Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хлеба!..“ То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која чека на
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Да спојим извор и ушће! Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Тако селица јато гладно, Све море прешавши зрачио, Падне по трњу: за њим хладно, А пред њим немо и мрачно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Жèнâ пуна кућа, па се само вајкају: „Леле мене, како је дијете ислабило!” — А да, весела друго, гладно и жедно у туђем свијету! — Па гурај дјетету колаче и друге понуде у руке и у уста. А на њој слаба промјена.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је становништво врло сиромашно, често гладно и дивље, и код њега су беда и безвлашће допринели развитку ове „пљачкашке привреде“.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Жена не сме да буде гладна када први пут подоји дете, јер ће и оно касније бити стално гладно. Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А мало је ко био предодређен да тако гладно, тако детињасто, одсања тај сан као Данијел Дефо. О животу Дефоовом остали су занимљиви подаци, из којих се може
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
крај каквога врела, Ту отрти тешки зној са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац се први трже: — Ја загаламио, а не сјећам се да је дијете гладно. Дај овамо виђело и делај спреми вечеру! — рече маћехи.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Прилази кориту и наставља да пере веш) БЛАГОЈЕ: Биће да се то негде гладно напило! СИМКА: Шта да пије, кад нема шта ни да једе? БЛАГОЈЕ: Нисам ни слово разумео! ГИНА: Мислиш да ја јесам?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дај, да окуси штогод. — Ко? — погледа га у чуду ашчика. — Софка! Зар дете да не једе ништа, да ми је гладно. | — После ће она! — увређена што јој се у њен посао меша, одби га ашчика. — Знам ја, после ће она.
— Знам ја, после ће она. Са девером заједно да једе, кад гости буду јели... — Како после? Зар дете да је гладно, па да не једе — пресече је Марко тако да ова умуче. И сам он у тањиру најлепше делове од печења однесе Софки.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Коса за кошење траве) 120 — Свој дроб ије, своју крв пије? (Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Дијете само а зар и гладно, стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове. Међу дечацима крете опклада ко ће се први попети на орах и скинути мале роде. — Ја ћу!
Данима је чекала, летела да ухвати што већу и дебљу рибу за најмлађега сина, и надала се. Птић је све гладно гутао, али није растао. — Ништа од тебе! — говорила су му браћа. — Можда ти и ниси галеб! — А шта би друго био?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мацбетх. Први Убица, Други Убица, Трећи Убица, Прва Вјештица, Друга Вјештица. Трећа Вјештица. Гладно су се бацили на своје роле, провјеравајући колико текста имају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ Дође некакво циганско дијете код једне удовице хришћанке на конак, и било гладно, па се замоли да му да мало круха, а она му да; па кад му даде круха, замоли се да му да и мало сира, а жена му да,
Ћипико, Иво - Приповетке
Мисао јој се навраћа к дјетету што је од јуче само у кући остављено: биће гладно... плакаће, може бити да му се што зла догодило? И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је боље, што је горе, Хлебац свој ил’ туђе коре, Зелен гај од мало рали Ил’ да стадо сунце пали, Без пландишта гладно, жедно — Њему је свеједно.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. — Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је.
Ћипико, Иво - Пауци
— Река сам да ће биш у брањевини... Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна. Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам, скупљајући своје обрве, а светлуцајући очима, гладно гутао и хранио се његовим речима, а он ме је, међу својих три стотине слушалаца, запазио и разумео.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио! Како се ширило орлово гладно око! Већ и сунце поче да седа. У један мах се Варалици учини: орао краде. Затим се у орла увуче сумња.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер, у томе и сама бише жалостиво тужи гледећи своје рођено гладно дијете, не имавши га чим потешљиво заложити ни задојити.