Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
у Далмацији, гди за каменита места не имаду људи ни земље за орање, гди више него половина народа по неколико месеци гладује и с којекаквим корењем живи: кад му оно мало жита доспе, навале не само домаћи него и са страна калуђери и фратри, и с
да те лепо роди, а кад пожње и оврши, пре него саспе у житницу, дође други и однесе, а он остане с женом и децом те гладује.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Више ништа. Ако би га који понудио — добро, јео је; ако не — гладовао је и сам не знајући и не осећајући да гладује. Само се увијао својим крпама и дроњцима од одела...
С том женом имао и кћер. Али га жена толико волела да га није могла гледати да тако он трпи, пости, гладује, већ је радила, понова служила и њему давала те он пијући, ваљајући се, и жену и кћер отерао у гроб. ВИ БЕКЧЕ — ...
га одведе у његову, газдину кућу, те тамо да га нахране, очисте, преобуку и не пуштају од куће да се тако прљав вуче, гладује.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Костјурин је говорио да нико у Росији не гладује. По кућама, шталама, по шупама Подоља, зими, међутим, гладовало се. Витковичку је било нарочито погодило, да је млађа
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише свега више“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Димитрије се баца на читања живота светаца, пада у највећи верски занос, гладује, мучи своје тело као стари хришћански свеци. 17. фебруара 1758.
Навикао је да гладује кад пише; своју драму Обилић писао је за осам дана на Ловћену, и дневно пије по десет ока воде. Његове идеје мутне су,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ћемо, мораш је дати. Триста људи горе гладује. Момак поваздан митраљез носи, а гладан. Сељак се окамени у мјесту.
— Чуј, Видаче, би л се ти до вечерас могао постарати за овога нашега госта? Греота је да мали другар гладује. Сад и Видак развуче своје широко лице, као да су га не знам како похвалили. — Дај ти њега само, друже командиру.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро. КУМ: Е да мије овакова жена! НИКОЛА: И мени.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Маман више не говори ни с ким. Седи у углу кујне и гладује— систем Ганди , док бакута израња из облака запршке, срећнија него икад.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Хранио је уз пут, чувао као највеће благо, да би припремио гозбу сину. Зна стари из искуства да војска често гладује, па понео да сина мине жеља на срећне дане у родитељском дому.
Кажу да исто правило влада и у природи. Код ове масе, која се смрзава и гладује, створило се такво једно осећање и једна мисао, персонифицирани у неодољивој мржњи према непријатељу, и једној јединој
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Шта ти имаш? — пита четвртог. — Да интерпелишем министра војног што војска гладује. — Шта ће он рећи? — Нема шта да једе! — А ти? — Потпуно сам задовољан. — Седи.
— Будала! — одговори овај хладно. — Не бих рекао! — Та оставите, молим вас, занесењака. Воли да гладује с породицом него да, као сви други паметни, гледа своја посла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни. — Ко лети пландује, зими гладује. — Без алата нема заната. — Све, све, али занат. — Раду је горак корен, али сладак плод.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ја потегох што сам боље могла, а оно двоје, док им друг паде, — побјеже. Послије та увезах конопима, па га оставих да гладује, док смалакса... Е, није се добре воље предао, ма пашће му сила, баш као и мени! — старица заврши живо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Па шта, по вашем мишљењу паметније би било оставити војску да гладује, а толике свиње лутају по шуми?! — рече Комаров чисто срдито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Аустријанци интернирају грађане у масама, јер су „многи отпутовали у Бодљикаву бању на одмор“. Народ у земљи гладује: „Ми смо сити и задовољни, само нам се провиде уши од зиме“.
Ћипико, Иво - Пауци
“ И неисказано тешко му је... Диже се и пође да положи крави, нека бар она не гладује — крави хранитељици дјеце, и, полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега?