Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу? И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено! Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака!
Црњански, Милош - Сеобе 1
да два његова војника леже, претучени, у главној стражи логора, и да је трећи, ветеран, који је носио у својој марами главицу купуса, за коју је уосталом тврдио да ју је купио, са ножем у руци успео да се отме драгонима и да побегне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’“ У истој књизи (из Срема) стоји и овај пример: „Уочи Ђурђева дне узме девојка главицу белог лука, забоде ск(р)оз чиоду и говори да не пробада лукац веће срце онога кога воли.
Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли.“²³ Слично, нимало нежније, поступа се и на Тимоку.
Повојничари доносе киту цвећа завезану црвеним концем, погачу и главицу црног лука. За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице. Кум обавезно доноси капицу и платно.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Приставити два литра ладне воде, ставити везу зелени, парадајз, једну бабуру, главицу црног лука, мало соли и бибера. Два жуманцета и лонче кисела млека. А одабрати лепе комаде телетине!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пусти коња на ливаду, А ја одо под крушчицу, Метну калпак на јабуку, А пушчицу на крушчицу, А рогљицу под главицу. А ја лего, да поспавам, Проговори бела вила: “Устај горе, млад војвода, Отуд иде чудно чудо, Чудно чудо
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стана сједе на ковчег, што бјеше до главе од кревета, а на крило узе Милуна, који уморну своју главицу наслони јој на груди.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и лисицу, а ножем посјеко од прве главицу купуса по најдебљем кочању, и пресјекао лубеницу с врха до дна, и мало земље приватио, а још нешто да вам приповидим
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
шћер рече му: „Ево ти овога коња испод мене, нањ узјаши те брзо у вилену гору пут истока, и кад дођеш на једну тророгу главицу, обрни се с десне на лијеву док упазиш једну бисерну ливаду и по њој пасу свакојаки коњи, те одабери онака три коња
те узјаше на онога ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња свакојакијех; кад сиђе у ливаду, коњи се почну плашити, а он извади нож и окрену пут
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Бабица љутито затвара прозор. — Принеси лампу да га видим. дај ми га... Устаћу! дуго гледа румену детињу главицу, па клону у осмеху: не личи на њега, одлази њеним дамарима у мутљаг сна. У јабучару из све снаге свира Тола.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, ја путујем! — запени од узбуђења, па изронивши светлу главицу, рече свету око себе: — Добар дан! — Добар дан и добро нам дошао!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши. А ти искривила главицу, у оном твом путничком шеширићу са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ономе што јој је најближе, много шта најосновнијег о човјеку и човјечјем срцу, а у својој тежњи за сазнањем ето кљука главицу тим књигама о далеким берачима памука, кријумчарима алкохола, копачима злата, о ракетерсима и киднаперисма, о животу
Ништа се у животу не смије!). У облачне дане, кад угледам у вратима ону његову округлу, жуту сељачку главицу, као да угледам једно мало сунце.
Као да га је неки промисао и насунчао толико, и насуо му главицу том сунчаном пљевом, у приезрењу оног што ће доћи. А онда — сунце је наједанпут ослијепило.
А нисам сасвим сигуран није ли томе нешто допринијела и моја жеља да што чешће видим поред себе ону свијетлу главицу пуну сунца. Уистину, највише га се зажелим у дане кад је оно велико сунце, горе, застрто и одсутно.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Само погледај!... Као пупољак скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Молим, господо, тишина, Бранко изазива температуру. — Онда му приђе и саветује да поједе главицу пресног купуса и попије литар воде. — Уверавам те, добићеш температуру као да си седео на роштиљу.
Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље... Имала је интересантну главицу. Али и поред њене раскошне младости, ипак се у очима огледала нека сета и бол. Пригушена младост.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
седам дана по рођењу (СЕЗ, 17, 534 и 535), или се метне поред новорођенчета, заједно са ножем (ГЗМ, 6, 1894, 667), или главицу б. л.
Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«, па онда метне б.
На њу се могу пренети, односно, за њу се могу »венчати« болести, грозница и главобоља. Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в., затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ето дакле Анчице где ми чупка длачице на трбуху и забавља се с њим као маче с мишом. Накривила главицу на једну страну, стисла зубе, раширила ноздрве као ждребица и шапицом га лулушка лево-десно, док не букне, док се не
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?
Ој, како је летео Белко, прелетео ливаду и реку, осетио лагани умор у крилима и спустио се на златасту главицу маслачка. — Како је леп! — узвикнуо је један зрикавац. — Како брз! — прошапутао је маслачак.
Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио.. Погну Даница светлу главицу, а небески јој ветар замрси косе. Нестрпљиво је чекала. Али, и Небески Стрелац поручи да на расправу неће доћи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Баш је било добро. Једном, док су из тамног вечерњег неба пролијетале крупне кишне капље, Марица увуче своју плаву главицу под Стричеву руку и загргута: — Сакриј ме од кишице. — Гле, ђаво је однио, како је умиљата!