Употреба речи гладнице у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

! Е, да видиш да није! Ево ти је, гладнице сељачка, наједи се! Циганин свом снагом тресну гранатом о камену плочу пред сељаковим прагом ...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

То је био муж. Зобницу си могао да обесиш о чукаљ на његовом лакту. А ви сте сви слаботиња, гладнице и творови што туђе глођете. Поскапали би од глади да вас удес није насадио у његову кућу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба? Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На мртвог тела гладној утроби...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Јаој, људи, гладан сам! — завапи Лука. — Хајдемо, да смо на лицу. Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан. Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности