Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој! Боже мој! Два сина имађаше, па док их је могла својом
Никад весела лица, нигде осмеха. Дође празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за неко време продужи; седне за совру, сети се давне прошлости, а сузе јој теку
побледеле уснице само им се мичу, из њих не чујеш гласа; од глади су промукла, само чујеш као неко шапутање: „Гладан сам!... Хлеба!..
Ноге су ме јако болеле, а са чела ми је цурио зној; био сам гладан, али од умора нисам могао ништа окусити до само воде, лепе, студене, планинске воде...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
15 Курјак, баба и дете Курјак гладан хођаше којекуда тражећи што да изе. Дође увече на крај села пред једну кућу и чује дете гди плаче и бабу гди га
“ „Хо, не могу се ја овде с тобом ваздан инатити, јер сам ја гладан”, каже му мачак, удави га и изе. Наравоученије Зао човек тражи узрок за учинити зло, а кад не може да нађе, а он и
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар је оно насред пóљā пећ? Оно мора да је подложио неки из облака протерани бог, који се на земљи пробудио гладан, и коме је гладном било хладно!
Док се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” и отера ме натраг. Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу. Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. Онај лептирак дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало.
— Шта ти је, нано? — рече Огњан седнувши. — Ти плачеш? — Ништа, сине, ништа! Ето смејем се!... Дела узми — гладан си, знам... Богами, и ја се забавих мало доле у чаршији... Да знаш како учитељ хвали Сенадина!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Море, бабо, ћути!... Нека га! Зар си ми ти свакад повечерала!... Остави ти младости њено, није он гладан! А док се они смејаше, Станко је муке мучио!
— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу. Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо!
Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам.
— Дакле, сутра? — Сутра зором... — Којекуде... иди, одмори се... — Ја нисам никад уморан. — Онда си гладан... Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... — То сам већ и сам мислио!
— Везир Деренделија. — Дакле, ти мислиш да ће овуда? — Тако су рекли. — Јеси уморан? — Нисам. — А гладан? — Нисам. — Би ли попио један гутљај ракије? — То могу. Чупић га понуди, и он се напи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— наставља Ержа. — Па мора, сирома’! Дај, мисли у себи, ма шта, само да не остане гладан. Боме, пишкоте му и неће спремати!... И како то да се само стрефи да је баш сад његова чреда, а не Ћирина!?
А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!« А ја га питам: »Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?
Тада ће га тек можда скинути какав гладан вандровкаш, који се попео на дуд (не бирајући је л’ црн, бео или мургаст) да се наједе и поткрепи своје силе за даље
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чак и просјаци. И они, од онога што напросе, одвајали су и давали му. А он је све халапљиво јео и увек, увек био гладан.
што га више није дворила, доносила му, давала од свога што напроси, већ је и његово узимала, јела, те је он остајао гладан. А почела опет и да се опија. Оде тако, заређа по кућама и почне да проси, моли, не за себе, већ тобож за њега, Тају.
није било по кући ко од слугу и слушкиња, није смела сама у његову собу да уђе и унесе му вечеру, те је тако он остао гладан. А пред светом је то значило: да она намерно није хтела да му дâ да једе, те како би он, мучен глађу, што пре умро...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Излазећи из куће са главом испуњеном мрачним визијама и сасвим црним и суморним рефлексијама ноћи, гладан, неиспаван и озебао, он је, са оном мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу
„Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он. Само се ја жалосно вучем млитав, безживотан, гладан и одрпан.
И све се нешто бојим и презам и мрзим. Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све бело и смешно. Ужасно смешно!...
Од кога се бојим, зашто и кога мрзим? Не знам. Звер сам, страшан сам, јер сам гладан као вук, грозно сам гладан и покидан, збркан, киван, замршен и црн, а око мене све бело и смешно. Ужасно смешно!...
А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти? Је си ли могао да не будеш гладан, да имаш како му драго гледиште на свет, мршаво, бедно, али једно гледиште одређено и јасно?
Африка
Вуијеа сустижем у моменту када се спрема да се утовари на кола. Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи.
Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу.
Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тада је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на уснама. Опсова оне који после наше смрти остају за нама.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем, иако је он мени отац колико сам и ја
Рекох јој да нисам гладан. - Не лажи! - шапнула је, гурнула ми комад у шаке и села поред мене. - Отац нас је учио да не седимо по шинама, то и
Рекох јој да сам гладан као курјак и да ћу скоро, ако се не извучем одавде, почети да брстим трске. - Ти, мајмуне! - узела ме је за руку, као
Ја одлично знам да се пењем и не бојим се да ћемо остати гладни. - Тога се ни ја не бојим, иако сам сада гладан: Станика ме је јутрос избацила из куће без доручка. - Могао си да тражиш неку кинту од своје мајке. Зар ниси?
Желео сам да и ја скочим, али сам био превише гладан и почео да размишљам о цревима, желудачним соковима и сличном чуду. Могло је бити већ три сата.
Луди сте ако мислите да ме је отац пустио да дођем до ње, иако сам био гладан као курјак. Да сте убацили и кувани ђон у мене, моја црева би вам рекла, хвала.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра био је строг, али праведан према млађима. Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу. Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати.
искрсне девојка као пеливан, не могу ти исказати каква је то девојка била; кад је гледиш од главе до пете, да си гладан, наситио би се, не знаш шта је лепше у ње. Па обучена не на високо, него средње, а све добро стоји.
Радости нема краја. Ту се сад све унесе. Шамика је гладан, па седне с њима за сто и поруча. Најпре им Шамика исприча како се у мору купао безопасно.
казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се измакло чим би покушао да га убере; Танталове муке — чезнути за
Црњански, Милош - Сеобе 1
Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана хода, пре него што се вратила. Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Војводини, према приватном сазнању Тихомира Р. Ђорђевића, на питање како се дете зове, каже се: „Сит певати, гладан плакати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сетиће се да му је бицикл остао једина неостварена жеља. Остао је заувек гладан бицикла. И сад, док се вози поред колонистичких кућа Радојевића, Милошевића, Војиновића, Милића, Ћатовића, Мучалица,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Мене допадоше три-четири. Нека што остадох гладан, но ми се замути у дробу, али, срећом, дадоше ми мало вина. Сутрадан гладан и озебао побјегох зором! — Чујеш ђавола!
Нека што остадох гладан, но ми се замути у дробу, али, срећом, дадоше ми мало вина. Сутрадан гладан и озебао побјегох зором! — Чујеш ђавола! — рече Црмничанин.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја од пута бија малко трудан, Малко гладан, а малко и жудан, Па се сетим красни печеница, Намастирски красни посластица, Вина рујна и пребела леба, И остала
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Треба ага да чује, па да ради дреновак! ХУСО: А шта је с вечером? Опет ништа? СУЉО: Ако си гладан, глади муву по трбуву, нек ти мува питу кува! ХУСО: И таквог ти агу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око кујне, згурени уз зид, начетали се просјаци и остали гладан свет...
Заустављах их, док ти дођеш, али немају кад. Ето оставили су ти „протокал“1 и много те поздравили... А ти си ми гладан? — тргне се она. — А ја те... туго, туго, слатко моје дете!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
или Пијан Србин и гладан Турчин«, »Међед, свиња и лисица« и »Ђаволска сланина«; у додатку ка броју 98: »Народне српске загонетке«, а ка броју
— Па то је наш татко! — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана.
Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом,
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак почне плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал' ево опет оне баке к њему па га пита
— Па шта ћеш јести, кад немаш уза се ништа? Мањ ако знаш гдје механу. — А, јок то! Него се ти не брини, већ ако си гладан, онда да ми чиниш друштво рече и рашири мараму, па поче редати све боља и боља јела.
зачини, а судови зазвекеташе, — онај се путник запрепастио од чуда, али не хтједе ништа питати, већ — како бјеше гладан — присједе и не чекајући да га и по други пут нуде.
зачини, а судови зазвекеташе, — путник се веома зачуди, али не хтједе ништа питати, већ присједе те се онако гладан даде на посао. Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном.
Дуго се разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и ти ако си гладан да ми чиниш друштво. — Мањ траву да пасемо!
разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и сврнух да мало поједем, а и ти ако си гладан да ми чиниш друштво. — Мањ траву да пасемо! — подсмјену се онај. — Ја немам ништа, а и ти уколико видим.
Слуга оде те почне орати, па орао читав дан, а Ћосе никако са ручком. Еле, слуга, сиромах, једва гладан увече кући дође, па се издра на Ћосу. — А зашто ти море, ниси мени ручак донео, него умало не цркох од глади?
— Па ето, вала, ја орао, орао, па пошто ти не хтеде да ми ручак донесеш, а ја не могох гладан радити, ја убијем оба вола те да нахраним и овог твог воденичара, а знам да ти се није омрсио од кад је код тебе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни хладов хладак ни од влакна влачак а гладан што сам, то ме ђаво куша. Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа.
прате Звезде у пометњи, док слух им глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празник летњи а фебруар је сирот, гладан регрут, са кришком хлеба што се црни стегнут.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Зачуђен Ћоса тужно је рекȏ „Богме сам залуд погачу чекȏ, опет ћу, јадан, остати гладан!“ „Уздај се у нас!“ — врапци ће нато, па на пут крену читаво јато.
“ залаја Жућа у гневу слепом. — „У сну му рибе не дале мира, платио гозбу главом и репом! Ловио гладан муве по зраку, седио ваздан у мравињаку!“ „Ко ли је ловац незнани био?
То ти је слон. Он труби громко: „Ујкице, знај, гладан сам јако, ручак ми дај! Доста ће бити пола вагона и поврх свега једна бомбона.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете. — Изволите овде, господине.
— Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете. — Изволите овде, господине.
— Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути. — Не бојте се, само ћу вас помиловати по лицу.
“ Ја такође сиђох одмах ка језеру. Било ми је чак пријатно што сам гладан. Остављао сам да вечерам ујутру. Прошао сам поред куће у којој станује Пипо; ова је била сасвим мрачна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На дну се гласови прекора сустичу ка човеку под вишњом што лежи уморан и гладан; последњи сам у ланцу свеопштих псовки. Немам на коме да се искалим.
Седим на троношцу, згрчених песница на столу, зарастао, смешан. Кад сам озбиљан, смешан сам, и кад сам гладан, смешан сам, и кад се сећам свог кратког, голобрадог живота, смешан сам, и кад се ничега и никога не сећам, и кад ме,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је припекло, задах да загуши... Војник ми принесе ручак. Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили.
Онда се окрене другом: — Држи и ти. Дајем ти да одеш у кафану, да се наједеш и напијеш, јер си ме доста ноћи чекао гладан и жедан... Позвао сам свога посилнога и рекао му да иде у стан и донесе једну марамицу из мог сандука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Јеси ли гладан, господине ? Да идем да кажем Стојану нек донесе штогод за јело ?... Опет ћутање... Пандур махну главом, осврте се
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж. Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве.
зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва допиру кроз тешка, црквена врата, чујем као пригушене урлике. Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
н' умем ви рећи. Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' 'оћеш, погледај је
Четири сата пешице па или добити што ил’ не добити; или ручати тамо, ил’ скапавати гладан цео дан. Тај дан су већ све жене знале да је Васа просио Кају капетаницу и да је одбијен.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(Орлу је живети најмилије У дворима Громовника Илије.) И пошто није гладан, Он по сто пута на дан Змију баца са неба Да је сачека тачно где треба. Сад у небо, а сад надоле!
У такву вечер, између брда, Преплашен и нем, као звер, Крапинац један изгуби смер Оставши сам, без свог крда. Гладан, попе се на дивљаку Али не нађе воћку никакву! Зашто? Откуда? Како то? Како?
Воће... Ко ми је воће обро?” У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је једна суза Потекла, док је тешко дисао. Тако се родила људска мисао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али бич фијукне... Напред, немој стати, Док не падне најзад судбоносно вече. Подне, ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне. Збогом, надо пуста!
Али бич фијукне. Збогом, надо пуста! Ти си, као и ја, од младости ране Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у истом кругу, све на истој стази.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом... Изморен, гладан, пада на земљу... Непријатељи га опколили и везали па поведоше са собом...
“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно. „Ваистину ако гладан погине, о души вам, а погинуће одиста, јер ми се уснило“, преузе Мишан. „А шта си то снио мајчићу?
Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем!
“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем! Нећу ја гладан отићи ако буде што да прегризем.“ „А камо Стана!“ запита сердар. „Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава.
Догодило му се као ономе грешнику у паклу, који једнако гладан лежи наузнак а над њим се њишу гране са сваким воћем, па му се примичу к устима, а кад он посегне да узабере, гране
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Воле се кô око и со. Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду.
Ето, не могу даље од капе! — Одговори онај који се упита: расте ли? И гладан би га јео. — Одговори се у шали, кад ко за какво јело упита: како је. Из дома.
Свежи, ликом, па не дај ником. — Одговори се у шали ономе који каже да га што боли? Сит весео, гладан плакао. — Одговори онај кога запитају: како му је име, а он неће да каже. Тешко томе кога воде, а још горе кога носе.
— Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани.
Вук на вука ни у тору неће, А камол’ би брат на брата свога. Вук не вије што је меса гладан, Него вије да дружину свије. Где је добра старешина — Весела је сва дружина.
— Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару. — Одговорио гладан и озебао Циганин кад су га запитали: или воли јести или се гријати; тј.
Сад се рече кад ко двије врло различне ствари пореди једну с другом. Јаох, за ситом јесени, а гладан цвијеће не мирише! — Рекао неко некоме кад му је хвалио лијепо и весело прољеће.
Скупи брке, сад ћеш путовати. — Рекао косац гладан кад му је у кашику скакавац натрапао. Шта нема у царевини. — Тако се приповиједа да је некакав гост на јелу запитао
10. О РАЗНОМ 1 Питали мудраца: — Који је најтврђи град? — Празан и гладан човјек? 2 Питали ђаци учитеља: — Који је занат најмучнији на свету? — Поштена човека и књижевника.
“ (Ономе који је гладан) Глади муху по трбуху, Да ти муха питу куха, Да ти питу маца једе, Па за пећи да ти преде!
Да ли сте из глада побјегли: нит ко пјева, нити игра, него као гусенице једу и пију, а ја сиромах тепем се жедан и гладан! Здрав био, куме! Не уздај се у ме, него пиј и једи, и једи и пиј, пак пјевај! (Пије).
(Пије). Домаћине, не ваља ти вино: не остаје, бар иза мене, ни капи! Збиља, не ваља вино: гладан би га човјек пио! Жене, ако су и сватови, не пијте толико: тко би вам најамио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 13 ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 14 Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 15 XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 16 XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 17 НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ 18 ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО?
222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34.
И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету.
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну Влашку кућу, а Вла пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа:
док се не прекрстиш овако као и ја.” Међедовић гладан не имајући куд камо прекрсти се, па онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече Међедовић гледајући у
Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ му одговори да није гладан. „А хоћеш” рече дивљан „и на срамоту, ако не ћеш на лијепо.” Так шта ће?
Онда он од куће до куће, од села до села, го, бос, црн и гладан, даде му неко гаће а неко кошуљу, само што тијело покрије.
“ 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: Шта је најгоре на овом свијету.
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну влашку кућу, а Влах пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха:
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Кад се вратим у Београд, па када увече изађем на улицу, ко да сам изуо тесне ципеле! Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече!
АНЂЕЛКО: Кад се вратим у Београд, па када увече изађем на улицу, ко да сам изуо тесне ципеле! Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече!
Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече!
пресно, ил прекувано, ил недокувано, загорело, незапржено, бљутаво, прокисло, усмрдело се, провриштало, да га ни гладан не окуси! А и гибаница! Није јој била ко гибаница, него нека беда од гибанице, спљескана!
Педесет година, а ни женско, ни подварак... ПРОСЈАК: Шта ће мртвацу женско и подварак? ТАНАСКО: То сам ја осто гладан у животу! Други пут прво научи нешто о људима, па тек онда... Море, ајдемо, госкапетане!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Почне | нешто казивати, тако да не имађаше времена јести. Госпођа често опомињаше га да руча, да гладан не остане. Онда ја речем домаћину: „Мени госпођа јошт ниједанпут није рекла да једем, јер види да ја не чекам да ме
се цени и похваљује; ако ће, не знам колика и какова деликатна, вкушенија и пића данас човек уживати, сутра је опет гладан и жедан и ономаднашња јела нимало нам данас не помажу.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити? — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у бризи за њим што је негде далеко у свету, туђем и мрском, у свету друге вере и другог говора, мислећи да је гладан, болестан, кад зиме дођу да му је соба хладна а покривач танак и исцепан.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Несхватљиво му је било Смејачково одушевљење заталасаним пустињским песком. — Гладан сам и жедан. Вруће ми је! — Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу!
— рече принц и пође. Уместо траве из земље је стршило камење. Што се више пењао, било га је све више. Био је гладан и жедан, а пред њим је била висока, стрма стена. уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне.
— Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде. Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али бич фијукне... Напред! немој стати, Док не падне најзад спасоносно вече. Подне. Ти си гладан. Ти би траве хтео; Свуда око тебе буја трава густа, И мирисе њене ћув доноси врео. Али бич фијукне: збогом, надо пуста!
Али бич фијукне: збогом, надо пуста! Ти си као и ја, од младости ране, Осетио општу судбу што нас гази, И гладан и жедан проводио дане Све у уском кругу, све на истој стази.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристотелес се насмеја и, како беше гладан и жедан, послужи се рибама и искапи своје бокалче. „Ти ми, стари, не причаш ништа о Платону, а он је најпознатији од
хвале латинску књигу у коју нису ни завирили, да говоре све дотле док купцу не појури вода на уста и купи књигу као гладан мастан залогај, не питајући више за цену. Ко је то још у стању да постигне, сем нас Јевреја?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седи он, гладан, крај ватре, мисли на млеко и зове Секулу: — Отвори једну кутију па узвари. Секула заузима став „мирно“, грчи лице,
„Бога му“, говорио је он, „и са тим и таквим џумбусима! Кад год је неки такав циркус, ја останем и гладан и жедан, и видим да ћу због њега или ону жентурину морати да најурим, или апсу да напипам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Шта ћеш сад с попом? — промрмља овај незадовољан, јер беше гладан, па хиташе на ручак. — Ништа, море, иди ти! — одговори Ђурица збуњено.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Бре, не да му ништа ни вечерати, нити у соби спавати. Он јадан, жалостан, убијен и пребијен, гладан и прегладан, сави се па малко онако уморан заспа, ама када по њему почеше цријева крчати и гудјети, пробуди се.
Поклонише се и одоше. Не би штоно се рече дланом о длан ударио, а то се све испуни као што је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне ђаконије нађаваса, а оне пусте суховине стаче на ватру, па уза њу леже и заспа кô заклан.
Сада ти се истом он куриса у сарајима, па нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је жедан — да га напоји, које бос — да га обује, ко је го — да га заодјене.
— стаде га жена разбијати, а он јој вели: — Хећy ја да нико прође мимо моју кућу гладан ни го. Кад је мени бог дао, што ја не бих сиротињи?
