Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сеј сат да будет сопутник мислеј мојих... Но что глагољу? Потребно јест да сочину јединују пјесн к престојаштему торжеству; и понеже пјењази не имјеју, да појдет сеј сат у
ЈОВАН. Хеј, ја сам буо до Левочи. РУЖИЧИЋ: Душе глухи и њеми, о граматическом јазипје глагољу ти. ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт.