Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После неколико дана дође опет чича Марко. Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ И они одоше.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан? Охо, ко би се теби надао?!...
Замишљен бијаше окренуо у шупу, па дошав до врата трже се и обазре да га ко не види, нашто се кафеџијина слушкиња гласно закикота. Он се врати, и пође уз басамаке. »Прстенована, свадба, 25 гроша, дарови!
»Ружно. све се истроши. Хеј, Бранко, Бранко, Откуд сад баш да оде?!« поче Мојсило гласно викати, ходајући по соби. »Да је барем он овде, па би се можда могло и покварити...
»Бог с нама! шта је ово данас!« рече Радош гласно. Напуни пушку, па пође даље. Пређе преко Кошутице, али нигде ништа. Него Кошутица је ионако већ оголела, па се нема
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа... Али у срџби изумреше сузе... — Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?... Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?... И ко ми то рече?
— Добро, добро... А како оно ти би име? — Зеко. Хајдуци се згледаше. — Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. — Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. — Па шта си рад? — упита харамбаша.
Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: — Овај то не би никад учинио. Преко његових усана никад не би прешла тајна!...
Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... „Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет! Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...
Пође пешке. Наједанпут зец му пређе пут... Њега нешто текну. Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх.
Он се трже... — Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... И стаде пипати око себе. То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...
И та грмљавина угуши онај шапат. То га мало разведри. Он готово гласно говораше са собом: — Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.
Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. — Немој, ако бога знаш! — јекну... Станко се гласно насмеја: — Боже, али си луд, Иване!... Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...
Диже се и седе. Сан га је прилично окрепио. Он премишљаше куда ће. — Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!... Идем ја тамо негде... ближе Сави... Па се диже...
Ево, видиш, како миче прстима... Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника... Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним
Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише... Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. — Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв... каже, срж од ока... осушила се!... Ја почех готово гласно да плачем. И моја мати. — Па где је, где је? — У болници. — Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?...
— Умијем. Владика донесе једну књигу, па је даде Мари да чита. Она отвори у сриједи. Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У Богдана силна војска била... — Стани!
Ја је стискох за њу. Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање.
Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. Она климну главом. Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби? — Седамнаест, али то је управо дванаест...
Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је... Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно! Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо.
мрзио на те швапске женске шлофкапе), а напољу се чуше троми кораци сеоског боктера Ниће који се у даљини гегаше и гласно зеваше. Тиме се заврши овај доиста буран дан.
отиш’о је — прошапута Јула. — Хунцут један!... Мисли он, ја сам му она са шора паоруша... Отиш’о је! — рече гласно. — Хе, хе! Фрајла-Јуло, а ви канда завирујете! Канда мене тражите! Баш сте најгириг!
А затим се заплакао и он и црни гавран, а заплакала се и Јула. И мора да је дуго и гласно плакала кад се и сама мама пробудила и отерала Гáгу с врата, а њу викнула и пробудила, и питала је што плаче.
а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!« — рече Јула у себи, а после додаде гласно: — Па поздрав’те га, слатка тетка-Макро, поздрав’те.
— То ваљда већ по трећи пут читаш! — Ал’ само још пола стране, па сам готова. Слушајте, слатка мамо! И Јула поче гласно дршћућим гласом читати: »Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но
— Тхе — рече гђа Сида у себи. — »Не липши магаре!« А после се опет замисли. — Но, за хирурга већ иде, — рече гласно, па се опет замисли. Познавала је она више господе хирурга.
А девојке и младе комшинице шапућу. Чујеш понеку реч гласно изговорену, па онда опет смех, а перје лети на све стране, и јасан девојачки смех гаси изненада свећу, и буди и љути
»Видиш обешењака паорског како све зна. Тако и јесте; шта знаш!« — вели поп Спира у себи, а затим рече гласно: — Осам, осам, Петре. Доста ће бити и осам сребра. Па, ето, можеш, ако се стрефи, да узмеш још кога у кола.
»Ако нисам, и нећу!« — рече у себи Пера Тоцилов, а после додаде гласно: — Четрнајст, господин-попо; ’ајд’, дајте ето дванајст сребра и још једнога да узмем у кола, — да истерам бар тако ти’
Но фала богу, — додате Аркадија за себе, — добро ми је исп’о мој план за руком!« — А затим рече гласно: Е, баш фајн се стрефило! — Како то мислиш? — Па, ево, како! Сад се можете врло лако дочепати оног зуба.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А и варошанка. Она опет да би се пред Тајом као показала, гласно се здравила са женама које су их даривале и с којима се она познавала. — Снашке, како си снашке?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
шубару и пушио је на дугу ћилибарску лулу, а кад је остарио говорио је увек о — је и највеће му је задовољство било да гласно и отегнуто зева. Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је.
Шета он тако за дуго после вечере у пошумљеном дворишту испред куће, зева и гласно отегне о-је, о-је. А у том отегнутом зевању и у оном о-је имало је нечег од песме и нечег што је одавало савршено
И сем ваздух овај мучан је, тежак и отрован. О нигде живота, о јаој мени нигде живота!“ И зајаукао би гласно Јуришић да је сам у кући.
Африка
Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу. Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде.
Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим
Мали се игра сасвим олињалим мајушним мајмуном, и плаче гласно кад га помилујем; мали мајмун гледа брижно у моје прсте: нема ли можда за њега каквих инсеката на њима.
Идући са запаљеном лампом кроз потпуну помрчину, срећући људе и жене које не видим али који ме гласно поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там одржи и где је крај неког баобаба запаљен мали огањ.
За то време говори пословно, гласно као наши свештеници. Одсеца главу и точи крв на камен. Безглава кокош одлета онда далеко између нас, трза се, баца по
Црњански, Милош - Сеобе 2
Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка. Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга.
Седели су тако и гледали се. Гледали су једно другом у очи, па би се насмешио он, или она. Она би се каткад и гласно насмејала. А затим би, опет, дошло до страсних, дугих, пољубаца.
Ово је наша земља, на сабљи добивена – мит дем Сäбел! Иако нису сви знали да то тако јасно, и гласно, вичу, сви су ти официри царице, и отпуштени војници, били истог мишљења, исте душе.
А вукла су их четири коња. На предњем леваку јахао је коњушар. Човек је гласно викао. Коњи су се били поплашили да их, тако рано, терају, узбрдо.
Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже. Иако је и такве разговоре био чуо у Темишвару, Исаковичу такви
А кад је отворио очи, виде, и чу, како му се гласно смеју. Имао је шта да види. Неко му је био раскопчао хусарске чакшире, раздрешио учкур, и накитио га, шареним
Кад би негде застали, у неком шумарку, Божич је силазио из кола, да мокри, а позивао Исаковича, гласно, да му прави друштво. Смејао се капетану, који од стида црвени, а викао је да нагоне тела треба задовољити.
