Употреба речи гласина у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад! Тако му се поздрави, владико!

Жагор је допирао из дворнице и трпезарије; одједном кроза жагор продрије гласина острошког игумана. Јанко чу гдје виче: „Није тако, братановићу мој свијетли!... бог зло заборавио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

све ближе и ближе, Већ гомила до менека стиже, Већ заману црни калуђере, Јегожетом да ме одадере, — Бука, псовка, гласина, јегоже, Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага! Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава. Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Под туђим именом је тамо становао... Проломи се гласина баба-Магде: „Ту ли си, гнусни казаново, У бекству пуне три декаде!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па грми тако Јаћим: „Здраво! Здраво! Здраво! Здраво!“, највише се његова гласина чује и разлеже, и већ не допушта никоме да би први угледао таблу где стоји означено које братство и која је жупа на

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Да је та гласина имала основа, добио бих у накнаду велику своту новца који сам потрошио на изградњу тог торња. Напротив, у интересу

Још бих додао, поводом гласина које су стигле до мене, да се господин Морган (Ј. Пиерпонт Морган) није интересовао за мене из пословних разлога, већ

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Разбио ти се сан. Ето теби твог Симендаша. — Симендашу! Пострагијо стара! — чу се громовита гласина оца Сопроније. — О, мајко моја! О, свети мој оче!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

фама) — глас, гласина (персонификовано) ФАРО-БАНКА (нем. Фаро, Пхаро или Пхарао) — хазардна игра картама где један »држи банку« а играчи

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину! — закрекета некаква љутита старачка гласина. Још се дјечаци и не снађоше од чуда, кад из димне завјесе испаде пољар, поцрвенио, сузних очију и развика се: —

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности