Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јест, ама су сад муке, нема се шта јести, а не може се изићи, те у своме јадy стаде миловати штене и мачку и с њима се гладнијем гладан разговарати. Тако је прошло два дана, кад, једном у ономе мраку попипа око себе, кад му нема мачке ни штенета.