Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако ме је застао Алекса. Кад је ушао, не рече ми ни „Добро вече!“ нити што друго; само ме је загрлио, а десном је гладио моје густе витице што су ми низ тужно лице на земљу падале. После ми љубљаше уста, трепавице, чело...
Калуђеру појури крв у образе, очи му севаше као у змије, руке су му дрктале, којима је гладио Станино бело лице; и он није више личио на човека, пре на раздраженога тигра, који, жедан, по вреломе песку лутајући,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп Спира је већ узео свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је био човек охол, пркосит, тврдоглав и није се крио. Подносио је све то, осмехујући се презриво. Гладио је своје брке, које је редовно мирисао. А све је то, најтеже, погађало Варвару и њену, сиромашну, рођаку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Келнер је истог часа замени: — Просим? — Флашу пива, са две чаше — рече Чиле. Поп је и даље гладио своју грудву све док се од ње не начини савршена лопта. Напољу иза стакла нечујно су клизили смучари по падини.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Глумци су дизали десну руку увис, а левом стискали трбух, и мислили, то је грчки поздрав. Хиполит је нервозно гладио чело, сасвим модерно, и мислио да је потпуно у Хеласу, ако загризе, кокетно, у прстен на руци, као у салону, дигне очи
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зато је често уздизао руку ка лицу, и од задовољства, среће, задижући шубару, сваки час гладио чело, очи и цело лице. Алат, навикнут, сам сави у последњу улицу, криву, тесну, налик на долину због високих уличних
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу. Гладио им децу Копитом и репом, Задахнô им душу Моралштицом лепом: „Добра деца увек Родитеље следе, Треба да се на оца
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) То није била њена шамија!... Та њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!...