Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које
То није могуће”, одговори ужаснуто јагње. „Ха, ха! По гласу те познајем, ти ли си онај који ми се лане у ово доба ругаше?” „Лане, у ово доба? Помагај!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” И тако се сврши и пореза разреже, и после кнезови купе и везиру односе. (Највећма су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке,
топови, једни од Смедерева и Београда до Колубаре, а други од Шапца и ушћа у Саву реке Вукодражи, глас топовски гласом гласу одговара.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту је сам газда од кафане Никола Јовић, понајбогатији у Смедереву, са својом фамилијом: женом и ћерком јединицом на гласу и у Смедереву и у околини.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— јекну Лазар. И самим погледом изазивао је. Станко се љутну. — Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. — Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле...
Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима. И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу. Ниједана кућа без тих пића није била. Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем.
Завлада мртва тишина... Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... И Јелица осети бол у души. По гласу Станковом слутила је да му није право... А њој беше жао што се наљутио. — Шта ти је?... — упита пришавши му.
— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!... Иди, одмори се. Или, још боље!... Причекај ту!... Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком; И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!
сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу. РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем. Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година,
Покри га поњавом и оде у кухину да прича јетрвама што се збило. Али се ниједна не обесели томе гласу. Смејаше се, истина, али им смех не иде од срца. — Није она за нашу кућу! — Једна намигуша!
Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, итд., итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се чује са
псалам: »Из глубини воззвах к тебје, господи,« а поп Ћира опет трећи: »Господи, воззвах к тебје, услиши мја; вонми гласу моленија мојего.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
момак на гласу. До његове двадесете године слабо је што о њему у варошкој хроници забележено. Мати му је остала удовица, а Љуба,
Мати му је остала удовица, а Љуба, прошавши кроз мање школе, постане шегртом трговачким у једном на гласу дућану. Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио.
Чула сам за Бењовског, за Сентала, али за његово име никад. — Чуо сам ја, и он је на гласу фишкал. — Па ми се не допада што познаје Марка. Могу заједно шуровати, — рече као брижљиво Алка.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Па ипак истрчиш по некада на прозор! — Ја? и очигледна лаж се затитра у њеном гласу. Никад! — Јелена, Јелена. ниси ти оно што си била! Бога ми, ниси!
Дубоко у ноћ говорило се само о њему, о његовој души, очима, карактеру, гласу и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да
Африка
Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима. Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу. Насамо, то двоје је лудовало, иако су били већ пет година у браку.
Немамо сриће!“ Обе су жене волеле Павла, као што жене брата воле, али у гласу и очима те младе жене било је нечега што њен муж није могао, ни да опрости, ни да разуме.
кола, аустријска, у то време, прилазила су, пред вече, са свих страна, Бечу, а постиљони аустријски, били су на гласу. Возили су добро. Уживали су велики углед код свих војених караула, ђумрука, контумаца, и путника.
Код стража аустријских, при уласку у престоницу, те године, славонски официри, из Хунгарије, нису били на добром гласу. По аустријским форпостима, око Беча, знало се, то лето, за немире, којих је на турској граници, у Хорватској, било.
становао са њим – причао је Павлу, о Божичу, по нешто – да је Јоан Божич опак човек, убојица, а коцкар, и женскар, на гласу. Богат. Обесан. А говори се да ће, ових дана, изићи из затвора. Тако Божич поручује. Други кажу да му је одзвонило.
Шта каже капетан на то? Павле је седео ћутке и чудио се мирном гласу Божича, и како обоје седе и пуше, мирно, а како ће, кроз тренут, два, да се зубима покољу.
Онај ко је довикивао, морао је знати, добро, распоред соба, и прозоре трактира. Познао је, по том гласу, Лађевича. Одмах затим чу кикот из баште, човека који се смејао, као да га неко голица.
али и да се удварају сенаторки, госпожи Агрипини Богданович, која је тек била прешла четрдесету, а била лепотица, на гласу.
„Лиса, Лиса!“ одјекивало је у мањежу. У том човечјем гласу, са сикћућим акцентом, одјекивало је нешто као крик. Човек је затим додирну у слабину.
месеца, било све мање љубави, оне врсте, којом га је гледала у Темишвару, кад је сео крај њених ногу, осети, у њеном гласу, у миловању њених руку, да та жена, и сад, има неку наклоност према њему, коју, ни он, ни његова фамилија, нису могли
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се у Босни развили филигрански занати: пушке и сабље су кићене и импрегниране сребром и златом, а сарачки је занат на гласу. Мушка и женска ношња је била китњастија него на турском истоку.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Док сам тако сам себе грдио, ето ти опет некога. Била су то два зеца. Познао сам их по гласу. — Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Опет су те избацили? - шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је било више стрепње него радозналости, па сам рекао да имам некога посла.
- Рашида се смејала, али то је било нешто као пристанак и ја нисам могао а да не приметим сенку одобравања у њеном гласу.
Сетих се нечег налик на притајену претњу у његову гласу и би смешно. Ја се никад нисам тукао због жена. Уосталом, оне са којима сам имао посла нису ни биле вредне да се човек
- Ви сте две будале! - прогунђао је, а у гласу му је затреперила запањеност помешана с мирењем: схватао је да губи Рашиду и покушао да је губи достојанствено.
- Ово није место за те ствари! - бранила се жена, али онај глас, сада већ сличан неком гласу који сам знао, наређивао је молећи. Уши су почињале да ми расту као печурке после кише.
Оштро и гласно отац нас је звао да сиђемо. Је ли потребно печено пиле да бисмо сишли, питао је, а у гласу му је звонило нестрпљење. Није било потребно. Тако нешто никад није потребно у извесним ситуацијама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лепотица на гласу, пролепшала се још више, у првој години брака. Кожа њена и кост, смех и дах, као и њен поглед, имали су неки гладак
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
пред столовима, то је онај тренутак када им се треба забити у троми мозак, у срце, у очи — тренутак истине у кркљавом гласу водитеља умноженог звучницима. Сада је тај тренутак!
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ онда се мало зачудише наглој промјени у њему. Не толико у тијем ријечима, колико у начину, у гласу, на његову лицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У доба од 1820. до 1840. Мушицки је био јако на гласу. Његов Гласъ арфе шишатовачке нашао је више одјека но иједан српски песнички производ пре њега.
Увек на гласу и јако цењен, умро је у Дубровнику 30. јуна 1882. године. У Италији, у којој се школовао за време најживљег национално
Иако јоште млад, Копитар је већ био на гласу у уском кругу људи који су се онда бавили словенском филологијом. 1808. године изишла је у Љубљани његова граматика
до 1872), Јавности (1873), Гласу јавности (1874), у часопису Раду (1874—1875), у Ослобођењу (1875). У Београду и на омладинским скупштинама и у ђачким
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Тамо је и мој Милош, рано моја грдна — уздише ђедо. — А, онда се надај гласу храбри га Душан, па и сам живахне. — Тамо је „Жалобитни Ђуро“, онај наш Ђуро Векић, он свима из нашег села писма пише.
Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум! Ејвала ти гласу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Не плачи, Маријо — рече она, а у њеном гласу осећаше се неко саучешће помешано са задовољством. — Ја тек само онако рекох, да знаш. — И то „да знаш“ нагласи.
— упорно поче она опет. — Ништа. Не једе ми се ништа! — Чисто бранећи се од ње, одби је. — Како ништа, синко? — А у гласу јој се осети прекоран плач. — Узми, окуси нешто.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идем ја баш да видим каква је то совуљага. Па скочи те по бабином гласу наиђе на крушку, изиђе више ње у брег, па узме камен, те бабу у главу трес.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Једном сам чуо те у гласу дрозда, На северу, а с пролећа је било; Једном си поглед крзнула ми крилом Пчеле што тромо зуји око грозда.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Морам да вам признам, и данас осећам нешто као благу муку када ми нетко спомене те декоративне кафане на гласу! Њихови власници мисле да је довољно поређати неке блесаве сељачке ћупове по зиду па да се човек начисто упишки од
“ — баш као да смо наумили да доручкујемо у девет навече. Мислим, било је у његовом гласу нечега што ме је терало да га уједем за ногу.
Ја морам да радим! — Да радиш? Шта ти уопште умеш да радиш сем што уживаш у свом гласу? Јесте, ти га непрестано ослушкујеш и дивиш му се! Уместо да заиста нешто учиниш за ову кућу ... —А шта то, на пример?
Можете ли уопште да замислите његов глас у седмака? Покојни Лујика Армстронг био је према његовом гласу чист колоратурни сопран, кад вам кажем!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И данас Мачак унутра живи. Видимо уз њ све нова лица: ловци на гласу, синови млади, четири снахе, старица Цица, шеснаесторо унучади.
Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску“), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко
РИБИЦА НА ВРБАСУ Да ли спаваш или будан сањаш, вјерујеш ли веселоме гласу: у недјељу која прва дође провешћемо одмор на Врбасу. Од јурњаве и гунгуле врашке окренуће вода унатрашке.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Добро вече. Видим јасно његову велику прилику пред мање мрачним небом, али чак ни по гласу не могу да закључим ког је доба. — Долазимо из Белмонтехе, али нисмо све свршили. — Нисте свршили посао?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
5 Молим помози онима што себе ниште одани гласу који једном чуше одозго а сад га више не разумеју али понављају литанија древног уздисања као лек који више не лечи
ти небеско ордење о највиша искро из најтврђег камена сенка ти је до Петрограда пала одазвао си се александријском гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше не стоје памте се чак и неки цитати из твога венца. .. ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Из једних кола покривених арњевима помоли се једна глава. — Друже, где је, славе ти, та Бањица? По гласу, који личи помало на запомагање, рекло би се да дуго времена лутају по мраку београдским улицама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.
Љубица почиње зверати очима... Шта ли ће сад бити, шта ли ће јој рећи ?... Ето га, иде оно страшно.. Осећа по ћатину гласу; он је дошао нарочито... он је спремио све, па дошао да је води на муке...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ви се бавите историјом? — Ја?! — узвикну министар с нешто љутње у гласу... — То је наука којом се ја бавим већ близу тридесет година, и то, да не ласкам себи, са успехом — заврши министар и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Њему се чак чињаше да чује још и ону досадну шкрипу зарђалог клатна, која вазда претходи гласу звона, док се не помеша са њим.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На острвима има мало врста биљака и животиња. Могу се видети кокосове палме, поморанџе и олеандри. На гласу су лук и кромпир који се са Бермуда у великим количинама извозе за Америку.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Лијево ми ухо сад запоја, ја се надам веселоме гласу. ВУК МАНДУШИЋ Дану, Бајко, пухни ми у око, јере ми се грдно натрунило. СЕРДАР ЈАНКО Укрешите који да пушимо!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети. Софка по његову гласу виде да је као љут. И осмехујући се, већ је знала зашта је.
Ти већ знаш то. Радиш са вином. А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран! — А већ за то. И Софка по гласу његову осети како Тоне већ унапред све зна. — Па снашке — поче се он нећкати — то би добро било!
Па да би избегла да потанко Софки о свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и одговорила: — Доћи ће!
Лепота и младост за време је. Што Софку готово пренерази, то је што у његову гласу зазвуча то као његово сопствено искуство, јад, горчина.
И зато ће је он стално избегавати. И кад баш буде морао, због свега, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и
Софка по њеном гласу виде како не само она, него сви њени, ма колико да се надали, били уверени да ће она, пошто је већ ефенди Мита то
И то саучешће у њеном гласу Софку толико трону, охрабри, да, сасвим умирена, изиђе из амама смело и са осмехом. Ове овамо по миндерлуцима,
| Мора да јој је у гласу било нешто толико тужно када се Магда чисто пренерази и поче око ње уплашено да облеће. — Па зар, Софкице, ти не
А најгоре јој би када осети како у гласу Маркову — а он је тамо око куће викао, псовао, претио, што су сви отишли, особито што је отишао стари деда Митар, Арса
Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути. Само је Софка овамо, по Марковом искривљеном гласу, шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену
И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тада чобани, по гласу, по сигурну трагу, примакну се и одгоне их. Таки вам је живот у планини. Све тако на измјену, дању и ноћу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царев син одмах брже боље за њом у гору да је тражи, као помамљен; кад — чује негђе да неко завија и плаче, те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он
плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли —
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
По протеченију ове три године нађе се у мојој кеси око сто венетски[х] цекина. Чујем да у Атонској Гори на гласу Евгеније учитељ предаје на јелинском језику науке. [Х]ајде тамо, помислим, новци су ово!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине. — Браво Јерковићу. Деде јопета сâм: Крсте у-сли-ши нас! Крсте-по-милуј нас.
Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“. Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно што га је највише могло зачудити.
затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.
Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост. Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никола отегнуто јекну, подиже се с лежаја и са испруженим рукама пође ка гласу у помрачини, да га задави и баци напоље. ...Ђорђе у оделу лежи на кревету и, згрчен као гундељ, хрче.
Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу. Аћим застаде, али се не окрену. Пред ошптином, у магли, црни се и као да тоне гомила сељака.
Погачу би испекла на образима. — Некога си доброг бикоњу нашла. Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она. — Обоје — потврди главом и пљуну на лампу.
И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку појио.
Нема гроба, а тако лепо збори. Руку ми мојих, много леп глас имам. Да су луди књаза Србијици по гласу бирали, ја бих, сигурно, постао књаз. Киша прсне по Николи и изгори му на образима. А тама је мека у глави.
— викну Андра и устаде. — И Адам је болестан — осмели се да шапне Ђорђе. — Ти имаш сина — из дубине рече Аћим, а по гласу се није могло закључити да ли се руга. — Имам. И Симка је болесна. — А ја сам имао два сина и обојица су умрла.
— Излази напоље! Нисам се ја за тебе мучио. Излази, лупићу те будаком! Ђорђе по гласу познаде комшију. Сад од стида не може да се окаже.
— Нећу млеко. Отров је млеко. Воде, само кап воде. — Не смеш воду. — Мрзиш ме. По гласу... Одувек си ме мрзео. Ђорђе јој грчевито стеже руку. Нисам, шта ћу без тебе? — Рука ти је дрвена. Знам зашто.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Позвани смо на свадбу морске звезде! По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта!
Како би неко тек тако могао нестати без трага? — замисли се Источни ветар, па рече с тугом у гласу: — у Каменом је јајету, сад знам. Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи!
Неће дуго. Једино су стене вечне, врати се... — поколеба је начас нежност у јајетовом гласу, а онда се сети светлуцања песка у пустари и младићевих очију, па рече: — Вратићеш га кад нађем воду?
Али њих није привлачило богатство. Препланули, у крпама, ишли су по свету, а у гласу њихове песме препознавали су рибари шум весала, копачи замах мотике, момци смех жетелица.
— набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац. — Послао сам унука да провери! — у гласу му се јави јецај за утопљеним морнарима, кад неко рече: — Био је то прастар брод.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
била је близу и тврђави и главној чаршији, по прилици ту где је сад, у Узун-Мирковој, продавница „Србијатекса“, на гласу са својих тканина.
Сцена је, дакле, позната. Оно што се затим догађа мање је познато: противнику који му се приближава Стојан, јунак на гласу, одједном се причињава као неко кога је шчепао један од оних потпуних а непредвидљивих страхова што отапају храброст и
Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели: како је Љубица, док су се њеном гласу и њеној молби придружили гласови и молбе свих присутних, у Милошевом оку које је гледало, око себе, тај полукруг људи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.
Ј. Дучић ЛXВИИИ ЗАМОР Очи су ти данас пуне топле тајне, По пољубац има у погледу сваком, И има у гласу тужном, неједнаком, Обећање среће нове и бескрајне. Доста, јадна жено, све је залуд! Доста!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Слаткоречив, а препреден. Био је родом са Крита, али је то тајио, знајући да су Крићани код нас на рђавом гласу. Зато се звао Трапезунциус. Умео је да се улаже код папа и да стекне њихово неограничено поверење.
