Употреба речи главом у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

у кућу и око куће људи и жена, по већој части из родбине Живкове; они су, све двоје и двоје, шапутали, климали су главом и уопште су показивали да су таквом женидбом незадовољни, али му нико не хте што приметити, једно стога што су га сви

Разумеш ли ме, џанум?...“ Она климну главом као да разуме, а после оде она на једну, а калуђер на другу страну. Кад је био према мени, он ме погледа оштро,

— и он ми показа прстом једно људиште, једног од оних трговаца што нити продају свилу ни гвожђе. — Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!...

Сељаци су вртели главом: „Не могу му ништа — рекоше — он је проклет; с њега најпре мора све комад по комад отпадати, па ће тек онда умрети“.

Ја јој кажем, она се растужи и невесело махне главом, па ме остави... Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и

Ето, питајте старог Николу Белића; он ће вам се главом заклети да нема ноћи а да му не дође дрекавац... Чудна работа!... Кућа му је, некако, сама за себе на пустоме брдашцу.

Кад је учитељ ступио у кућу, затекао је Милисављевог оца где мирно лежи поред ватре, под главом му један сламни стук, а покрио се црвеним јапунџетом. Тужно га је било погледати!

Учитељ погледа и, климнувши главом, тврђаше да јесте. — Али је прекинут... И други крај му није за онај онамо дирек привезан... — Пази, учитељу!...

у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ никада пре није на њему видео; корачаше мирно, с погнутом главом — човек би по самоме томе ходу, по тој погнутој глави, судио да је то заиста неки окорео зликовац.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Макне цар главом, скоче лавови на курјака, шчепају ти нам га и начну га дерати. Бедни курјак стане курјачки дречати, а лисац к њему:

Ако се у помрчини боје да о што главом не лупе, и да у какву јаму не упадну, имаду разлог: нека се боје и чувају. Ако ли се пак плаше да што у мраку не виде,

Зец се пробуди и побегне, а јелен утече. Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто. Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!

„Е, мој убоги пријаче, — машући главом почне сељанину говорити. — „То ли је ваша на селу храна! Та ходи, брате, у град, ако си рад знати шта је живот.

Кад човек не види, ласно ће у јаму пасти или о што главом лупити, а кад види, онда неће. У стара времена срећу су почитовали за богињу, којој су се клањали и жертве приносили.

И што је грђе и горе: пишу светога Христофора с пасјом главом, мораш јој се клањати. Образ преблагословене Спаситељеве матере са три руке пишу! То што би у натури (сачувај боже!

” Од овога свештенога и вечнога предела ко се год удаљи, мора сиромах тумарати по мраку и главом које о шта лупати и нос гди не ваља завлачити; мора, ако му се и неће, за љуту невољу блудити и као изгубљена овца

Кажи ми, молим те, је ли истина оно што кажу људи за некакву птицу меропа да она лети у висину с тртицом к небу а с главом окренута к земљи?” Насмеја се на то Минервина фаворит-птица и одговори: „Јест истина.

Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови заједно и браде. Стане их дрека, тресу главом, скачу: „Јаој и помагај, што ће нама браде!” вичу.

„Главу само”, — рече дервиш — „пак држи је у води колико дуже можеш”. Онда ти он с главом у чабар. Постоји неколико, па кад је из воде извади, гледајући са ужасом на дервиша: „Ајме, ниједна веро, свече!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ЈАДАЦ 103 МИШУ 105 КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 106 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 110 ИСТИНА О ЕКСЕРИМА 113 ИСТИНА О ПЛАНИНАМА 115 АУТОПОРТРЕТ СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ 117 ЧИЗМЕ 119 МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ 122 ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА 124 ПРАГ БЕОГРАДА 125 ПРАЗНИК У ДОЊЕМ

По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају. ПИТАЛИЦЕ Шта радите гласници Скупљамо војску Шта радите ковачи

ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела. Милутин у првом пешадијском пуку, Урош без једног ока и без руку.

опасачима, футролама, рукавицама, ремницима и чизмама - јашу команданти, на рамену са псећом, овнујском, свињском главом, и телећом.

Заклан Кондор паде у јесењу траву, осветник допаде и одсече му главу. Диже је на мотку и разви заставу, па с главом одјаха низ шуму храстову, и јаше, кроз јелове, брезове шуме, и букове, кроз бежаније, кроз разбијене пукове,

Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!

Није то горе поклопац, него чеп! По грмљавини коју озго чујем, неко нас је затворио у бубањ! (Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!

Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва? АУТОПОРТРЕТ СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ Расту ми на прагу, расту ми у олуку, расту на крову, по свим собама расту ми коров и трава!

У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири. Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену. Што дигне главу, скончаће, премлаћено, и изгореће, у катрану и сену.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Тако сам ја непрестано говорио тој скупљеној војсци, а мој Дел-Амет све је климао главом и потврђивао: „Јест вала, чојече, тако је!

Питам га ја: „Како сме тај проклети Француз тако да говори?” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”.

[Милића] Дринчића, [Ћоку] Протића, кнеза Аврама [Лукића] и проче неке војводе, ако и̓ не доведе да ће Милош за њи̓ главом платити.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— промрмља љутито Марица, па оде у кућу да изнесе и остало тесто. Газда Рака осврте се још једном за њом, махну главом, учини: »хм, хм!« па замаче горе у свој забран.

Срећко и Илија, потричари, обилазе по кукурузима, загледају оборене и упола изедене клипове и сумњиво врте главом. Сима се опет разгоропадио, па виче на другу страну: — Хајде, хајде, газда-Рако, спомогни се! — Моје... моје ја хоћу!

— Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи.

— прогунђа газда Рака, па одмаче од плота. — Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. — Ђаво те носио, кљусино матора!

— потврди Максим погледавши мало ниже од тавана. Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом. — Е, је ли ти стало срце на меру, газда-Рако? — упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам..

— Богме никуд! — рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло.

— упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте. — Понео сам... Ех, господине, зар ја то да заборавем! — Само штета што је онај лола окрњи...

— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а? Шта ти кô велиш, Ђуко? — Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу.

Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера. — Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.

и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у

Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!... Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...

Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он це окрете. За њим је стајао Маринко: — Зар момци плачу? — упита он заједљиво. Лазар одмахну главом. — Мој синко!... Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!... Ово је неки измет... плаче!...

Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...

— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу... Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... Будибокснама!...

Обојица наједанпут викнуше: — Станко?! — Станко — рече Иван. — Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. — Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата.

Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!... Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!... Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... И прекрсти се.

Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... Станко одмахну главом. — Тога сам се морао одрећи!... Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он.

Твоја ће му молитва помоћи! — Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. — Узми, попо, нек ти је алал! Поп одмахну главом. — Ја немам ситно — рече тужно Алекса. Попа му врати кусур. — Нећу да ти дугујем — рече.

— Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи.

Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?...

Је ли, Станко?... Ма, чиме нас тако омађија?... Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи: Хајд̓, хајд̓!... Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре...

Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!... Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом. Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити. И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...

Кмет Јова затресе тужно главом. — Боље би било да је умро! — Боље! — рече поп. — Тешко њему!... Чини ми се да је и памећу померио. — Сиромах!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Моја се мати мало и слабо шалила. По једанпут у години дана ја бих јој легао главом у крило. Тада би ме она чешкала по глави и говорила као малом детету: „Куждраво моје, ти слусас маму!

Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде

Знаш да смо ми на нашој грбини и крвавим знојем стекли ово крова над главом, па зар да ме којекаке изелице из мог добра истерају?... — А ко те тера?

Ништа она под нагим богом не види, само кад једанпут ухвати хук! А ја у плот, па кад лупи главом, ја мислим оде дођавола и она, и ја, и кола, и све! А оно ништа! Па после још иде мирно као буба!

Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема.

Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу. Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута. Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.

Не назва бога, само мало климну главом: — Је ли овдје кмет? Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо. Кмет скочи: — Ја сам, господине!

руци и гледа их из даљине, онда удари десном руком по њима, погледа онога који најближе седи до њега, климне важно главом и промумла: Натüрлисх!5 или На-ну!6 или Доннерwеттер ноцх еинмал!

— Госпођице, поклоните ми овај прст. Она је непрестано у њега гледала. На моје питање врћаше главом у знак да ми га не поклања. — Зар ни цигло један прст нећете да ми поклоните? Нисам се надао.

— Ако ћете да га одсечете, ево вам га. — Засад ништа. Само да ја знам да је он мој, а? Она климну одобравајући главом. Ја узех њен прстић и почех га миловати.

За ручком нехотично је гурнем лактом. — Милле пардонѕ!11 — ритерски се клањајући. Она врћаше главом: нема пардон. За казну ја је још једаред такнем лактом.

Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој: — Буд'те здрави! Она климну главом. Дакле помирили смо се. Ама да л' се ја варам, ил' се она збиља радује?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака. А Аркадија увија понизно главом, смеши се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели: — Хе... та...

— Та знам, знам, ал’ опет... Кад је оно било? У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!...

— уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника. Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда

Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.

Ето тако је искумстирала гђа Перса и досетила се лепо. Можда ће ко од читалаца овде стати и сумњиво завртети главом и зачуђено запитати: »Шта, зар поп Ћира није имао мачке!?

Никад не знаш шта си извадио! Тражиш и ’оћеш бело месо, а кад развијеш, а оно шија с главом! Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим!

— Хм, хм! — вртео је главом поп Спира. Прошло је неколико дана после овога, а одношаји се не само да нису нимало побољшали, него су се све

Знам да су многи читаоци (па ма и не били критичари) сумњиво вртили главом кад су прочитали претходну Главу, јер им се чудно и невероватно учинило што се Јула тако лако утешила, док јој је мама

стари подерани шешир к’о да га је са страшила скин’о, а дороц му сав искрпљен, па стао па ме гледа и жалостиво маше главом. А ја не могу к’о одма’ да га познам, а он се заплак’о па каже: »Хе, ко је оданде одакле ја долазим, тог тешко познаду.

— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића, па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо! Та чудо би било да нисам никог срео.

утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је пажљиво слуша; и трља већ очи и брижно врти главом. А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара!

њему, или приповеда о каквом свом доживљају где је био на рубу или ивици пропасти, па је за длаку фалило да не плати главом и буде покојни.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Петку... XВ МАСЕ Средњег стаса, али онако пресавијен и са напред испруженом главом изгледао је мали, згрчен. Чим почну да допиру у варош звона са цркве из Шапранца, мени се увек, увек кад год сам чуо

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Али, нико му се тако не чуди као господар Белкић. Он — салвет му за горње дугме од прслука скопчан, главом на десну руку нагнут — гледа шта Љуба ради, да ли све по реду иде.

Гледа у карте. Карта помишљенка, младожења — тиквени долњак, лежи у среди; над главом његовом је црвена дама — фрајла Варвара; одмах до црвене даме црвен кец, а до тиквеног долњака црвена десетка; то

— Јесте, право каже Мица. То је хоноріс цауса, тако мора бити, — дода Марко, а Свилокосић главом приклони. — Амин, нек тако буде, мада си само за једну годину од мене старији.

Бабоња их понуди да седну. — Молим, приповедајте целу ствар. Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Познајем га лично и познајем његова кола, свако је прошао поред мене. Баш главом барон Гизел, господо Бога ми, части ми! смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао?

места и да би он једнога дана, пошто нико краја не може сагледати том страшном разрачунавању, најзад морао платити главом. То је сигурно.

баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу.

— Камо да видим, тражи оно чудовиште од бабе, разгледа ону направу и врти главом. — Биће то нека варанција, а? Оставите то, господине, нема ту ништа без дрва. Ко је још кувао на фитиљу!

И сви су заузимали увек онај исти положај, као кад су први пут ушли y купе: блага баба с главом накренутом на једну страну, девојка је преко Јуришића посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним

А чим је она замакла, на вратима се појавила нека друга жена, висока, лепа и дражесна фигура па је лако поздравила главом не гледајући ни у кога и заузела оно празно место жене која је изашла Јуришић у њој познаде жену Христићеву, и кад им

у том котрљању све више одпадале или упадале у његово рођено месо, док се није, сав измрцварен, онако са оном увученом главом, која ништа није видела, нашао пред кланцима албанским.

Што се нега тиче вели, са свим му је споредно и свеједно: Алексије, по њему може располагати са својом лудом главом како хоће, од њега је он одавно дигао руке.

Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен

Излазећи из куће са главом испуњеном мрачним визијама и сасвим црним и суморним рефлексијама ноћи, гладан, неиспаван и озебао, он је, са оном

Смртно блед дисао је као у ропцу, кривио устима, тресао главом, кашљао и дрхтао целим телом. Идући тамо-амо преко собе ослушкивао је: „Гле — мислио је — не чује се шкрипање патоса.

Африка

Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се. Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна

са коликим вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.

Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености! Купање у платненом лавору пљускањем из платнене кофе.

Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача.

Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима. Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му веровати ништа, то је зао, опасан човек. Дођите доцније сами па ћемо говорити.

се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.

У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање. Тачно над губавчевом главом Јужни Крст. Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном

Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни. Они не знају ни речи француске. Ја им дајем знак главом да пристајем на оно што желе, иако управо не знам како се мисле помоћи.

“ „Моа, фрапе жаме, моа фрапе жаме!“ говори он тресући главом, клатећи се, између још сто речи арапских; насмејан, удварајући се и, просећи; „Мусје, мусје, сигарет; мусје, ен франк

Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом. Не, нема ниједне која би му се свидела.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ево гу анатематос! ПОЗОРИЈЕ 7. КИР ДИМА, БИВШИ ЈАЊА: Оглигора, оглигора! Пујне та аспра? ДИМА (тресе главом): Кака истерна! ЈАЊА: Ама, ис то онома ту теу, аспра, бре, аспра! ДИМА: Ден ине!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је међу њима био највиши, а није био узео чак ни став према пропису у војсци. Био је то човек виши главом од Ђурђа, мало кривоноги дугајлија, са косом која се сјала као потамнело злато.

Непомично су стајали, око павиљона, и хусари, са исуканим сабљама. Само су се коњи, машући главом, бранили од мува. Кожа би им, с времена на време, задрхтала и муве би се дигле и разлетеле са ситних рана.

Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над главом, и обрвама извијеним над склопљеним очима, леп и свеж, као неки Ефеб. Дисао је као тихи поветарац и пућио усне.

Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све. Није се тужио. И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену. Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао.

Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се ковитла и колута.

А затим, љутито, заврте главом и опсова, мрмљајући. Међутим, помисли да ваља сићи до кола и испратити и њу, као што је и децу испратио, наочиглед

А кад честњејши Исакович не одговори, ни на то, ни једном речју, трговац заврте главом и оде. Као кад човек сусретне некога који има неми осмех лудака.

– довео је био Павла у ту собу, а показао му, у предсобљу, малог Црнца, од порцелана, који је био сат, а сате климао главом. У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд.

Он покуша да је, својим раменима, заклони, од погледа, и да јој скине лопту, испод грла, главом, као кад се биче умиљава телету. Почео је, затим, опет, да моли, да се њему дозволи да одустане и прекине игру.

Али су их, и даље, сви гурали, једно на друго. Дрека је била велика. Смех се орио. Госпожа Евдокија се зари, тада, главом, у његову плаву, хусарску, куртку и, као да су коњи, загрли га, спустивши главу, преко његовог врата, на његову главу.

Чинило му се увреда целог његовог национа. Кад је упао у предсобље, виде на орманчету малог Црнца, који клима главом сате, а кад уђе у своју собу, виде на својој постељи нечију спаваћицу, сву у чипкама.

Измећу та два реда коњских глава, Павле је угледао Андреаса Валдензера, како седи на троношцу, са главом у шакама, погнут, преломљен. Рамена су му се тресла. Човек је плакао.

Теодосије - ЖИТИЈА

и лишавање подвига, и пошто није могао заједно страдати са сином, био је веома утучен и невесео, и седео је машући главом И корећи себе.

А краљ Владислав не имађаше мере сузама, главом бијући пред гробом светога, и ако му је ШТО: сагрешио као живу исповедајући се, проштење од њега мољаше говорећи: —

Весео и веома радостан због свога здравља, Бога хваљаше. Ка гробу светога главом бијући, узбуђен говораше: „С каквим ћу се благодетима дароносив јавити пред тобом, оче?

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели: — Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те бацио. Хајде, опет ћемо даље, разбојниче један!

Стани, стани... Ово мирише... — Јест, јест, и мени се чини — пропишта водени миш. — Ово је унутра главом и брадом сам... сам... — Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока.

Тек што хтједох да скочим, кад истог трена ноге излетјеше испод мене, а ја, колико сам дуг, прућих се по земљи и главом бубнух о брвна. Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене!

ГЛАВА Вријеме се шуња, пролази и лети — Брашњава глава — Необична слога — Жута мрља на хоризонту — Мјесец над ћелавом главом Лете дани, пролазе мјесеци, а године се шуњају као мачка кроз високу траву.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му глава не отпадне СВАДБЕ Свако свуче своју кожу Свако открије своје сазвежђе Које ноћ никад видело

га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не дочека Нико се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу другима Руку

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Не то. Ни за боље место, ни за бољу плату не оставим, али, али... ПАВЛЕ: Онда сте болесни? АЉОША (врти главом не подижући очи): Њет! ПАВЛЕ: Но, па реците шта је?

Све је то врло разумљиво и, верујте, све се то да преболети. АЉОША (врти главом поричући): Њет! ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, Аљоша, човек се подаје женским ћудима; бива то и биће.

РИНА (падне му главом на раме): Ах, Миле, ја сам тако несрећна, тако несрећна. МИЛЕ: Али зашто, грлице моја? РИНА: Нећеш веровати кад ти

ЂАКОВИЋ (заврти главом): Хм! Хм! Хм! То је већ мало необичнији случај! Имао сам прилике да доказујем да је жив човек који лежи већ годину

се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути, јер свима нама гори кров над главом. Зато сам вас и узнемирио и звао вас да свакако дођете. Марић је предао ствар адвокату, и за дан-два бићемо оптужени.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Новак је стајао испред свих оних шашавих географских карти, мали и округао, с главом која би била најидеалнији глобус кад би неком пало на памет да уцрта меридијане и упореднике, и понављао: - Зашто?

- Господе Боже, дете, који твој отац? - рекао је и завртео главом, додао је још нешто, само што ја нисам могао да га чујем, јер сам већ био у ходнику пуном биолошких експоната и мириса

- Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш? - додао сам. Она само климну главом и ја сам могао да будем сигуран да ће она довече поделити шамаре са мном.

Није богзна како мирисао то име, али се временом привикао. - Како би било да проверимо? - одмахнуо је главом за Бароницом рекавши да је њен отац можда и био барон, прави барон, мисли.

- Ви знате шта мислим? - додао сам, а она је одмахнувши главом прснула у смех. - Боже мој, ви? - У реду, ти! - сео сам на прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме,

Атаман је ишао напред. Рашида му је говорила о својој професорки из физике. Он је само дубоко и с разумевањем климао главом. По томе какво је лице правила причајући, могли бисте помислити да су говорили о диносаурусу, или крилатој жирафи.

Упитах је да ли још живи у кући крај рампе. - А где бих? Матори је железничар! - одмахну главом споро и сањиво док јој је коса као светли обруч клизила низ образе.

Она би климнула главом, прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се

Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама одмахује главом, а оне две, пољубивши оца, излазе у башту. - Причекајте! - викнуо је Тимотије и изашао и не погледавши ме.

Нечим што не спада у рад пирамидалних ћелија мама то зна и отуда њено лагано одмахивање главом, израз страха у кутовима усана и оно „Ти лудо, лудо дете!” Ту нико никоме није у стању да помогне!

Шта је било после. Весна је јавила да се ниси вратио кући. Тражили смо те, знаш? - затресла је својом златном главом, а мени се учини да јој свици искачу из косе. Лагала је, а знала да сам је прочитао.

- Биће ми посебно мило! - рекох, а онда га видех како иде према школи ногама од два метра и с главом црвеном као цвекла. Опет сам усамљен на клупи.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Боље да га је допола сликао онако као »Бüсте«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина.

Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана.

— шапне господар Софра Чамчи. — Видим. Погледај им само ноге. — Видим, — рече господар Софра и маше главом. Кречар сав побледи.

Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. Армицијаш натегне, маше главом. — Добро је. Сад узме чашу, наспе, а вино црно као катран; дигне чашу, гледа код свеће: чисто као кристал; натегне

Живели Венгри! Сад су сви весели. Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети. Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша.

Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом прозор.

— Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. — Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући. — Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Било је већ сасвим видно. Киша је била престала. Ушав у кућу, ударивши, на прагу, главом у тршчани кров, затекао је жену обучену, свилену, умивену, дивну.

тек они су причали, окупивши све живо у кући око ватре, и, мада им нико ни речи разумео није, сви су им одобравали главом. Тако, разбудивши све, никоме не дадоше да спава. Ишли су од куће до куће, по мраку.

Честњејши Исакович пробудио се, зачуђен сликама над главом, сатом који му је, мада опсова, одсвирао један менует, безбројним, танконогим сточићима и свиленим покривачима, на

и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево нагнутом главом, доказивао, пре свега: да је католичка црква блага, нежна и увиђавна.

Но када снаху угледа, стаде као громом поражен. То није била она рано удата, висока девојка, ни она дивна млада са главом своје ћерчице на дојци, ни она пуна, грудата жена, коју је чуо кроз зид како се целу ноћ цмаче и како мумла.

Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина стајала је често, уздигнутих груди и руку, очајно, над главом склопљених. Пред Аранђелом Исаковичем госпожа Дафина није ни викала, ни лењовала, лежећи на ћилиму простртом по

Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке.

Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да виче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила. Тим пре, што је Аранђел

Матори Ананије, који је спавао сваке ноћи на прагу, под главом са великим и зарђалим ханџаром, причао је да чу једанпут да је цикала и врискала.

Зато су, помислише тада, тако страшно урлали прошле ноћи пси. Уосталом тако се и, главом сам, покојни Лазар Исакович јављао, као да је трговао оружјем по ваздуху, целу јесен, пре осам година, а све зато што

уста и очи и нос, цео његов лик на белом чаршаву, крвав, са прекланим гркљаном, и црни клобук, што је лебдео над том главом.

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразбољеваху се многи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, када момак хоће да га заволи девојка, он своју изабраницу, док су у колу, додирне главом закланог петла, и она мора поћи за њим „као што кокошка иде за петлом“.

⁷ (У Метохији је забележена и ова варијанта: такво дете ваља „однети у воденицу и три пут му главом додирнути чекетало“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана, док смо још умели да трчимо но киши. Као да смо већ тада знали да живот није само један предмет и да

Како да играм кад не чујем музику? Сели смо на онај кауч покрај баке која је већ спавала са главом на креденцу. Изгледа да су ме оне вишње из тегле ухватиле. Изгледа да сам се напио, први пут у животу, и то од вишања!

младих сенки у тамном прозорском стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред уснуле баке са главом на креденцу, на Чубури, у Београду, у Србији, у Југославији, на Балкану, у Европи, на планети која се зове Земља, у

Једва ме човек може и приметити, колико сам се смањио. Њихове жене климају главом и гледају ме опет кроз онај двоглед, наопачке. Хелен, Лу или Меги кажу да треба свакако послати неку причу.

И шта онда чиниш? Поново бежиш од њих и од проклетства те лепе заразе, бежиш главом без обзира, све док те малаксалог и измореног, онога дана када будеш лежао на самрти, не додирне једна блага рука и

Породични лекар доктор Алкалај дуго је вртео главом док ми је бака палила свећу изнад узглавља. Те ноћи спустисмо се на реку.

Њено плишано гнездо било је тако топло, али ти си промуцала да ћеш још видети, да ћеш се јавити, и побегла си главом без обзира низ степенице. До капије те је отпратио њен хистерични смех.

Маки се концетрише и пази на сваки покрет. Најмања глупост и изгубиће свој дан. Учтиво клима главом док најскупља лутка у граду, увијена у целофан, лежи попут немог прекора покрај његових ногу.

Питам се само на шта мислиш док тако лежиш са рукама под главом и изиграваш љубавника? Како да збришеш кући и бациш се у загрљај свом драгом бициклу, пошто си на рачун стомачних

Саслушао га је, исправивши се једва приметно у став »мирно«, климнуо расејано главом и отишао до последњег стола у реду да очисти пепељаре.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци и по најближој црногорској нахији, Катунској. Тврдило се да је пуковник главом цару одговоран за племенитог осуђеника, а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви

Сви бјеху незадовољни тим одговором. Поп само одмахну главом. Бркоња такође то учини, па рече: — Тô јест, кнеже! Велика је ћесаровина и јака је, особито сад, кад је сломијен

А-ну, љубави ти, Стијепо, удри у смијех. Ћоро, као оно прије, преви се, стаде ударати дланом о кољено и вртјети главом, да одоли силноме смијеху, што изазва опћу веселост.

Реци ми, молим те, могу ли истога дана походити гувернатора Вукотића? Крцун се намршти, мрдну обрвама и заврти главом, као да хтједе рећи: „Не знам шта да ти одговорим, не разумијеш ти наше работе и прилике!

— напомену Крцун. То тек подјари неразумљиву веселост Стијепову: поче решетати главом и размахивати рукама. Сви, осјем Мргуда, слатко се смијаху, а Мргуд, кадна, кипћаше у себи.

не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе? Поп одмахну главом. То исто учинише сви старији. Стево се окрете Крцуну. — Како се оно зваху, Крцуне? Очевидно Крцун чекаше то питање.

Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац? Ускок сјетно потврди главом, уздахну и стаде им причати свој живот. Био је млађи син грофа П. из Р.

Дед, стрикане, још по једну! Благословите, владико свети! Испивши, ђакон одмахну главом и стаде ожимати устима. Питко је, реско, миришљаво, дивно! Има ли га колико још, брâто?

То је будило већину домаћих, дјецу пошљедњу; сви се крстијаху, а многи одмахнуше главом, рекавши: „ђаво ђетињи!“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже.

— Мним да је овај крвник истину испричао. Мним да се могао одбранити од напасти и без крви. Мним да ако он не плати главом, биће велика погибија. — Дакле, мичеш га на душу? — Мичем!

Знао је да се браственици у потаји спремају да изненаде и обрадују кнеза Драга главом којега Мушовића из Никшића, јер један од њих уби Милуна.

Баш кад Јанко хтједе да пође, бахну поп. Поп канда занијеми за тренутак од чуда, па махну главом и прекрсти се. И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Ти све „Шта знам, шта знам“, па тако. ОТАЦ: Ајде, не тандрчи ту. МАТИ: Да, теби је лако. ОТАЦ (мане главом): Сад мени је лако! МАТИ: Не умеш, не умеш, па то је. ОТАЦ: Већ само кад ти умеш.

ОТАЦ: То ће бити онај. (Мане главом на матер и одлази.) ДЕВОЈКА: Какви су то страни људи? МАТИ: То су просиоци. Ја не знам каква си.

МУЖ: Да га ђаво носи, и који те је донео на мој врат! ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо. ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала. Муж, пак ни капу жени!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори. Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров.

тога збило Није тешко погодити, И, штавише, нећу крити Све што може даље бити, Може свако, Врло лако, Својом главом измислити. Границе између сна и јаве отворено су и до краја потрте.

тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на мрмљање и потврдно климање главом. Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Он је песник главом, али не срцем, и, као човек од књижевног заната, остао тип »ученог стихотворца« нашег. Бавећи се у Србији, скупљао је

оценивши његову велику личну вредност, он је видео да је наишао на човека који му је требао, прогласио га »најбољом главом међу свима Србима« и 1814. писао своме пријатељу Словенцу Жупану: »Срби ће вас све за собом оставити!

Он је свој човек и самосталан дух; он уме и сме да мисли својом главом, без обзира на то шта ће други рећи. »Кад би се ја, писао је 1820.

Копитар је од првога дана видео његове природне способности, и одмах га назвао »најбољом главом« међу Србима које је познавао; доцније, када је видео како је овај човек који ни основну школу није свршио, брзо ушао

себи за правило да треба да буде генијално оригиналан у животу, неуредан, пуст, забораван, са ногама на земљи али главом, са дугом и разбарушеном косом, у облацима.

интелектуалан као ретко ко од српских песника до њега, и они који га нису волели тврдили су да је он песник више главом но срцем, да има више опште књижевне културе но правог песничког талента.

Милићевић, Вук - Беспуће

у сало, с набубреним, руменим, чистим лицем, задовољног и спокојног, који се лагано мицао и пријатељски им климнуо главом.

Он климну лагано главом и окрену се у страну и тихо заплака, што није радио до тада осјетивши, у томе тренутку, што је смрт.

У бесане и празне ноћи, са затвореним очима, тјерајући од себе мисли, са главом дубоком упалом у мекани јастук, он је тражио мира и сна, слушао пуцкање расушеног старог покућства и глоцкање кога

гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек кадгод само нагло подигне главу и простријели очима све око себе.

нешто прича о своме послу и будућим радовима у овој околини; Гавре Ђаковић погледа га од времена на време и климне главом, али га не слуша.

Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.

И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке мирне, озбиљне туге него

Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад. Мораде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше.

« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући, а ја пољубим Кају, па

Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом. Тада би му обично падало на памет да ово, нажалост, нису Швајцарци, који — како причају — иду за воловима на орању и

Максим седе и дозва виновнике. Они стоје пред њим, а он их гледа и само маше главом, гледајући нос у Мицкова сина. Једва је могао да позна дете, тако се променило у лицу, дошао му нос већи него у

песма, сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па дозива младе џентлимане.

Радисав одмах познаде слаткога синка свог, јер се овај у тако позно доба увек некако тако, с обешеном руком, повезаном главом или ћопавом ногом, враћао.

— Био сам бурски... — Е? Баш бурски... — Бога ми, бурски, тата! Питај децу! — Твоја срећа! — рече вртећи главом али одобровољено отац. — А да си био енглески — ја би’ ти сад ту другу здраву пребио! ’Ајд’ вуци се унутра!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ Па назад тури своју кабаницу, А онај сав се промени у лицу. „Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма када враћам, ја поштено плаћам.

30. Она назад, он за њоме, Мисли да ће да умакне, Довати се своје моме, Да не може да се макне; Она с' брани, главом маше — Док се усне не састаше. 31.

очи, — Већ му лакше срце бије, Ког мишљаше, онај није; Сад познаде, крај њег' ево Стоји чедо крчмарево, И около главом ману, Глену на ту, на 'ну страну, Ал' од друста немилога На опрезу ниједнога, Све поспало, попадало.

“ Ману руком, главом ману, Па на другу клону страну, Неста света, оста тмина, Оста пуста та празнина, Сред празнине сам он легâ, Греј

Авај мене, дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго?“... Тако Миле — он то главом беше — Таке мисли њега салетеше. Ал' замало... ту му коњиц рже...

Силни Турчин дору на њ'га нави, Србин пали, не мож' да састави, Онда трже сабљу оковану, Јер већ турска над главом му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману, окиде му главу, Обори је у

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

из дана у дан: дједове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу само на мрмљања и потврдно климање главом. Прима старац утјеху и мири се са животом, с тугом, са својом самоћом.

Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети. То ти је та вјечита робија која се зове тежалук.

без репа: ил ти, ил они који су те преслишавали, ил брадоња, који је све ово закувао па одмаглио, или, на крају, ја главом, који свеца изигравам и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог тртљања,

На тај оптимистички поклич, праву народну будницу, командир весело зарза, па се опет, за трен ока, смрачи и занијека главом. — Јок, јок, не иде.

— Њега питај, он је газда — одбрунда широња и маче главом пут стрица. Интендант се ћутке згледа с двојицом својих пратилаца, па приђе сељаку, рукова се с њим и онда поче,

— Давид Штрбац! — одреза му кратко карактеристику тетак Аћим, па истом лукаво намигну показујући главом пут невидљива града. — А ти, рођо, мало у пљачку, а? Сељак опет врдну постранце.

види да се претворио у пијано и вилено чељаде, заборавио да се икад бојао Шваба, па само каткад затресе ошамућеном главом као кобила у вршају, али себи не може да дође. Тутњи у њему и око њега, врше ђаво по црноме трњу.

Нек он мени покаже црно на бијело да је тај и тај, па нек иде куд му драго. — Е, е, жалости моја — заклима главом сељак. — Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје.

Ти си вјешт око власти, око судова, пореза, жандара, а ја то не знам. Немој се шалити главом да ме саму остављаш. — А он оставио, а? — Оставио, лопов, преварио ме.

За трен ока над бабом опусти милолико љетње небо. Остаде над главом само плехната плавичаста купола с истртим докрајченим мјесецом. Шта ћемо сад?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо? Буђаву чизму под главом, коњско ћебе којим се покриваш, леб удробљен у кишницу? МУСА: Паметан човек на већем и не завиди!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— ’Бро вече! — вели тихо, па кад те види заспалу, са опуштеним рукама и заваљеном главом на материну крилу, она се препадне од толике твоје смелости па прилази и узима те од ње.

Стојан га слушаше, климаше главом у повлад, пушаше одговарајући му оретко и кратко. И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном не ђипи, нагну

— Не, не... — муцала је, а једва се савлађивала да главом не одриче. — Дај ми! — М-м-м... — муцала је. — Нећу силом, нећу! — почех. — Ако хоћеш дај, ако не... — И пођох.

На амвону, окренут леђима овамо, к нама, стоји ђакон са уздигнутом десном руком, главом упртом више двери и чита, — не, него пева на сав глас јектенија!...

Док, ето ти матере. Улази погнуто главом напред, тарући руке о бошчу. — Па како сте ми? Како на дома? — пита их и уређује им изувене ципеле: окреће их тако,

— Свири, бре! — заповеда Циганима, који су се збили уза зид. — Шта, газдо? — Домаћин шта хоће! — И показује главом на мене. Цигани гледају у мене ишчекујући, а ја црвеним од забуне и среће.

— Трже се он и поче да се диже да иде. Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао!

А цела снага јој се увија, увија тако дубоко. С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру.

— Не излази. Нешто је болешљив. Сигурно нека „редњичина“. А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време. Али, време је било чисто. Освојила пролет.

Зар сте изишли? — Ето, синко, — једва дочека и поче да се тужи мати му. — Говорим ја: назепшће. Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. Аритон се обрецну на њу. — Шта: назепшће? Ништа му неће бити. Све ти...

— Нано, тргни се! — поче да је моли Мита и још више да диже, извија главом. — Зашто, синко? — уплашено и увређено поче да му се одупире она. — Па да гледам...

А она, освешћујући се од тог пада, почне да им се одупире, моли их: „да је пусте, само још да му под главом јастук подметне; меко да му је...“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' храмови сви су мали поред оног храма света у ком главом обитава Астарота, мати света. Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике златне бела стена од

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД МАРКА 251 КЛИНЧОРБА 252 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ 255 ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА 256 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 257 И

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто нити га отварај, не шали се главом. С отим она отиде. Царев син, оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму?

Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.

Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала.

па онда изведи краву у воћар, привежи је за воћку, али само овлаш, тако да се може одријешити чим само мало тргне главом, па онда измани сјекиром да је удариш у главу; крава ће тргнути главом, па ће се одријешити и побјећи, а ти угоди за

тако да се може одријешити чим само мало тргне главом, па онда измани сјекиром да је удариш у главу; крава ће тргнути главом, па ће се одријешити и побјећи, а ти угоди за њом, али више се не враћај својој кући; него кад се састанеш с кравом,

за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће ударити краву у главу; крава тргне главом, отргне се, те нагне бјежати, а дечко угоди па за њом.

Он поиска везену мараму. Цар се мало промисли, мрдну главом па рече: — Добро, синко, даћу ти је, царска се не пориче, само пази да је не изгубиш, јер ако дође у моје руке нећеш

Затим се поврате господару и кажу му све што је и како је. Господар не мога повјеровати, него оде главом са својим слугама да се и сам увјери је ли истина што му слуге испричаше.

Јеврејин како је пао ударио је главом о калдрму и повриједио око. Свјетина је и даље гонила кмета, па је турнула и прегазила једну трудну булу која је одмах

рече бријачу: — Учини хатор, удри ми врућу воду, и малашно сапуна, јер ја нијесам баш из Сарајева него мало одаље. ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ Градио некакав човјек међу под обором, па међа се провали и један га камен грдно удари у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Слушкиња, ако је три дана пресецила, то је много. Четврти дан или је отера, или сама побегне. МАКСИМ (тресе главом): Еј, код мене би је ја отерао, али она не да. КУМ: Ја ти кажем, куме, ти имаш анђела.

Но сад видим како сам се преварио. Најпре су ме јеле само стенице, а сад и стенице и жена. МАКСИМ (тресе главом): Сви којекако, тек ја најгоре. НИКОЛА: Шта си узео ту, бога ти! Да благодариш јошт богу, што си такву жену добио.

СВЕТОЗАР: Ево новци. (Проспе дукате по асталу.) МАКСИМ (врти главом): Чудо, заиста. ЈЕВРЕМ: Но, сад само реци, да немаш добру жену! СВЕТОЗАР: И о томе има нешто.

ИСАЈЛО: Не знам шта ради. Тек час га видим гди очима жмири и намигује, час се смеши и мига уснама; час главом клима. МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку!

МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три.

МАНОЈЛО: Зар и кад се усија постаје мастан. ДОКТОР: Опастан, шкодљив. МАНОЈЛО: А, опасан. (Врти главом.) Ја сам реко да не знам добро српски. Молим г. докторе, како бива ветар?

ШАЉИВАЦ (врши главом): Ко би се надао овоме, какав сте малопре били? ДОКТОР: Ја знам, да сам вас увредио; али шта можете друго од празне

ЉУБА: Сад се простирке не мећу. СТАНИЈА: Па како с чарапама? ЉУБА: Сад се више у чарапама не иде. СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама? (Седне на канапе, па ђипи.) Куку, шта је ово? ЉУБА: Шта, мајка?

ЉУБА: Па тако. СТАНИЈА: Да ми висе ноге? ЉУБА: Лепше је тако, него да се човек згрчи. СТАНИЈА (тресе главом): Не допада ми се ништа овај адет. Простирке лепо, па седиш, како ти је ћеф. 4.

СТАНИЈА: Како се зову те твоје зурле? ЉУБА: Кажем ти, фортепиано. СТАНИЈА (врти главом): Хм, хм! Па де свирај мало. (Љуба почне алегро из једне опере.) СТАНИЈА: Па то ти свираш? ЉУБА: А да шта ћеш?

ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја. 8. ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд. ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо.

СТАНИЈА: Па како се с њоме мешаш, кад није читава? ЉУБА: Како не би била читава? СТАНИЈА: Ама што чини све главом (подражава јој) кад говори? ЉУБА: Тако је то, мајка, у садашњем свету. СТАНИЈА: Па онда како говори!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја... СУЛТАНА (мрдне главом): Сваки ђаво мора да ми се попне на врат. Да сам нека друга жена, да му с оним стаклетом расцопам главу.

Фала богу, постадо и ја великом госпођом. Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!... Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Напољу је град Београд и сви некако имају свој кров над главом, сви сем нас. Систем: Јадници (од Виктора Игоа). После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом, док

Ево, исплазићу и језик: а. а. а. а. а. а.... — Хоћу да кажем — настави матори смиријући лопту главом за разлику од многих твојих вршњакиња, ти имаш све потребне услове ...

Јесам ли нешто изоставила? — Ма шта ти мислила о томе, ви данас ипак живите пристојно, имате свој кров над главом, а видим, нисте лоше ни обучени! Ја сам се жртвовао! — Господе Боже, па зар то није нормално?

Претпостављам, наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и ако напољу уз то пада још и снег, онда тај неко обавезно мора бити изгладнео и све што уз то фура.

ме није више слушао, већ прилазио неком другом фином господину и руковао се с њим и богзна како, а затим је, показавши главом у мом правцу, казао да сам „слатка мала дивљакуша“! Како то да схватим?

— На који начин? — Знате, сметали су ми њихови екстремитети. (Два нервозна трзаја главом улево.) И данас сматрам да су екстремитети код животиња ствар несавршености природе.

“ или нешто слично. Овако, боље ишта него ништа! Да би ме навео на танак , он саучеснички климну главом и рече: — Да, да, у праву сте... Да ли бисте били љубазни да ми детаљније објасните како је то свет око вас болестан?

— И велики хирурзи сецирају жабе! — Егоисто! — Снобе! — Маман изненада почиње да шапуће, показујући главом према мени: — Како те није срамота пред дететом? Зар ниси читао да добијају тикове када се родитељи свађају пред њима?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Одагнај, Моћни, напаст, бољезан, састукај пагуб и зло утуци! Безазлен ходим, дршћем опрезан, с главом у торби - с крстом у руци. Чиме се храним, тиме се пашем: Молитвом срца и Оченашем.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

БАТИЋ: Само, код нас немају цене. Гледајте, господин Вујић, гледајте, је ли ово злато? МАРКО (гледи, па врти главом): Шта ћеш кад смо и тако род. БАТИЋ: Ја овог ниткова морам вући у полицију, који старе жене вара.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

преваре нема, сви који дођу гости су моји, ручак се спрема“ И потпис има оловком плавом: „Домаћин Мачак, шапом и главом.“ Пониже стоји, од истог писца: „Забрањен приступ само за лисца!

Завлада мир... А ноћник онај који се крио Мудријаш лисац главом је био. ИИ Над шумом зора лепезу шири и љетни освит у собу вири.

“ „Тако ти треба! — Мачак ће строго — Чувај се Лисца, јесам ли реко. Још си и главом платити мого, да ти је другар био далеко.

“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.

од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има. Што год је љето богатство дало, у моју торбу сада се збрало.

До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом. Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом.

Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами.

Вечери једне подигох главу мјесецу пуном на небу плаву, кад горе мишић, главом и брадом, сјео на мјесец, глође га крадом. Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно!

„Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као ћук, познаје ме сваки вук.

Најзад — спазише брдо високо, под снијежном капом. „То ти је Килиманџаро, кунем се главом и шапом!“ повика мали лав од среће блистав сав . . .

Нада ми блиста, весели трачак, баш ће ми данас платити мачак!“ Шуњало тајни главом је Жућа, краде се, гунђа: „Мачак је мој!“ А кад је стигȏ надомак млина, из траве скочи, залаја: „Стој!

Најлепше ту сам провео дане, понекад, богме, скоро настрадȏ, истина све је о чему причам, сваком јамчим главом и брадом. И још од Трише и других чича каквих се само наслушах прича! . . . . . . . . . . . . . . . .

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А

3 „Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи, — Чуј, над мојом главом црни гавран кличе. Крик његов ужасни мој свршетак значи.

Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

мачем Лазар је гура натраг у бој и шлемом на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече и гризе и главом кроз зид да рије, да се дере дању и ноћу, да не устаје са жене ни са злата и да се дан за даном бије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ја сам се прсио и чинило ми се да сам виши од свих, па чак и од онога деснокрилнога возара са кукастим носом и великом главом као пуна зобница.

Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!...

— Одакле идете, децо? Рекох му: из далека, и затегох дизгине да се стари не замара. — Е! — и стари заврте главом. — Многа су чуда починили. Не дајте, децо, да нам душман пороби земљу. Не дајте...

— Чекај, бато, док ти зафијуче над главом. Тада ћу те питам!... Наједном, људи заћуташе... Испред једног дрвета, поред пута, налазио се у седећем ставу леш

Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван. Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине... Када ноћу маршујемо, Танасија да вежеш за топ.

Детиње руке биле су крваве и згрчене. Војници застају ужаснути... Потом љутито машу главом и осветнички стежу песнице. — Их, их, ама ни једнога живога не треба оставити! — говорили су међу собом.

— Зашто га не склоните? — запита потпоручник Александар. Један од војника мрзовољно климну главом, па, вадећи пикавац из уста, махну руком: — Нека бар на миру умре... Колико ли њих лежи још по јаругама и њивама.

Сетисмо се да су њега гађали наши пешаци. — Богами! — ману главом Траило. — Ја сам био готов да окренем низа страну са све топ, макар и главачки — вели Милојко, предњи возар.

Уз пут наилазимо на збегове. Сигурно су из околине Шапца. Старци као да се скаменили, жене машу главом и уздишу, а деца истрчавају на друм и весело нас посматрају.

Војници слушају и сумњичаво врте главом. По урођеној селачкој промућурности као да увиђају немогућност прелаза, и црне слутње их обузимају при помисли на воду.

У нашим очима био је велики као бог. Контролисао је и онај пешадијски официр, вртео нешто главом, опет погледао кроз цев, постављао напред војнике и мерио, хотећи на силу да докаже нашу кривицу.

На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих свећа. А распети Христос, са болно издигнутом главом, упућује молећиве погледе и као да вели: „Господе, опрости им, јер не знају шта раде“...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Ене, зар то нови учитељ! викну неко иза њихових леђа. Учитељ се окрете и прелетевши оком сва лица климну главом и промрмља: — Како сте?...

И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...

« помисли он и погледа крадом Вељу, па опазивши на себи његов поглед, махну му главом као претећи. Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу

— Како... не, не, молим... Има времена, други пут... — Е онда до виђења. Лаку ноћ! рече она и климну главом кокетно, па се обрте и уђе кроз вратнице у своје двориште.

Он се приближаваше слободно, готово дрско, и на Гојков учтив поздрав једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се

једва климну главом; застаде и саслуша Гојка, који му се представи, па као прави генерал кад саслуша рапорт, климну главом и окрете се учитељици.

Писар погледа за њим иронично, као што обично гледамо какве полуумнике, насмеши се и махну главом, па се обрте учитељици: — Шта је ово... хе-хе-хе ?... Какав вам је ово колега?

Стојан, који стајаше више учитељице, исто онако најежен и згрчен као и Гојко, обрте се и оде у школу машући главом неповерљиво и шапућући у себи : »Ја, братићу, тако је то; видим ја!...

Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе. Она дрхташе сва, као у грозници, не знајући ни сама да ли је то из

Не, није, није... Ово је све друго... други израз, понашање, тон говора, све, све друго. Она климну главом, нешто промрмља, и више очима но говором показа му место где ће сести.

Оштар, хладан ветар, помешан са влажном измаглицом., стаде га шибати по лицу. Он протрља очи и махну главом у страну, као човек који је гађао зеца, па убио — кера... Томе се није надао...

леђа грчевито одскачу ; погледа на двориште, — писар натмуренији од густих облака корача нервозно и понеки пут махне главом значајно. »Шта ли је то ?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

166. Гдјено синоћ на конаку бјесмо, Господску ти вечер’ вечерасмо, Лијепу ти дјевојку видјесмо! За главом јој од бисера лале.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ја мислим... ФИЛИП: Ааа! Ти то, што ти се мути по глави, називаш мишљење? Мишљење? Са таквом главом, као што је твоја? Ти верујеш да је то, што пролази кроз твоју главу, неко мишљење?

Шта каже, „ја мислим”! Ништа мање! Зар се са таквом главом може — мислити? Знаш ли ти уопште шта значи то, тај процес, тај глагол, та глаголска радња: мислити?

ДРОБАЦ: Ни један од њих ништа не зна. У почетку. А све што на почетку није знао, на крају зна! БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара. Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом.

Затим ми даје документа и пита ме, узгред, јесам ли Пољак или Србин? Велим, Србин. Он врти главом. Сутрадан, пред вече, возим се колима, као да идем у Иланчу, једном драгунском пуку (ако ме сећање не вара, бр.

Али да се направи интересантан и шарен, као немачке импресионисте. Насликао је старог скептика дречећим бојама, а са главом једног старог зеца. Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре.

Домаћин ми је довео лекара, али сам, од свеће коју су дизали над мојом главом, и од прашака које су ми сипали у уста, губио свест. Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор.

Изађосмо, кад су звона ућутала, на кров, и они ме запиташе где сам провео младост. Видех, над нашом главом, једну прву малу звезду, и развеселих се.

И свуд око мене стоје руже тајанствено, спуштеном главом. Тужно је ићи чак до пољана, што тамо леже чак под небом, овде је свака реч очарана овде је свако срце очарано овде се

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Осврне се и виде једног старца беле браде. Старац је махао главом и добродушно се смејао. — Ко си ти? — упита га Агатон — и зашто се смејеш?

Увек је ђаво крив.“ И ђаво се наљути, али после одмахне главом, узе карабу и стаде да свира. Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну.

Газда се још боље загледа у нега, премеривши га од главе до пете. „Овај је полудео“, помисли он, машући главом. — Нема... — понови слуга жалостивим гласом. — Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Кад виде да су остали сви заузети један с другим у своје разговоре, претресајући своје невоље, одахну, а затим ми главом даде знак да говорим лакше и опрезно ме повуче за рукав да станемо мало у страну, даље од осталих.

Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан; а као да чух неки страшан, демонски глас са злобним кикотом: „То је твоја отаџбина!...

— рече ми господин министар тихим, али прекорним гласом климајући главом прекорно, тужно, и с нешто презрења; а притом ме је с омаловажавањем мерио од главе до пете. — Мислите ли?

Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли

Стоке мало и имају, али, тек, ту је понека кравица, понеко мршаво, чупаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога су натоварили вазда неких поњава, торба, или по две вреће преко самара, па се сирото поводи

Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати, и остаде десетак друга.

Наићи ће чак на обичан какав камен у дворишту, па и ту предвиди опасност. — Хууу!... Спотакне се дете, па удари главом у овај камен, па сву главу разбије! — прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: — Ти си луђи него овај што пише ове трице!

Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице! То ми је бакалин, као да га не знам!

— Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст које се ретко ко

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим

Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан. Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.

коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.

необично бледило прели се преко Љубишина лица, заигра му усна, па онда га обли руменило, и он тупо, несвесно климну главом.

Ђаци расположени, па само пљуште одговори. И Пера се ослободио, и само чека да га старац погледа и мрдне главом. Узе да разгледа још једаред своју Византију, нарочито да понови године догађаја.

механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад повуче из трешњева чибука, задими и одмахне главом, па опет слуша. И ми се начетили, па слушамо и не дишемо.

Ове што се зову зрели људи знам све као дечурлију. — Хм, беспослен човек, одговори Марко, махнувши љутито главом. Мора бити да си се где добро најео! Јутрос није било парастоса... Ако ти је до смрти, иди код ње.

о растанку, обузео би је очајни страх, срце би се скаменило и она би, после кратког размишљања, одлучно махнула главом.: — Не, не! ... С њом се не могу растати... никад!... Прође једна година.

А оно баш ништа! Тета постоји мало, климне главом некоме ко јој се јави, после гледа позадуго све на једну страну... И онда уђе у двориште весела, и очи јој опет, онако

Јавља ти се, Бога ми!... — Мир, маче... није мени! шапће забленута тетка, климајући и сама весело главом. — То он, знаш... Марици. Ено је пред капијом. — Није, тетице, жива ми ти! Баш сам видела како те погледао...

Ућута мало па затим поче обртати главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи, па тек само малко климне главом и

главом, сањаше како иде улицом, сви трговци са страхом скидају му капе, а он се гордо држи, па тек само малко климне главом и отпоздрави их. Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор. — Ко је? викну он из кревета.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) ЈЕВРЕМ (снебива се): Не знам шта имају пенџета везе са мандатом? СЕКУЛИЋ: Е, синко, мандат се не стиче главом, него кесом и ногама. Ти паре, ја пенџета, а народ мандат! ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам, ал' то... (Тргне се.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А то се видело и по њему. Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.

Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као

То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале. И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди

задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.

Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем? Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!

— А он? — А он застаде мало па ме погледа, па врти главом. А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он

Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди. Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.

најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

А могао је, с пуним правом... Растао би се Жућа с главом, Или би у ногу остао рањен; Јер ван обележеног места псима Као и људима Прелаз је најстроже забрањен!

Палцем је врело сунце у леви образ куцка, Опипава јој пулс, обилази је полако, Виси јој над главом, о грани, као мешина вина.

Ноћ је звер дуга три километра, С очима у води, с рукама као Сава и Дунав. С главом у магли. Још негде капље, иза куће. Влажно и тамно од искони, Воде се скупљају у бездану.

Авдо, наш побро, Хранио се рибом, млеком и травом, И било му је добро, како је добро Онима који немају никог над главом.

” Јер Срби поштују своје кумове Више него највеће светске умове! „Куме мој, живот си с главом у песку Провео, у некој тамо НЏамени, Бринуо си бригу белосветску, У срцу збивања, увек на сцени...

Задржаћу само једну одају За себе, над главом да имам кров! Што видите, све је на продају! Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке! КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш? Што збор купиш кад зборит не смијеш?

Да нијесам с Баном Милоњићем деветороструко кумовао, бих му младу снаху уграбио, па с њом бјежâ главом по свијету. КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила.

Да једнога би пријатеља, главом сина Зана рбичића, свога дома већ не ћах гледати, него кости тамо оставити. А он ме је братски дочекао, водио ме

На вјеру те посјекоше, невјерници! Дивно л' Травник окитише, то платили! са лијепом главом твојом, куку, леле! Ко ће чете сакупљати, четовођа, ко л' крајини бранит крило, братско крило, ко ће турске главе

Да се могу разговорит, срце моје, а са мртвом твојом главом, кам да ми је! да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги перчин, јаох мени!

погибоше Турци, сердар Јанко одмаха отправи два момчета ријечким Турцима: ко не мисли на Коран пљунути, нека бјежи главом без обзира! Турци момчад код себе примами и обоје на Обод објеси. У то сердар поклич низ нахију!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Брзо, стресајући се од језе, устаде. Али он, обезумљен, луд, са пеном на устима, искривљеним лицем, гурајући је главом у трбух, грлећи је по куковима кидао јој месо и као кљештима је вукао к себи, да је обори, пуштајући запенушене луде

Софка му главом потврди да је то. Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире. И, ма да се још није

Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно поштовања слуша шта јој је муж поручио и наредио. Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу.

Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде. Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси.

— Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом. — Ово ти је послала тетка Стоја и молила ме, Бог зна како, да те поздравим: да узмеш и окусиш од те њене пите.

Заврши као сам за себе. Она оде. Убрзо Арса донесе постељу. Али већ беше дан. Свануло се сасвим. Марко показа слуги главом да прозоре застре каквим покровцем.

Затим пође испред Софке да јој отвори врата. Софка, као тресући се од језе, главом забаци косу. Осети како јој се она по леђима и дужином тела заталаса, и нежно је помилова.

Опази и познаде старога Мусу, који, на његово изненађење, ето још је жив, и са својом шупељком међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и

би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.

— И ханове, и све! — па се окрену и викну жени: — Иди, мори! — Шта? | — Иди и донеси „оно“ — и показа јој главом на кућу, на мало сопче у коме су закључани у ковчегу ћемери са новцем. Она остави Софку и потрча.

А отуда, из оне велике собе, где је свекрва са окрвављеном главом ничце лежала, једнако се чуло њено цвиљење, и то не јако, него тихо, без наде, убијено: — Куку! Куку!

И Софка чу како он кркља и ваља се, упиње, напреже, да бар главом, раменима гурне у врата, отвори их и уђе к њој. Али не може. Пада.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака.

С главом на твом крилу моја душа сања Једно старо доба у то рујно вече, Са шумором док се буковога грања Слива шум кладенца ш

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Видјело се лијепо: „Е им се мријети неће, ал’ јест нешто што их напријед креће.“ То „нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј.

Човјек — не, но прави „дивски старјешина“ (што се у пјесмама пјева) бануо из града па се раскорачио на уласку капије. Главом је свијех надвисио, а грудима би заклонио два осредња човјека. Под орловским носом стрше му брчине сиједе, дебеле.

Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња.

Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он. Ако си икад замишљао величину људску у највишој простоти и смјерности, ето ти је сада пред душевним очима.

Пред вратима раскорачи се, па стаде махати главом готово с рамена на раме. Пламичак на врх трске, узвитлан струјама, лискаше лијево-десно, као да подражаваше клисара.

Игуман Пахомије, напротив, бијаше окошт, црне просједе браде, смирена изгледа. Стеван, једнако решетајући главом, врну се на свој посао; испод ока стари поглêдаше на Господара, неће ли овај опазити како је он незадовољан што

Ово потоње, заиста се и догодило. Како је у сну врцао главом, камен му се измакао испод ње, ах сад кад потече да се (тобож) цјелива са дјевојком, удари зубима о цијев шешане, те

Крцун га спушта полако на ледину, наподметну му пређашни поглавач и покри га струком. Ускок Јанко (јер он то главом бјеше) лежао је још за неколико, ни будан сасвим, нити успаван. „Ћаше зимус исто ’вако“, рече Крцун.

„А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!“ „Ја, вјерујте ми, не знам у сну што зборим нити шта је то вира!

„Полакоте сад ви крајњи, све за нама, а како који изиђе на помол горе“, рече Оташ, махнув главом пут ивице брине пред којом бијаху, „онако легни сваки и чекај мој знак.“ Он пође први и оба му крила кренуше једанак.

Дјеца му приповиједе све. Он им каза да је тај ловац главом гроф Павле Пшенел. Да је стари глупан некоме од њих сјекиром главу размрскао не би их ваљда више тај злочин поразио но

Бјеше то главом гроф Павле Пшенел, прерушен у језувиту. „Безбожник“ и на то се наканио да спасе писанка, јер је знао да се покорити

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Гуче као голубица. Долетели као осе на мед. Дријема као кобила пред сувачом. Живи кô риба у води. Завргао се главом као пас репом. Загледао се као теле у шарена врата. Засукô бркове као вилаш рогове. Затеже се као кобила у вршају.

О СВОЈИНИ — Сваком се своје чини најљепше. — Свак’ се бави о своме. — Што је оџино, нек’ је под главом. — Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је.

— Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата. — Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу. — Бијен се прети. — Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.

— Боље да си мртав но срамотан. — Глава за главу, образ ни за главу. — Образ иде с главом О СРЕЋИ — Не бјежи од прве среће. — Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа.

(Однешће те Кучибаба). БАБА-КОРИЗМА Баба-коризма је мршава — мршава, а висока тако да би у ниској кући досегла главом у шљемена; има седам зубова, који јој сваке неђеље поста по један испане, а о Ускрсу остане без иједнога, па је некуд

очи као сито, зуби као срп, главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше. Пишти Петар од земље до неба. Зачу га божја мајка, неумитна

(Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма?

Божју помоћ њој називље овако, овако, (с руком клањајући се на прса) Она њему: „Ид’ отале овако, овако“; (главом срдито окрећући) Девојчица платно бели овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде млад на коњу овако, овако,

“ (смјешећи се, и лијевим палцем иза лијевог рамена показујући). Мајка на њу намигује овако, овако, (мрштећи се и главом претећи) Она њојзи одговара овако, овако, (брецајући се и мргодећи).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима а он легне ничице ђевојци главом на крило, и рече јој да га побиште.

