Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Тек, каткад би ме подишла помисао: не вриједи ли то страховање колико и сам стид?) Иван га је назвао Главоњом. Нисам му то замјерио; ограничио сам се да га ја тако не називам. (Помишљао сам: можда то чини из љубоморе.
) И све би, вјероватно, на томе и остало, да Иван није набацио: — Изгледа да је теби тешко назвати га Главоњом. Сажаљеваш га. — Није истина! — реаговао сам и одвећ жустро. — А зашто онда немаш кураже да га тако назовеш?
И збиља: више нисам могао мирне савјести ни називати ни не називати Петра Главоњом! Ма како поступио, то није више било из спонтане побуде већ у оба случаја зато да бих трећем нешто доказао или
А како је та нетрпељивост (већ тада!) ишла до самог прага манијакалности, моја је унутрашња грижња због „случаја с Главоњом” далеко премашала разумне границе. То што се конкретно радило о тричарији није мијењало ништа на ствари.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним, кад тамо... Како-тако Павле иде у Париз... Ми га сви од срца жалили кад је једини од својих другова