Њутнова расправа, која је при свом првом читању у Удружењу примљена са одобравањем и била отштампана у Гласу Удружења, нашла је брзо своје критичаре и потцењиваче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А овај мали женски чиновник, ова отмена и бледа девојка црвених усана, ова Рускиња, Тања, у чијем је гласу имало нечег што необично опија и открива неке дубоке, непознате чежње уносила је увек у собу господина Леђенског неки
А у паланци где сам боловао био сам добро познат, и по фамилији која је уживала велики углед и по своме доста лепом гласу из рата. Ја сам имао тридесет година, нову артиљеријску униформу капетана и бели орао с мачевима на прсима.
Па се Митар није противио овом унутрашњем гласу, него му се напротив повиновао, утолико пре што му се све више и више чинило узалуд да остаје онде на ономе светоме
се све више, јер на моја дрска задиркивања која су и мене самог чудила, одговорила ми је равном мером, док је у њеном гласу и држању било нечег много сигурнијег него у моме.
али дотле упорно гушени таленат и уметнички темпераменат, који је тај, иначе по многим другим стварима на великом гласу, наш град одавно носио у својим грудима, немајући о томе, а на велику штету нашег општег уметничког полета, никаквог
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
извјесну своју специфичну драж са својим утањеним, жичаним гласом, сличним оном оглоданом, помало рационалистичком гласу престарјелих клавира.
и сузама и грчевима; и оних малих повишења температуре која дају сјај очима и крхку, до опасности натегнуту звучност гласу, и кратке махове оног брзог унутрашњег изгарања што кадикад недокучиво наилазе, попут изненадне милости, подајући
Поново намјести дашчицу и објеси акварел на старо мјесто, па живо зазва на окуп. У гласу му је било нешто свјеже, младеначко; један непреврео одјек дјетињскога, ваљда једини који сам икад из њега чуо.
Да ме непрестано повријеђујеш!... Учинило ми се да му у гласу трепте сузе. — Али чиме, забога?!... Напросто те не разумијем!... Ето разговарамо, измјењујемо мисли, ћаскамо.
Па зато, да би се он ипак на неки начин чуо и осјетио, тако деколорираном лирском гласу придаје се, у накнаду за онај изворни трептај и за ону изворну боју који су му одузети, други неки трептај и други
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То се Никола враћа с пута. Они из заседе поиздизаше главе ослушкујући, да по гласу познају, враћа ли се сам Никола. »Е, још ово, па квит !« — помисли Ђурица у себи, спремајући нож и пушку за напад.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Прозори у мозаику од обојеног стакла на Кингс колеџу били су чувени још од Кромвеловог доба, а на гласу су и данас. После сваке посете овој капели, осећао сам се душевно окрепљен.
У току лета Ви сте у Норфолку гост, странац, о чијем гласу и угледу становници не воде ни мало рачуна. Такво њихово схватање једном ме је тако погодило да то никада не могу
Ћипико, Иво - Приповетке
науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у животу и гласу: — Што данас мене и моје на правди обручи? Што не рече брату да прими духан?
Онога поподнева ловио је рибу у увалици испод села, кад Кате, сеоска усједјелица, на злу гласу ради свсје распуштености, стиже к њему баш онога часа кад је уловљену рибу пекао на жеравици. Понуди је да се заложи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Код правих песника увек чујемо двопев: њиховом се гласу придружује глас самога природног језика из дубина наше културе као из нашег прапамћења.
само потреба да се враћањем на сталне облике, проверене дугим искуством, избегне осипање и расуло, него и жеља да свом гласу придруже гласове својих претходника.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
увијање, кршење њенога младог тела, подрхтавања у узбуђењу, грчења у еротизованој екстази, ширење зеница и премирања у гласу. Не девојка, него девојче Нушка цело се скупило у тело којим витлају чула и нагони.
циганске песме одбаци маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу, отргнутом звуку, као да наиђе на то: - А! де то! - И ништа више не да до само то.
