Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Многа српска властита имена настала су од глагола или придева којима се изражава жеља родитеља да им дете буде: добро, мило, здраво, напредно, јако, успешно, славно,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сваштара! Чудесна реч. Међу њеним корицама има Цезарових похода, левих и десних притока Сене, има неправилних глагола, сасушене јагорчевине и једначина са три непознате.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у којему сам се ја потрудио, по силама знања мога, само нека правила о склањању имена и мјестоимјенија, и о спрезању глагола, у једно саставити, и со тим, ако не внутрење вештество, а оно барем вид Сербске Писменице предложити.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
БЕКСТВА ПО СРБИЈИ Где су стада речи старих где је лоза орна збор глагола правда гласна и даворја пита он из воза још је прошле ноћи изнад каменолома видео девојке с огрлицом чешњака нагињу
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Велика је ствар, у времену расапа и раскола, Одбранити част једног придева ил смисао једног глагола. Теби, чији слух беше осетљив и дрхтав као брезик, Ову похвалницу сачини не Песник, него Језик.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Штиоц“ настави: „Блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“ У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус. Фратри га сви погледаше.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
језик има глаголе вабити и викати (који се и на основу стилских обележја опонирају са глаголом звати), ми та два глагола у суседном словеначком и македонском језику можемо врло лако криво да вреднујемо, јер нам слично звучење прикрива
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у три последња ретка или чланка (најпре чланак са пет, па са четири и на крају са три слога, а три синонимична глагола својим смењивањем остављају за каденцирање неопходан утисак понављања): „Све што је душа волела,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Љубов од моде јест такова љубов коју земнородни употребљавају да се у послу нађу. Многи доводе ову реч љубов од глагола пољубити, и зато код овакови много пута љубов није у већеј важности него што је један пољубац.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И виде братију делајушту. Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра! Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата сего в храмину пусту!
Отвешта старац: — Уже јадохом. И рече монах: — Да почто не призвасте и мене? И глагола јему старац: — Ти си чловек духован и не требујеши брашна сего, ми же плтени јесми и хоштем јасти; — сего рад и
Слишав же сија брат, поклони се старцу до земље и паки глагола јему старац: — Свакоме чловеку полза јест с посла злопатљива.