Трпео је сваку шалу, коју су, то вече, на његов рачун, збијали. Божич се дерао и питао, гласно, Исаковича, шта су он и његова жена у башти радили.
Није нападао жене. Божич и домаћин су, међутим, гласно викали. Препирка је међу њима настала око тога: да ли ће се, после вечере прво играти фараон, или друштвене игре.
Госпожа Божич, ко зна зашто, била је необично живахнула, па је, гласно, говорила како треба искористити овакве вечери у животу, да се човек наужива. Не треба мислити на сутра.
Исакович погледа за девојчетом и виде да је лепа, и у ногама. А госпожа Божич му је ухватила поглед и узвикну, гласно, да њен муж уме да запази, шта је добро, али да њен сапутник, изгледа, спрема се да оно, што је добро, не пропусти.
Госпожа Божич је, међутим, гласно пребацивала мужу, што зове, силом, госта, који им неће у кућу. Не треба звати, каже, оног ко неће!
Теодосије - ЖИТИЈА
„Да дође милост твоја на ме, Господе, па ћy увредитељима својим одговорити реч, јер се уздах у речи твоје“, и тако гласно бесима рече: „Није ми непозната ваша лукава подвала, којом лукаво хвалећи ме наваљујте, и да узнесете ум мој хоћете
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Гдје је трећи? — Трећи си ти који улазиш овамо! — прошапута сам за себе дебели крчмар, а онда гласно додаде: — Трећег сам послао по ракију. Сад ће се вратити.
— Биће, канда, неки џак, а? Нико му не одговори. Непознати онда гурну џак ногом, дохвати мене управ у слабине и гласно се насмија: . — Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да сам нашао мачка у џаку.
Ево, слушај што каже наш Оглас и проглас! Крчмар стаде гласно да сриче онај чувени Оглас и проглас, а кад га је завршио, мачак Тошо радосно скочи.
Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
зуби Па ти жваћи изелице Колико ти драго жваћи Нем ти ветар нема вода немо цвеће Све ти немо само шкргутање моје гласно Мој ти јастреб на срце Мање те у мајке грозе 11 Избрисао сам ти лице са свога лица Здерао ти сенку са своје
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
тако, наишли сте, први сте наишли, а ја сам имао потребу да гласно кажем оно што ме гуши од јутрос. ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- додао сам, али сам негде при дну душе био убеђен да би је он чуо управо и на дну Тисе. Звиждала је гласно као ђаво. - Шта ће ти Атаман? Сасвим нам је добро кад смо сами! рекла је, јер је у неким стварима била јединствена.
- додала је. - Знам, али то није важно. Видећеш, Весна! - рекао сам и нисам имао потребе два пута да кажем. Оштро и гласно отац нас је звао да сиђемо. Је ли потребно печено пиле да бисмо сишли, питао је, а у гласу му је звонило нестрпљење.
Црњански, Милош - Сеобе 1
шатора, крај ватре, већ су се опет разликовали поједини делови пука, а, при дељењу сламе и вина, већ су одговарали гласно ротмајсторима.
Био је потерао крмачу, везавши је за ногу. Мирно, тепајући јој и певајући кроз нос, штуцајући гласно целим путем. Дуго му је требало да превали пут, од једне крчме у доњој вароши где је био украо живинче, до последњих
Сетивши се својих чудних и дрвених цркава, у којима се у гомили певало и гласно пљувало, и својих дивљачких и обесних попова, они су, кријући то један од другога, све више малаксавали, и
Издалека, пред собом, чуо је ритам трчећег корака, лупу оружја и гласно понављање слогова, у један глас: Ма‑ри‑ја, Ма‑ри‑ја, Те‑ре‑зи‑ја, Те‑ре‑зи‑ја.
и сам под белом напудрованом периком, повезаном црним шепутом, сав у чипкама, са ратничким оклопом, Принцеза Мати рече гласно, тако да су сви могли да је чују: „Погледајте ову господу. Верни су и часни људи.
Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници, који су га звали „стара баба“, бојали су га се као неке вештице.
Њен крик се једва чу до дворишта, мада се њој чињаше да виче тако гласно да ће је чути и на другој обали реке, а њено трзање руку једва је мало придиже.
беше ни једног јединог покрета, он осети нагло, у мрачној хладовини свода, под иконама и кандилима, да говори сувише гласно и да се у ствари свађа, а свађа бесмислено, где томе није места.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За оне који причају гласно шта су видели на царском друму и иза зидина манастира, за себре који се сулудо роте против велможа, који без копља и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Зашто је не одведете у неку ... шта ја знам? – Водили смо је свуда... — уздахну калуђерица. Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Амин. Сви домаћи шапћући понављаху његове ријечи, а сви гласно рекоше „амин“, па посједаше на под, мушки обашка, женске с дјететом обашка. Јанко отклони столицу, па подви ноге.
не би ли рекао да је стотину пута играо оро!?“ да није зазорно, свак би још додао гласно оно што мишљаше: „Е згоднијег пара не можеш ни замислити!
Ту се вечера, преноћи и сутрадан руча, па се разилазе. Ето ти! — Много церемонија! — рече Јанко за себе, па запита гласно: — Шта бих ја поклонио Анђи? Имам при себи осам цекина; да јој дам четири!
власт, те је сједио одвојено, важно упредао бркове, градио се дубоко замишљен и чисто очекивао неће ли који први што гласно проговорити да га накара.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Е, добро је! Нећеш се, то јест, нимало кајати. Пуна кућа, то јест, што ти срце иште. (Гласно.) Свако добро и срећу! ОТАЦ: Да Бог да! ПРОВОДАЏИЈА (напије се, па опет тихо девојки): Проводаџији леп дар, то јест.
Милићевић, Вук - Беспуће
њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионараца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.
Он вечераше на станици и, ишчекујући воз, досађивао се, пушио и посматрао једно друштво официра који су гласно разговарали њемачки и грохотом се смијали, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске
О томе је он са собом гласно разговарао. Он се љутио на законе што су благи, што су прошла времена кад се могло на муке ударати, или кад је сам
улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета који је био изишао у своју обавезну шетњу; људи се гласно поздрављали, застајкивали, смијали се и добацивали досјетке; жене бацале погледе, осмјехе, загледале једне другима
Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори. Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе.
Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута. Потапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Сед’те, господин-Пајо, што стојите! — рече гласно домаћица. — ’Ајде, жено, послужи ракијом, па да се то руча, да не дангубимо — вели Јова, који се већ извукао испод
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледа путник околине, Баца врулу од милине, Оде певат танко, гласно: „Јао небо, ал' си красно, Јао реко, брдо, доло, Јао горо наоколо; Јоште једно чедо, јао, Па би овде и остао!
давни: Овај, веле, снажано је тукô, Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели, певао је јасно Кâ у гори што славујче гласно, Овај драгој запливô је журно, Утопи га оно море бурно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Жао ми те ватрице у долини, жао ми викача, али пожар нада мном све је рујнији и шири, а и мој сапутник охрабри се гласно ругалицом: — Умукни, ти доље, кењац један. Дурашно гурамо даље.
Таквих се мјеста човјек сјећа с првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: — Готово је, а сад на посао, ваља и јутрос љеба јести.
На ту дједову муку и бруку, испричану повјерљиво и са снебивањем, Вучина зарза гласно и задовољно као изуларена парипина. — Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш, обербудало!
Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је с оним твојим
— Е, шта ће сад ово бити? — гласно упита зачуђен старац, али њезино царско и краљевско апостолско величанство и даље је постојано ћутало.
То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па
На челу је, лака корака, поносито ишао надалеко чувени Чавлин Далматинац, прави хајдук, с прсима у сребру, и гласно попијевао, нагонећи сузе на очи сваком женском чељадету: Веселте се, село и сељани, ево мене гоне сережани . . .
Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово
Том приликом „дотични“ има, гласно и јасно, да објављује народу зашто га гоне у затвор, а жандарми се већ побрину за то да „објава“ буде што шаљивије
командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се удудучили ко турски нишани!
Говорљиви Сакан-Џакан, интендант бригаде, хвата се за главу и гласно кука: — Треба ли ручак, дај Сакана, нема конака, гдје си, Сакане, сад коња траже, држи Сакана.
Чича зирка око себе преко горњег руба наочара и гласно гунђа: — Ама, ко поједе оволике орахе, стрину ли му његову? — Сигурно Крајишници!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И то после обилне вечере! МУСА: Јадно му је његово добро. Зар га не видиш како је уфитиљио? Што би се смејо тако гласно, да није назор? Ја ти кажем, да он гадно очајава! СУЉО: Тако бих и ја волео да очајавам!
Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан! (Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— На месечини, загрљени, далеко, далеко!... — несвесно отпоче Цвета да шапуће гласно, нихајући се напред и стискајући прса. — На месечини... Јаох!
ме њена уста, која се сада — срећна услед потврде да је волим, застиђена од моје дрскости, а што тражим отворено, гласно пољубац — беху развукла у осмех... Ех, то не беше осмех.
— ’Ајд иди — вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана, ено, не чека. А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Гласно): Ја не знам, комшо, од неког времена избегаваш моју кућу, канда смо богзна што помешали. Та, фала богу, ако се нећемо
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!
“ Прену се Пијевац, истегну врат, прогунђа гласно: „Стао ми сат!“ — па клепну крилом и кукурикну, у само уво Мачково викну: „О, кукуррику, зоррице Зорри!
Показах Ћоси, а он ће гласно: „Ко једе мјесец, сад ми је јасно! Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко.
трнци плазе, у пете нам срца слазе!“ Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме коље,
“ Полако иде дедица Триша, простире кожух под први дрен, па гласно зевну, а онда леже с руком под главом, сетан и снен. У пољу дотле Жућа и Тоша стали, не чују са млина хук.
За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену. —На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја,
Весели кенгур по врту скаче као из топа хитро и право, а мали син му из џепа вири и гласно виче: „Татице браво!“ Чудом се чуде неука деца: „Погледај, мама, великог зеца!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам Антихрист демон трула муња али сам против рушења овог света!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Ама, немој „готово”, него 'ајде, јер, бојим се, уселиће се Гина. АГАТОН: Хоће! 'Ајде да се некако извучемо. (Гласно.) Па ја и Симка одосмо. Нема шта више да седимо.
Не слушам ја тебе, него ћу кући, да спакујем мало прњице, а и ови да се разиђу, па ево мене, а ти, ако хоћеш, дођи! (Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо.
ГИНА: Па није ни лепо, да видиш. САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће!
(У том тренутку будилник под Саркиним шлафроком зазврји страховито гласно. Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено?
Што ти нама, брате, не кажеш јасно и гласно: шта си ти, ко си ти; у чије име си се испрсио? АГАТОН: Добро, рећи ћу вам, али узмите најпре кофере.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови.
Али када Рајко пунилац то гласно рече, онда намах осетисмо да је то могућно. Усплахирено се погледасмо, а топовођа Траило му добаци: — А вала, какав
— завапи љутито Милутин. — Шта радиш то... Сад ће вода да капље. — Слушајте — обрати нам се Милан, али гласно да и Милутин чује — мотрите на њега да не примети, а ја ћу прстом да додирнем шаторско крило изнад његове главе.
Војници су полегали покрај топова и утишали се. Јанкуљ се још промешкољи и више за себе, али гласно изговори: — Где ли онај пронађе купус данас?! ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ Била је поноћ када су нас пробудили.
ау! — Пита командир како су пали меци? Ми се само погледасмо пренеражени. Изгледа, сада смо на реду ми. Не говоримо гласно, али се разумемо. А командир пита... Ми дрхтимо од могућих последица. Ипак, ипак... онима доле је теже.
! - говорио је Милутин ликујући. Милан из прве батерије засмеја се гласно. — Ето, па зато, молим вас, и ратујемо!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он подиже главу и махну руком на њих: — Еј, море... одите овамо! Деца се згледаше; понеко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева. — Има ли који ђак међу вама? — Еве... овај, пружише деца прст на једнога.
Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке, упућује на своју дужност.
»О, па ми ћемо овде лепо и весело живети !« помисли он, али не смеде исказати своју мисао гласно. — Јесте ли одавно учитељ? запита она и погледа га некако ђаволасто жмиркајући.
— Знам, али то не ваља ; не одговара захтевима хигијене ни науке... — Ха-ха-ха... насмеја се Гојко гласно. у Орловици, а и по осталим селима, још немају ни појма о хигијени. Треба власт да их научи... Без силе не иде...
Што, зар је то тешко : врд... врд тамо амо, па ништа... Али не иде, бадава, знам ја себе«. И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав
Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави : — А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.
Знам да ће нас испратити далеко, а још ако му не пође жена, можемо говорити гласно, са Гојком заједно. Ако ли она пође, морам се издвојити са Вељом.« Кад сиђе сунце близу брега, гости се дигоше да иду.
Тако је најбоље. — С краја ћемо, оздо. Гојко преписа имена на чисту хартију и таман да почне прозивати децу гласно, Љубица га заустави. — Нека деце код мене... ја и онако радим само то. Ви можда мислите...
дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост пред њу на сто, па се мало измаче.
— Зашто?!... Зашто?!... Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!... — Зашто... зашто ?!...
Ништа!...« Па онда настави гласно: — Ништа друго ниси могао радити. Ваљда нећеш гледати равнодушно толика чуда у школи и звати се управитељ.
навлачи се црн застор око њега, он се губи, пропада некуд и не види ништа... И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама. Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу..
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју. Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као
Све се гласно довикивало. Весело. Кад сам најзад изишао опет на станицу да се вратим у Нови Сад, присуствовао сам још, случајно,
Понеку сироту жену ти непрекидни погреби толико узбуђују, да нам довикује ружно и да нас проклиње гласно. Псује и његово величанство – а ја корачам уштогљено. Нисам чуо.
Ракочевић је онда спустио заставу и запевао гласно тадашњу државну химну, коју су сви они, напред, прихватили и певали.
Представљао би је гласно, по ресторанима, тако да је било увек много смеха. Вели, добра фамилија. Ја сам се смејао и нисам се, нимало, љутио на
Прадеда, деда, отац, и ја, сви смо ту изгубили веру. И данас, кад је то престало, видим да је свеједно говори ли се гласно или уморно. Ја мирно идем за гомилом сенки које су туда пролазиле у оваква зимска јутра.
Они сад сви ручају у „Бристолу“, и после печења штуцају. После једу грожђе; момак им га доноси, довикујући гласно касирки у углу, која, сред безбројних чашица и флаша, седи и бележи: „Траубен, фüр Тисцх Но 2, Југослаwен.
Ширина и мир ових поља и правих, богатих кровова доводи до смеха. Кад бих са овог моста почео читати новине гласно, свакако да би се заорио урлик гомила, и да би јурнуле на зидове да све попале. Јер све се, ето, мења.
Болесници су дизали главе, јер, у туђини, по улицама увек гласно звиждућем. Деца су весело трчала за мном, и одвела ме на обалу, блатну као наше баре, са које се, по блату и песку,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
поскакаше у воду бојећи се да се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава рикаше тако жалостиво и гласно да се чуло чак у село. Сељак позна глас своје краве па брже-боље дотрча да види шта је.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту сам се и родио. ,,Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина“ — помислим, а гласно запитам: — Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи? Зар ни по чему није чувена?
— упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи?
” — Ту застаде, намршти се, ћута дуго, присећа се, па наново узе оне хартије, те опет прочита гласно исту реченицу. Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши.
би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу:
Многи су, додуше, будни, али трљају очи и зевају слатко и гласно, те као да помажу, ради боле хармоније, онима што хрчу у хору.
! Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. — Шта се крстиш?
— Слушао сам ја о тој чувеној земљи! — прошапута онај за себе, и погледа ме с решпектом, а затим ми се обрати гласно: — Ето, тако је код нас — продужи он. — Кмет управља са својим пандурима. — Какви су то пандури код вас?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На првој раскрсници подели се друштво. Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи. Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста. Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.
— Ја, прошапта он и одмаче се. — Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', 'оће, викнух ја гласно. Ето, припевајте Јова и Милицу!
А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. — Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа. Ми саме нећемо док нам он не каже.
Још путем, док се провлачисмо кроз гору и шибље, покушаваше по неки смелији младић да исказује гласно своја надања од ове потере, али га кмет, по дужности, и плашљивији суседи, од страха, ућуткиваху.
дед' шта најгоре знате?« — »Чек' да га преварим«, вели Пера у себи, па додаје гласно. — »Тс... читао сам све,... нисам баш најбоље Византију прешао, али тек... могу...« — »Хм! можете, а?
« помисли у себи. — »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...
очима, па корача живо од једнога зида до другог и бележи стопама градове које је Џингис-Хан прегазио, описујући гласно јунаштва и дивљаштва његова. — Перо, како се зваше оно место, где је Едуард ИИИ победио Филипа ИВ? — запита га један.
Учитељ се наместио у зачеље, држи неке новинице у рукама и већ четврти пут чита гласно један допис из наше паланке. Како је страшно то што он чита, најбоље вам сведоче лица свију слушалаца.
Тако се код нас направи узбуна. Пред механом, као што рекох, седи учитељ и чита гласно, а до њега, мало улево, наслоњен на зид механски, седи господин Бурмаз, оборене главе, ћути и слуша, само покаткад
Иђах полако, гледајући преда се, па тек доцније подигох главу и занемих од чуда. — Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи. Преда мном беху, у место познатих ми паланачких кућица, читаве громаде горостасних дворова и палата.
А кад га упиташе шта га је изазвало да убије Спасоја, он се прену, очи му засијаше, па гласно одговори: — Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је!
Откуд наши овде... и ти? – прошапта он. — Жени се Стојковић... наш друг, сећаш се,- одговори официр гласно и осврте се.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (више себи): Паметни, брате, ти новинари. Пишу, читају и разумеју сами себе. (Гласно.) Какав беше наслов томе чланку? ДАНИЦА (чита): „Реч-две уочи избора”. ЈЕВРЕМ: Па то, дабоме!
Он говори више себи). Хм! Гле, молим те. А ко би то могао бити? (Гласно.) Шта ти мислиш, господине Ивковићу, ко би од наших био онако мекан?
? ДАНИЦА: Прочитај слободно, па ако не ваља... ЈЕВРЕМ (чита гласно.): „Драга браћо! Поверење исказано ми данас јасан је израз ваше тежње да у народноме представништву буду искрено
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? — Па чича Милисав, онај Пајић. — А... како свет, народ, грађани, слажу ли се?
Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер.
Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.
Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. Заћутаћу тада.
жељене и чедне, И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно, испод коре ледне Прену се и живну и закликта гласно.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак се нико није могао похвалити да је могао чути да се код њих каква ружна реч изговорила гласно. И што је бивало свађе, несугласице па и смртних случајева, све се то свршавало у тишини.
А често, испрва тихо, за себе, доцније јаче и гласно, почео би да пева. Па се тек занесе, почне на сав глас. Мати не сме да га прекида.
| — Је ли ово ефенди-Митина кућа? — поче Арнаутин гласно да виче улазећи и као двоумећи и још једном загледајући капију, да није случајно погрешио.
гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује. За све то време, док су они сељаци долазили, Софка се није облачила.
Узалуд су је остале ућуткивале, особито мати јој, да не виче, не говори, не грди толико гласно, да не би Софка доле чула, ништа то није помагало.
никако овамо код Софке и не улазећи, већ у кујни, спремајући вечеру, мало бољу (јер за Бога, ето имају гошћу, Софку), гласно се разговарати, да би из тога њихног разговора могла Софка све чути: и ко је младожења, одакле је, шта је, и све
бежале на више ка мосту и амаму, тако да је баба Симка, кад је видела да ће са Софком готово сама остати, морала да их гласно зове. — Море, шта се растурате?
А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: Жали, дико, и ја ћу жалити. Одмах све прихватише. И жене око Софке дигоше се.
И бојећи се да ће се сада, када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.
Брзо забаци шамију и сиђе. Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече: — Хајде да играмо. — Млада, млада хоће да игра!
Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: — Свекре, на ћев ли си? — Како да не, како да не?
глава клону, отворише се двери са свештеником у златној одежди, који, чисто уживајући у тој запрепашћености, силно, гласно запева: Миром Господу помолим сја!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И док је добро вече давно пало, А једине звезде трепте у слободи, Ти у сну што те чудним путем води Проговориш гласно, с уздахом: „Још мало.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одговори неки од Озринића, па као да и њега тај призор наведе на побожне мисли, скиде капу и крстећи се рече гласно: „Помози Боже и свети Аранђеле!“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога.
“ Жене из преграде дођоше и с њима Милун, који је нешто гласно причао. Ивана изиђе да затвори авлију, па кад се поврну затвори и кућу изнутра. „Спи!“ рече Стана.
Рањеник задрхта и јаукну. Видар то учини неколико пута засопке. Свакога пута рањеник је гласно јекнуо. Сердар и Ивана тјешаху га и тепаху му као своме дјетету. „Сад га придрж’те, нека му се добро оциједи!
Јанко, можда бјеше све чуо, а може бити што га ране бољаху, јаукаше доста гласно. Она, једнако плачући, дрмаше оца. Сердар се нагло пробуди и сједе.
“ рече најмлађи од њих, црномањаст момак, ког се тек бјеше наусница хватила. Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име.
Ако би причекали можемо што и зготовити вруће“, одговори Јока. „Неће они то чекати, не!“ рече гласно Пејо, па шапатом њој: „Пусти, бога ти, нек иду. Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео.
Лакше ће Јанку бити што прије оду. А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.“ Затијем опет гласно: „А камо онај јадов, онај Мита, камо га?
лацманин, а та сама ријеч, са свим презрењем што она собом носи у овоме народу, бјеше му за вазда пришивена иако му је гласно нико није придјевао. Тако је он барем мислио.
“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу. А Турци опет говораху гласно: „Дочекали, вели, власи наше на Царини, ама им је присјело! Било их је, вели, тридесет и три а нашијех двадесет.
Симо прострије своју струку а засука рукав, па узимљући по пуну шаку дуката, испусташе их, бројећи гласно. Наброји равно девет стотина.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
дошао свети Илија! МАРИЈА (уплашено): Ћути! Немој гласно. Немој да те чује! Можда не спава, можда се пробудио, па да не чује ларму...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? — Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником.
Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране.
фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.
Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити. Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке.
Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: — Дакле, имаш жицу стари
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух. Е, нећеш ме сад, кажем гласно и опсујем, јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу пало топовско ђуле, и није само тада, јер на обали за
Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо.
Сићи ће с кола и ићи пешке. Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан. Хтеде страх да повери Толи, чу његово звиждукање, па гласно рече: — Рађаш газдама слуге! — Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном.
— И зато се ти мучиш? — прошапта кроз цвокот Ђорђе, посумња да ли је Тола чуо и рече гласно: — Да ти није мене, поцркала би ти од глади. — А да теби није мене? — Престани! И узми пушку. — Шта ће ми?
руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче. А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима.
Да циче као крдо прасића. Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.“ Дуго је гласно мислио, а она је, збуњена, ћутала и гледала у фуруну зажарену при дну.
— Сви сте се погојили... Марш, животињо псећа! Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице.
А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило. Никоме и никад није препричавао Вукашинова писма.
Много ти хвала... (Шта ћу с њом оволико обрадованом?) У капуту седе на кревет и уздахну. Моја соба, рече гласно, а зимски мирис воћа и сувог ливадског цвећа у венчићима на зидовима и стари мирис ове собе, само ове собе на свету,
Ја имам пет. Требало је да буду четворица. „Десни“ је сувишак. Значи, грешка. А што Ми онда нападаш „левог“? — говори гласно, лице му је изобличено, чини му се да се кожа одране свиње разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и
Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и уривао песнице у пшеницу, гласно удишући њен мирис и мирис лука. Напипао је кесу, прстима гњечио дукате, а они су бежали и певушаво цичали.
Сео је на њих, не зна зашто, ништа није питао, она је већ седела и дисала исто онако гласно као крава. Па му је откопчала чакшире и гурала руку међу његове бутине, укочене од страха.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи поздравиће гласно Свечани долазак равнодушне смрти. 3аћутаћу тада.
И све што у души мојој беше часно, И добро, и нежно испод коре ледне, Прену се, и живну, и закликта гласно! Али ти не рекох ни „силно те љубим“, Нити „душо“, нити „очи моје сјајне“, Нити празном речи и покретом грубим Збрисах
Затим би отац, ведар к'о сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно поч'о, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића Бана...
небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање жуди; и кличући гласно, К'о весело јато белих голубова, Полећу у небо звездано и јасно, И тамо се губе. Ноћ пролази мирно.
„Где су тренуци кад се гласно дивих Блиставој дражи њених ситних зуби! Кад сваки цветак мирисаше: Живи! А сваки славуј цвркуташе: Љуби!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његове очи се засветлише, он виде витезове у спреми за рат и наслика га пред собом у живим бојама, говорећи гласно преда се: „Дон Рамиро доћи ће, сав задуван, мени. „Еј, Мардохају! Треба ми нов коњ за јахање“.
„Оче!“ прекиде га његов син, чим је приметио да су у собу до наше дошли нови гости. „Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено.
„Неки од мојих колега сумњали су у тачност мојих закључака, изведених из мог закона корелације. Они су ме, додуше, гласно хвалили, честитали ми најласкавије, али у себи мислили су сасвим друкчије.
Исписах на њој тај наслов: „Екерманс Гешпрехе“. Он је узе и прочита гласно: „Екеменс Xисприч“. Прснух у смех када га чух како чита немачки.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Не, шта ме се тиче њен отац?“ „Части ми — узвикнуо сам одушевљено и гласно да његова сестрица утрча у нашу собу — ја уживам кад човек отме жену, кад је избори. Шта ту ваздан!
Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа. Студенткиња потврди главом и скоро гласно рече: — Заиста, тип ноувеау ріцхеа.
Па су настале здравице. Поп је држао читаве проповеди и говорио гласно као да га слуша цела парохија. А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас.
Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене. Па погледа у чичицу и настави сасвим гласно: — Сви су данас бољи од мене, поштенији од мене; сви патриоти, а ја неваљалац, пропалица.
Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре. На улици пред бербер ницом кашљао је и гласно зевао ноћни стражар.
старијег човека, који му иде у сусрет и кога је хтео поздравити, рећи му добар дан као и остала деца, и прилазећи му гласно изговарао: добар дан, добар дан, добар дан, све док старији човек не би наишао према њему.
— То си ти, ваљда помислио у себи, Стеване? — Није, части ми, него сам баш гласно казао и чуо је командант. — Е, јеси сила, Стеване, није вајде, сила си, осветио си му се.
у мислима које опет у болесном наступу навреше, он, у новом неисказаном осећану збуњености, чу једну реч која беше гласно изговорена. — Политички. Онда други неки глас упита: — Одакле? — Старе Пазове.
— Слушај, Свилару, — наставио је иследник гласно и важно — одлучи се да нам покажеш праву истину. Одрицање, опомињем те, отежаће страшно твој положај.
Засмејаше се снегови и зарумењене камене тврдиње, гласно и бурно засмејаше се потоци; све је оживело, све је удисало, све се наслађивало, свуда се проносио весели љубавни
Наједанпут, стегнута грла и пре него што би бризнуо у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави болесницу и појури у суседну собу да се
А кад воз јурну пуном паром, он сасвим неочекивано и врло гласно прсну у смех, који је личио на јецај; онда се наједанпут опет уозбиљи. — Ала! рече потом. Нема шале!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” И та наслућивана протуреплика као да влажи барут оној набијеној пушки, и квари му задовољство. И тако, те никад гласно изговорене реплике и протуреплике у њему се стално мотају у кругу и једна другу уједају за реп.
Довољно вам је погледати код зубара: на објективно једнаку повреду разни људи неједнако гласно јаучу. — Али кад разни људи у зубобољи неједнако гласно јаучу, ми не можемо бити сасвим сигурни бива ли то стога што
— Али кад разни људи у зубобољи неједнако гласно јаучу, ми не можемо бити сасвим сигурни бива ли то стога што они „различито јако реагирају" или стога што су њихове
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Иди, прочитај ми ону хартију за мене. Ћато оде пред врата, почеша се по глави и прочита гласно целу хартију, па се опет врати натраг. — Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. — Јуче ти је био последњи дан.
— Биће од ове оморине — одговори Милош, и ако је знао да питање није управљено њему. Ђорђе је имао обичај да мисли гласно.
— Једва га укебах! — викну Радован, улазећи у собу и смејући се гласно. — Где га нађе? — Онде, где и нама не би било лоше, само да смо малко млађи. Ха-ха-ха...
— Ама видосте ли чудо, где не смедох ни шамар да му опалим — прекиде је Радован, настављајући своју мисао гласно — а баш сам мислио да га мазнем једанпут. Ђурица иђаше невесео, замишљен, не слушајући шта се око њега говори и ради.
Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« — Шта ти вали што седиш сама! Живиш кâ госпођа... Шта ћеш боље? — рече он гласно. Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.
— А јатаке ћеш ти намирити? — запита Ђурица. — Све до једнога. — Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... Видим шта хоћеш?.
У ходнику шкрипнуше пеке даске и зачу се уплашен, сањив глас: — Ко је то ? — Отварај ! — викну она гласно, сазнавајући умесност свога захтева. Опет зашкрипаше даске, зачу се ход босих ногу по опекама... — Ко си ти?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.
НА КАЛЕМЕГДАНУ Дан јулски и врео уморан одлази. Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет.
ме је сваке вечери присиљавао да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли на спавање, он би гласно изговорио једну страсну молитву у којој моли бога да упали светлост у душама оних који лутају у мраку.
Ћипико, Иво - Приповетке
он је и уснио, и она му се иза првога сна одмах представила и раздремала га; да завара своју жену, мешкољи се, крсти и гласно богу се моли. И, тобоже, врти се по кући, као да се некамо опрема.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Стојанка мајка Кнежопољка није поема која се чита, него се увек говори, и то гласно. Она би се чак морала у више гласова да изговара, без обзира на то што је у питању једна личност.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Како још данас, још сад. Ко зна, можда је и потписано. ЖИВКА (Дари): Стежи палац, Даро! (Гласно.) Да ли је то могуће да је већ потписано? ПЕРА: Идем да их сачекам кад излазе; прочитаћу им са лица указ.
како да вам кажем, госпођо... чита. Сад сам баш прошао крај хотела „Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита. ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона.
ЖИВКА (шчепа један број): А ево, прочитајте ово на крају, ево ово... ПЕРА (чита гласно): „Најзад, није никакво чудо што се овакве ствари дешавају у Кини, али је право чудо што се то исто дешава и код нас и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког.
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му слушкиња ишта каже.
Онда би баба одозго, са чардака, гласно довикивала слушкињи шта треба рећи том госту, толико гласно да и он сам чује и оде пре но што му слушкиња ишта каже.
Краков, Станислав - КРИЛА
Најзад када му лекар показа куршум стегнут у пинцети и сав крвав од његове крви, он се одједном засмеја задовољно, гласно, и осети како му је нога сада бескрајно лакша. Свршено је и то.
Петровић, Растко - АФРИКА
Све спава. По некој ларми у даљини, тражећи там–там, наилазимо на дечаке који у једној забаченој уличици говоре гласно и вичу. Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде.
Ко зна шта каже! Црнац такође одговара само са по једном речју, али нагло, гласно, и све уплашеније. Најзад Н. говори сам дуго, реч по реч, сасвим тихо, скоро шапатом у улаз колибе као у какво огромно
Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим
Мали се игра сасвим олињалим мајушним мајмуном, и плаче гласно кад га помилујем; мали мајмун гледа брижно у моје прсте: нема ли можда за њега каквих инсеката на њима.
Идући са запаљеном лампом кроз потпуну помрчину, срећући људе и жене које не видим али који ме гласно поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там одржи и где је крај неког баобаба запаљен мали огањ.
За то време говори пословно, гласно као наши свештеници. Одсеца главу и точи крв на камен. Безглава кокош одлета онда далеко између нас, трза се, баца по
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно.) Мислим се нешто: ова провала Некад ми зине као гробница, А некад сине као ризница. Ил’ се у мраку њене утробе С
ГЛАВАШ: За комад хлеба? Или, још црње, за живот само? ИСАК: Да! ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.) Потурчен, можда?... Проклет несрећник!... ИСАК: Не кори, Станоје!... Ког беда рађа, бедно умире!
присиљен, Прикрива нејач, обучавајућ Да гласа свога писком тананим Науче лајат, ил’ као сова Кроз поноћ нему гласно крештати, Како их Турци не би познали... ГЛАВАШ: Страхота!
(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уск
Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?...
СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље!
Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи
“ Па куд ћу ја?... (Гласно.) Де, што да чиним? У вароши се скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде
А одиста сам, ’нако уплашен, До мрке ноћи јуче радио, Да га без штете како утопим. А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде!
(Гласно.) Па, децо, псето кô и керуша, Са лајања су зубе губили! А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули.
Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!... ’Ма каква је? Јер ако мислиш до паше доћ, ја му морам све по реду јавити... Да те није старац
Тим више смјеха и шале! Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне. Остали излазе из павиљона да се не би гласно смејали... „Кица“ приводи новајлију своме кревету, одмах до Периног, да га услужи коњаком.
Наишла је тада болничарка Цица, па мислећи да је поручник глув, почела са њим гласно да разговара. Онда се обратила тихо Пери: — Ах, што је досадно говорити са глувим људима.
Дошло је и време спавању, али капетан „Фикус“ се и не појављује. Лешкаримо раскомоћени на креветима и гласно разговарамо. Неки почели да дремају, а други заспали. Око десет часова павиљон се умири.
Њихове очи су мутне, језик као да је подадуо, сваки говори за себе, и смеју се гласно један другом. Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима.
Поредиш мене са магаретом. Војин га погледа чисто с неверицом, уста му се развукоше и он наједном поче гласно да се смеје. Био је задовољан што је једва једном пронашао слабу страну Лукину.
— Нека ти се нађе. А ово ћеш опет дати војницима који те буду однели до завојишта — рекао сам гласно да околни чују. — Не брините — говорили су готово углас, и усрдно прихватише Грују, да га принесу ватри.
Његово лице се грчевито скупи, и кроз стиснуте зубе гласно јаукну. Одмаче се и налакћен на ивицу рова обухвати главу. — Сиромах! — процеди.
— Јест... Збуни ме женска, Господа јој њеног... — Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било... Седим ја у земуници, кад утрча мој нишанџија.
— Шта!... За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј! — уздише гласно Радослав и брише зној са чела. — Боро, друже, послушај ме... врати ове војнике. — Они су моји ратни другови.
Онда је помириса и гласно прочита наслов: „Гyралдоѕе... уѕагееxтере... Нека женска ствар.“ Уто се зачуше кораци. Он остави хитро кутију на
— Хајдемо! — Али да оно двоје не бисмо затекли у незгодном положају, викао сам гласно: — Полет!... Томо! На једној прикривеној клупи седели су њих двоје. Чули су мој глас.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће! Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима
” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ех, пропао си! Упропастио те осмех једини, Војводо наша — стари Радошу!... (Гласно.) Опрости, кнеже, издајнику том! Тај издајник је сву крв пролио За Иван-бегов и за Ђурђев дом... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „...
У оку ми је Невоље горке чемер и јад. На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим мразом врхове
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Не знам. ЈЕРОТИЈЕ (чита гласно): „Плава риба” — јест „плава риба”. Будибокснама! (Чита опет.) „Плава риба, кљукана династија”. (Тргне се.
ЈОСА: После он вели... МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис.) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо! ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И када она у кујни почне гласно да пита тобож: да ли је отишао слуга да отвори дућан (мада је њега она иста још првога пробудила и упутила у дућан),
Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао. Пре то није чинио. Нарочито у почетку.
као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако добрим путем иде, увек на Младенове поздраве сам гласно би му се јављао. Чак понекада и заустављао би га: — Младене! Нестале ми неке даске, а требају ми, па да ли имате ви?..
Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да
Баба, одозго, не дижући се, окретала би се, звала слушкињу и гласно, да онај чује, заповедала би: — Васке, кажи Стаменку да му је Младен казао да тад и тад дође код њега у дућан.
Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. Уто дође ч̓а Марко.
Ћипико, Иво - Пауци
Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде! — повика Маша, а јека одговори. —Видиш, кад је човјек сам, може са собом да разговара...
А слуга, подучен, излази из куће. Али Маша пође за њим и, на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... Тпехе недјеље наповједи, иза велике мисе, Раде се наврати попу Врани по цедуљу
њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?... Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно. —Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!
Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу
Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење. И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене
Уто запита ријеч посједник Тадић. Сви уоколо упријеше погледе у њ. — Сада ћемо чут' коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников.
— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. — Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа! Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.
Дјевојка не одговори. Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. — Плачеш?! Што ти је, кажи! — Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То би било сувише чудовишно. Богдан Склопила је очи и прошаптала: „Да ли је ту Доротеј?“ После је то изговорила гласно, да је сви чују.
Чуо сам како се гласно договарају, учинило ми се чак и да се препиру око неког стопала, један је тврдио како је то део Пиогузове ноге а други
— мислили су калуђери. Не бих волео да објашњавам владици како је умро, говорио је игуман скоро шапатом. Није смео гласно јер би га то надражило на зацењујући кашаљ.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А када је, пун милине, Санак минуо, Блед, магловит, са висине Дан је синуо. И окисли врапци мали, Пуни жагора, Гласно су се церекали Поред прозора. 1883.
Сећам се једнога дана, - опет је при чаши било, И ту се прилично јело, ал' много више пило Сваки је зборио гласно о ствари којом се бави, Док се од свега тога не створи урнебес прави!
И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И кравар, зевајућ гласно, говеда погони тада На равни сеоски пашњак, где бела пландују стада.
у густом папрату доле он голо детенце спази, Што босом ножицом својом безбрижно обали слази И церека се гласно. Звездана, пастирче-дете, И газда-Стеванов Кића за њиме у трку лете.
Кô голуб, летећи тамо, Он се преврте трипут и гласно засмеја само, Те пандур задржа кљусе. Он к небу подиже главу, Но тада угледа само бескрајну пучину плаву. 5.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико ће онда бити отстојање Сунца од тога зенита? Ератостен се поново диже, па поче да говори гласно, као на своме предавању: „Зенитско отстојање Сунца, то је онај угао што га затвара ова вертикална права која иде кроз
Тај га је посао доводио до узбуђења, он је, при њему, често пута, гласно узвикивао: „Видиш, видиш! Ово су странице једног непознатог списа Архимедовог.
Кад је тај мучни посао довршио, он одахну, задовољан, и рече гласно: „Архимедово дело „Ефодос“ које напомињу неки грчки и арапски списатељи, али од кога се, сем тог наслова његовог, није
Радознало посматрамо присутне у дворани, отмено, шарено друштво које се неусиљено и гласно разговара. Само царски гардисти, трабанти, стоје, у својим црвеним униформама, са својим шлемовима и хелебардама, као
“ Кад су се тако споразумели немуштим језиком, Леверије рече гласно: „Видим по овоме што сте овде испевали да Вам није стало до тога да останете овде. Томе је лако помоћи. Можете ићи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа – та га сумња љути. Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде. Лукава лисица, та то је и хтела, Месо је шчепала, па одмах изела.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Одлази.) Граја на улици. Чују се узвици деце: Жиж! Жиж! Парапута! Улази Јован са Парапутом (гласно му се умиљавајући). ЈОВАН Не бој се, Парапута! Ту смо, ту, у својој кући.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ту стаде ударати земља по сандуку, и један од оних крај ивице гроба рече гласно и узбуђено: — Мати је то била, света мати! Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља.
