Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А шта има теби да смркне? ПАВКА: Тако. Не мили ми се. Да си ти као други људи, да одеш на дан избора па да гласаш, 'ајд', 'ајд'! Него се сав предаш и промениш, постанеш други човек. Дигнеш руке и од дућана и од куће.
ДАНИЦА: Па нека буде, ако може. ПАВКА: Биће, боме, ја ти то кажем! ДАНИЦА: Осим ако ти не гласаш за њега. ПАВКА: Није ни моја мајка гласала па нећу ни ја. Али умем и ја друкчије кад је до ината!
А, овај, за кога ти, препелице моја, мислиш да гласаш, је ли за газда-Јеврема Прокића. а?” ЈЕВРЕМ (задовољно): Хе, хе... формална агитација!
најгоре што се може рећи о живом човеку, као што је то ред приликом агитације; и кажем му још: ето, зато не треба да гласаш за њега. А он вели: па кад је он тако рђав човек, зашто му Јеврем даје кћер? ЈЕВРЕМ: Па није он тако рђав човек!
МЛАДЕН (престрављен): Па... за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију!
ПАВКА: Ето, ето, Јевреме, шта си направио! ЈЕВРЕМ (Младену): Ама, зар мој хлеб једеш, а за другога да гласаш? Је ли, бре? МЛАДЕН: Молим те, газда, да ми опростиш ако сам нешто погрешио.
СПИРА: Па за зета, али ћути да не чује, јер видиш како је испало. СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си ти одмах потрчао да гласаш. Кажем ти: Спиро, почекај да видимо. Аја, хоће човек да гласа. СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање?