Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И они одоше. Тамо мора да је било сила гладнога света, јер се тетка с Алексом тек доцкан увече вратила кући... Алекса је на леђима носио врећу с брашном.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
они... данас... те црне тичурине реакције, пљачкаши, изелице, грабљивци... милиони гладнога народа радника... наш зној... раме уз раме, сложно... сутра на Божић у Дому... час је куцнуо...
чујмо... чујмо... чујмо... Данас... те црне тичурине реакције... милиони... чујмо... чујмо... чујмо... милиони гладнога народа... чујмо... чујмо... чујмо!...“ Онда он потрча, па се клизао, посртао, претурао, опет се подизао и трчао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту су ти шуме и поља родна, понека башта, њивица плодна, скупљала то су читава јата за мене лично гладнога брата.“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш?
Ћипико, Иво - Приповетке
живо, — занесе Божицу, па се често боји сврнути погледом другамо, отрага, откуда су они јутрос дошли онога пустога и гладнога крша... Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет.