Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу. Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух.
Он послуша још мало, па кад по дисању познаде да и женске спавају, он лагано пође до огњишта, пропири главњу и запали свијећу, узе са оружнице трубицу хартије, па је метну под пазух, дохвати један сточић и опет лагано врну се у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!... — Не бојте се, вратре, ништа бит неће — рече Кљако пропирујући главњу. — Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! — вели Шунда.