дванаест подрума, па му рече: „У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди ни по што, нити га отварај, не шали се главом!” С отим ока отиде. Царев син оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму!

Ногама увретен, те њега о камен па хајде са мном.” Кад то чује коњ под змајем, | а он махне главом и снагом, а ногама увретен те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.

” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Сјутрадан ујутро она два ђетићка про | буде се, кад ли ономе што је изио срце 138 освануло под главом сто златнијех цекина, а они што је изио главу почне казивати оцу и матери штогођ ко чини у свијету, па и што краљеви

И тако свако јутро првоме освитало по сто цекина под главом, а они други знао што ко мисли и чини. Тако они обогате и поткупе народ да једнога од њих два ставе за краља, и допаде

Кад постане краљ, и свако му јутро почне под главом освитати по сто цекина, он запроси у цара ђевојку и цар му је да и вјенчају се по закону.

Отац пошто виђе поручи за бајалицу те му она рече: „Ево ти свирала, пак јој над главом свири од жрака до мрака, и оживљеће ти.

” Рекавши ово оцу обрне се к брату говорећи: „Брате с Богом! ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи | је при себи, а кад видиш

али најдаље до осам дана да ми добавиш коња једнога неокоћена бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага

коња једнога неокоћена бијела без биљеге, другога нејахана црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага колико би могли ови три коња доћерати: а ако ово

заклињати да је не убију, али кад јој они казаше како им је заповједила госпођа и да друкчије не смију вако да обадва главом плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих вам своје

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

4, 16) под једном главом, по божаственом Павлу, неимарством духа. (Еф. 2, 20-22) Ако ли буде ко непокоран, непомирљив и непопустљив по својој

све земље, тај изгледаше као један од туђинаца, ништаван, расом обавијен, лежећи на земљи, на рогозини, и камен му под главом, и свима клањајући се, и скрушујући се, и молећи од свих опроштај и благослов.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«? Зашто ти је она кћи?... МАРИЈА (заклима болно главом, гледа га горко, иронично, проплакавши): Кучка је она, а не »кћи«!

(Зарежи, зашкрипи зубима, мислећи на казну за њу. Стаје уз врата споља; види се како се силом одупире плећима и главом да се не скљока, да се одржи усправно.) ПРИЈАТЕЉИ (се загледају, машу тужно главама.

ЈОВЧА (гледа је нетремице, већ га страх подузима; храбрећи се викне): Гледај! НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи; тајанствено): И арно и лошо! (Загледа ближе): Био си богат, силан.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

је учинио свети Антоније, Јефтимије, Пахомије, Онуфрије и хиљаду других, и свети Сава српски; а он би онда, мицајући главом и уздишући, одговорио: „Е, Мој синко, сад ја видим да би боље било да ти те књиге ниси читао.

ма судити, старије и искусније од себе не хотећи слушати, мора бити задуго тврдоглав и упоран, док год не удари гди главом о дувар, падне у несвест. „Ха, ха, не тамо!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци. Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне.

Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. Бакоња одмахну главом. Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића. Први уђоше Чагљина и Шунда.

Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.

— Живија! — узвикнуше Јерковићи. — Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. — Нико кâ он! — Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! — Ја сам му мало коју рич разумија!

Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали.

Ако му изађу шклопци по тилу, онда је сугреб, и оздравиће лако! Али, ако су чини, онда... — заврти главом. Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде.

Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово.

Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.

Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!... умра је!...

— Видија си га, је ли? — питају Мачак и Лис. Бакоња заврти главом, па једва изговори: — Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа... — Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите?

Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту. — Тако ми овога распела, дуовници, бија је он... Он, Шкоранца главом! — Учинило ти се, будало. — А, није, кад вам се кунем!...

А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине? Биће се попеја на гроб покојног фраФелицијана Фелицијановића...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Где се то обретох: сред воде ил копном Ходам као увек с нејасним ожиљком? Камен ми под главом: јаој два камена. (Знам који је стамен а трошнији који.) Плавило ми неба капље низ рамена.

МИ СТИЖЕМО ПАДОМ Усијана авет стакла и бетона Кружи нам над главом: трепте наши живци. Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона.

Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!

И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри. Сад ко да за мном паде реза: Све оно што сам рећи хтео Прогута страх и стину језа.

) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу? Сам насред пуста жала Са главом која стрши Под сунцем што је лоче: Као у зеву ала Ја чекам да се сврши И ово што не поче.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И тако мене хапси сваки нови капетан среза. Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда Ђорђа.

Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом. Помрачина обави све путеве и сва путовања у њему. Црне шуме налећу на њега, у очима трну и опет се пале ретки и

„И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом. „Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце.

Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом. Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада...

Аћим мрси браду, квари њене ракље и клима главом као да слуша праведну пресуду. „Друга је клима тамо. Они мисле да је наше одело турско, а, знате већ, Турке нико на

— мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!...

— Цене стоци падају. Границу ће опет да затворе. — То влада пред изборе плаши такве као што си ти! — потврди главом и сусрете Ђорђев поглед. А овај мукло рече: — Ми морамо да одрекнемо куповине. Мање ћемо да изгубимо.

— Видим. Вози полако до гробља, а онда кроз село брз кас! Кочијаш климну главом и опомену коње да пођу. Њега овде неће сахранити. Никад. И ако сасвим пропадне. Умрла... Умреће и он.

А после? Подрхтава. — Зна се ред ове вечере — строго рече Аћим. Сви га погледаше. Ђорђе споро клима главом и цео се клати на троношцу. — Оче, нека и Ђорђе остане. Вечерас сва тројица морамо да разговарамо.

Вечерас је сваку њихову реч разумео и одгонетнуо прошлу ноћ. Кад је почео да је туче, Никола је скочио, усправио се, главом притискао греду, претио Ђорђу да ће га заклати, њега, силника и незахвалника што га је удес наградио добрим каквим

Никола из вајата гледа Вукашина, обема рукама држи се за браду и споро клима главом: огњиште растура, али врућ пепео носи у џеповима. И сви беже одавде где јесу. И сви неће оно што јесу.

Цигла споро пије. У тишини смрдљивој од ракије, дима и лампе, задаха и повраћања, Ђорђе застења и главом, тежом од врећице песка, клону на сто, главом пуном дроњака мутних сећања на протекле дане и ноћи из којих се испилио

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једна од суседа посаветова старицу да девојчицу врати тамо где је и нађена, али старица одречно одмахну главом. Тако протеку три године.

Сва светла, сва прозрачна одмахивала је главом, понављајући: — Не, и не! Велика речна мајка уздахну. — Све реке једва чекају да уплове у море!

Само се, заглављен између две цепке, копрцао малени, риђи цврчак, пиштећи. — Шта чекаш? — цврчак прекорно махну главом, а девојчица, напокон, схвати да то он говори, приђе и извуче га из пукотине, запрепашћена како то да она разуме језик

— Не говори глупости — девојчица одречно одмахну главом. — Мој врабац био је сив! — Био сам сив тамо у граду. Ово је Земља Плавих ветрова.

— Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали

»Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се. У исти час прође јој главом мисао да би могла брата истурити пред чичак, и избећи несрећу. То је још више ужасну.

То не може бити Татага! Девојчица завири још једном. Иза окна јој неко пријатељски климну главом. Девојчица приђе другом прозору. »Сањам ли ја то?« помисли. »Татага нема никог! Откуда ова деца?

— Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава? — Баш је ово глуп сан! Како би ходала старица с рибљом главом? — Одлази, приказо! — махну мали чистач ка старици, али ова се само насмеја: — Шта хоћеш? Тражио си ме...

Уместо ње појави се на води златни обруч. Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш!

Нигде ништа није опарано. — Али јесте! — тврдоглаво понови дечак. Мајка одречно одмахну главом, а дечак се замисли. Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа,

— До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака.

— Ја тебе? — зграну се старац. — Сад те први пут видим! — Мислиш? — малишан се насмеја, тресући главом. Низ лице му је падала светла, скоро сребрна коса, а из модрих очију искакале подругљиве искрице.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У својој стражари које нема, на углу Капетан-Мишине и Симине, Сима терџуман увек гледа, и одмахује главом, оног луцкастог терџумана који, пре много деценија, наилази са везаним низамима и мирним грађанима, одједном јак од

Зна шта ће му, у пролазу, рећи та млада луда: да је њему, сада, лако да одмахује главом, јер имао је цео век и неку деценију више да размишља о свему што се догодило; њему младом терџуману, није било тако

На свом углу Сима опет одмахује главом, али сад више није склон да кори себе, него кори господила Лонгворта, енглеског консула у Београду.

— И баш обично? — пита Стојан и Петар, безазлено, потврђује главом. Онда Петар види како се са Стојана свлачи она скрама умора и како га већ гледа неко налик на вука; и Стојан каже,

Давали су му кров над главом и делили с њим хлеб и со, али су одстојање држали. Затварали су се у немост, а он је певао.

је урлао а мук бивао све дубљи, он лаже, гад, Хасан никад није био слеп, измислио је, нека призна, Вишњић је одмахивао главом, не, равнодушно, сабља га је засецала по образу, секла по врату, не, све равнодушније, гуслар се смешио, спокојан, не,

Али није приметио да се Кнегиња било са ким, осим са њим, сусреће. У њиховом сусрету она му, уздржано, климне главом а Змај јој се, уздржано, поклони. И мимоиђу се.

Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из вида тог мрзовољника над чијом су се главом сакупиле несреће.

на раскршће, труп је остављан, два дана и две ноћи, на самом средишту, уз камен смрти, окренут потрбушке, са одсеченом главом између ногу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XXИИ Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали

Растрзана тако међу сном и јавом, Гледајући како непомично бдије Тај Анђ'о Страдања над тужном ти главом, Ти желиш и чекаш.

Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом.

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио

Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра. Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру

Тишина и покој, и мирис од цвећа, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, Полако се дижу у небо прозирно. И док ми над главом свиће зора нова, И звездано небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И

Попа, Васко - КОРА

ВЕДРИНА ПОЗНАНСТВО Не заводи ме модри своде Не играм Ти си свод жедних непаца Над мојом главом Трако пространства Не обавијај ми се око ногу Не заноси ме Ти си будан језик Седмокраки језик Под мојим стопалима Не

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Већ хтедох побећи главом без обзира, но причеках још малко. Тада видех у чему је ствар: тајанствена прилика беше дуга поворка бело одевених

Сада разумете тачно оно што је Хомер рекао у својим стиховима на које сам вас малочас потсетио“. Ученици климнуше главом, у знак да им је то јасно, а Питагора продужи: „Све ово што смо сада видели и увидели казује нам да се све ове звезде

“ „Немојте тако чинити!“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом. Јер кад ја умрем, остављам вам у аманет да моја учења другима, достојнима, саопштавате, тумачите и сами их допуњујете

Оба сенатора климнуше, одобравајући главом, али Хипократес није више слушао шта му Грилус говори. Он је запазио над једном тезгом пијаце таблицу на којој је

Посматрај својим очима све што се у природи дешава и размишљај својом властитом главом како да растумачиш, сликама и разумним расуђивањем, то што си видео. У таквој делатности наћи ћеш праву срећу живота.

Све што је онде чуо, промислио би и својом главом и просејао кроз своје решето. Али је у својим предавањима, која је држао у Платоновој Академији и која су била чувена

Краљ климну, одобравајући, главом, а Доситеос позва Аристарха да ступи пред краља. Аристархос се подиже са свог седишта.

У оваквом међусобном положају тих трију тела, виде над својом главом становници онога дела Земљине површине где је ова модра линија, ево овде на овом месту, продире, тотално помрачење

“ Обојица климнуше значајно главом. Клејтомахос настави: „Наш колега Аристархос, којега ја високо ценим и волим као свога рођеног брата, морао је при

„Треба ми, драги рођаче, твој савет и твоја помоћ“, рече му. „Стојим ти, господару, на расположењу главом и рукама“. „Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато, потребно за тај посао.

Страх и ужас обузе и остале чете, оне почеше бежати главом без обзира. Али сада стадоше да раде Архимедове убојне справе, а његови стрелци осуше кишу стрела на бежећег

„Добро. Пођимо онамо!“ „Ја ћу поћи напред, а ви пођите неколико корачаја иза мене да нас не виде заједно“. Климнух главом, а он пође напред, храмљући и клатећи се на десно. У одмереном отстојању коракнух за њим.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом. (Говорио сам брзо.

Али молим те реци, климни само главом. (Говорио сам брзо.) И да је она климнула главом или да сам у њеним очима само назрео жељицу да се увери у моју намеру, ја бих, осећао сам добро, за трен ока, лежао

Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа. Студенткиња потврди главом и скоро гласно рече: — Заиста, тип ноувеау ріцхеа.

А шта сте ви њему? — Рођак. — Господина Николу — рече носач подижући ствари и сумњиво вртећи главом — мучно да ћемо наћи код куће. Нећемо га тамо наћи. — Како? зашто? — Не иде он тако рано кући, господине.

Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме — говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала.

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он. То је судбина сваког мужа.

Само студент седи непомично, гледа ме подсмевачки и добацује ми сваки час, климајући обешењачки главом: „Сервус, бато, готов си.“ Крајња неучтивост, јер се нисмо лично упознали.

Па дрема, клима главом и млатара ногама. А шегрти, испред дућана, задевају га: — Еј, Секула, попише ти бозу. — Секула, дај две чаше за

— У Француску, гос' ђенерале? — ...Или Гркиње. Марсељ или Крф. — Хвала. И мајор клима својом лепом, насмејаном главом у знак захвалности на изузетној пажњи. Затим трза узде да врати кобилу, која се усудила да [се] поравна с ђенераловом.

Пуковник је склеротичан, и свако јутро кад устане (а буди се први) ради гимнастику и маше главом налево и надесно да разради вратне жиле. — Господо, мииир, господо... псссст, псссст, господо забога, молим, господо..

— Пљаскам ја по барицама, корачам и размишљам о бесмртности душе, кад се изненада сукобих, главом у главу, са неком приликом такође под капуљачом. То је био карамбол, господо!

То је био карамбол, господо! Међутим кад сам се освестио и погледао, у мом загрљају налазила се главом мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад би дадиља вртећи нада мном главом ускликнула: „Их! ово вам дијете чује како трава расте!“, сав бих се изнутра озарио од задовољства, попут падавичавог

У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао рукама и решетао главом. Спријатељило нас је одмах и његово смијешно лице. — Хм! Бућко! И опет сам праснуо у смијех.

А он би се само одврнуо од нас и одгегао разјађен уз бријег, решетајући главом. Што је доста ријетко код дјеце, знао је и шутјети. Каткад и по читаве дане.

слабо покретљивих, у сну омлохављелих црта, држећи у рукама златни сат и ланац (плод злочина — стругнуло би ми главом) и полако га навијајући, са окорјелом хладнокрвношћу.

Љепота над чијом се стварношћу стрепи. Никад ми није прошла главом помисао да би још неко у њеној породици могао бити лијеп, и вјероватно бих се зачудио да ми је когод то рекао.

Јама није била одвише дубока, али је дијете у паду ударило главом о камен и остало на мјесту мртво. Прекинут је излет, и поворка дјеце, шапутава, журајива, под пратњом једног учитеља

Одрасли су уопће чудни. И сваким даном дају нам новог разлога да над њима безнадно машемо главом. Можда у суштини и нису толико лоши, само би их требало друкчије одгајати; за времена, док су још мали.

дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом. Затим би се два по три пута сав промешкољио, као да хоће да кроз овратник истјера мачка који му се увукао под кошуљу.

Па онда опет дизао виолину, и изнова истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом, опробавао подбратком. И тако више пута редом. Каткад небројено пута редом.

Од пријетње смијешнога која лебди над главом жртве знао сам застрепити као над самим његовим животом. У каквом малом болном људском моменту, у исмијаном

Надурено сам подносио значајне шутње мојих тетака и кратко пресијецао бакина зебљива натуцања. Лешкарећи с рукама под главом на жалу или на тераси „црвене кућице” у виноградима, булазнио сам о заједничком бијегу у свијет; о паришкој мансарди,

И ту се раздрагана лица колективно обраћајy болеснику за потврду и увиђавност. А он, с главом пуном од непопијеног цхаудеау-а са портом, увиђа и потврђује. Али сад збиља већ морају да крену, дуго су се задржали.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Видели су да је то необуздана, срчана природа, која не зна ни за какве препреке. Марко се само чудио и вртео главом. — Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком.

Ваљад' познајете господина Миту? Ђурица подиже главу и јетко се насмеши. — Тсс... познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете.

А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу.

— Хајде, Ђурица, у вајат — викну писар и махну главом на остале. Писар уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе

А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта да чини даље.

Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а ситне јој зеленкасте очи плануше за часак, исказујући

покрете: час мрдне једним раменом или пружи руку у напред и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке

Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем. Овај састанак пред судницом био је од велика утицаја на њега.

— запита он бојажљиво, а из погледа му се видело да очекује неповољан одговор. — Свршисмо, али Мита плати главом. — Их, болан брате! — одговори Вујо, али му нестрпељива радозналост не силажаше с лица. — А други ?

А ја њему кажем: »Причекај да видимо шта ће бити с твојом главом до јесени«. — Их, болан, што си баш тако! — Ја што ћу? — Он мени краставце, ја њему грош.

— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху. — Што ћу ти?

срећом, оне зависе од мисли човечје, а мисао се човекова мења свакога часа, као што се мења плаво небо над његовом главом: навуче се густ, непробојан покров преко бескрајна плаветнила, па ти се чини да никаква сила не може разбити и разнети

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

тај не би никад остарио нити умро; али тамо не може нико отићи, јер који год је досад у ту земљу одлазио, сваки је главом платио. Петар, чувши ове речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу.

Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим. — Куда ћеш ти? — упита отац. — Како куда? Идем са побратимом главом по свијету, када га ти не хтједе даривати онако како је заслужио.

гдје је преварен, ама је затврдо држао да га жена није преварила, па се брже-боље преобуче у сиромашке хаљине и оде главом по свијету. Куд год је ходио, дође у Стамбол, ама како ће сад да се састане са султанијом?

дванаест подрума, па му рече: — У све подруме можеш ићи, али у дванаести не иди нипошто, нити га отварај, не шали се главом! С отим она отиде. Царев син, оставши сам у двору, стане мислити у себи: „Шта би то било у дванаестом подруму!

Ногама у вретен, те њега о камен, па хајде са мном. Кад то чује коњ под змајем, а он махне главом и снагом, а ногама у вретен, те змаја о камен; змај сав прсне на комаде, а коњ се с њима удружи.

Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду цукора и заповједи њемачки да ју истуче копитом уситно и полиже.

— Рекавши ово оцу, обрне се к брату говорећи: — Брате, збогом, ја пођох главом по свијету, чувај кућу и ради о користи, оца поштуј; и ево ти ова бочица пунана воде, држи је при себи, а кад видиш да

па онда изведи краву у воћар, привежи је за воћку, али само овлаш, тако да се може одријешити чим само мало тргне главом па онда измани сјекиром да је удариш у главу; крава ће тргнути главом, па ће се одријешити и побјећи, а ти угоди за

тако да се може одријешити чим само мало тргне главом па онда измани сјекиром да је удариш у главу; крава ће тргнути главом, па ће се одријешити и побјећи, а ти угоди за њом, али више се не враћај својој кући; него кад се састанеш с кравом,

за једну воћку, онако овлаш, како га је бака напутила, и измахне сјекиром као да ће ударити краву у главу; крава тргне главом, отргне се, те нагне бјежати, а дечко угоди па за њом.

у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па се умртви на путу.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и травом.

И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.

И остављајући споро своје среће знак, Са наслоњеном главом о мртве априле, Ја осетих тада пораз, гроб и задах јак. К'о ма'овина мека, к'о покров од свиле, Заборав ће сад падати

Ја сараних све, и љубав, осим мира глад. Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад.

А небо узеле планине облака, И ничег над главом до литица голи'? Кроз ноћ глас пригушен креће се из мрака: То се негде робље за нас Богу моли.

Доћи ће и сунце, црвено и свеже, И наћи ће мене прекрштених руку Са свећом над главом, докле мртве леже Моје црне очи у новом сандуку.

1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Наравно, одмах сам заронио напред брзим замасима, док нисам почео да губим дах. Када сам по други пут изронио, главом сам поново ударио у дебло. Обузело ме је очајање.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А мајка плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене.

који се кретао помоћу штаке због изгубљене ноге у грађанском рату, пажљиво је пратио моје одгоре и увек би климнуо главом када бих тим свој им одговорима добио по који поен.

То му се јако допало јер ми је саветовао да сваки младић мора мислити својом главом. Сличан савет добио сам неколико година касније од професора Виларда Гибса са Јејлског универзитета.

Али као слушалац био је пажљив и увек је мислио својом главом. Имао сам утисак да су његова схватања била добра. Знао је ко је ко и шта је шта, боље од многих страних дипломата.

Када смо им казали да је наука о електрицитету једна од најегзактнијих природних наука, неки од њих су одмахивали главом доказујући тиме да наше тврдње примају са доста неверице.

што сам у својој раној младости побегао из ове болесне царевине и отишао у земљу могућности, где сваки мисли својом главом и сваки носи свој терет на леђима!

Ћипико, Иво - Приповетке

Девојке с погнутом главом, заморене, напрежући се упиру у држак свом снагом и тужно, заморено певају. Камен заструга, машина, превијена, зацвили

—Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина.

Већ је добро заноћило, гости су ређи, а они што долазе климају главом, мутне су им ситне очи и одлазе бесвјесно, мрмочући и пиштећи кроза зубе.

по отворене очи упрте су у простор, лице суре боје, као и све ствари уоколо, а како га море лагано подиже, чини се да главом себи зове. Неки у лађи трну од страха: хтјели би да не гледају у лешину, но очи им бјеже на њу, као да су затрављени.

Старица климну главом и сједе, извинивши се да ће брзо довршити посао, па ће ми онда показати манастирске развалине, гдје сада она живи.

Ви, наш пастир, па.... — и умукне, крене главом на страну, а без бркова обријано му лице уобличи се у пркошљиви дјетињи изражај.

купи мало ракије, па да јој је криомице донесе, а ни речи јој не рекне; и размишљаше дуго о томе, док наједном махне главом и понос, пркос, што ли — предоби то слабо часвито расположење. После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи.

— Што се, човече, одметну од наших власти?... Беше ти боље остати код куће! Арнаут, искезивши зубе, махну главом: — Кућа!? Где ми је кућа? Растуристе нас! —говори и наузначице изврну се на земљу, лицем према небу.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

на пример, искрено чудимо кад први пут видимо како наши непосредни словенски суседи, Бугари, при потврђивању климају главом леводесно, а не горедоле, а они се подједнако чуде што ми при одрицању климамо главом леводесно, а не горедоле.

Бугари, при потврђивању климају главом леводесно, а не горедоле, а они се подједнако чуде што ми при одрицању климамо главом леводесно, а не горедоле. И ми и они чудимо се заправо културним навикама конвенцијама виђеним споља, туђим очима.

и у „Хелиотерапији афазије“ лежао у трави, само што се сада, заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова

(3) Стари морнар стрмоглављује се у море – Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Врло добро, онда реците јој идем да се обучем па ћу јој се јавити. (Оде.) ИВ ВАСА, ЖИВКА ВАСА (врти главом, незадовољан опасношћу која њему лично прети и гунђајући пипа се за нос.

) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути. ЖИВКА: Па што му ниси казао да се и ја љутим?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се учинило да су јој над главом тамјан и свеће: „И тако, застанувши на прагу, она се сасвим прибра, и кад би готова, брзо се окрену и све, и сватове,

би готова, брзо се окрену и све, и сватове, и околни свет, мирно, јасно и са осмехом погледа и као поздрави климнувши главом.

звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати”.

покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.

Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух, што је продирао у груди, као нож“.

Појављују се потенцијални тропи, најчешће у виду поређења: људи као тице, планинске стене што над главом висе, као неки наглавачке окренут свет, па најзад ваздух као нож. Највише је места и овде поклоњено Вуку Исаковичу.

„Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушавао да се пентра, да гази, да пузи четвороношке”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Услужно му примакох једну столицу и понудих да седне. Он узмахну свом главом и прекорно ме погледа. Онда се обема шакама ослони О своју соху, хукну и одговори: — Што ми грешиш душу, господине?

– Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш! — одговараше Новици Селим већ десети пут, срчући каву и пушећи.

А, Арнауд!.. Арнауд, Арнауд?!“ — дода– јући триста анадолских неуљудних израза, иначе код њих уобичајених, и претећи главом.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И врагу сам се ругô, У пакô слазио, И дуго сам га дуго Ногама газио; И док сам ногом тако Врагове нотирô, Главом сам, чак и срцем До веба допирô.

„Што дубље, то је боље“, Помишља копач стар Тарући с чела зној; А онај прамен магле, Што му с’ над главом вије, Из луле му је дим. Кад је већ на дну био, Десницом пипа шпаг, Погаче комад налази, У меден једе кус.

То су српске виле, то ј’ близина њина, Подигле се жиле из својих пећина; Над главом нам лећу летом невидовним, И рукама крећу крстом благословним Дошле су да виде нови станак мио Што га ј’ побрат

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Камо божур, комифо-ле сужес? Зар оћеш довека да ме срамотиш? ЕВИЦА: Верујте, мајко... ФЕМА: Пст! (Врти главом на њу.) Мама, мамицхен... Но, шта си хтела казати? Сан тундер, мамзел. Сан тундер.

ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати? ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П. Не осврћи се. Велика се тајна иза тебе одиграва. Птице гњију високо над твојом главом док бескрајна патња зри у погледу и отровне кише лију. Звездама рањен у сну луташ.

Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима замених вид и име свога правца Лађо пуна заборава и ветра без прамца Некога света тешке сене пале.

Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид.

Моје се срце гаси, очи горе. Певајте, дивни старци, док над главом Распрскавају се звезде као метафоре! Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи.

ко изађе из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје

Краков, Станислав - КРИЛА

— Лаку ноћ. Мија је сетно погледао на чутуру која није била празна. Фењер је угашен. Душко је већ тихо шикао са главом на бисагама, и није осећао како му револвер жуља крста.

Онда је прихватио дрхтавом руком чутурицу, и Тужно климнуо главом: — За покој своје душе пијем! Као да је правдао своје сувишно пијење. И тако је прошао цео дан.

Изгледа да не спава, јер су му очи отворене. — Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану? Сусед са увијеном главом ћути непомичан на слами. — Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене?

У његовој соби је био само још један пуковник. Био је дебео, и старешински је климнуо главом на њега. Доцније је сазнао да се зове Веља. Он није чуо за Кајмакчалан, јер још није излазио на фронт.

Терет се скинуо са њега, и за тренутак је настала тишина. Чекао је. Као да је неко главом ударио о зид. Ништа се више није чуло. Дугме је кврцнуло и светлост се упалила.

Једва је објаснио да не тражи продужење боловања. Ађутант је задовољно климао главом: — Без протекције или новца, ране не вреде ништа... извини. Командант је наишао и звао ађутанта.

Петровић, Растко - АФРИКА

Заузет тим осећањем ја и не чујем добро све његове речи, али их потврђујем главом и смешим се. Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари.

Збијено и издубљено ово село изгледа као какав заспали крокодил који би главом био над таласима и телом иза стене. Из шуме над селом, где се не види више ништа до густо зеленило, из тесних круна

са коликим вас очајањем пита ваш сапутник, који је случајно био заспао у колима: да ли је у сну можда клонуо тако главом да су му зраци падали на потиљак.

Плав, са жутим пегама и жабљом главом. Напрасна смрт пуна тајанствености! Купање у платненом лавору пљускањем из платнене кофе.

Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача.

Само што се Н. окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега очима. Његов поглед и покрети главом има да значе: „Не треба му веровати ништа, то је зао, опасан човек. Дођите доцније сами па ћемо говорити.

се боје једног јединог човека, свег изломљеног, чији је трбух, да се не би растурио, увезан марамом; који једва креће главом и који чак не носи ни оружја.

У један по поноћи напуштам там–там и враћам се за спавање. Тачно над губавчевом главом Јужни Крст. Извесне ствари које сам приметио док сам посматрао игру учиниле су да сам дуго још размишљао о чудном

Младићи ми показују рукама на свој стомак, да су гладни. Они не знају ни речи француске. Ја им дајем знак главом да пристајем на оно што желе, иако управо не знам како се мисле помоћи.

“ „Моа, фрапе жаме, моа фрапе жаме!“ говори он тресући главом, клатећи се, између још сто речи арапских; насмејан, удварајући се и, просећи; „Мусје, мусје, сигарет; мусје, ен франк

Младић је гледа ћутећи, целу од главе до пете, бескрајно лагано, и одбија главом. Не, нема ниједне која би му се свидела.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда,

(Сви одлазе.) ТРЕЋА СЦЕНА На дунавској обали. Јања, скелеџија, Порфирије и Радак. РАДАК: Јесте, од њега. И он те главом лепо поздравља Да га са једним чамцем дочекаш. Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!...

ПОРФИРИЈЕ (иза бине): Шта вичеш тако, као да си помахнитао?... А тако ми светога Алимпија, ти си свему баш главом крив!... ЈАЊА (иза бине): Тај влажан песак грћи лопатом! Бацај конопац!... Сад, Раде, сад! РАДАК: Лопови једни!

Брука, вјере ми! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Брука, Хусо, ’ма чудо ни од куда!... Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из алкорана некакве молитве, не би ли се, белћи,

Ћерим гледа, па тек врти главом... ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци? А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио..

ПРВИ ТУРЧИН: Ти како судиш, то бјеху прерушени хајдуци? А тако ми и Осман казује да је баш главом Станоје доходио... ТРЕЋИ ТУРЧИН: А дакако!... ПРВИ ТУРЧИН: Е, зла поганика!... ДРУГИ ТУРЧИН: Још нешто има.

ХАСАН: Ал’ он је иште! ГЛАВАШ: С мојом ће главом и њу добити, А донде не!... ХАСАН: Главашу! Ако у тебе вреде савети, Ја бих, кô човек, нешто рекао.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Е, е, е, — старац климну главом очајно — ја си ето изнес'о стару главу, да се тепам, љути несретник, по туђ вијалет. Кукавни деда Стојан изгледао је

! — ту Черњајев климну брижно главом и поче ходати тамо амо крупним корацима. Затим настави: — А чује ли се борба с фронта од Катуна и с левог крила од св.

(Да ли ћемо се данас бити с Турцима?) Иља климну главом у потврду и показа прстом на ђенерала. Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте,

Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«. Ја, врдајући главом то лево, то десно, да се бајаги сачувам од куршума, што су ми певали око ушију, изговорим војницима ову беседу:

Он пружи сабљу с резигнацијом. Још и сад као да гледам његову пружену руку, са оном светлом сабљом са лавовом главом на балчаку.

израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом косом.

! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију! Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са оним забринутим ћутањем и

— Ах, каква несрећа! — узвикну Комаров — наши одступају преко винограда... После климну главом очајно и додаде: — Но ја њих не кривим, на свакога има по три Турчина. Али проклети Караџић!

— Разумем, разумем већ сву ту катавасију револуционара. Имамо их и ми у Русији доста, Богу хвала — Комаров климну главом с негодовањем. — Али то је дивно чудо!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ ХХХИИИ Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Како се беше нагнуо, ја га распалим шаком одозго, те му забијем главу у блато. Он скочи са мокром и каљавом главом. Хтеде да налети на мене, али као да се трже. Онда забаци руке на леђа, па ће рећи: — Зар мене, богати, Светиславе?

— А где је био четинички одред? — запита неко. Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!...

Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело. Значајно погледа околне и климну главом. — Људи, као да је неко мануо руком, тога момента диже се магла. Ми остадосмо као на длану.

Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву. Али ваљда и зато што је и нама над главом лебдела смрт. Кад смо стигли у пук, била је поноћ. Наиђосмо на наше предстраже и замало да изгинемо.

Имао сам утисак као када људи потерају животињу са свих страна, а она усплахирена не зна куда главом удара. Било их је који су почели да беже па им гранате препречиле пут.

А неки беличасти облачак ми пред очима. Затим постаде црвен... спушта се све више, већ је над мојом главом, и таман застор покри ми очи. Влајко уздахну и заћута...

Тек су ме тада два војника извукла. Ево, лежим већ толико времена. Из болнице ћу изићи као богаљ. — Влајко климну главом, и у очима јавише му се сузе. — Замишљам себе кроз двадесет година, ако доживим.

— Знаш... погинуо каплар Стојадин, онај... и Марко, и Радован. — Његове очи напунише се сузама. Он тужно махну главом и тешко превали преко језика: — Остало нас је мало, па и то ће изгинути. — Живео! Живео!

Фјодору је чисто криво, те нареди да и његовога коња доведу. Високи зекан подскакује, маше главом и удара зубима о ђем. Фјодор се залете. — „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки!

Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре. Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје.

Ваљда је мени тако суђено. — Он обори главу и погледа у ногу око које је била гужва завоја. Климао је тужно главом. Питао сам имају ли носила. — Боље је да причекамо до мрака, па ћемо га мазгом однети до завојишта.

Са окренутом главом према отвору, зачешљане косе уназад, у кошуљи са заврнутим рукавима, лежао је на кревету од дасака наредник водник, и

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Нам нису от потребе јура. Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати. То накратко сама нас учи природа, Млада лета у тим губити јест шкода.

Није шала за опсеном поћи И са врлом сиграти се главом, У свету се заборавит на се, А све дубље тонут у пропасти: Није шала, мада ми тко каже, Што пролетном обећаш у

Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце седајуће, Главом мало замахало И на смртне с’ муке дало.

Мајка ваша сад вас моли Више себе које воли: Памет вашу наоштрите, Срца ваша оружајте, Главом срцу помоћ дајте Ак’ желите да видите Свету гору дивне моћи, Из ње донет нам’ помоћи.“ Там’ на кули звоно стаде.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Е! е, господару! Баш кâ да ми срце одније, а волијах му мојом главом живот замијенит но уплијенит круну ћесарову. — ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме! — уздахну Лујо, припи се уз вола, па поче опет, кријући од људи, мјерити штап.

Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије' планина и ове наше зле'уде,

Остаде сâм с једним ожењеним сином, који неке године плати главом на сараорини, кад се градила цеста од Бања Луке до Јајца.

— Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и подизô?!... Коме да оставим? Шваби... Личанину!

— Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати. Не послуша и плати главом и он и дијете. Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије, на 'вој планини. — Нађосте ли пара при њему?

Ђурђија је Ђурђија! Удри Ђурђију, криж јој шокачки!“ — продере се и силно задрма косматом, подбулом главом кад му се парохијанин потужи на жену. Од давнина не може с нашом кућом.

— чу се громовита гласина оца Сопроније. — О, мајко моја! О, свети мој оче! — јаукну од радости Симеун, удари главом о олтар, паде, и једва се диже, па се изгуби у мраку. Мићан прегледа још једанпут котао.

“ — Даће! — загрми Партенија. — А тебе није послô мутесарип бањалучки, већ главом Партенија Давидовић Делић, игуман од намастира Гомјенице. — И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице!

има у овој земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути. Немој те ви мислити шта мислите!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као рукавица, и мирише сав на парфим!” Ал', опет, ми као вртимо главом, јер може човек имати кожу меку као рукавица, и мирисати на парфим, па опет да има револвер у џепу.

(Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса). КАПЕТАН: Држите овога! ЂОКА: Али, господине капетане! КАПЕТАН: Држите га, кад вам кажем!

КАПЕТАН (гледа га и размишља): Ама, бога ти, мислиш ли да ће тако бити добро? (Размишља и врти главом.) Слушај, готово ћеш ти да имаш право. Сам га спроводим, понесем и ове списе и овај...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир.

Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.

Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.

Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом. Чим Младен уђе, њега порази онај поглед и осмех којим га је дочекала. И лице било јој друго.

Он остаје сам. Седи до прозора у соби. Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи. ћути, мисли.

Докле то? Хајд̓ одмах! Она само клону. Виде да је све свршено. И не знајући шта више може да ради, са обореном главом, као пресечена, пође колима.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Најбоље је наћи к. »јединац«, са једном главом или једним цветом (СЕЗ, 13, 429; 14, 350; 17, 579; 19; 333). И овај начин лечења био је познат још Римљанима (‹Верг.

, 202; упор. и Даничић, Посл., 479: »Да му је драча под ногама, а плоча над главом, нек не може ни гори ни доли«, и Вук, Посл., 4660.

Новорођенчету за прво дојење »задојаљка« доноси на дар кравај, а жене, док дете доји, држе над њеном главом сито с кравајем — »као симболе плодности« (СЕЗ, 86, 419 ид, Врањско Поморавље).

Ћипико, Иво - Пауци

— Можете! — климне главом Васо, гледајући једнако својим ситним, тамним очима некамо устрану. Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану

Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”. Један од двојице пружи перо Војкану да „постави криж”

И он главом да ха смрћу плаши! ... Гдје је то?” Али Илију избивша мисао мори и не да му мира ни дању ни ноћу. Зна да је то што

— Ха! Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему? —Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале.

Волови слијежу се да уђу на ниска врата, а један, понајвиши, лијепо се пригну, закрене главом и провуче се, не дотакавши се роговима кућнога прага. За благом уђоше њих двоје.

— бесвјесно испрсивши се надхвати га цијелом главом и, не тренувши капцима, оштро у очи погледа га. Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није

—Раде Илијин! — рече један од људи најближи ватри. Главом ја, одговори Раде, — упознавши у диму по бесједи свога племештака, што с оцем бјеше по вино пошао, и упита га: — Што

Сада је већ близу. Упире очима и распознаје: на ивици пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани

А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао.

Како се момче стидило, помисли Раде — кад оно кући дође. Никако да кога пусти да му у очи завири, већ главом једнако креће тамо и амо... Раде, има неколико времена, и опажа, премишља, али како да се опре злу што га слути?

Кад им се чињаше какова ствар прескупа, кретао би Јовица главом, обазирао се око себе и казао: — Тако хоће господар, а да је на моју, било би друкчије!

—Не улази га овдје господин начелник ... —Да ко? А што не дође он главом овдје, него вас посла? .... — А да знате ви — успали се Раде —колико ова ограда дала је добра господину начелнику!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

вуге, лепет крила чешљугара и сеница, шум мрава по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се

Има ту нешто што тек ваља наслутити. Заиста, међу свим Лаушевим људима, Дадара се издваја својом бистром главом, трезвеношћу и постојаношћу, али бије га тај несретни глас да је курвар.

Доротеју разбојници неће ништа јер су и они хришћани: иако богумили, ипак се не усуђују да посегну за главом једног монаха, нарочито ако је тај прост и у просте хаљине одевен.

Нисам склон мудровању и празном размишљању, радије се крећем него што седим са главом уроњеном међу шаке, али осећам да би ми ваљало кад бих за тренутак одахнуо, отро зној са чела и потражио међу својим

Сео сам крај ње. Желео сам да нађем неку утешну приповест, али ми ништа није падало на памет. Ћутао сам, главом су ми промицале неке речи које сам могао изговорити, али ништа од свега тога ми се није учинило довољно снажно, па сам

Диже очи црне и крупне и леви крај горње усне му се помера у танан, једва видљив смешак. Неприметно ми климне главом, приноси путир уснама и отпија два кратка гутљаја.

Најзад у свему томе откривам једну посве нову сањарију. Летим раширених руку с главом надоле, мантија ми лепрша, дишем свеж ваздух, не заптива ме, не гушим се, нутрина ми је чиста као у новорођенчета,

то што склапаш своје уморне капке да не би гледао тог младог бесног јунца док копа земљу предњим папцима, замахује главом лево и десно, фркће раширених ноздрва. Очи су му закрвављене, сила кипти из његовог напетог тела. Он је ту.

занет у свом страху, сиромашак један који се не усуђује да посегне руком за набубрелом крушком која му се њише над главом, и оно што ће он учинити то је да клисне одатле јер му може опасти сама у шаку, а он неће, неће лоћка, јер, забога, па

Ухвати ме свраб од помисли да бисмо могли читав чопор намамити на ступицу. Кажем то Доротеју. Он климну главом. „Могли бисмо“, каже. „С чим“, подругљиво пита Димитрије, „с прутићима?

Пућ, пућ, пућ бућ. Наћулио сам уво да ухватим тај нежни цвркут. Димитријево чело се мало набрало. Завртео је главом као да не верује да то из здепастог Доротејевог плашила тече ракија. Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо.

ништа за што бих се закачио, овде у овој ноћи сâм сам без жене, деце, пријатеља; ни парчета земље, ни кровињаре над главом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Божица подиже очи и груди притиште јаче, Ал' нагли подуну вихар и танку копрену смаче Са њених мраморних груди. Над главом божице свете Сребрни прапорци звоне и кола Љељова лете.

(ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина друга.

На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога вепра, Јуначки звижди Гет.

Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица

Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. 1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У храму чистоте чедне.

Са хума, обраслог травом, У врту расла је палма са својом лиснатом главом, Њу је калифа Рахман бежећи понео собом, Када га Абасиди хтедоше венчати с гробом.

1890 ПОСТАНАК ЉУБИЧИЦЕ Јунона, дојећи сина на своме облаку плавом, Осети над главом својом глас свога љубљеног мужа И поглед обрати горе. Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа.

Високо над њеном главом Шарена дуга се пружа. И Арес с осмехом стоји. Божица стидно се трже, И груди заклони брже. Ал' чиста капљица једна из

Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти

“ Окрете се Господ анђелима редом, И затресе тужно својом главом седом: „Подајте му, - рече - а шта друго знамо? Та то један Србин и разуме само.“ 1890.

„Звао сам те ноћас, седи свештениче, Јер содомски грех ми ум и душу мрачи. Чуј, над мојом главом црни гавран кличе, Крик његов ужасни мој свршетак значи.

Са русе његове косе башлик се спустио доле, А бели, широки бурнус груди му покрио голе. То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ја ћу Вам казати! Што има простачки обичај да мисли својом властитом главом. То Ваш отмени Кремонини сигурно не чини. Њему то није потребно, он зна Аристотела на изуст, а у њему је одговор на

Овај му се обрати својетљиво: „И ти си, изгледа, драги суседе и друже, у истом положају.“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!“ Тихо је незадовољан овим интермецом.

- „Донеси ми брзо светиљку, за вечеру немам сада времена.“ Жена га послуша, вртећи главом, и остави га самог. Он поче да говори са самим собом: „Моји цртежи ми говоре да је отстојање Марса од Сунца, за

Он је изгледао као каква папска круна, заједно са главом светога оца. Заиста, горњи део воза имао је облик кошнице са четири реда малих округлих прозра.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (пошто прегледа): Добро, добро. (Стани): Стано, јеси спремила дечје цвеће? СТАНА (показујући главом на дечју собу): Јесам, јесам. Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела.

МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора.

А после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто питање: да ли сам био код њених синова (показује главом), јесу ли здрави, и када ће јој доћи?

Целог дана љуљаћемо се и певати, јер ћемо бити саме. Отац и мајка нису код куће. Отишли су на чивлук. (Показујући главом на Ташанине собе, слушкињи): Баба је горе? СЛУШКИЊА Горе. МАРА (отрчи у башту). СЛУШКИЊА Та доста то цвеће.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.

С првом женом је имао пет синова, и како које дете донесу с крштења, он му испали четири метка над главом: „Во имја оца, и сина, и свјатаго духа, амин!” И сто таквих чуда.

Никад се није руковала. „Ајд, збогом!” климне ми главом; и тек се продере на Јосу: „Јосо, оде господин. Је ли теби врабац под капом?

Заиста је госпа Нола сарађивала. Муж јој реферише, она или одобрава главом, или не одобрава укрштањем или пуцкањем својих јаких прстију, и онда следују предлози за ревизију, а између њих се

— Срба је, међутим, више певао него свирао. Мераклиски, севдалински. После сваког стиха песме откине грудма и главом по један уздах, и прелије га муклом каденцом на тамбури.

— Јоса се окрете, готов да се насмеје на шалу, али се не насмеја. Госпа Нола гледа у се и тресе главом, забринута, тужна. Штајервагн је био за госпа Нолу што за другог канцеларија.

Доктор се мало збунио кад је чуо шта га госпа Нола пита, и шта му предлаже. А госпа Нола је тресла ситно главом, и гледала у патос, што је значило да ни она у том тренутку није свој човек, да ради што мора, да како је сама чешће

Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор, несрећни човек који је главом платио што је богат. И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства, немар за богатство, и као неки страх од

Светиславу плућа доста слаба, и мора му се преко лета створити промена ваздуха. Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап.

Сви су му честитали, а он је суморно вртео главом: — Имам једног сина, а имам две задужбине. То мирише на кољиво. — Најмлађи син, Стефан, био је даровит младић, али

— Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом. Она уосталом скоро свако јутро пита Соку како јој је отац, да ли му је боље.

И то се онда наслеђује кроз крв и кроз обичаје. — Ти видиш дечји свет, и зато видиш уско. — Учитељ отреса главом енергично, и одједаред, по свом обичају, засмеја се: — Знаш, мислим да би школе онда ваљале, кад би у једнима одрасли

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

руку, премда не радо, с њега, у забуни заборави казати »ни о пањ, ни о кладу«, него »и о пањ и о кладу«, почне ударати главом о свако дрво, и тако испребијана и излупана једва до куће дође.

гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.

— Воопшче велика је распра међу психологима да ли човек главом као и други човек одарен може ништа не мислити; и премда је понајвише такови било који су ово с највећим

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом. Али, пре но што ће се погача преломити, на њу се стављају разни предмети и ставља пред дете, те се пусти да се само

Бакалинова тирада наишла је мање више на опште одобравање, једино је мој отац вртио главом, бавећи се упорно својом првашњом идејом, да би ме требало дати на какав занат који би ме смирио.

— Ето овако! — и напише кредом на табли слово Ж, које нам је у томе часу одиста свима изгледало као жаба са главом, репом и четири ноге. И одиста, ми смо на тај начин слово ж добро упамтили.

рећи да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно свршавали ту игру по којом разбијеном главом.

тога да нам зада страх, како не бисмо убудуће оштећивали школске инструменте, јер тек не би могао Срету, са разбијеном главом, метнути на орман у директоровој канцеларији, тамо крај онога бившег глобуса.

— То је математика! Да, то је математика! — врти брижно главом лекар, сећајући се своје младости. — Познајем ту болест, врло је добро познајем, прележао сам је и сам.

и ту препону савладали, онда тек наилазите на један огроман зид, који се нити може обићи, нити прескочити, нити главом разбити.

А кад онај трећи помену „цуцурбітіѕ аегріѕ ех аqуа“, они одобравајући климнуше главом, као да су тога часа донели одлуку по којој ја треба да се ознојим.

Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају секретара, Јер ће туда у Начелство проћи.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Да ниси рањен? — запита га потпуковник Петар. Он само уздахну и климну главом. — Раскопчајте му блузу! Пипамо га, загледамо, али нигде крви. — Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука.

Скретосмо у један шљивик. Шрапнел нас сустиже, цикну над главом језиво. Један се сломата са коња. Прескочисмо неке ограде. Артиљерија заошијава са свих страна.

Вероватно уплашен од мене. Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња.

А подсвесно тиња и радозналост, да их видим најзад. Ама, ти нас нешто далеко водиш? Немој, стари, да се играш главом — шапуће командир. — Ено онде! — з астаде старац. — Тамо је црквена порта. Ено је и ватра.

Краљ слуша, клима главом и лупка једним штапом по земљи, па ће рећи: — Е, тако је... Говорио сам ја њима раније: како би било да поручимо ове

Он погледа унезверено около себе, и љутито махну главом. Почела је дејство и наша артиљерија. Борба је узимала све већег маха.

Потпуковник Петар тужно климну главом. Остали су ћутали. Потмуле експлозије разлегале се из Обилићева. Путем пролазила раздражена гомила.

Хм! — он махну одречно главом. — Утисак и последице били би као кад би сад неко на ову ватру под нашим ногама сручио канту бензина, да би нас боље

Била је то радња колонијалне робе, баш на путу којим смо ми ишли. Потпуковник Петар махну тужно главом: — Мало им је што су се напунили пара док смо ми ратовали...

— Чекај, чекај, сада ћеш ти видети твој закон и твога бога — говорио је Лука сав црвен у лицу. Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја.

Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу. МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА Улице су биле закрчене пешадијом, артиљеријом, колима.

— запита капетан Лазар, држећи ме за руку. — Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може... Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају? Ил један рефлекс миловања и стварности Помиловати знале су Још пре но што се роди

Савладаће те песницама свет. Стари морнар стрмоглављује се у море Чеп мајке, с главом наниже као у живот, Отчепљена боца крваво вино точи у зоре Тајанства, и распутаност, гле, мирише на јод.

И за бол, и за бол! И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Корална грана нестрпљиво одмахну главом. За онога ко има своју стену није размишљање о одласку у непознато. Нека се смири Седефна ружа.

— рече Доглавник Морског Цара који је веома личио на јастога, али Капљица одречно одмахну главом. Како да остане на дну мора, кад је Цвет коме се заклела на верност чека?

— Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету! — рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом. — Одлучено је да будеш жена мог Доглавника! — рече. — Одавде ти нема одласка.

— Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом. — Његова срећа је у девојци с цветом у оку, а девојка је у пољу макова зачарана.

Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време.

Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи преко ивице неба. Толико је био сигуран да се последњој самоћи приближава да се и не окрену, нити ослушну.

— љутну се Старац, решен да више не разговара. Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем. Било је то око риба и лубеница, око чега би другог?

За сина сам ти захвалан, али ћу те, свеједно прогутати надиграм ли те. — Климну орао главом, строго крилима клепну, а Варалица му се до земље поклони и рече. — И на овоме ти хвала. Твоје је да чуваш стражу.

У један мах се Варалици учини: орао краде. Затим се у орла увуче сумња. — Крадеш ли ти то? — упита. Варалица одмахну главом. — Не крадем и не варам! — љутну се, а карта му под језиком не би ли га срећа посрећила да му баш та притреба.

— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!

— осмехну се Варалица. Зашто ли ћуте вештице? Зашто одречно машу главом, кажу да га не могу провести крај беле змије? Није то у њиховој моћи. — Није ни у мојој да вам мараме вратим!

Ту нешто није у реду. — Главни Чистач сумњичаво заврте главом. Гомила радозналаца стисну се око дечака и њенове метле. — Дај да је видим? — рече један беспосличар. — Пих!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

) Ево ја... ја ћу теби да дам. СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.

Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку...

1904. НОЋ Укочила се Ноћ, кô авет страшна, Запрла ногом у земљу, а главом У црни простор неба недомашна, Па шиба вјетром и муњом крвавом.

Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла. Важно су правили лице, И главом климали с тијем; Опаким створише мене, А ти им верова свијем.

Ја седим, умујем, сневам, На драгу мислим, кад саме, Спрам кола мојих, три сенке Главом климнуше на ме. Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô магле, И све три прхнуше сене.

Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тутањ његовог коња уз поље Врачара и његова сабља над Порчином главом, — то је бунтовничко куцање срца и гневни сјај очију осветничке раје, која не може да се помири с ропством.

црна крила и грактање људским гласом у другој ситуацији савременом човеку изгледали наивни и отужни, овде — над главом поносите каде која је уверена у победу мучитеља и жељна туђих мука као гласници победе сиротиње раје, и у оваквој

Сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином: Ива ј', доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо Иву!

“ Ал' је сестра срца жалостива, жао јој је брата рођенога, она цикну како љута гуја, ману главом и осталом снагом, из главе је косе ишчупала, оставила косе на диреку, па довати једну крпу платна, претури је граду

Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу

му је, и под челом очи обадвије, и његова оба мрка брка, и под њиме пуљата ђогата, и жутога хрта Карамана; не шали се главом, господару!

поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у Турчина, узмахује и главом и снагом, те у седло баца господара.

“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Не куни ме, моја посестримо! Ја сам главом Краљевићу Марко“. Кад то зачу лијепа ђевојка, објеси се Марку око врата: „Богом брате, Краљевићу Марко, не дај мене

Кад се Ђемо накитио вина, донесе му крчмарица Јања рујна вина од седам година, меће у њег биље свакојако. Паде Ђемо главом без узглавља, скочи Јања на ноге лагане, па свом побру гвожђе отвораше, а на Ђема Марко удараше.

Да је коме стати погледати шта војводе од Маџара раде! Тако краљу бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.

Тако краљу бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.

Како ли се по имену кажеш? Нека знадем ког сам погубио“. Тадај сам се, дајко, препануо и у страху њему казивао да сам главом Бановић Секула, мио сестрић од Сибиња Јанка. Док завика остарјели ђедо: „А ти ли си, дијете Секула!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Давно је нестало и топова и тобџија и малог Јованчета са сребрним токама. Понеко чобанче тако и заспи с главом уз камену плочу, сања чудне снове, а кад се од страха прене, дуго трља очи буљећи у овце, милује отпао камен и шапуће:

Трком су појурили до полуразваљене чобанске колибе, кад тамо, под остацима ниска крова, сједи главом — ко? — Луња! Ништа није казала само се скромно повукла сасвим у ћошак да осталима начини мјеста и све их је гледала

— Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити! — дрекну из лијеске љутит глас и на пут с праском искочи главом и брадом — Стриц. — Ехе-хе, јесте ли се препале? — Да знаш, тужићемо те учитељу да нас плашиш!

Мачак диже поглед, озбиљно осмотри моћан зелен свод над главом и увјерљиво рече: — Прокиснуће. — Ђаволи ме одерали, ако прокисне и за највећег пљуска!

ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!

Он се четвероношке увуче у кућицу и пружи се по шуштавој простирци. Жуја одмах ускочи за њим, окрену се и леже с главом према вратима као свако право псето чуваркућа. — Види ти ње!

— рече Јованче. — Ол рајт! — одобри Ник Ћулибрк, а плавокоси Вањка само климну главом као да и он потврђује: — Харашо! (Добро је!

Опасан и шкакљив посао око набавке хране преузео је на себе главом сам вођа групе, Јованче. Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао

! Ђоки Потрку, као и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт сијена, те страшан брадоња с лепезастим рукама и канџама, те црна баба с торбом.

— Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно.

— Шта је?! Ко је?! — поскакаше дјечаци. — Она! Она главом! — Зар лисица? — ускликну Ђоко. — Да пуштам Жују? — пожури Николица. — Какву Жују! — викну Стриц. — Неће Жуја на њу.

— Ама ко је, казуј?! — пограби га Јованче за раме. — Па зар већ нисам рекао да је она! — наљути се Стриц. — Она главом! — Ма која она, слоне један? — Луња, човјече! Ко ће други бити него Луња. Јованче се уозбиљи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и трнем у срдцу да у које подубље се и најпоследње зло не увалим, од кога но се већ више не могу извадити, Док и с главом не заплатим.

УКЛЕТИ Да му се зло изврши И невоља му над главом распаше се, И неправда његова на врх му слезе! ... Земљи је било речено: куд ми радимо И семена за своју нам храну

Мало; руковет, и то незрело, ка зелено исто за оглед кидано, непуне шаке! што проходци не честитају, него машући главом куде. Ето, такво је било и наше то црковно дуговање и засевање божија слова.

У томе и погибе; не познајући га посекоше. А кад виде му војска јер им паде на боју краљ, с грлом, с главом навалише сртати и жустро се бити. Таки разбише ону непријатељску војску и њихову земљу они досташе.

Покори му се таки смочина. Поклони му се с главом и оде од куће му. Ето ти, прошавши неким временом, диже се на страну даљњу тај трговац Тоас ити у своју трговину.

Доста пут многим и зла се смрт на путу придеша со те трговине и једни до голе им душе штетују, једва с главом поизмичу дома невољни, и јоште се не одстају ни до смрти. Опет с тугом туђе узајимљу и тога се пута држе неодступно.

Од помаме ни у чему смањени, подзирачи, подмигљиви, подсмехљиви, вртежи. Очи бече, ноге кече, рамени мичу, с главом тресу, с бокови ломе се и крше, са свом снагом кицоше се, и туђ свој завичај од духовна уреда собом неваљало и

Праведнога судију не осуђуј. Да му се зло изврши и невоља му над главом распаше се, и неправда његова на врх му слезе. Подобро ме обдаруј да ти се у помоћ нађем.

Лењивим нерадиоцем путови им с трњем су зарастли. И куће им над, главом прокапљују, а лактови свакад продрти. Масло и вино с хлебом људе весели, ал' лежаци бавећи се све о тому, своје

У послу да је вруће срдце. Небо је високо, а земља тврда. С голом главом почули се. 1743. Спавачу нејма наднице ни скитачу станка. И два удовичка динара подушје ка и бољарске хиљаде.

Не премеравај морских дубина и ширине, а ни ватрену тежину на голу длану. К земљи главом, к небу умљем! Змија ти под главом лежи. Ош, паасо! нејма ти стојишта! Намигљива ока и пожељива бока.

К земљи главом, к небу умљем! Змија ти под главом лежи. Ош, паасо! нејма ти стојишта! Намигљива ока и пожељива бока. У превратна времена непревраћен.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте —

Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.

Сменио је он или, како тамо кажу, „сургунисао“ је три паше. Па није требало ни да иде сам главом тамо, — „Сал дóр чукне у тèл у Стамбул — и паша већ беше!“ — говораху често мештани хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.

чаршија гледа за њом, и мимопролазећи и они што седе по ћепенцима и шију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом и груну се у прса и уздахну, па шију даље.

женски свет, и жене и бабе, одају му чест: устају с прагова авлијских врата и остају тако стојећи — с мало погнутом главом и рукама под пасом, — све док он не прође!...

А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...

Бре, бре, бре, бре! — чуди се Јордан и једнако се шета уздуж и попреко по соби, поглêда свога синчића, врти главом и једнако пушта узвике: Бре, бре, бре, бре!

) Сутрадан, у понедеоник, кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка Дока. дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.

!...“ рече Мане. Протрља очи бојећи се да га оне можда не варају. Али не, не вара се! Баш главом он, стари Жућко, чији се ноћни лавеж из мирне хаџи-Замфирове авлије бестрага далеко чује и распознаје.

дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико чудо и запрепашћење свију, сам главом Манча с Потом шегртом и отворио дућан. „Ваљда су га, на јемство више виђених грађана, пустили да се из слободе брани?

кад га видеше да се само мало задржао у дућану, издао наредбе, па опет духнуо као ветар, завртеше опет исти ти сумњиво главом и рекоше: „Ама, — није без ништа! Има нешто! Има неку муку!

— вели јој љубећи је у чело и испраћајући је. — Е, — заврте тужно главом Зона — моје си је било, тето! — рече болно и оде спуштене главе полако, и као сенка тихо, у своју собу...