Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све војске мрака кад отплове Спрам месечевог немог лука, Овде ће болно још да зове Закаслу звезду гласић ћука. ШУМА Сва сунцем шума испуњена, Мирише зрак од новог меда, Жути се млади шипраг клена, У небо први козлац
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мара се окрете оцу и престрављено викну: „Нећу у Биоград! Нећу!” Али слаб јој бјеше гласић. Не чу то ни поп, ни кум Нинко, ни кочијаш.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Здраво, рођаче! — чује се један дебели глас. Аха, то је водени миш. — Здраво, здраво! — цијуче неки танак гласић. Добро га знам, то је сиви пољски миш. — Има ли шта ново? — пита он.
То су разговарали миши. — Хеј, Сланинко, шта оно тапка по кући? — чуо се један забринути гласић. — Да није случајно мачак? — Е, мој Брашнове, види се да немаш искуства — одговори му Сланинко.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Била си узбуђена и срећна, али тај човек је имао немогуће шушкетав гласић док је мрцварио оне своје дивне песме (требало би му законом забранити да их сам рецитује), а после је на уџбенику
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Однекле из таме јавља се познат гргутав гласић: — А и ти будан, куме Перајица? — Ма зар ти не спаваш, дијете? — чуди се пушач.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и то 95! У истом тренутку један милозвучни женски гласић процвркута нежно, као што само он уме: Сада је тачно двадесет три часа, осамнаест минута, тридесет секунди“.
Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда! — зачу се онај исти гласић, али сада је говорио нешто измењен текст: двадесет и три часа, осамнаест минута, тридесет и пет секунди!
Најзад, обрнем информације и запитам зашто Нова година не долази у нашу кућу, а један милозвучни гласић ми одговори да је данас тридесети децембар, а да Нова година ретко кад стигне пре тридесет и првог, који је, наиме и
Мада се, рече још тај гласић, свашта дешава! У сваком случају, гласић још није добио никакве информације о било каквој измени!
Мада се, рече још тај гласић, свашта дешава! У сваком случају, гласић још није добио никакве информације о било каквој измени! Е, ту смо се напречац шлогирали! Матори побркао датуме!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тако је говорио старац. — Не греши, старче! — рече му један танак, тих гласић који се једва чуо. Те је речи зуцнула мушица.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ја ходам! Ја трчим! — узвикну сва ван себе и хтеде да излети напоље, кад је прену нечији слабашни гласић: — Лепо!! Лепо!! Али помози ми! »Можда се врабац вратио?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посматрано у читавом комплексу, не даје ли и такав пискутљиви пиццоло свој драгоцјени и незамјењиви гласић у општем концерту гласова?
С почетка је ишло сасвим лако, сасвим глатко, и чак славно. А можда се већ тада био јавио у нутрини један гласић покајања. И вјероватно је смјеста затакшан оним обичним, добро познатим: „Сад свеједно! Нека буде!...
Сваки аутентични лирски трептај ту постаје нечујан, сваки истински лирски гласић блиједи, постаје безбојан. Па зато, да би се он ипак на неки начин чуо и осјетио, тако деколорираном лирском гласу
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...“ „Ја ићи морам, моја невесто!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Највише ме је зачудио тај његов глас. Онако шкрипав и танак гласић у онаквој људескари човек никад не би очекивао. Штета је што сам одлучио да ћутим и што сам већ издао наређења да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима. Њене су очи готово потамнеле, уста отворена.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зашто да га се дјечак боји. Глас му је тако дјетињски, нимало страшан. — Еј ви тамо, упалите! — молио је гласић. — Сад ћу да се јавим ! — прошапута Јованче. — Оно је патуљак. Знаш, онај из приче.