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
су сад муке, нема се шта јести, а не може се изићи, те у своме јадy стаде миловати штене и мачку и с њима се гладнијем гладан разговарати. Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета.
— Па то је наш татко. — Бре брате, па он много једе, а опет је гладан! — То је ала, зар ти не видиш? — А што му дадосте хлеб од три сорте?
Боже, објешено месо сваке руке, али се он сјети лијиних ријечи да не смије меса јести, а гладан. Е шта ће сад, ио би — не би, ио — не би, ио — не би, глад га мори велики, а нема ништа друго за јело него само меса.
— Ама ходи једи и ти са мном, бо̓ не био! — Не брини се ти, господару, са мном, нећу ја гладан остати, једи ти. Пошто везировић вечера и још се мало проразговараше, леже те заспа, а слуга се измаче те сједе међу
Немој од мене крити, кад ја све знам. Мој синко, ти плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом,
Други дан, кад је дечко одагнао говеда у поље, сједе опет онако гладан на пањ, пак поче плакати. Плаче он тако, бого мој, плаче као година, кад ли ал̓ ево опет оне баке к њему па га пита
Агин син био је врло гладан, па кад чу оца гдје тако говори, рече му: — Ма, бабо мој, од јагњеће џигерице нема вечере ни теби ни мени.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Но, морам признати да сам био веома гладан када се служио ручак у гостионици у Кориу, и ја сам у њему веома уживао. Никад нисам разумео прави смисао скромног
Ћипико, Иво - Приповетке
Он је набрзо запазио разлику између фратарских речи и њихових дела; они су пресити, а он је гладан; њихове собе су загрејане, а њега студен бије; они се возе колима у шетњу, а он пешачи; он не сме да пуши, а њихове
— рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.
— рече Миливој за се. Арнаут, онако пред водом, клечи. Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.
Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести. „Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али ко је гладан тела и жедан крви тог плода што се зачео у тамној утроби и на светлост света изашао? Она која га је и зачела: митска
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А ја изабрах ово место и купих га за своје старе дане. Видиш ли ову лепоту Божју? Човек данима може и гладан да посматра, јер му се душа одмара... Дете, хоћу да се одморим и да на себи видим што све може човек...
Петровић, Растко - АФРИКА
Вуијеа сустижем у моменту када се спрема да се утовари на кола. Седам крај њега, и гладан и жедан; почињем одмах своју причу о Комои и шалупи.
Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан. Хтео би једну чисту чедну девицу; можда две, можда три, ако их толико има у Зегелу.
Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
) ВУК: Ово је беда!... А каква те ђавоља сила гура данас у ту јазбину? ИСАК: Беда! ВУК: Да ниси гладан?... ИСАК: Гладан! ВУК: А жедан? ИСАК: И жедан, јест! И глад и жеђ ме, бедног, умори.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
јатом гаравим Ужасну битку тужног столећа На висовима бијућ каменим, Одвојен с светом, и са орлићи, Без хлеба, гладан... Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ПРЕД СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П. Кочић Чиста, свијетла судница. По зидовима висе слике великих личности.
Ћипико, Иво - Пауци
био би рекао, Раде се већ замомчио; иако нема још пуне снаге, напредоваће: примиче сваки дан, а „ко се нада, није гладан”, вели се. Али се цура превари. Прве ноћи Раде је се није додирнуо; стидљив, одмицаше се од ње.
Стара постави свијећу на сто. —А шта је од оца? — упита он. —Спава, уморан је. Јеси ли гладан? Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. — Нијесам... Само сам прижеднио. Донеси ми мало разводњена вина !
— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! —Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?
По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе. Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа. Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.
— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Стеријино образовање речи према гимнософиста:) жена гимнософисте ГЛАДИТИ СЕ — јако желети, жудети за нечим, бити гладан нечега ГОЂ (покр.) — год ГОЛИЦА (покр.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале нежности Док ми не падне хиљаду магли на очи И главу не изгубим И док
воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им златоруне облаке И
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Коју? — Адвокат, на пример. — Адвокат? — учини искуство и узнесе обрве на чело. — Ако се држиш закона, остаћеш гладан целога живота, а ако ћеш мимо закона, онда не мораш, брате, у адвокате.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пази, шта је пуста Албанија направила од мене! — и Живадин поче да уврће чакшире око слабина. — Јаој, људи, гладан сам! — завапи Лука. — Хајдемо, да смо на лицу.
Сунце тек што је изгрејало. Јахали смо уском путањом један за другим. Гладан, мој коњ отимао се и застајкивао да брсти гранчице украј пута, те сам га непрестано ударао мамузама, гонећи га напред.
Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим. Ја имам тако много заноса; али имам тако много разноврсних
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим по парче хлеба, па мало поврћа и меса њој, мало њему. На крају, по чаша млека. Шта још? Гладан је био дечак, па рече: — Почињемо, Принцезо! Видиш ли како си бледа? И, гле чуда! Поче да се празни тањирић.
А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина. — Ко је гладан нека једе! — рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части...
У тим марамама је њихова снага! — не хтеде орао да се опрашта. Био је гладан људског меса, а један добар залогај је измицао. — Сад иди! — рече. — Док не стигнеш, траве ће бити у котлу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Гордо): Јер не сме да се каже, да је неко са Хаџи-Томиног имања отишао гладан и жедан. МАРКО (дајући Салчету новац): Од хаџије.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И видим гдје се гладан пење сунцу, И црвоточина златна пада доли. 1911. МЕТЕОР У старој башти, на прагу од врата, Пуни звијезда
С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал' је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан
“ Проговара љуба дамјанова: „Свекрвице, мајко Дамјанова, нит' је гладан шенице бјелице, нити жедан воде са Звечана, већ је њега Дамјан научио до поноћи ситну зоб зобати, од поноћи на друм
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ НАШЛА БОЉА ПИЋА И ЛЕПШЕГ МЛАДИЋА После кад је прошо воз Прошо воз Ја сам био гладан скроз Гладан скроз Тражио сам QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ
ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ НАШЛА БОЉА ПИЋА И ЛЕПШЕГ МЛАДИЋА После кад је прошо воз Прошо воз Ја сам био гладан скроз Гладан скроз Тражио сам QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ QУЕЛ’QУЕ ЦХОСЕ Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ
САМ МЛАД Пети готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао Седми је седео Будан и јадан И понављао ЈА САМ ГЛАДАН О СВЕТО НЕБО О МОЋНЕ СИЛЕ БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и сиромашак може господаре и бољаре на свој обед дочекати; и хорјатин, да речем сељанин, варошане и грађане почастити; гладан сите засмочити, жедан пјане напојити, голић одевене преобући, туђин, незнанац, ништо човек домаћине и кметове к себи
памет у своме мозгу печећи се што није: јазавац да буде вук и миш мачак, те не хвали Бога у чему је да није сасма го и гладан. С рукама да ради, а о души нек се стара.
Ни наше да је што имамо, а ни баш разметато ка туђе... Ни сит буди, ни гладан! Не да би ко то рекао: И ово сравњивање има неравност!
Та ово светско свако је тек такво добро малотрајно, кано кад ко дубоко заспи свечера гладан сиромах, а у сну је богат те господује, лепо се части и гоштева сито.
Кад ли се пробуди, ал' он рђа и чађа, го, опуцат, гладан, жедан ка и био! БАЧКА КОМЕДИЈА Што је хвајда од скупих цифрастих софри, сребрних тањира и позлаћених кашика, кондира
СТРАШНИ КРЧМАР Сами видимо да сваком ово време скоро проходи и тако то брзо пролеће и прха кано кад гладан орао на коју стрвину лети.
Те у зло доби и гладне године мешто мене сиромаш да предржавате и угледате. А ја сам доста пут код вас гладан остајао. У вашем од мене наспоривању нисте ме ктели нахранити.