Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем упаљен мирис мирођије?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
град чувати, и онда баш по хатишерифу царском ниједну аспру више од вас узимати нећу, него онолико, колико хатишериф гласи; а ето вас и ваши̓ ага и субаша, па како вам Бог даде!
Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.
Сад не памтим сво писмо како гласи, но толико упамтио сам, да генерал-команда по вишој заповести јавља нам, да је аустријски двор са отоманским двором у
У 7 сати примимо писмо од Гаје Николајевића из Земуна и однесем г. Недоби, његово предао му, а наше прочитам које гласи: за Карафејзу, да се у Ћуприји-паланци затворио са својим крџалијама, и муселима ондешњега посекао, и хареме оданде
јануарија под именом Гајиним, Мелентијевим, Молеровим и Цукићевим; друго од 11. јануарија, које гласи: како Турци по Сербији свирепствују; треће проте Смиљанића, истог содержанија. 26. јануара.
Павковић показа ми своје писмо, које му је рођак из Земуна писао, исто и оно гласи жалостњејше страданије серпско — и он ће из његова писма оно превести. у 4 сата по подне одем г.
Ја примим, и моје употребимо, где смо о свему старом и ново императору опоменули. (Како гласи под датумом 27. априла прошеније на Јего Величество Александра Перваго.) То је дато априла 27. дне. з. маја г.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗВЕЗДЕ С острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде Кô да роса пада у сребрној тмини. У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже.
Како су тамне ноћи звездане, И страшне замке празних путања! Како су пуне редом бездане, И како кобни гласи ћутања. ПЕСМА Ноћ је наједном пала црна, Као под крилом гаврановим.
Међ насипима вртлог хучи; И као громка обест џина, Под тешком стеном што се мучи, Из гротла стигну гласи млина. На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води.
АПРИЛ Дажд мину као после гатке; Свод сличи пољу пуном ружа; Одасвуд гласи дивље патке, Зелено брдо пуно спужа. Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега
Убрисаћу с уста мучну кап горчине — И као краљевић из старинске бајке, Поћи ћу за гласом што зове из тмине, Као гласи давно нестануле мајке.
Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И на крилима им сунце другог краја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нарочито је леп завршетак песме, и он гласи: По челу сте редом Шнекле поређали, Зулове сте ситно, Фино бреновали, Русу косу по мом Густу очешљали!...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То је једно, а сад на друго. Ви сте, као што акција гласи, госпођу Рогозићку дехонестирали, и она се позива на сведоке. — Јесте, ја сам казала да је галантна кокета.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни прва, ни последња. Шаље им се нека милостиња, тек да не помру од глади. Писало се и Плацкоманди, па ништа. Одговор гласи увек: лепра!
Теодосије - ЖИТИЈА
Обдаривши га жезлом светитељства и свима својим часним и светим одеждама свештенства, написа му другу заповест, која гласи: „Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константинова Града, Новога Рима, у име Господа нашега Исуса Христа
Црњански, Милош - Сеобе 1
Требали су да остану, тамо, годинама. Кад су о њима стигли први гласи, чуло се да се тамо поженише, доцније, да се неће ни вратити, а најпосле, да су и децу изродили.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вероватно најпознатија басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи: „Около двора дупчићи, а у кућу синчићи“.
(ЛМС, књ. 104, бр. 4) — Кћер је туђа вечера. (В. В., НСП) — Мушка глава оџак гласи, ђевојачко име оџак гаси. (М. М., ЉБП, гл. 2) — Богат је ко има синове, а не ко има волове. (Шаулић, А.
срећа и највећа добро, а рођење кћери највећа брука и зло за родитеље, казују нам и пословице: „Мушка глава оџак гласи, дјевојачко име оџак гаси“; „Кога Бог хоће да прокуне даје му женску децу“; „Ако ће мушко дете ко ора бити, опет више
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Звук следећих стихова можда је превише патетичан, али лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Јао Хајка, ал' те срећа вара. Нојца бежи, а зорица зори, Стижу гласи гори иза гори. И зацело веће Турци знаду, Е ће ђаур ударит им граду, Па ниједном остат се не хоће, Свако гледа
Но шта се оно ту подаље креће? Још гласи неки на близу се чују, Па све се ближе амо приближују. Наш Стојан зато не аје испрва, Њему се чини е трепећу дрва;
Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке изметнули, Да се чује, да се напред гласи, Како Србин часа не почаси. Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?... Са улице се чују гласи и бâт корака. По неко запева, глас му се простре, разастре на све стране и полако, дршћући, утоне у ову слатку, летњу,
Свлачим се и купам. Пуцњи и весели гласи проламају јутро. Околина, а нарочито речна, јечи од пуцња пушака и усклика. Тамо, у реци, сваки се купа.
