Употреба речи гласином у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори. Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Каже ми Ћирјак, да га и ја тако зовем, загрми одозго са скеле својом дубоком гласином: „Хајде, Матеј, жену једну овде насликај“.

и што сам већ издао наређења да се никакав шум са наше стране не чује, иначе бих позвао Ђурђевића, ону лудовину са гласином као из каце, и рекао му шта ће да им одговори. Кад би тај рикнуо, заглунуо би оне серце доле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности