Употреба речи гласити у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ето, зар није лепо сетити се тако красног догађаја из живота покојникова и, у исто време, гласити његову смрт. Сећа се Марко и других случајева с покојним Николом, па ништа.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

кунијаху Црногорци, аманет је највиши који се предаје с кољена на кољено у овоме аманету српском, у Гори Црној. Гласити странци, као што бјеше Мармон Бонапартов маршал, и у наше дане инглески велики државник и писац Гледстон, писали су о

Бјеху то знанци Петровићâ, Кустодићâ и другијех брастава његушкијех. А све људи видоци и гласити; људи кућићи, према тијем јуначким браствима, које поменусмо. Сваки је од њих познавао сердара и он њих.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

да само у једној реченици кажемо како је у слободноме стиху Црњанског „разбијен” метрички стих, она би овако могла гласити: све што је раније било метрички обавезно у начелу је постало факултативно.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

“ па позвао сејмене и одмах отишао уз планину. Ни данас се не зна шта је с њиме даље било... НАША ЗАГОНЕТКА Гласити првак из Ораховца, крај Призрена, Хамза Вукашиновић, бејаше по свршеној берби приредио гозбу својим работницима.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ тако сам, ето, и завршавајући живот, изрекао исту мисао. То би, разуме се, у биографији могло гласити: „Дајте ми живота, ја још нисам казао последњу реч!“ Новинар: Па хоћу ли то забележити као ваше последње речи?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности