушка и осталих официрских знакова.

На реду је пети. Раста малог, чупаве и улепљене косурине на огромној рохавој глави, кратких и кривих ногу, кроз које би се, кад стоји у ставу „мирно“, без муке провукао какав дебељко да се не очеше,

ножем, оштрим с обе стране и чуваним у тајном џепу копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице.

Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа. Сутра да чујеш: пао Париз — ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет

десном реду, код средњег стуба, поднимљен на дугој маљавој и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога се према глави налази поличица са пуно стакларије, медикамената и књига, професор Љубишић, блед, умнога израза, врло високог чела и

Нешто замршено и тешко вртело се по болесној глави и неиздржљиво распињало му и кидало нерве, па га ударало и секло по слепим очима и мозгу.

успротивио и једно од њих снажно одгурнуо од себе, па га је, после тога, нешто масивно, тешко и пљоснато лупило по глави те му се у очима све изокренуло кад се спотакао и пао коленима и вилицама на плоче.

— зачуо се отуд његов претећи глас. „Смрт“, севнула је кратка, ужасна мисао и Петроније Свилар, кога су тукли по глави, грудима, трбуху и коленима нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе

сећање да је исту ону реч чуо онда, кад се спуштао низ ове исте степенице одакле га је оборио страшан широк удар по глави после кога све досад није могао да управља по својој вољи мислима и да их везује. „Али није у томе ствар, него зашто...

а он најпре урликао од бола и кад су му везали камен за мошнице, пустио страховит крик и чинило се као да су му очи на глави, а он потпуно сишао с ума. — Све ми је једно говорити, али шта?

Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се

И тек се тргао кад га тешко нешто притисло јако по прстима, глави и стомаку и хаос неки настао. Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А онда, кад је било готово, неочекивано је подигла вјеђе с дугим тамним трепавицама на пониклој глави и свега ме окупала једним погледом. — Хвала, сестрице — захвалио сам јој тихо, више за тај поглед него за послужење.

Много сам пута имао прилике да преврћем у глави мисао како многе моје недаће, и оне фамозне, „пропуштене пригоде”, које се не враћају, дугујем, бар дјеломице, управ

у себи носио, те затекао код жене љубавника, она се разбјеснила као фурија, ружно га изгрдила, треснула га двапут по глави отирачем за ноге, и опет га послала да шета. И он се упутио у то лутање коме више неће бити краја ни конца.

у ријеч и једно друго надгласавали, засипали га бокорима свог чаврљавог, разиграног оптимизма, и у његовој лелујавој глави, која се још помало заносила, пуна реконвалесцентске проријетке празнине и омаглице, стварали онај полуугодни осјећај

И с много мојих рођених суза, и с много глађења по глави због тих суза. Једна је мала антиципација тог ганућа навирала у моје очи већ у часу кад сам то бакицу питао, а од тога

” XЛИИ Једном сам се чешкао по глави, у недоумици пред избором: морао сам да се за неко вријеме прихватим каквог запослења.

да ћемо ми једног дана гледати нашег Ивана гдје маршира у ко зна каквој униформи, с ко зна каквом смијешном капом на глави, под укрштеним упртачима, у жутим шкрипутавим чизмама.

— Погађам наставак: ви ћете на основу читања текста сами себи „у глави” изрежирати представу. Зар не? — Сасвим тако.

Зар ми и кад читамо Илијаду или Ану Карењину такође не инсценирамо читани текст себи „у глави”, једнако као кад читамо Шекспира или Ибзена?

Свијет изгледа као неки фантастични вашар, као неки пијани тêте масqуéе, у коме свак носи на глави једну неодговарајућу, апсурдну смрт као једну луду карневалску капу. Али овдје смо једине машкаре били ми.

Петар их је слушао прелазећи омашним дланом по четвртастој ошишаној глави. Довели су му дјечака на превијање ране. Пришуљао сам се на прозор канцеларије и кроз решетке, вирио унутра.

Та је околност упућивала прије на грабежно уморство. Али, с друге стране, природа повреде на глави као да је више говорила за озледу од аутомобилског точка.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима. Бела конопљана кошуља, извез

шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што

Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети

Погледавши на улицу он се почеша по глави, зевну добро и обрте се Радисаву, који још стајаше пред вратима са улице. — Ма виђидер, Раде, ’вамо под прозорима.

— Тако, соколе! Оружје ти је сад и отац и мајка, па треба да га гледаш као око у глави. — Куд ћемо сутра? — Чекај, док дођу и они други, па ћу вам онда казати.

У глави му наступи неко болно бунило, занос... не види ништа и не мисли... Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само

Груди му се још силно надимаху, и сваки му мишић играше и дрхташе од умора и узбуђења. У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано

— Иди, прочитај ми ону хартију за мене. Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. — Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица.

— Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави. Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме.

Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. Стадоше да јој се роје мисли у глави... Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.

— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама. Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. Старица се одистине обрадова.

Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... — Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то!

Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару. А то газда све слуша и разуме што они говоре.

НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави.

Стога ти узми ова три кључа од три тајне собе, па их чувај кô очи у глави! Док њих узимадеш, неће ти ништа мањкати. Жена узме кључеве, а везир до неколико дана умре.

Он јој показа свиралу, али јој рече да јој не да. Она брже-боље трже свиралу и оте му је, те га клепну њоме по глави, да је одмах заглавино и у несвијест пао.

Али ето и већега чуда: колико год које окусило трешања, онолико му изникло рогова на глави. Сад се цар нађе на невољи.

Сретно вам било! Онда везировић даде царевој кћери онолико јагода колико јој је било рогова на глави, и вјенча се с њоме. Ако су живи, лијепо им је и данас.

Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави. Трже се делија, па поче корити девојку што га је по глави бискала те га је разбудила, али кад се усправи, виде да га

Трже се делија, па поче корити девојку што га је по глави бискала те га је разбудила, али кад се усправи, виде да га неко туче по глави.

па поче корити девојку што га је по глави бискала те га је разбудила, али кад се усправи, виде да га неко туче по глави. Скочи и појури јунака да овај није знао где да се сакрије.

ако проговориш, затравиће те и претвориће те у рибу или у што друго, пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе, гледај наћи ћеш једну длаку дрљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако

Он, премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је, ђипи јој са скута, па бјежи

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају. Погледом те гледах за тебе умрлим. Ти си дивна била.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили. Окренуо сам се за сто осамдесет степени и дочекао се на руке.

Мучење настало због задржавања даха постало је неиздржљиво, завртело ми се у глави и почео сам да тонем. У том тренутку, када је моја ситуација изгледала потпуно безнадежном, јавио ми се један од оних

Почео сам тако што сам прво у својој глави замислио машину једносмерне струје пуштајући је да ради и мењајући ток струје у арматури.

” Скот је нежно погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то велика гомила старог гвожђа“, рекао је и изашао без речи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Али кад сам се искрцао, нестало је мога страха. Са жутим кожухом на леђима, шубаром на глави и шареним торбама чврсто стегнутим рукама, кренуо сам да тражим жељезничку станицу.

Моја збуњеност и заплашеност и црвени фес на мојој глави, мора да су привукли велику пажњу, јер одједном сам приметио да се око мене окупила група дечака разних узраста и уз

У ствари, постали смо пријатељи. Када сам се упутио назад у Касл Гарден са кокетно накривљеним црвеним фесом на глави, дечаци су ме весело поздравили.

И када сам посматрао ове младиће и девојке у Творници, у глави ми тек сада синуше Кристијанове речи да млад човек може свашта да научи брзо и добро ако жели да има зараду колика му

се смешкао и намигивао, стављајући кажипрст на чело, као да је тиме хтео казати колико се памети налази у практичној глави једног довитљивог старог ложача. Разумео сам шта је мислио, али да ли сам се држао ове његове опомене?

Моја прва победа на америчком тлу добијена је ту, у Њујорку, када сам се борио за своје право да на својој глави носим свој црвени фес.

Али у глави Максвела они су већ били физичке величине, са одређеним квантитативним односима према другим добро познатим физичким

Његово чело било је огромно, а мишићав врат и огромни грудни кош потпуно су одговарали тако великој умној глави. Руке и ноге биле су му мале и лепо уобличене, а уста одавала утисак добре и племените душе.

Када се завршило ово наше путовање по Швајцарској, имао сам у глави разрађене све детаље експерименталног истраживања, а моја добра жена ме није чак ни могла оптужити да сам био духовно

Ћипико, Иво - Приповетке

На први мах им се смучи, но што дуље буљаху уз ватру беше им угодније. Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на се је навукла хаљину, а преко ње сукнени саџик. Мушкић се тек замомчио.

— Што ће ти тај сир на глави? — и погледа на коврљак. — Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио.

Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће зараде!” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку.

Жупан устави радњу. Они се с друштвом, зловољни,повратише кући. . Те ноћи се мали Марко разболио. Завртило му у глави и горио је. Није се хтео покрити, иако га је мајка непрестанице нуткала и мирила. После га спопаде бљуватање.

Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима. Залуду, фали нешто, ако ће и мало. Свеједно се смири: мислила је да ће се и с тим лако превести.

Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде? — и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи.

— збори на свршетку, — сад тај скитач, зао човјек, — и показа кретом главе на њ, — xохе да га освети, а брату ми при глави било...Већ молимо те као бољега, отјерај с радње ону налет, да не буде зла.

Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави. Било је као поплашено: некако немионо и убојито погледа испод себе.

Једна стална мисао одмах на поласку заметнула јој се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста.

и наново изишла, а да се ничега није одвојито сјећала: села и градови, поља и море, — све се изједначило у њеној глави.

Њој се врти у глави и чини јој се да простор нагло, бјежи у правцу откуда су отпловили. Онда заборавља све и за час не чује ништа до

у његове обилате и дуге руке што живо веслају прама крају, и, изнебуха, сјетивши се боље нечега што јој се отпрво по глави врзло, погледа у отворену пучину.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.

о преношењу из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се

значи да се она налази изнад свега променљивог, јер је овоземаљски живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест апостола (што је и знак саборног јединства).

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? ПЕРА: Та како бих се преварио! Видео сам га кô што вас сад видим.

НИНКОВИЋ: Зашто не? ЖИВКА: Ама, није бриџ. Нисам то хтела да кажем, него ми се, право да вам кажем, узмутило у глави па већ не знам шта говорим! Не иде то мени у главу што ви кажете, па ето ти!

АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер). АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас, Анка. То је моје свадбено одело.

Убио те бог да те убије, псето лајаво! Да ниси више писнуо, или ћу те столицом по глави! ЧЕДА: А ја њему кажем: „Знам, господине Нинковићу, да сте јој писали љубавно писмо, читао сам га!

ЖИВКА: Зато... зато што је друго! Па и да није, биће друго! Е, неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући.

'Ајде свака на своје место, па кад изађете на улицу, а ви се чупајте све док вам трају длаке на глави. (Ове одлазе и седају.) А ти, Живка, опрости. Ово је, знаш, онако, мало фамилијарно објашњење.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

и као казна, а ни грех није далеко од њенога лика: повремено ју је као могућност заносио и искушавао (рецимо у ИВ глави испробавање, па брзо одустајање да се пода мутавом Ванку), да би је касније, као већ удату и упропашћену жену, повукао

Тако, рецимо, када ефенди Мита у XИ глави наређује да почне спремање за свадбу, изговара и ову заповест: „- [. . . ] А ви сада, тамо по кући, спремајте и

А то је за тумачење, па и вредновање Станковићеве синтаксе, мислимо, од особитог значаја. У В глави један спореднији лик, служавка Магда, добио је прилично много места.

89 Тако се у Х глави јунакињи не саопштава непосредно да је испрошена, него се од ње захтева да привремено напусти кућу, а учињено је то

О згуснуто написаним призорима у хамаму, у XВ глави, обично се говори као о ванредно чулним, са обнаженим телима срамежљивих девојака и распомамљених младих жена.

95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.

У реченици која непосредно претходи цитираноме месту, а која је последња у ВИИИ глави, он нас упозорава да је Софка отишла раније на спавање зато „што ће морати сутра, пошто ће јој мати бити неиспавана,

108 Нови лик који у ВИИИ глави улази у роман, газда Марко, не разговара с јунакињом; једино што јој је при љубљењу руке казао: „Жива била, кћери!

У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо

други пут се приказује предвечерња врева на улици, на пазарни дан; трећи пут, опет, видимо Магду како с корпом на глави нестрпљиво чека испред капије; четврти пут улицом жене одлазе на гробље - и сваки се пут Софка попне на спрат да то

Али тако мора изгледати Софки зато што гледа одозго, са прозора горњег спрата: од корпе и пешкира који су на глави, сама се глава уопште не види. Ужурбана, нестрпљива Магда добила је тиме малчице смешан изглед.

И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Прота му додао још једном крст на целивање, пољубио га у чело, наредио му да клекне, покрио га по глави епитрахиљем, спустио на њега руку и да, ваљда, благосиља, и да му како не би утекао. Па позвао кнеза да он отпочне.

Но баш у том тренутку као бесан скочи на ноге Селман Чибуковић, истрже од певача гусле н крвнички га лупи њима по глави: — Ах, влашка свињо, још има на земљи Турчина! — узвикну он, па се маши за појас. — Нема, валаа, не!

На глави имаше избледели фес и око њега увијену пртену чалму, од које одужи, ресасти и мало извезен крај висаше му низ леђа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Сад још јачи гласи Са висина плавих: „Поспите се, јадни, Сви кол’ко вас има, Пепелом по глави.“ — — — — — — — — — И ми се посусмо Пепелом по глави... И сунце оживе, Санак се распуди, И Бог се појави.

“ — — — — — — — — — И ми се посусмо Пепелом по глави... И сунце оживе, Санак се распуди, И Бог се појави. »Јавор« 1890. КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК...

Он је човек срећан, Увек слатко спава, — Али мени данас Нешто бучи глава. Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела.

Све ми је у глави Крчмарица Лела, Ока ватренога, Чела невесела. Све ми се по глави Врзе и крстари Крчмарица млада И њен војно стари. »Јавор« 1886. ЧУДНОВАТО!

ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ кога је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера.

Шта ће сада? Сад ће ваљда Да се слонски јави. А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби?

Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери. Глава лево, капа десно Завитла се. Није капа апа-драпа, Пази на се.

Ђука, Шука, Ћира, Спира Могу стат’ на глави — Без позива на претплату Лађа им се дави. Свака песма може бити Од педесет грама — Ипак позив на претплату

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују.

Видите овај зид? Ту ћемо поређати неке голишаве људе и фрајле с раздрљеним грудима и с неким клобуцима на глави, где се на пауни возе. Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица.

) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ФЕМА (сасвим у цервено обучена, са шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица.

и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници одбране, Залиха снаге спремна ако

сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај

немаштине Чита лед из њеног ума На начин умиљат и страшан Дани су различити ал светлост зоре је иста Загађена ватра у глави, бивша реч Будућу зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је

мирише његова сенка његово име Толико прослављено у ваздуху Толико тражено у речницима Тај искрен мирис нежна магла у глави Каже да је осећање света у језику Ал непокретна реч брзо исцрпе свој смисао А цвет уступи свој нежни корен

МЕТАФОРЕ Две речи тек да се кажу додирну се И испаре у непознато значење Које с њима никакве везе нема Јер у глави постоји једна једина реч А песма се пише само зато Да та реч не би морала да се каже Тако речи једна другу уче Тако

и речи непокретне Хоће ли се срести у прездравелој реченици Или ће их усред песме, насред друма, Усред шуме у туђој глави затећи ноћ (Нож најежен у срцу Низ две оштрице лева Надошле славује насиља и сунце без сведока) Реч по реч

Краков, Станислав - КРИЛА

Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први.

Свако као да осећа топао дах коња за собом, и чека удар сабље по глави. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Душко скоро луд од страха и умора испењао се најзад на камениту косу.

нешто грмну, и сруши га на земљу. Тешка црна киша земље сручи се на њега. Жиле набрекоше на глави, и зазуја крв по ушима. Нека је тежина на њему. Тешко се подиже, и земља поче млазевима да пада са њега.

Понеко је од њих још сачувао шлем на глави, и девојчице су гледале у њима мушкост и историју. Мршави старац, Турчин, коме је генералски аутомобил одсекао ногу,

Хуктао је, стењао је док му једна сонда продираше рану, и једне пинцете чупаху куршум из разрезаног меса. У глави му беше прво страшно топло, после свест поче да се мрачи, знојио се јако по челу, али се ипак није онесвестио.

Тако је наредио нови командант батаљона, Алекса Љубишић, мајор који је волео коњак и имао чворуге по глави. Он је говорио да све бунтовнике треба пострељати. Казимир је био прва жртва.

колиби од облица и грања стајао је бунтовни грудоболник, и расејано слушао дугу оптужбу, коју је мајор са чворугама на глави читао. Док се тамо низали докази, оптужени се понекад осмехнуо и погледао плавим, упалим очима најмлађег судију.

Ивета је утрчала и обгрлила енглескога капетана. Душко се смешкао. Ивона, Ивета... све се то мешало по његовој глави. — И њега, и њега, — викао је Митфорд. Мала није оклевала.

Грађани се опрезно склањали. Неко је замахнуо чашом која је прсла на ивици ложе, а враћени комад обранио басисту по глави. Настала је страшна граја.

Петровић, Растко - АФРИКА

Њене танке црне руке, обнажене до рамена, накићене пурпурним и плавим колајнама, држе на глави судове од џиновских тикава, калбаса, жутих као сунце.

И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави. Газде шалупе, такође, дошле су да нам помогну. Кад стижемо на обалу, мој бој је већ у води испод шалупе.

У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са европским шеширом на глави појављује се крај њих. Одапињем ипак.

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

платнених чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.

Таква отприлике мисао мора једанпут сазрети у бивољој глави болесниковој, па ма колико она била лагана. Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да

Калбаси и звечке обучене у масу ђинђува, „Велики хипопотам“ под маском, огрнут у плаву поњаву, са отрцаним перјем на глави, са сламним ресама око бедара и на ногама.

Око једанаест остависмо Швајцарца и пођосмо опет међ црнце. Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету.

као Сенегалке, седе у круг око зида и примају позиве црних делија у плавим салопетима или само са полуцилиндром на глави. Многи младићи играју сами између себе. Одједном гужва (ко зна по који пут ово вече).

Њена другарица Јо, не мање стара и спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице.

Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на

Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Хм!... Чуо је?... И ја сам слушô страшна недела, Што их је царски везир чинио. На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида црну зеницу?

ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад Да туђе куле пламен подстакнут У врелом чађу грађе срушене Сулудој глави не спреми гроб! Одаље, велим!... (Ћерим уступа.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Аранђела (положај на нашој граници на путу од Грамаде Алексинцу) и да су се нишке страже на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису показивале из својих шанчева) — онда се готово са сигурношћу

Крв и кости, и рашчупане утробе, и растрзани удови, и одсечене главе, и опет крв и кости, и неизмеран смрад. У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те

Идеш напред, а у глави ти се буди мутно сазнање да је ово последњи час, сад је све свршено, сад више нема размака и одгађаја већ мораш напред

Црногорчево лице опет доби благ, осменут израз. — Ласно ћу ја то! Паметној глави и једно око доста. — Он се тужно осмену половином усана.

мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега, милује по глави и рече: — Ћути, ћути, Стојанко. Ето Турци у село, да нас не чују. Ћути...

а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога Стојана, а у глави ми се понављају ови лепи стихови из Драгашевићевога »ХајдукВељка«: Сви спавају, и Срби и Турци, Све је немо и поноћ

— Али то је дивно чудо! Ја просто не појмим како се ту у једној глави, — Комаров се куцну прстима по челу, — могу код тих младих занесењака да сместе и постоје тако супротне идеје: бити

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Један од мојих војника дохвати се за главу, шлем му паде, он зари лице у земљу, а прстима је кретао по глави и размазивао парче мозга... Влајко уздахну. Обема рукама дохвати ногу да је помери, али није имао снаге.

Е, не могадох више. — Напред! — довикнуо сам војницима и скочим. Као да се саплетох, а у глави ми нешто писну. Хтео бих да устанем, али неки терет ми пао на ноге. Лежим на леђима и нешто ме гуши. Напињем се...

Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа.

Долина је пламсала од жеге и силне јаре. Поља су као спржена. Око мене лете ројеви мува. Шлем на глави постао је врео те сам га скинуо, а главу увезао марамом.

Носио је иначе француску униформу, а са брадом и береом на глави, онако црнпураст, личио је потпуно на војника колонијалних француских трупа.

Улазили су један за другим војници попуњујућег дела брдске батерије са шлемовима на глави и пушкама о рамену. Било их је десеторица.

— рече ми Тома. Окренуо сам се... Две даме, у црним припијеним елегантним капутима... Пелц око врата и токе на глави уоквирили су љупка, насмејана лица. Једна је била вижљастија. Тома ми на брзину добаци да је она млађа.

Водите ме себи, водите — она завуче руку испод мога шињела и стеже ми груди. У мојој глави се мутило. Обухватио сам то младо тело, хтео да је понесем, да је безумно пригрлим... Али, тргао сам се.

Мој ордонанс је пришао да прихвати коња, и тада сам опет угледао онога са џаком на глави. Зашао сам му за леђа, и осветлио електричном лампом... Мали, шепав, сав срозан, трапуљао је за коњем држећи га за реп.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи цвјеће к својој слави. О златоје пролеће!

Ни свјашчених шчадит глави, ниже сједин, ниже слави, молби не слишит, даров не смотрит подајемих, но спешит на суд и одложит труд вес земни.

Али саде пође све тресак за треском, Мени се на глави диже кика брешком. Напосљедок видјех да никого нема, Сон мја зовет спати, и око ми дрема.

Муза, И њој близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави власи...

ПОКЛАДНИЦА Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то бонтон.

Храми раскопани, Ни во что олтари От врагов мње брани (Всјак бо зрит на дари): Школи испраздњајут, Глави отрицајут Науки полезни.

Та два места су следећа: 1) ст. 5 строфе ИИ код Орфелина гласи: венац з цвећа на јеј глави; Владисављевић је изоставио оно з; 2) ст.

Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу загребачку у рукама имајући.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као од грома силног смрвљеном У тупој глави мозак следити ЈЕЛИСАВЕТА: О! о! о!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици.

Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!...

Обукô ћурчину наизврат, па је сапô под грлом пуцетом колик' највећом крушком миољачом. На глави му шубаретина, има у њој у дуљину, Боже ме не покарај, пô аршина.

Знам ја данашњи ред, знам. Истина Бог, млого сам се и промучио, док сам то све у глави уредио и, рећемо каз'ти, средио...

“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге. „Добро, каже, ама јеси ли ти средио у глави како ћеш тог јолпаза тужити?“ „Јесам. Тужићу га што се даље и теже море.“ „У који мислиш суд?

Е, то сам ја 'нако свјештио и у својој глави, штоно ви велите, проштудијерô. Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави.

Никс, ништа то не припознајем! То се мени о глави ради! А, никс. Судац (умирује га): Не бој се ти ништа. Нешто сам заборавио, па питам господина...

РЕЧНИК Агарјани — неверници, назив за Турке по једном арапском пламену алабаш — шарен, по глави пегав коњ алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Све се то, видиш, меша у мојој глави и крчка... Остави ме, остави ме, молим те, или... још боле, седи ти овде, а ја ћу тебе да оставим. (Одлази десно.

Г. Жика седи за својим столом, без крагне, раскопчана прслука, и држи хладну крпу на глави. И МИЛИСАВ, ЖИКА, ЈОСА ЖИКА (испија крчаг воде, па кад га је испио, додаје га Јоси, који стоји крај стола): На!

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег: „Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо, Печења купи јарећег...

“ Сад се и бабо чеше по глави, Гледајућ дуго синчића свог: — Е, ја сам волô сабље и копља, А син ми јарца печеног! 1872.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Распасујући се, одахнувши, као отресавши се терета, испрућивао би се код њих у постељи, навлачећи јорган по глави. И Младен би осетио чак и овамо, испод материне главе, па чак и испод своје, очеве прсте од испружене руке, како и

Шаренили би се они и одсјајивали обасјани сунцем. Утом би његови пролазили чаршијом на гробље. Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела.

нити клецну од бола, већ, сасвим као да је то одавна требало тако да буде, насмеја се и помилова је по овлаженој глави. — Па тако, лудо! И оде.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Горушица. Г. семе (с першуном и вењом) пије се од водене болести (ЖСС, 308); такође отклања перут и красте на глави, и употребљује се против болова у крстима и грудима и против губе (ГЗМ, 4, 144). ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ).

Њу једу жене кад хоће да уреде менструацију (ЖСС, 187). Нарочито је лековита г. која је била у глави божићне печенице (ЖСС, 169). Иначе се г. радо носи болесницима као понуда (нпр. у нар. песми, БВ, 7, 1892, 125).

Наш народ верује да под оном леском на којој се нађе и. (што врло ретко бива) има гуја с драгим каменом на глави, и друго благо (Вук, Рјечн., ѕ. в.

За змије кажу да имају некакву златну ј., коју чувају »као очи у глави«; њу зими лижу, а лети се њом играју. Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј.

и босиљку (СЕЗ, 19, 218). Прах помешан с млеком лек је за красте на глави (ГЗМ, 4, 148). К. је и саставни део лека против сифилистичких болести (ібідем).

и ГЗМ 6, 370). С друге стране, на којој би се л. нашла имела, под том л. има гуја с драгим каменом на глави, или друго какво благо поред ње (Вук, Рјечн., ѕ. в. мела). Змија која станује под л.

земље на глави, криво заклео при одређивању међе (СЕЗ, 64, 1951, 165). Вена или клека. На Пештери и Бихору, уочи Петровдана, кад

У пределу Јањ ошишана коса детиња ставља се на д. да би на глави расла чврста »к̓о дреновина« (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 43).

с., 15—16, 1961, 215). У Неготинској крајини обред венчања завршава се на тај начин што младожења удара младу по глави ј. гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143). У околини Бора под ј. кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139).

орач се окупа и не прилази жени, да би пшеница била чиста, и обуче чисто бело одело, да би и зрно било бело, а на глави носи белу мараму, и преко беле мараме претерује волове с плугом (СЕЗ, 86, 95). Орач не сме бити левак (СЕЗ, 58, 328).

То виђе млади Миленко, Повади ноже од са Да уд̓ри јелу по грани; Не уд̓ри јелу по грани, Нег̓ младу Јану по глави«. И у томе је, свакако, један од узрока што су примерци многих дрвета поштовани као свети, па и онда кад би нестали:

Ћипико, Иво - Пауци

—А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?!

Подмирио бих све: и траварину и неке потркушице, потркушице што ви у вашем дућану не држите... Газда часом у глави срачуна. — Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи.

—Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале. Покрише болесника по глави и с помњом скупише кабаницу око њега, па се наднијеше над ватру. — Још једну чашу за добра пута!

За њима стиже и биљежник и Петар. Биљежник љути се што партију мораде прекинути: још му се карте по глави врзају. У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби.

Дуг је дан, стићи ће и кући. Сјети се кобиле: биће жедна. А сада му је кобила драга као очи у глави: ждријебна је. Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити!

Цвијета прихватила се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.

—Реци! —Ја јој напоменух Раду... а она се издаде и вели: „Волим му као очима у глави... па може што хоће”... — А моме господару? — „Не волим му”, вели, „није он за ме”. — Што? — „Куљав је”, — одговори.

у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу, са митром на глави, — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује ...

Илија поће попу Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта, остаде му у глави: један петокрунаш и сувише круну. Илија се примири након тога.

Одвјетник изврши своју према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом једнога рондара. Људи по гувнима врху, па и Војкана нађе гдје врше.

А у варош дошао Јовица— тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.

осоколивши се, прослиједи: — Зар ви мислите да би оваква шума била да је није бранио отац и ја и гледали је као очи у глави? Би, било би овдје голо као и на длану, као и на осталој шуми ....

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Да ли бих поново морао да те држим у глави из дана у дан, из тренутка у тренутак, кроз бескрајно време које ми стављаш у изглед?

благи момак, тако чедан и безазлен, може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног гласа, њеног даха и пламсаја у њеним очима?

Одједном ми блесне у глави мисао да бих ипак боље, лукавије, мудрије, вештије поступио ако се не бих истрчавао, него рецимо остао у једној

После само једне ноћи ту проведене човек добија вртоглавицу, по глави му муљају свакакве слике, ништа није тако будаласто да ти се тада не учини могућим и остварљивим.

! Матија Стајао сам ове ноћи да не бих заспао. Хтео сам да још једном видим у глави све оно што се догодило. Извели су мене, Доротеја и Димитрија у двориште.

Само болестан човек може учинити нешто тако наопако и накарадно. Ко зна какве су се луде мисли сплеле у његовој глави, и шта тражи тамо у тој шугавој рупи, тамо где људи ни у највећој нужди не залазе.

нити неким изненадним буђењем градитељске жудње која га је нагонила да сместа исклеше дело чију је слику већ имао у глави.

зар би био тако јасан, зар би му се иначе тако јасно разбирале све проклете чворугице и жлебови на сјајној љускастој глави и свака пора на храпавој трбушини?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће гомила сатрапа.

Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та? Друго ћеш ми одмах рећи, За колико могу прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?

Прво рече: - Оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та? Друго морам одмах рећи, За колико може прећи Цео овај бели свет, Ал' најкраћи да је лет?

Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та? „Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли цар, Дваесдевет вреди бар!

Јер поглед кад напред врже, Он виде крилато дете, па, збуњен кô селак прави, Опипа кукове прво, затим се пипку по глави И онда развали уста.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

за сувладарку своју сестру и супругу Клеопатру, као што је то захтевао тестаменат његовог оца, него јој је радио о глави.

Када се небо заруменило, мени је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно

Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави, иначе ваљда не бих био професор Универзитета и члан Академије, а то доказује и овај догађај.

Мени нешто шкљоцну у глави, мој спри залаја, скочи на плен и зграби га за врат. Упалио сам светлост. Било је сат и по иза поноћи.

Та зар не пише у деветнаестој глави дјела апостолских: „А многи сабраше књиге и спалише их пред свима; тако здраво растијаше и, надвлађиваше ријеч

Обојица ћуте. Старији окрену своје лице на лево. Оно је подбуло, очи водњикаве; проређена коса на глави и бради је плава, но проседела, крајеви бркова отомбољени дубоко на доле, нос му је унакажен.

Та генијална мисао синула је у његовој глави, како ми је сам причао, још пре двадесет година, за време велике куге. Али, када је онда израчунао колико би та сила

Напред! - Шта је ово? Мени хуји олуја у глави, крвне жиле бију као маљеви, нестаје ми даха. Ви бледите, драга пријатељице, ноге Вам клецају - клонули сте сасвим...

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Живописци представљају у садику дјевицу, накићену нам издају и прејасну у лицу, вјенац цвјећа на јеј глави, држи цвјеће к својој слави. О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

и чита нечујно. Потом узима босиљак и шкропи водом по соби, око себе, а највише по Ташаниној глави). (Услед свежине воде, Ташана се сасвим умирује. За време читања, Ташана, ослоњена на његову руку, готово заспи.

Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена шајкача до очију. Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак.

Ви сте ми овде домаћини. Погле већ колики су! (Љуби старијега по глави): Погле шврћа мој колики је! Погле син мој, побратимче моје!...

КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе, засуканих рукава, на глави велики фес, све прљаво, дроњаво): Тепај се од тука! Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.

На прсима сахат са ланцем. Са фесом на глави. Види се да приликом шишања већ брије врат. СЛУШКИЊА О, о! Па ти баш прави момак!

не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” Мајстор Коста осети да му нешто расте из срца. Сва она магловита знања из читаонице појавише се у глави. Појмови о оном тајанственом Санџаку стадоше се бркати с тренутним околностима. Ристана, то је наш свет, мученик.

Коса црна, зализана, у тврду пунђу стиснута. На глави шеширић, ни мушки ни женски, сив и он, ни за украс ни за заштиту, још и сав изломљен од влаге и сушења.

Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија. Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе.

— Шта си оно урадио? Шта ти имаш по твојој глави да мењаш боју, и да шараш точкове, и правиш од мене вашар? Шта ћутиш?...

Чувао лепи свој стас. Држао је много до свог, одиста, финог стаса, и до своје бујне косе која је просто играла му на глави при ходу, а волео је да хода гологлав. Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији.

— Разан свет, што рекла протиница, па ми у глави неки пут бучи баш као у млину. — Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с хумором отишао добар део

Ах, ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама... Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела.

— Нано, ево видите да није истина да се љутите. — Госпа Нола га помилова по сагнутој глави, и намести раздељак. — А шта је било с картањем, Србо? Славна забава!

Да буде поштен, доста му је и једно око... Моја помајка каже: Мудрој глави доста и једно око; а ја онда као велим: и поштеној глави доста једно око.

Моја помајка каже: Мудрој глави доста и једно око; а ја онда као велим: и поштеној глави доста једно око. — Настас се смеје у себи: — Прогледаће газда Мојсило; кажу, већ назире.

Погрешила сам много, али у доброј намери. Шта ћете, нису све памети ни у једној глави, па ни у мојој. Сад ми остаје да поправљам што сам покварила. — Паланка је утихла. Некако необично брзо и темељно.

Себична нисам; један Бог зна да нисам. Имање ово чувам као очи у глави, а појешће га 'ала и врана; ја сам се на њему само хранила, али што сам појела то сам зарадила...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

советовао да се опет у ваше буре повратите, тамо шаком, кад немате кутлаче, воде пијете, свет презирете и по вашој глави республике правите. Адио!

Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је ритер, имао је чизме с мамузама.

од гимнософиста на усшиљеном каквом столпу с капом у руци на једној нози по осам дана непрестано стоје, како други на глави стојећи затворене очи чувају.

« Јо, госпоже, у месецу се не носе капе, ни шешири, ни цветови на глави. »Шта наопако, да како изгледају жене?« Тамо су највеће жене од три стопе. »Хи, хи, хи! ту знам да штикле страдају.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И кројача није нимало бунило када би затекао своју жену са позоришним шлемом на глави и копљем у руци, у положају Паладе Атине, али су се у њему побунили застарели погледи нашега друштва када ју је једном

те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га по луткиној глави.

Четврти је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове.

Тако исто окружног начелника, кад је о слави дошао, питао сам: — Да л' имаш ти, чико, рупу на глави? — Не! — Па одакле ти је изветрио мозак? — Како? — Тата каже да је теби изветрио мозак.

Панталоне су некако и моралније, не зато што су закопчане, већ што је човек у њима обучен па стојао на ногама или на глави.

“ тј. тражио је да ми за почупано пола репа и нешто мало перја на глави нашега плована очупамо потпуно све гуске суседове.

Па кад ђак ипак не одговара, он рукне: — Милосрђе! — и тако немилосрдно звизне ђака по глави да овоме покуља млаз светлаца из очију.

Тако би нам исто објашњавао и полове на Сретеновој глави. — Ево овде, видиш? — и ту би упро кажипрст у теме. — Ту је Северни ледени пол.

То су, уосталом, неиспитани простори. Други пут опет објашњавао нам је на Сретеновој глави путању онога путника који би за љубав географији, да би потврдио четврти доказ о округлини Земљиној, кренуо се са

Он то нама тако објасни, па онда узме штап и стане са стране као укротитељ зверова како би нас кврцнуо по глави ако ко погреши, и онда, на његову команду, стане једно окретање и трчање да те бог сачува.

На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја, која твоју децу волим као очи у глави, ја то да доживим!

Па ипак, дечја је машта умела да замисли на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи. Сад несигурно седим, вода ковитла около, да ми се по глави мути. Коњ диже главу и поче да фркће. Као хтео бих да стане... — Јаој, не дајте ме! — викну неко иза мојих леђа.

— Наравно... — Пусти га, побратиме — вели Душан усиљено равнодушним гласом — нека ради по својој глави, шта се нас тиче. Посилни, баци које дрво на ватру! Лука приђе Момчилу и поверљиво му рече: — Озбиљно ти кажем, узми.

— Ах, сунце му поповско, одавно он мени „јади пилиће“ — вели Душан. — Ама само да га видим са читом на глави. — Добро, молим те, откуд се појави ађутант?

— Ено га! — рече неко. Према светлости ватре угледасмо попа Момчила са читом на глави и у црном капуту. Ишао је к нама. Али као да се предомисли, окрете надесно и оде у правцу шатора команданта пука.

Према одблеску ватре видимо како нам се приближава поп Момчило у црном капуту и са читом на глави. — Ниси ваљда ишао код команданта? — пожури да га запита благајник. — Не знам...

Лежали смо тако око два часа. Почињемо већ да се бунимо, јер нам се мути по глави од глади. У неко доба појавише се и наши.

Стајали су дечаци на путу, док је киша немилице лила. Носићи им помодрели од зиме. Сви су носили на глави неке старе шајкаче, сигурно од помрлих војника, да су им уши биле поклопљене.

На глави му нека прекројена шајкачица, која му и уши покрила, а преко нешто мало скраћенога копорана увијено је шалом, што је мо

Били су ту мали Анамити, са округлим шеширима и ситним подругљивим очима. Високи Енглези са колонијалним каскама на глави и вечитом лулом. Здепасти, али окретни, Французи, расположени увек за препирку и песму.

И сам се напрежем, хтео бих да му унеколико олакшам терет, што ме још више замара. Шлем се на мојој глави готово усијао. Испред себе чујем где грувају нечији топови. Тамо је сигурно та батерија.

Данас смо ушли у ово село ми. Наоружани војници са шлемовима на глави и тешки топови. Сумњам да су знали која то војска долази: српска или бугарска, немачка или француска.

За мном је јурила једна запрега, вукући топ. Али од ужаса, чини ми се, издиже се шлем на мојој глави. Нама у сусрет јурио је онај командир, дајући нам издалека знак руком: Налевокруг!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Затим се пробуди, погођен од удара Место утроба да га обвија, ето судар: Тешка мисао, тек довршена у његовој глави, Стаде да, недоношљивошћу својом, умара.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Седефна ружа слушала ју је отворених уста. У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају?

— Маслачак? — шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави. Сада је бар знао своје право име! Али, бити маслачак сам самцијат на свету, је ли то нека срећа?

Полази својим путем, а ако помоћ затребаш — зови. — Помилова га по глави Мајка Вода и дечак крете, а све му се чини да га невидљива крила носе. Како и не би?

до села, од града до града, док га један старац не упита: — Шта ће ти Незнанац у црном огртачу с црном капуљачом на глави? Шта то од њега хоћеш? — Да ми врати моје лиде!

Ако те буду гурали — и ти их гурај! Ударе ли те — и ти удари! — жена помилова дечака по глави, поправи му наборе на огртачу и погледом га испрати низ улицу. Оклевајући, пође дечак. Оклевајући, врати први ударац.

— подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи!

Да ли је побегла што је викнуо да рибарима не квари лов, или што је потрчао ка њој? Још увек му је у глави како је, одједном, нестала, као да су је однеле водене виле. Одакле ли сада долази?

Узалуд су деца завлачила главе под јастуке! Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке! Чинило им се као да им у глави звони, да звоњава негде у њима избија. Тако су већ од самих себе почели да беже. — Морамо нешто учинити!

— Никад се не зна! Запамтите: никад се не зна! — рече шешир украшен пауновим пером. — Већ сутра се могу наћи на глави неке принцезе. Погледајте како блистам!

Старој мишици од тих речи вртело се у глави: била је становник умерених висина, небо је великодушно препуштала птицама..

— Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан коцку и помери скакача неколико пола унапред. Срећа је, изгледа, била на његовој страни.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

»Керемејле«; пада коленима, увија половином, тресе прсима и, играјући око Хаџи-Томе, по каткад га косом додирне по глави). Ноћ трне. Фењер се гаси. Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму.

И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (Понова хоће да удари Салче по глави.) Она је крива! Вештица, она, газдо... АРСА Све ћу ја сад вас... (Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Кроз видњачу малу, гдје у сухој трави Само студен гуштер полагано шушне, Не јавља се млинар са шалом на глави, Нити видим оне очи простодушне.

па низ плећи пусте Расплете јој оне плетенице густе, Замириса коса кô зумбули плави, А мени се крену бурурет у глави! Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина.

Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео. У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Уме да се преруши у слаботињу: да се згури као кукавица и да натера ђогата да рамље у три ноге. А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка?

чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдјекоји и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ; на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којијех су свилене ките висиле с једне стране низ прси, и које је

А као и хајдуци много су пазили на рухо и на оружје. Котарски сердари — каже Храбак — носили су на глави „високу шубару у облику чалме или, можда, и праву чалму.

Илија Бирчанин има у себи нешто од чега се диже коса на глави, као да је саливен од вековног гнева и туге целог народа.

Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то касније, кад је вековна борба с Турцима већ била у

пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи

јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила главе, ни на глави зеленога венца!“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе?

му није каквино су коњи, веће шарен како и говече; јунак није какви су јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола године!

чадору од злата јабука, она сија како јарко сунце; пред чадором побијено копље, а за копље вранац коњиц свезан, на глави му маха стамболија, бије ногом десном и лијевом.

му није коњи каквино су, веће шарен како и говече; нит' је јунак кô што су јунаци: на њему је ћурак од курјака, на глави му кала од курјака, нешто му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони

Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој!“ То је Марко у ријечи био, кличе вила с Урвине планине, те дозива Краљевића

На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено. Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се

има чичак Један сан мали Један сничак Чим трепавице око свуче Сан се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу

се у моју главу увуче Почне да лети по мојој глави Па час се жути Час се плави Па ми најлепше слике ређа Овде у глави испод веђа Сутра ујутру када сване Ја нећу дати Сну да стане Хоћу да сањам дању и ноћу Одлучио сам И тако хоћу

пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На пољу где се чавке чавче У оном густом сплету трава Роди

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дјечаку од страха стадоше очи. — Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц!

Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц! — кресну два-три пута нешто у Мачковој глави и онда пред њим сину јасна весела свјетлост. — Па ово је Стричев магарац Сивац!

у тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу!

бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!

Јурнуо је уздуж клупа и — швиц, швиц! —распалио лијево-десно по ђачким рукама, по леђима а негдје, богме, и по глави. Смијех престаде као да га засу пљусак. — Правите неред и још се смијете, је ли!

— упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц. Немирни Ђоко Потрк, коме су се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта ће бити ако су они јутрос отишли у школу да се

Мачак фркну као прави мачор: — Зар мене женско да води! Нећу, па макар ишао на глави. Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец.

Умјесто нечег ведрог, на концу му се у глави сложи само ова забринута жалопојка: „Чекам напад, слутим шибе, све се вртим попут рибе.“ — Та иди бестрага!

првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну заповједнички глас: — Натраг, душманине, јер ћеш добити по глави! Над њим је у гранама сједио Стриц и у руци стезао подебео суварак. Дјед се препаде. — Ама немој бити луд.

Међутим, мимопролазећи пролазници из истог села, видећи то, добише силну сумњу у глави и страх у души, па произведоше велико бјежање и узбуну по предјелу у читавој околини.

Јове Батића, налети у мраку на једну крмачу и паде преко исте задобивши озљеду тупим предметом по глави.“ Ова учитељева најновија пустоловина заиста се није могла сакрити.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Христове ноге, ни их с миризмом помазах, а моја су се безакоња преумножила више неголи колико ми је власи на мојој глави.

И по груди бијаше с златним хораром препасат. А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с

Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И

Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи. Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се. Каза цар чија је глава и рече: »Да јој учинимо поштење кано нашем првому оцу.

А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?

»Ми, рекоше, сиромаси дођосмо купити жита да се који дан прехранимо, а ево сад право о својој глави ходисмо! И доиста, ништа то с другога не згоди се нам него право нашега брата крв личи на нас!

Утече испод града с бољима коњици, на једно високо брдо стаде гледећи што чини море, бусајући се с руками у прси и по глави му од тешке невоље.

Со тим се размећући, крушац својим подаником врху на глави, а заклона одашта, ни о добру напретку коме просматрања, ни мисли!

дана то разгодисмо те међу тим дневи да бисте од многог вам стајања препочинули и застајало би вам се првашње учење у глави, да се згусне и на памети отврдне.

и маном ви се не одпирите говорећи вам: — »Имамо ми другога доста свакојака посла, старости и своје нам бриге на глави!« Тај вели: »Ја сам судац, кнез, биров, ешкут, полугар, вуцибатина, грижа ми је с варошки сеоски ли послови!

Та ко има свест у глави, — могу се сетити да су они бољаром господари дајући им храну од својега труда. Еда се дукати и новци ка и камење могу

је матору и нелагодну старцу, како што је и боље врсни млад разуман и освестан слуга, него ли будаласт цар којино у глави нејма домишљења и расматрања у напредак.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави. — А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте — какво појење у дућан?!

— Куде си гу чуја и научија, ете, туј песну, ешеку ниједан палилулски?!... Поте ћути и чеше се по глави која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство. — Од кога си гу, збори, бре, научија?!

У њој је гаље испричан један моралан удар који је задесио Мана — заједно с последицама његовим. У овој глави је, даље, и решење фамилијарног већа које је било састављено из две стрине и четири тетке Манчине.

До дућана Мана кујунџије — оног првог у првој глави описаног дућана, у који је мајстор—Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан алваџије Амета.

Недељу дана после овога испричанога у прошлој глави, кад је измећарка Зонина, Васка, прошла крај Манина дућана, а он сам био у њему, добацила му је у пролазу: „Бата-Мане,

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричана у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се испричати у идућим главама.

Кад је дошао кући био је Мане као у грозници. У грудима му беснела бура, а у глави ројиле се силне мисли и слике. Претурају се једна преко друге, а глава да прсне.

и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка, удари га једном песницом одозго по глави, а другом одоздо по доњој вилици, док му једва састави. А он се дере: „Уа, уа!“ А Мана облио мртвачки зној.

„Ни лук јео, ни на лук мирисао”; а то ће поштованим читаоцима јасније бити тек у идућој, тринаестој глави. Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину.

ГЛАВА ТРИНАЕСТА У њој је прва верзија о догађају испричаном у прошлој глави, верзија која је поникла подаље од позорнице догађаја и зато је, као посве невероватна, брзо и пропала.

и непријатност, јер није му то првина била да тако негде пође за податке и факта, а врати се са чворугама по глави и масницама по леђима; али се тешио да је такав журналистички хлебац, и да служиоци истине у свему редовно најгоре

Одсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ д’Ангулем, што учи децу француски).