„Хеј Стојане! Чуј, Стојан пева!“ као одговор на његову песму чуше се одасвуд одушевљени узвици и гласи. И заиста то беше Стојан који, удаљен, идући ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' не чујем оног звука, звонке јеке, мамна гука, што у светлиј' њених друга: Гласи мука и покаја, шапат јада, сузни бризи, неодољних уздисаја бројанички, свети низи; старе славе сетна хвала, а скорањих
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(20. В 1989) 4 ЈЕДНОРОГ П устош у мени твоје је имање; Твоја је она ограда без куће, На тебе гласи тапија, а кључ је Од капије у твоје непостање.
Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже. Руб полице је руб
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Први Сулетов закон гласи: „Сваки комад леба намазан машћу и посут алевом паприком, када се испусти из руке, пада обавезно на намазану страну,
Други Сулетов закон гласи: „Ма колико се дуго чекао тролејбус на веома високој или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А све потом што се чује муња палцем потписује. ЧУДО У ГЛАВАЧИЋИМА То што врана с коца гаче, То се неко чудо гласи. Бео рубац са крстаче лепршањем свећу гаси.
Губи се мрење с Реке живота. Бели лијандер досаде тупе тоне у време које не тече, чији се калем не гласи брујем него у рђи Месеца смрклог гори у тврђи Камене нуле. - Празне се собе Доњега шара, крчази тмуре.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
— Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ! МОЛИТВА Кад за гору сунца зађе, Кад утрне бели дан, И све живо мира нађе, Што га благи даје сан — Тад
Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било!
АГАТОН: Које оно? ТАНАСИЈЕ: Па оно како гласи тестамент? ПРОКА: Па ето, чућеш сутра. ВИДА: Ко ће жив до сутра издржати?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
кварити језик у нашем народу, и да чак неки грађани толико далеко терају те су, заборављајући одредбу законску која гласи: 'Народни језик ниједан грађанин не сме кварити, нити извртати ред речи у реченици и употребљавати поједине облике
дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се до речи дозволити Дале гласи: „Дозволити, им. гл. санскр. дхард дудорх, скакати, скакуцкати, трчкарати (В. књ. ИИИ, ц. 15, 114, 118 б. Х. С.** м.
Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору. Извештај гласи: „У мом се округу појавила јака политичка струја противника данашњој влади.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји. Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну. Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...
Историја није забележила време кад је закопано наше место. Али месно предање гласи, да су и наши чукун-дедови били највреднији и најпослушнији народ на свету.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све црње од црњега, и то све на моју главу! Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у
оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«. »Сваки је почетак тежак«, вели пословица.
То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!
Чуло се за ово бурно весеље надалеко! И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
За врснијем братом али сином пусти гласи милост утроструче; нађено је драже негубљена; иза туче ведрије је небо, иза туге бистрија је душа, иза плача веселије
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причајте ми што је тамо било: ал' сте вуци али сте лисице? ВОЈВОДА БАТРИЋ Весели су гласи, господаре, клањамо се Богу и Божићу. Најприђе ти Божић честитамо, честитамо Божић Гори Црној!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али прва зора и крај свега гласи! Наш полет брзо, опуштених крила, Још док бледи месец мрку поноћ краси, Пада и гине где је нада била, Крај лампе
страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи. Са свима тежњама и надама — даље!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Куд ја нисам - ти ћеш доћи!“ „Што ја почех - ти продужи!“ „Још смо дужни - ти одужи!“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском
ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам“. В.
И затим тише и тише јецаху сребрне струне, И премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, к'о уздах невине душе, Ил' к'о последњи јаук с животом што се гаси.
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
ЗВЕЗДЕ Са острва Лопуда Високо у грању мирно горе звезде, И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде К'о да роса пада у сребрној тмини. У њену сам косу уплетао страсно Мокре ноћне руже.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
дивне, бесмртне идеје у нашу се сферу свијетљају, и дан сваки неба свештенога нас честита новим наслађењем, нови гласи бесмртне музике наша китна поља потресају новом славом творца могућега!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Онда значи — продужи судија — да примате понуђену клетву. У том случају пресуда гласи: „Да се тужени (тy спомену име мога клијента) закуне да не дугује тужиоцу суму у тужби означену.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На старчеву лицу као да се породио трачак наде. — А како онда гласи твој одговор на то питање? — За некога ко ме позна као ви, мој оче, мислим да се мој одговор да лако предвидјети:
сигнала за дозивање, који циличе тамо негдје у просторијама за послугу, а који се овдје у болесничким одјељењима гласи само танком зуком која тјера пригушену панику кроз зидове и ошите.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овако гласи последњи пасус Максвеловог кратког приказа Фарадеја у ВИИИ тому часописа ”Природа”, о коме сам раније говорио: “Верова
Трећи закон кретања по Њутну гласи: ”Акција је равна реакцији”. Овај Закон сам сматрао увек основним законом у свим физичким наукама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом, Петровдан
стиху дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама њеним
Прва реченица, дакле она од које и започиње читање, гласи: „Четврте године свога везировања посрну велики везир Јусуф, и као жртва једне опасне интриге паде изненада у
године за Правдину анкету „Зашто се наша књига не чита?“ Место које нас занима гласи: „Ту лежи криза наше књиге. У расности, у осећању наше средине, нашега менталитета, наше евразијске психологије и
Одговор који је дао Бранко Лазаревић гласи: Његош и народна песма. И то је прихватљив одговор за почетак ХХ века. Данас већ томе морамо додати најзначајнија
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више није могао ни видети ни знати ништа што
Текст, наиме, не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити
што и Тодорино он, али пошто је Митин говор управан, аутор са своје стране додаје у загради жене, па реченица стварно гласи овако: „- [. . . ] А ви (жене) сада, тамо по кући, спремајте и удешавајте”.
која затим следи заправо је слика потекла из ћеркиног доживљаја мајке у тренутку кад јој од мужа пристижу ретки гласи.
Видљиву, значајну чак улогу, овде је добила метабола у именовању тек уведеног лика - газда-Марка. Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”.
године. У оба случаја приповедач. Коста обраћа се на „ти”. Прва реченица у верзији из 1898. године гласи овако: „Ти не знаш како је удобно тамо живовање!
Ваља се само присетити почетних и завршних реченица Дневника. Завршна гласи: „Али ако умрем, погледаћу последњи пут небо, утеху моју, и смешићу се”.
Он гласи: „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда“. 236 Бескрајни плави круг са звездом очито није што и звездани небески свод:
285 Оставивши по страни Шимићев суд, који има само полемичку вредност, ми сада можемо замислити говорни низ који гласи: „лађе се шћућуриле у сивом заливу ко тице у гнезду, и непомична једра стоје над мирним сливом”.
Слично се може поступити и са првом наведеном реченицом. Код Црњанског она гласи: „Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом”. ствениМ осмехом”.
332 Реченица којом Сеобе почињу гласи: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Наједаред гласну Одозгора тамо: „Видите ли, бедни, Ви немате ништа До пепела само!“ Сад још јачи гласи Са висина плавих: „Поспите се, јадни, Сви кол’ко вас има, Пепелом по глави.
“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара,
О ЗАРУЧЕЊУ КНЕГИЊИЦЕ СТАНЕ Стижу гласи дивна звука, Сипајући кругом блеске; Весело се груди шире, Груди српске, свесловенске.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Тако сам и учинио, али ви сте били отишли пре 7 часова и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова — одговори мајор. — Где вам је војска?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ноћца бајна, нема тајна, Само звезда шапће сјај. Срце чује слатке струје Тијомирни уздисај. По уздаси плове гласи — Васелену обли пој — Све уздише... више... више... о љубави вечитој. Па набуја, кâ олуја, — Ао јада големог!
Просуо бих песме своје, Што ми срце сада поје, У недарце твоје. Ал’ су песме слаби гласи, Тебе нешто лепше краси, Што те краси: Српкиња си.
Не моли се кâ побожник Посред храма, — Нестало је, нема тела, Даша сама. Не чују се гласи, речи, Струји мисô, Кроз коју је рајски тамјан Замирисô.
XXВИИИ Благо оном, који уме Да без речи бол изрази, Било складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко струне Уздисајне оне силе, Ил’ трепетом харфе свете, Ил’ јецањем китре миле.
Спојила се душа ноћи, Спојила се с душом дања, Па шапнуше: Сузе точи, Ал’ се сећај радовања! Коме зборе ови гласи? Ја помислим сам у себи; Душа дања, душа ноћи Загрли ме: Теби, теби!
Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија.
Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија.
Размакну се простори бескрајни Растворе се времена таласи, Тад задршћу васионе широм Тихих звона надземаљски гласи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА СРБЉИНУ Српски сине, Срб сиви соколе! Своји својства себи срца српска.
1834. песму коју ваља навести у целини, а дабогме не ради њених уметничких врлина. Песма гласи: СОЧИНИТЕЉ, као син Отечества, изван којег се онда находио, бојећи се да не би пламен побуне, свирјепствујуће у
Другда ћу се близу чути са тужними звуци, Другда опет к'о да ми је дјевојка на руци; И да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни дане, — Овако се мисли лове,
б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи.
Знаће гди је моја најпре пропјевала Муза, И њој близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави власи...
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога
мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.
С Делиграда, Неготина и Кладова тутњи, А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се силна грома гласи, Београду ударају грозна рока часи. Сузе, ах, лије И прси бије Сербија.
Топла тебе недра очекују, чисто седиште, Да те од сваке собом заклоне беде и зла. Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице.
А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд? Свенуо то је цветак У мају века свог, Смрти га ладна рука Са света скиде тог.
1847. Павле Поповић Шапчанин ПОГОВОР ПЛАЧ СЕРБИЈИ (стр. 37). Потпун наслов песме гласи Плач Сербији јејаже сини в различнија государства расјејали сја. Објављени от С.С.С. Овај криптоним (С.С.С.
у истој штампарији штампао још једну песму у посебној књижици, у шеснаестини (12Х8,5 см), а на 16 страница; њен наслов гласи: Горестни плач славнија иногда Сербији, својих цареј, књазеј, вождов, градов же и земељ лишенија, и на чужих предјелех
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КРАЈИШНИК: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Поглед ти је, истина, ужасан, Несрећу ми некакву гласи — Ал’ говори — све нека је просто!...
беше — И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми гласи скору походу Крвожеднога мога небрата?... ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ и то сан? Сневам ли ја? Ох, ако сневам, де, пробуди ме!
Ћипико, Иво - Пауци
Што да ради? Кроз четрнаест дана мора да плати — тако гласи осуда што је неки дан примио — око сто талијера и парбене трошкове за дућанске ствари.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ноћ распусти чаробне власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам. 1883.
У току бурних дана ти благи, небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа
Безбројно свећа, до у саму зору, Засветле опет у стакленом двору И опет бајни захоре се гласи, Љубавни клици, песме и уздаси.
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим, тише и тише, јецаху сребрне струне, и премираху болно и тихо њихови гласи, Као молитва чиста, кô уздах невине душе, Ил' као последњи јаук, с животом који се гаси.
Ноћ миришљава сађе и месец небеса краси, Кад се с обала Ганга весели зачуше гласи. То Азок приноси жртву господу и богу своме, Да благослови војску И светло оружје с њоме.
И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А можемо имати деце, па опет да не будемо ни живи, ни Грци. Јеси видела Замфирова сина? постао ортак Матићу. Фирма гласи: Матић и друг. Фирма је Србин, а Грк, који друкчије разуме посао него Матић, он је ортак без имена.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Призиваније гласи овако: Ти, која си код Чивута од Ноја, код Грка од Бахуса, код Римљана од Силена, а код Србаља од Краљевића Марка
Сад ајд’мо повести, која следом старог рукописа овако гласи: Роксанда видевши себе мушким чедом одарену, отиде месном свештенику, који је за своју доброту оглашен био, и од алфа
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
итд.“ или: Јус се претвара у цис, цис се претвара у бис итд...“, и на крају крајева реч црно сад гласи: бело. Сећам се једнога предавања из историје Срба, које је професор овако завршио: „У бици на Велбужду 1330.
и врло глатких стихова, ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у прози гласи овако: „Квадрат над једном страном троугла једнак је са збиром квадрата других двеју страна смањеним за двоструки
Или, зар је онда немогуће и решење једнога задатка из више математике који сам ту скоро читао у неким новинама а који гласи: „Кад помножим датум мог рођења са бројем мога телефона, добијам из квадратног корена од тога, минус године моје
креч и сва смртоносна средства, јер позната су већ ђачка самоубиства због латинског језика, са опроштајним писмом које гласи: „Драги родитељи, Волео сам живот, али ме латински језик отера у гроб.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Треба ли још да напоменом да нисам анархиста, према томе идеја је дубоко логична у својој основи и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да известан број потчињавања општем животу носи собом и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— хитати прзни — свадљив, џандрљив, готов на тучу приварити — преварити приглас — реч нејасног значења: тужни гласи и пригласи (можда је то амплификација као и у следећим случајевима: крила и окриља, слика и прилика, зове и призивље
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ГЛАВА ДВАДЕСЕТА У њој се приповеда како се догодило, ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време — цура моли мене!