Употреба речи гласнији у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— То треба! За благо нашег отечества то треба власти доставити. Међутим се чуло и јасније мумлање, све гласнији говор, док се напослетку не примаче онај — — — у беличасто-жутом капуту. — Добар вече, господо!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дошли су — као обично сваке године — да у име Приморја Владици честитају нову годину и да буду на скупу. Гласнији међу њима бијаху: Ивановић Вук Мајина и Прибиовић Станко Побор.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач. Из механе належе на врата све гласнији, разузданији ракијски жагор рабаџија, и крупан смех засипа му главу, туче по можданој опни; вилице му јаче зацвокоташе

,,Вукашине, сада ти је време да постанеш радикал. Ја знам да си то већ постао, јер си мој син. Хоћу да будеш гласнији и чувенији од оца. Хоћу да будеш први.” — „Бићу” , рекао је озбиљно Вукашин.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И ви с нама, даће Бог! — Мерци. — Ау ревоир! — Тханк yоу! После она одлази, и настаје живост у павиљону, гласнији разговори, и некако широко, заразно протезање...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности