Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! Харамбаши се допаде ово самопоуздање. — Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
278 ТРИ ТЕПАВЕ 279 ДОСЈЕТЉИВ УДОВАЦ 280 ЦИГАНСКА ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И
КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишто за
КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишто за јело.
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: — Хеј, несреће моје! Таман кад га научих гладовати онда црче. ДОБРА ХВАЛА Састану се двојица сиромаха, два главна пријатеља, који се нијесу задуго виђели.
112. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ: Рукопис нађен у књижевној заоставштини Вука Караџића и објављена у посмртном издању његових народних приповедака,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ништа, ако ти кућу пропучкам, заједно ћемо гладовати. МАКСИМ: Еј, пусти језик, ђон би њиме могла углачати. СОФИЈА: Е, доста, доста, немој бар пред страним човеком.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
234 38. КО НИЈЕ ДОБРО СВЕЗАО? 235 39. КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО. 236 40. А ШТА ТИ ЈЕ? 237 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. 238 СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ НАРОДНЕ СРПСКЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ НАПИСАО В. С.
“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што
“ 41. КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ. Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело.
Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: „Хеј несреће моје! таман кад га научих гладовати, онда црче.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати. « И ту се тек, кад помену то »данас«, опомену свих невоља што га снађоше, и би Му чудно што се, поред свега тога,