Он гласно позва: Настасе! и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса
Охо-хо! још јаче! — Скоро љутито, и сасвим гласно, госпа Нола настави за себе: — Куда то ја, матора жена, застраних...
— Изронио камен, госпојице Каначки! — шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту.
Павле је био пун племенитости, и то је осећао цео његов разред. Павле је јасно и гласно оценио ко је у „тројци” најбољи. Заиста је Бранко Каленић био и најјача глава, и најјачи, чисто мушки ведар карактер.
Излазећи од фрау Розе, Бранко се баш гласно насмеја Личанину Павлу из Бачке, из Париза, и из Лондона. — Јеврејска умешност.
Апотекар је заборавио да се поклони. Фармацајт се прибра, и рече гласно шефу: — Ко зна, можда ће казати латинско име лека.
А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно. — Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека.
— И наставио је Бранко да носи у себи тешко осећање одговорности неке. Чим кога познатог сретне, гласно почне да се отпужује: — А ја спалио Павла, спалио! — Па брзо пролази, и тихо у себи шапће: — Дим, дим...
са два мутнотамна ока, с великим носом, њушкавим и треперавим, с мазним лењим гласом који ниједну реченицу не доврши гласно и чујно. Кад је нерасположена, бива, отвори уста да нешто каже, одмахне руком, затвори уста као катанцем.
Паланка је неко време жалила Мимића, чак гласно тражила правду, иако су у питању биле аустриске власти. Али кад је све то било узалуд, а паланка има да паланчи,
Он и Мимић ухватили су се сада испод руке. Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво. Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели сакупљенима с три грудвице земље.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пероріерен, из лат.) — беседити гласно и са емфазом; држати свечану беседу; (ирон.) држати слово ПЕРСОНА — лик, лице, личност ПЕСТРЕНОВИДНИ — шарен,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ви ћете ми изјавити љубав гласно, што гласније; ја ћу вас одбити речима да сам ја удата и часна жена, али ћете ви навалити, па чак покушати и да ме
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ гласно протестовали. Први пут од почетка рата.
— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија.
— Грујо, ко застане, човек или животиња, убиј на месту и бацај у реку! — наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија.
— чуди се Средоје. — Јест, богати. Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја. — Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су?
Лука стао иза бубња па удара из све снаге. Капетан Бора диригује. Капетан Војко се зацрвенео у лицу, смеје се гласно и испија наискап са једним Енглезом. А мајор Панта окупио око себе четири старије Енглескиње и нешто им објашњава.
Онда пође позади и тек тада угледасмо и ми једног Енглеза где повраћа. — Ох, мистер Џим! — узвикну Хили и поче гласно да се смеје и пљеска рукама. Тај мистер Џим није нас занимао толико колико младалачко усхићење сочне Енглескиње.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ко ће их сада од зла бранити? Шта хоће та девојка? — питали су се у себи, не усуђујући се да гласно изговоре ни једну једину реч.
гутљајчић твоме сину. Усправи се дечакова мајка. — Где је тај извор? — упита, а Смрт се гласно насмеја. — Шта ћеш ми дати, ако кажем? — рече. — Све што тражиш! — обећа жена. Смрт никада скромна није.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Затим би отац, кô ведар сјај дана, Узео гусле у жилаве руке, И гласно почô, уз гањиве звуке, Лијепу пјесму Страхињића Бана...
Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио. 56 Сваке те ноћи сневам, Твој благи поздрав ми лети; Ја гласно плачући падам Пред слатке ножице ти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло — Манојло Кантакузин, братанац деспотице Јерине (а постоји
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Све је то дрвеће. Па да би се још боље охрабрио, он гласно зовну: — Лазаре! Одмах затим одазва се сам себи измијењеним гласом: — Шта је? — Бојиш ли се?
Онда састави руке око уста и јави се гласно и отегнуто: — Ку-ку- ку-ку! Тишина. Шапуће само устреперен лист и негдје шушка сакривен кос. Мачак се растужи.
—А ја ћу остати хиљаду година! — викну Стриц. — А ја и Жуја чекаћемо хиљаду стотина и педесет година! — гласно се продера Николица као да је казао највећи број на свијету.
Заиста, нови учитељ изненадио је Боку баш кад је овај пред читавим четвртим разредом гласно рецитовао своју најновију „пјесмицу“: „Наш учитељ баш је слика, нос му црвен ко паприка!
Јованче се морао добро сагнути да би се унутра завукао. — Еј, чувај се опет каквог језера! — гласно викну Мачак који се већ био одомаћио у пећини и престао да се плаши. — Гледај добро преда се, еј!
Стао је под саму букву, пажљиво се загледао у њезину крошњу, а онда гласно викнуо: — Еј, шта ви радите горе?! Галама у висини одједном замрије, а онда се заори весела граја: — Ево Јованчета!
Он је био тек недавно стигао из војске и још је увијек, по навици, марширао војнички оштро и говорио гласно и одсјечно. — А тебе не би, Николетина, да нам помогнеш у хватању ове дружине — прекори га кнез Ваљушко.
Ух, ала би то било... В Државном цестом подно саме планине протутњали су њемачки тенкови и тако коначно сваком, гласно и видљиво, објавили да је земља поробљена. Тога истог дана Јованче и Стриц били су заједно код оваца.
Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с раскршћа пренуше и ослушнуше. — Неко плаче! — шапатом рече Луња.
— Погођена је, срушена! Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико не усуди да је гласно искаже. Тек пошто се дим толико развуче да су већ могли кроза њ да виде читаву зараван, дјечаке по срцу лупи нешто
ћутке и замукло посматрао, па кад видје да је и Луњино лице мокро и сјајно, он загњури лице под кујин врат и поче гласно да јеца. — Оде наша школа, наша драга школица! — промуца растужено пољар Лијан ронећи крупне сузе.
Од тога дана пољар Лијан поче редовно да ноћива у шуми. По читаву ноћ чуло се из колибе његово гласно хркање као да дише какав стари змај. Рано ујутру дизао се и кроз шумски сумрак тапао према изласку из Гаја.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Други пут би их задевао или се бар искашљао пролазећи крај њих, а сад их није ни приметио, иако су се кикотале гласно и гуркале се пролазећи крај њега и задевајући оне њега. Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!...