Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мало потом врати се лисица и упази жалосно позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади.
Оним древним у непроходимим ливијским пустињама пустиником (како житија њихова гласе) воздушни, или боље да речем: чрез њихово воображеније начињени духови у жене (и по свој прилици лепе) су им се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оног пса, Ивана, требало је убити! — Шта је опет учинио? — рече Станко. И спреми се да чује најцрње гласе. — Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! — Па реци једном!
— Шта ли има? — Добро је! — А... Ти знаш... — Ја сам и донео те гласе. У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!... Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и поче још издалека полако ударати у њу ону већ добро познату песму: »Ти већ спаваш, злато моје«, тако тихо да је гласе њене могло чути само Јулино заљубљено ухо.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ма какове противне гласе чујете, немојте ништа веровати, јер ја ћу задату реч одржати. До једно шест недеља очекивамо вас.
Теодосије - ЖИТИЈА
Па ни огња раније у пештери његовој није било. И како светлост велику у њој сад видимо и многих појаца гласе откуда чујемо? Да није ко од познатих му пре нас дошао и с њим се радује?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као роса“; „Деца су као шуљци“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стиже Милун до некијех врата, Зачу гласе, па се заустави, Пригна ухо, оде ослушкиват, И чу говор, а женски бијаше, Једна, брате, вако говораше: „Јао Фато,
СРПСКО МОМЧЕ Ти свиленоруно иди стадо, Као пре те немам више радо, Немам гласе танке вруле јасне, Клепетуше немам радо гласне, Нити врела лако жуборење, Ни цветића миљано цватење, Нити оћу с
Путник свира, песме вије, Ветрић купи гласе тије Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али
Па и носит лаган оде На 'ну страну ладне воде; А ту једна мома била, Баш водице заитила, Пошла дома, али саде Гласе слатке слушат стаде.
Ал' опет ето ка њему каткада Однекуд дођу нека момчад млада, Донесу гласе и још ситне књиге, А ово њему грдне гради бриге; Јер каткад он њих задржи на двори, И пет-шест сата с њим' већа и
Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из недара; Ал' са чега и са кога?
А кад виде, не море се тако, Он окрете преваром инако, И нареди лажне гласоноше, Те донеше Цвети гласе лоше, Е погину војвода Милета. Ал' витешка не плаши се Цвета.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског двора господара. ЈОСИФЕ ФТОРИ, мили владетељу, Сунце света и благодетељу!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Из ваших уста саслушаће бар и наше гласе песнички вам цар; ал' неће ли му мали бити дар? Ни Србин, боме, није народ лош, од вере му је глава тврђа тек, а
Песмом се пита, свет да захрани, свет да захрани — да се сахрани. Чућеш нам гласе, ти си их свикô, самрћу својом ти жива слико кивне нам судбе!
Бледо му лице још већма побледи, ледено срце још већма се следи: „Кога видим, јадан? чије чујем гласе? ох, благи боже, преблаги спасе!
и богу гуја, господу тутња громовима: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
господу робља, немоме богу муклога стрâ, ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
скрханих негва припевне гусли победопој: ти, клетво земне омане, Ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
и богу гуја господу тутња громовима: Ти, клетво земне омане, ти, песмо небних снова, однес' му, свети Јоване, и гласе наших бола!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Немуште на удјелак, он пружио једном руком, они прихватили са обје! За здравље му молили, лијепе му гласе носили по свијету као пчела по медену цвијету! Браћа га миловала, чаршија га вјеровала.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „А јели мој предњак?“ запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: „Кад није, нека ме гласе.“ Кад већ дође време да се сахрањује, опет јој муж пришапће: „Устај, сад ће доћи поп и ђаци да те прате у гробље.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови после ручка био је на тавану, за разбијати памук. Ја нама[х] отрчим к њему и до|несем му моје веселе гласе и новине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Како ће да до каже да му је исплатио његов део очевине? Све имање што је он, Ђорђе, купио... Тапије гласе на Аћима. Слепац сам. Ако, Ђорђе! Кад си слепац, нека ти и кошуљу скину! Застења и извуче руку испод покривача.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Чујем гласе бесмртне музике и небесну њену армонију која сладост благодатну лије; глас њен моју душу забуњену божественим стрец
јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини дуг природе страшни да испуне; тамо
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
О, чини ми се да те тако разумијем, изгубљени човјече! Покушат ћy да реконструирам догађај: Као што гласе сложне изјаве укућана, човјек је изишао око пола шест.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А је ли мој предњак? — запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: — Кад није, нека ме гласе. Кад већ дође време да се сахрањује, опет јој муж пришапће: — Устај, сад ће доћи поп и ђаци да т е прате у гробље.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као
А ти стихови гласе: “Тамо у праскозорју хладан и блед Лежи он безживотан, али леп, А озго из неба ведрог и високог, Чу се глас, паде као
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Уводне речи - оне упућују на Софку - у реченици коју ћемо цитирати гласе „видела је”. Тодорин пак глас „чујемо” најјаче у синтагми „као свако дете”, а то „дете” је Софка.
Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро. Очигледно је, дакле, да су ред речи и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу! — Благослов ти отац даје, А мали те братац гледи Као да те не познаје.
Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, — Србија ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног духа склоп, Пробирај слабе клâсе у један јаки сноп.
Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина.
XИИ Ал’ шта ј’ ово? Шта то чујем? Да ли ми се снива? — Јер овакве гласе данас Само сан дарива. Оживела, васкрснула Српска слога лепа Омладина... нада наша... Она се не цепа.
Како смеде поруке нам Тако тешке примит’ на се? Што не шчека друге дане Да му носиш боље гласе?... 1886. ЂОРЂЕ РАЈКОВИЋ Та што је даљина Тако несавладна! Дошô бих ти руку стиснут’ — Ма да је већ хладна.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, како ће на те гласе Црна гуја јада мога Упити се, стегнути се Око срца рањенога! Па ће можда смртним стегом Раздробити сву теготу, —
— Верујем ти! Јер с’ и мени кашто чини, Усред ноћи сам стојећи, Кô да чујем слатке гласе, Кô да чујем миле речи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ластавице ран востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
Востани, царице! И дај чадом твојим видет твоје лице! Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди и Сербље возбуди!
Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу
Дрвена веће зашкрипаше кола кроз шуму и гору; Рикање, блејање с мекањем смешане даваху гласе. Мила Загорица с местима краснима остаде пуста, Скровито село Жабаре у кориту ливаде тучне, С брзом Јасеницом,
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен.
На радост је човека Створила судбина, Зато му је сладости Поклонила вина; Зато му је веселе Песме дала гласе, Да разведри облачне Овог света часе.
” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар,
побожних душа троје, Сада сниже, сада више Јутра песму звоно поје; Горски ветрић час доноси Јасног звона јасне гласе, Час далеко њих односи На сахрану у таласе Сињег мора далекога, Ил’ у дворе вишњег Бога.
год. прва два стиха треће строфе гласе: Погледајте кроваво / Поље оно Косово; оно што је 1841. год. последња, у тексту из 1827. год.
Аније, а чија се два стиха налазе данас у Латеранском музеју, на саркофагу некога Октавија Валеријана; ти стихови гласе: Еуаси еффугі. Спеѕ ет фортуна уалете, Нил михи уоуіѕцум еѕт, лудифицате аилос.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
пет година робије. А једног дана тек, нестало аката, или: искази сведока сасвим друкче гласе него кад си их први пут читао, и онај... тек видиш — у слободи. Ето, тако, иде му тај посао од руке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе... 1882.
чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ал' на њене сетне гласе одговора нигде жива! Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Ластавице ран' востајут рани гости будући, пред пенџери гласе дајут зору свим сказујући. Орел горје више летит, по воздуху весел сљедит. О златоје пролеће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јови је просто наређено. — Павле има да ради, и да од куће чује само добре гласе. Оздравићу ја. — То је говорила фрау Роза пред светом.
Није му стога писала ни да је њено здравље сасвим при крају. — Павле треба да ради, и од куће добија само добре гласе. И он кући шаље само добре гласе.
— Павле треба да ради, и од куће добија само добре гласе. И он кући шаље само добре гласе. — Локалне новине су недавно забележиле: да је угледни суграђанин, који живи на страни, г.
Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе! Да су живе од горице стине, још би живе стине попуцале, ма да не би сарце дивојачко!
бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је јунак мејдан задобио?
Гаврани су слетали на турске куле и доносили зле гласе. Залуд су Турци у војску узимали „све бекрију горег од горега“, у душе насилника усељавао се самртни страх.
песме Смрт Јова Деспотовића: „Сријем земља стећ ће господара — ил' бољега или ће горега“ преведени су на руски као да гласе: „Сријем земља стећ ће господара — биће бољи, биће и храбрији“.
Тужне гласе донесе јединици ћерци својој. Кад је млада дјевојка своју мајку разумјела, пуста коња хранила на пуно на осам данак̓; к
Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам
му не могаше божју помоћ називати, своме господару, нег' му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе
му поче овако невољан јунак говорити: „Ево теби носим тужне гласе и пригласе, моја св'јетла круно, тужне гласе и пригласе, кê овако вишњи хоће, како ти су клети Турци све државе запл'јенили, — невјера их убила, — а храбрен'јех
Ал’ бесједе двије тице вране: „О госпођо, Крсманова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини.
Кад ће доћи, да се њему надам?“ Ал’ бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо скоро од доње крајине, а од Шапца, града бијелога, са Мишара, поља широкога.