Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Обе су ужасне!... У првој влада рат, у другој глад; у првој гонисмо насилнике с огњишта нашега, у другој, положивши оружје, мирно примисмо гладне тиране са далеког
Сирота стока залуду је тражила по тој сувој пустари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи... Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље.
Ах, господине, они не знају шта је то глад! После неколико дана дође опет чича Марко. Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо,
„Нећеш ти више, Грлице, ићи на казан! Ја ћу тебе хранити, нећеш ти одсада знати шта је то глад!...“ Тако он говори, а усне му дркћу од љутине. Кад је било око пола ноћи, он оде.
Мене ће ухватити, Грлице, а ти ћеш остати сама... па ће те и глад, и беда, и невоља — и људи ће те мучити!...“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...
Сирото дете!... Е, е, на шта неће човека глад навести!...“ Тако је сиротиња говорила. Али богаташи?... Пријатељу, у богаташа нема срца, нема душе!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си? А ти сад играј, да те глад прође. 'Ајде, тепи се с наших врáта.” Наравоученије Леност је смертни грех.
свака своје време, подрже човека као нека врућичина, пак и пусте, имаду снагу своју и слабост, младост и старост, глад и ситост.
Наравоученије Да бједни просјак и оскудни убог од јутра до мрака ни о чем не мисли разве како ће глад своју утолити и празну утробу задовољити, нико се томе неће чудити; али господин човек у достоинству и изобилију о том
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
7. Победа ће (с нама полети у пад!) оловом у пилулама да ти лечи глад. Завичај ће (гини!) у сунчани дан дубоко у глини да ти нађе стан. Слобода ће (труни!
птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи нас, на страшном месту да градимо Град од камења којим нас каменују!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... Осећао је глад и жеђ... Грло му се сушило... Али он беше још свестан, још силан и бесан... Не хте викати ни молити за милост...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплâчу; умор савлада страсти, и љубав, и мржњу, и глад, и жеђ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су се најели, пре поласка, на пут, као сирочад на задушнице, али их је глад, сад, пратила – изели би били масно ћебе, да га нађу. А добијали су, без новаца, само воду, пијаћу.
Теодосије - ЖИТИЈА
аповеда да не благујемо у меком, да не тражимо телесни покој, него да више прионемо за наготу и глад, бдење и молитву, и да се обрати пажња на умиљење и плач са уздисањем и скрушеношћу срца.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Црногорци су се морали навићи на немаштину, на глад и на најтежу оскудицу. Не могући живети од производа са свога сиромашног земљишта били су принуђени куповати жито у
На овај су се начин људи црногорских племена навикли да подносе глад до крајњих граница. Али никада нису хтели напустити земљу неограничених слобода.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оно што је после дошло било је сасвим чемерно. Глад и жеђ и ход, непрекидни ход, кроз Баварску, непријатељску, опљачкану, празну, све до Чешке.
је све догађаје, који се догодише, све те многе замршене и узалудне патње изазвао он, само да би зачас могао да засити глад своје утробе. Осим тога, никако му није ишло у главу да је сад мртва и да је сад свему крај.
Подносили су на повратку радо и глад и жеђ, и није их ражалостило ни то да их сада не дочекују и не госте, као при пролазу на бојиште.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али његове мишице начињене од лукавства лисице, костију и коже, лоше ухрањени мишићи дечака који је упознао глад ратних дана, никада до краја наједен, чак ни у најбеднијој посластичарници најсиромашнијег од свих сиромашних градова,
— она је осећала ужасну глад. Она што је до пре пола сата веровала да ће скапати од туге као кучка за изгубљеним господаром, она што је живела
Није више могла да издржи глад (није ништа окусила од јутра), а није јој се остајало у мемљивој собетини с три различита кревета, прекривена
Матавуљ, Симо - УСКОК
А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!
Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост. Питао се откуда тим простим брђанима, поред патријархалнијех обичаја и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Одраслима: потреба за повратком и глад за макар привидном осмишљеношћу вазда у нама трају, а, у раздобљима криза, та потреба се још појачава.
Робинсон Крусо је Библија авантуризма и потуцања, књига која надахњује и крепи. Глад за непознатим, за пустоловинама, дубока је, животодајна потреба нашег духа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Одушевљен романима Милована Видаковића, он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му је до руку дошло и сам почео писати »нека поетична покушенија«.
Милићевић, Вук - Беспуће
биједа и сиротиња; заталаса се понекад у њима нешто мучно што дави; радници у туђини јављају да нема посла: рад стао, глад притисла; запомажу да им се од куће штогод пошаље, док гладна кућа ишчекује помоћи од њих; замре и оно тужног весеља
Давно су потонули ти дани. И Гавре Ђаковић застаде неко вријеме замишљен, уздиже обрве, слеже раменима и, осјетивши глад, пође на ручак. Нашао је ручак на столу, прекривеном шареним, куповним столњаком.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ограшју плена И преврће мртва и рањена; Али ко је срдашца жешћега, За Турцима јуначки се слегâ, Не зна шта је ни глад нити жеца, Гони Турке, главе им осеца. Ао звеко, ао пушкарање! Ао дивно јуначко играње!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја сам стао. Нисам осећао глад. Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње. Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од јумбасме.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
најбоље, најбоља срца и најбољу крв, на најбоље јунаке му је стрв; на кукавице, издајице, гад, ни самртна га не понуди глад. Еј, поносити, врли брале мој! обиђи ти и мало лошиј' бој!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад опет мора трпљети глад. А бака ће њему: — Сад ти друго не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он.
Сила се бијаше обрадовао шеширу, те се и не сјећаше мараме док не огладње. Како осјети глад, видје да нема шта јести, он брже боље удари магарца и кад се појави оклопник заповједи му: — Иди па убиј тог и тог
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са челних доба просветлуца глеђ и видно буде: лепо ли се коб над брежјем жути док зелени жеђ и с искон-неба глад се светли. - Зоб узнемирења смућује нам свест, дрмуса звезде, Месечеву млађ.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и чиновнички уранци прекида се историја болести неизлечивих лудака астролошка диктатура као и фригидне ноћи брака глад престаје за гладне и ломи се традиција мрака крај је снази човека и бесмртност пада крај је пороку сузама трговини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А, јок! Сум просуо! — вели Јанкуљ, бришући лице рукавом. — Тако, тако, нека и они из позадине осете шта је то глад. Војници мљаште јабуке са хлебом, док се преко пута, на оној обали, разлежу болни јауци наших рањеника.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје. Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.
Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје. Осећа и глад, глад у желуцу, али зна да не би могао ништа у уста метнути.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ено ти гробови, вртови у Бечу, ено ти талијански накити што звечу. За народ, камен, сиротињу и глад, ниси доста тврд ни поштен, веран, млад. Обуци свилу и покупи синове, ордене туђинске и крпе шарене.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
доста су се и наживели; а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да исплата
а уз мршаву храну, јер неко је понео сува хлеба и нешто мало смока уз хлеб, понеко само хлеба да бар овда-онда залаже глад, а понеки ни хлеба није имао. Дао бог још летње време, те се бар гдегде нађе која воћка.
Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније. Вођа иде напред, уз њега најодважнији (мање
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЈАМБИ О СВРШЕТКУ Расточиће нас беда, болест, смрт У житку масу и несношљив смрад, Кад зине земног распадања глад И свене наших плавих жеља врт.
Како си ми данас мрачан и орон’о! Ни пуста трага радосном животу. Варварин је груби злурадо ти дон’о Глад, ропство, беду, увреду, срамòту.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади.
— Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује.
— Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује.
(Сунце) ВИИ ПРИКАЗИВАЊА (ИГРА И ГЛУМА) И ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био бабо, па отишао у чаршију (одвојивши при томе палац од осталих прстију).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
доброта и божествена, чиста љубов, ово је [х]рана срца и напитак душе, које се никад заборавити не могу, нити у глад и жеђ преобратити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ „Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.
Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који
Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније.
Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! Сад да пријеђемо на оно што је претежније.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Некако је, ипак, успео да увреба тренутак њихове непажње, и побегне. Затим је данима путовао не марећи ни за глад ни за жеђ, све док није стигао до куле у којој је везла заточена девојка.
Као јесења магла расла је прљавштина и глад. Ко се још обазирао на Ђисарине опомене да ће због прљавштине избити зараза? Ко је мислио на сутра?
Пустиња је усијана, пуна трња, пуна змија, а можда и над лавом постоји лав? Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ. Несхватљиво му је било Смејачково одушевљење заталасаним пустињским песком.
Околне грабљивице неумољиво су вребале тренутак непажње. Ни за часак није смела да се одвоји од гнезда, а глад је у њој расла. Је ли необично што је једва чекала да се птићи излегу? Све то тако дуго траје, тако дуго!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мачва је упознала смрт која хара: и глад, и кугу, и насиље, и умирање на коцу, у диму, под копитима; многа обличја страха и смрти.
Био је спреман, сав начуљен. И заиста, кад су стигли у Видин, затекли су глад која је већ харала а говорило се да је и у градовима ниже Видина свуд исто.
суочен са глађу, имућнији свет се, већином, нашао у прилици да схвати да новац сад губи и од вредности и од смисла: глад је све поставила наглавце и безнађе се хватало по људским душама као мемла.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст. Кудгод се тада погледа, види се пресушено тло, тврдо као камен, неспособно да исхрани иједну травчицу.
Али јурњава људи, у којој се убрзо нађе, врати га у земаљско царство. Осети глад и жеђ, а зраци подневног сунца почеше да га жегу. Поче размишљати шта да чини и куда да се упути. „Аристотеле!
„Како ми није згодно? Ја сам, иначе, намеравао да потражим неку бољу гостионицу, јер осећам, и то врло убедљиво, глад и жеђ; а у друштву ће ми јело и пиће два пута више пријати“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и стварима око себе, она је знала сасвим мало, познавала своју маму и тражила своје следовање онда кад је осећала глад. Тако сам је оставио и од тада пред очима увек имао њену слику из тога времена.
сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења живота и очекивања, нову једну сјајну радост Највећег Празника.
У оној одморној јутарњој напрегнутости, распознавала се јасно страшна глад његова нагона. И ту снагу, толико неодољиву, она је морала осећати на себи.
Оштро стиснутих усана, сав од трагова недавних ломова, издржао је лако и пут до престонице и тродневну глад у њој. Та престоница са бетонским горостасима, шумна и вртоглава, није га ни уплашила, ни отурила.
По свему био је то један од оних просјака жалосне судбине, кога је глад гонила негде по овом мразовитом времену, што је пут учинило готово пустим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог варавог огледалца један одбљесак вјечности на њихова стара и уморна лица.
А то није добро. Не, такви људи никако не треба да имају дјеце. Што ли све малограђанска глад за сензацијама и густа, паклинаста фантазија пучких женица нису измаштале и саплеле око те смрти!
Тако се у мом крају и дојиље добављају из тих предјела. Из сурог, голог планинског залеђа. Чист оштар зрак и глад у желуцу као да прочишћују крв и оштре вид. А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично.
) подобан је да нас доведе на сам руб очајања, а корак даље, до праве правцате мржње на нас саме. (Отуда она глад доживљавања, као неки духовни суперинсулинизам, са свим садржајем патње и зла које и себи и другоме наносимо, каткад
Све је било моје: и радост и бол, опсјена и разочарање. Познајем глад дјетета, и тугу блудне ситости, цик лудог срца у јутра крвава и повијање душе у мутне сутоне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Е шта ће сад, ио би — не би, ио — не би, ио — не би, глад га мори велики, а нема ништа друго за јело него само меса.
те како сад опет мора сам говеда везивати, а док он говеда повеже, они поједу све јело, те сад опет мора трпљети глад. А бака ће њему: — Сад ти друге не преостаје него да сеш краву. — Јест, кад би ми се крава дала сати! — рече он.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА 98 КОБ 102 РАСПАДАЊЕ 106 НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
Једног пролећа, или једне зиме Престаће живот, моји дани с њиме. Ја ћу заспати. Бол ће тога дана Изгристи срце, моју глад љубави; Смрт ће опрати трагове од рана. Одмор и мени тад ће да се јави. Бићу измирен с тајнама далеким.
Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.
Ја сараних све, и љубав, осим мира глад. Јер још чујем над главом ветар како свира Песму празну к'о утеха, тешку као пад.
И корење једе као хлебац бео, А смрт му је радост, добродош'о гост. Гле његовог дома! Глад израсла свуда. Ту се чаша жучи испија до дна.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уливали су ми поверење. Када сам осетио глад, извадио сам из торбе мој снежно-бели хлеб и својим чобанским ножем, са дугом дршком од дрвета, исекао сам два комада
Ходање од неколико миља кроз шуме и поља, без доручка, изазвало је у мени јаку глад и мањи умор. Миран изглед овог града који је личио на град манастира као да ме је позвао да се одморим, седнем и
Ћипико, Иво - Приповетке
Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом. Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет
Студен и глад облада њеном вољом. Од синоћ ништа није окусила, завежљај с крухом однио јој поочим, па инстинктивно упути се према
Не миче се, али осјећа да га глад копка и дражи, јер је већ неколико дана што се није вареним заложио; нешто је чалабркнуо, толико да јаму завали.
Бледио је и дрхтао од надражења. Да му је да се сит наједе! И глад и наслућена сексуална сласт ужурбано развијаху се једно поред другога.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Усамљен, на косовском селу, педесетих година, када је била немаштина, а једно време и глад, био сам озарен оним што сам прочитао, мада је тешко рећи колико сам стварне користи од тога имао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Било му довољане За слаба тела глад, — Ал’ већ му ваља ићи, Пало му на ум сад Да голубове своје Није нахранио. * * * Не прође дуго, много, Ал’ ево
Сиротиња ј’ ту крајна, невоља тешка, грка, — На одру болна мајка, а уз њу мала кћи... Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће!
„Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?“ Под мутним небом невољници ћуте; Нико не виче: помагај нам, свете Ал’ срца ваљда не траже јауке:
»Невен« 1882. БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР (Уз слику) „Глад ме мори, дај ми јести, Ако ти је душа драга!“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га.
“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
о ноћи трострука ватро Једном ватром убијаш Другом ватром лечиш Трећом се ватром шалиш (Трећа ватра је црна) Глад вари мрак Природа авај још није створена Песмо мани се маргина Пева се одозго надоле (О радости брзог перја) Нежност
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
А сад, опрости... глад!... ГЛАВАШ: „Нахрани гладног И душу врати телу немоћном!“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прошла ми је кроз главу Албанија, глад, умирање у масама... Све то, посматрано из „Цафé Модерне“ у Греноблу, подсећало ме је на пакао...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРЂЕ: Описујући пером очинским Тврдог кама неродицу вечну, Сиротињу јуначких синова, И бојева стогодишњих следи: Глад, голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих
У оку ми је Невоље горке чемер и јад. На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим мразом
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу.
2 Дубље, све дубље — плода се не заче овде да утоли ову глад. Тишином себе затрубити у трубље; плаветнилу кô Икар винути жарко у пад.
Ћипико, Иво - Пауци
— Даће бог те и није! ... Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господе, призови к себи ту несрећну жену, утоли у њој глад и пожуду, или је бар управи ка другом мушкарцу, али молим те, Свевишњи, само даље од њега, Доротеја, твога слуге.
Боље је и то него да ме обеси као јединог кривца за глад усред зиме кад снегови завеју стазе и кад ће бити још теже набавити храну.
јер то благо припада само њима тројици, а у свих пет манастирских села, гомила сиротиње, посна земља, немаштина и глад. — То је проклето јер је отето од јадних болесника. Обична ниска уцена.
Ту се ништа није дешавало сем што је кроз воду ронила глад, ронила жеђ, пливала по клобуцима и мехурима пене дрхтавица, лебдела у млаком ваздуху зебња.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Некако као да у њој самој живи нека проклета глад која не може никада да се наједе, наима, и напоноси. Вечито ради, вечито штеди, броји, сабира, мој рад оцењује, и, што
Јеврејин с глађу и апетитом зарађује новац, негује сина, чува расу. Да, прво та животна глад, па тек онда снаге и потенције...
За понеке породице и лозе, слабости и болести могу да буду оно што је за здрав народ рат или глад: подигну се млади и јаки.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По исцепаној одећи и жалосном изгледу они се мало разликују од војске која их је некада заробила. Глад и тешки ратни напори потпуно су нас изједначили, па чак као да нас је општа нево ља и приближила једне другим.
Што, ако га пробудиш, даћеш му хлеба... А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу.
А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну. — Чуо сам да у пристаништу има мало резерве брашна. Ево ти писмо за команданта пристаништа.
Брда, планине, урвине, кршеви, литице, мочвари, а уз то најтежа и најстрашнија неман — глад. Упалих образа, сувих полуотворених усана, а ужагрена погледа, вуку се људи као авети.
Наређено је да војници штеде. — Ама како да штедим, кад се поводим од глади! — јада се један. — Ја лакше подносим глад кад знам да немам ништа, него кад осећам ову конзерву, на коју стално мислим — објашњава ордонанс Груја.
А поп Момчило упропасти морал. Тада се и Душан врати. Поручник Протић се уозбиљи: — Баш данас, када нас глад сатире, људи умиру на сваком кораку, данас треба да смо великодушни и да не терамо мак на конац.
Марински официри гледају нас љубопитљиво, а и помало су изненађени. Они не знају шта је то глад, нити могу замислити да живи створ може месец дана издржати само, и једино, о пексимиту. А и тога је било понестало.
Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
воћно твоје труљење и пад; Уз тајну тела кад загризосмо у океан, Тај плод детињства којим нам сазре сан, И кога далека глад одбаци у наше крило.
у свод, Свег у сузама смути ме страшни јад; Дозива, провидности њене, не осетих плод; По рубу, свуда, искусивши глад.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече мрављи вођа, а дечак се осмехну и да их не ожалости обећа да ће звати. Затим пође заборављајући и глад и жеђ, загледан у врх Сребрне Горе. Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће.
Преко трња и преко камења, преко ледника и усијаних пустиња ишла је жена не марећи ни за бол, ни за глад, ни за жеђ. Тако и до Сунчевог Брега стиже. Како је само трептао сав од живог жара саздан!
Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће. Зима и глад ближили су се једнаком брзином, а неиспавани и заглухнути људи свађали су се безразложно и за ситнице.
Шта је могао дечак до да крене к Високим Планинама. Тежак и далек је био пут, гадна и упорна глад. — Млад си, ради! — говорено му је чим би заискао кору хлеба.
а крај ње старац у дугој кабаници кромпире у жар загрће Спокојно и тихо рече он младићу нека се огреје и мало утоли глад, не изненадивши се што га у пустој планини види, као да је по договору младић дошао. — Чекао сам те дуго!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
начине, да буду опрезни, лукави, али изнад свега морали су биги храбри и издржљиви, спремни да ведро подносе умор, глад, жеђ, ране, најтежа мучења.
И није било муке коју такви људи не би поднели радије него ропство. Глад, жеђ, хладноћа, све је било лакше него служење Турчину.
То га је стало главе. Ништа му није помогло што и сама истрага признаје да је у то време била глад у Сењу и околици, И да је он узету храну „све сиромашним војницима поделио и узајмио“...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви, укор, срамеж, мука. Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли.
Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље. Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ...
Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа. Неста му браћи хране у Ханамској земљи.
А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с
Њино поље: они у граду затворени, помоћи с друге стране ниоткуд. Време пролази, људи без промене бајалдисали. И глад сустиже. Ниоткуд ништа хране не долази. Ко има, ко нејма што јести. Инди, што да чине?
5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од
5. Глад у Солуну Пак једанпут би у Солуну велики глад и ниоткуд ништа за ками зуби нису имали шта јести. Дор су гинули луди од глади и пак им на то свети Димитрије би за
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
њих нема више никакве дражи оно што им је, тако рећи, већ пред ногама, него да их дражи и буди у њима нову освајачку глад само оно што је још непобеђено и неосвојено, што охола чела пркоси, — тако и за лепу Зону није имало дражи оно што је