Најдубље потиснута, најнеодређенија чежња, коју је Јовча налазио тек у „неком гласу”, „отргнутом звуку, и коју је могао именовати само као „то”, води дакле у најстроже забрањену област - у инцест.
Софкинрм је сећању заправо, па и у доживљају њеном преломљена - делимично кад није потпуно - историја хаџијске куће на гласу, која се примиче свом заласку.
јединствен, приповедач се овде удваја показујући тиме да су у њему садржана два испреплетена лика, да се у његовоме гласу налази још један глас, и да се у опису који он даје налази још један, скривен а дубљи опис.
Али у Рајићевоме дефетистичком гласу који овако негативно вреднује живот може се разабрати још један, Чарнојевићев глас - он је, како би руски
Најпре зато што се читаоцу сигнализује да у Рајићевом гласу постоји још један глас, и да његов опис није прост, него удвојен или дво-смислен.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак и још из чувеније куће.
добар је он — добро ће бидне, ако Бог да! — одговори ова прилика с вером и поуздањем у гласу и погледу. И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв моја заспала под каменом не бунца због пакла из земље
Краков, Станислав - КРИЛА
— Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди! Душко се окрете н пође горе ка гласу. У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно
Петровић, Растко - АФРИКА
Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима. Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем улазак, Да познам стазу куда пролази На гласу хајдук са својом невестом. (Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!... Видим их још!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дивна је то сигурност где република виси о једном гласу већине! — Све знам. Али моје је тврдо убеђење да се монархија у Француској преживела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Хајд сад, ставите опасаче и вратите се одмах. — Драган ме погледа. — Видећемо шта ће ноћас бити. У гласу његовом било је неке сете. У мени је тињало пријатно осећање задовољства што нисам на његовом месту.
А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог. А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јего времја, Когда славно бјаше в мирје римско племја, Гди витјази славни всју трјасоша земљу, Којих јешче грозному гласу, мнит сја, внемљу, Којим војеводи с пламенем вливаху В души своју храброст кад на бран иђаху.
Уз песму је (као мото, а што је свакако погрешка) штампано следеће обавештење: По гласу: Аллеѕ лебт унд фреут ѕіцх wиедер, коју на немецком јазицје имат Госпожица Јелисавета Ивановна Мушкатировичева.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— викнуо би старац послије одмарања, стежући чвршће привузу у рукама. — Моремо, моремо! — одговарао је Вујо, а у гласу му је сад дрхтао онај луди, врели планински пркос, који се све силније буди и пламти, и у малом дјетету, што је
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...
све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и пропасти, бити несигурни, не на добром гласу, прете да ће пасти, — зар би онда он из такве једне радње узимао еспап на позајмицу, уносио га у дућан и продавајући
— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке,
Стаје више [ње] и надноси јој се. Моли, а у гласу му се осећа јед, бол, прекор што је таква. — Хајде, нане, зашто... Она, већ не могући, одговара: — Болна сам, синко.
Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му. Чисто се тресао над њом: — Шта плачеш? Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: — Ох, бре, синко!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ.
(ЗНЖОЈС, 7, 388). С друге стране, стари шупљи примерци могу бити на злу гласу да се у њима, као и на ораху, купе вештице (ЗНЖОЈС, 13, 307; 308). У народној медицини, плод од м.
Ћипико, Иво - Пауци
” одмах сједе. Погледа по друштву: нико ни ријечи! Неки од фратара не познају лично газду; познају га тек по имену и гласу, али неће да му пођу у сусрет да га поздраве; мисле, треба да он то први уради: црковна власт је тежа од свјетовне!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Изабрали су Сабориште јер је живописно. То је њихов тор где пребивају але и ђаволи. — Довољно је то што је на злу гласу. Ми знамо да тамо ничега нема, али остали верују да има.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади
„Батали!“ одмахну само, „Ми, каже, овакве тице по перју и гласу знамо.“ Састави спроводно писмо и јави „срескоме“, даље, Да ово крилато дете с прилогом под један шаље.
У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу. И клисар над веђе своје подиже широку шаку, Ал' поља шуштаху доле у мртвом, дубоком мраку. И страшан вихар се диже.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку. Чује се јак глас са страним акцентом: Како сте? Јесте ли здрави?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жупник га је научио да из Енеиде преприча лепе делове, и мали се прочуо као неко чудо. У гласу тог детета је било нечег нарочито милог и умиљатог. Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија.
Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија. Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно.
Можда има право господин Јоксим: испопова ми неки дан добро. (Госпа Нола га у себи имитује у пози и у гласу.) — Госпођо Лазарић, ви имате фикс-идеју, и то је доктор Мирко. Шта сте се привезали за колац! Или тај Мирко, или...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— он се испрси испред пешадијског пуковника, па се окрете своме четноме командиру: — Пролазите! У гласу његовом огледа се одлучност. Онај пешадијски пуковник као да је схватио решеност потпуковника Петра на сваку могућност.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Молим се Господу, свом гласу, овој чаши, За пријатеља, мрава, магарца, кутију, петла, Молим се удаљеноме оном војнику који јаше; Из ове
љубави, Пронесете и сједините кроз мене неба вечито путујућа; Па нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се изврши најзад та Жудња, једина верна овом Часу!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Онда знај да више никада нећеш бити с њим. — Како ћу знати да је срећан? — Видећеш га! — у гласу Сунчеве мајке зазвуча туга. — Али, он неће видети тебе. Повероваће да си мртва и у својој срећи заборавиће на тебе.
— обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га погледа
Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе. Али, готово у исти мах, осети врели дах пса на листу ноге, стресе се, одречно одмахну главом, и закорачи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је — каже ова песма — млад, нема ни шеснаест година, још није ни видео мегдан, а противник му је на гласу мегданџија.
у турску Удбину, на сестрића Танковић-Османа: „О сестрићу, Танковић-Османе, покупи ми по вашој Удбини удбинскијех на гласу јунака на пријепис пет стотина друга, хајде с њима ка кршној Кладуши, а под моју под вренгију кулу, јера зове од
дошô на биљегу, — са Јанком су четири сердара, сва четири од равна Котара, и са њима дв’је хиљаде војске Котарана на гласу јунака.
гаћа, чарапа Браничево — град на левој обали Млаве, код Костолца (од XИИИ до XВ века Кучево и Браничево били су на гласу због оловних и сребрних рудника) Бранковић Вук — в. увод, ИИИ, 3 Бранковић Ђурађ (Смедеревац) — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПИСАЦ ЗАЗИВА ПРЕСВЕТУ ДЕВУ ДА БИ МУ ПОМОГЛА САМУ СЕБЕ ХВАЛИТИ Дубину велика велику дубина зове У широком твом гласу. (Из Псалама) Ја и тебе наричем бездном. А и сам себе називљем бездном.
грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
Со тога посла на голему и честиту гласу оста Гедеон. КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ Једнога од своје им војске смотр(и) с поганском мађамском женом где се у
У Јерусалиму јоште за старо доби, бијаше једна купатељница врло на гласу, где су Жидови испирали утробе од оваца, које су клали и Богу на жртву доносили.
Таки разбише ону непријатељску војску и њихову земљу они досташе. АПЕЛЕС И ЗЛАТНИ ЈЕЛЕН У неко доби бијаше велико на гласу неки изуграф именом Апелес и састаше се код њега многи понижи иконописци и почеше се међ собом натпирати који би од
А тај Геркулес велики на гласу јунак бијаше. Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме
Зашто голем је био на гласу господин. БУНА НА КОЊСКОМ ТРКАЛИШТУ Да вам и из Отачника нешто укажем. Неко доби бијаху похватане харамије који су
Дочу вику, те позна свога господара по гласу му. Прући се кано џилит, тим часом допаде онде к своме господару и курталиса га из њиних руку.
Ама што да буде, — ето, такав велики божији човек и на гласу цар и пророк и он паде у прељубодејство, уједно со тим кроз тај свој срам и у крвништво.
и ноћна рад несвидела у прозорје него већма препадоше се, инди Христос одазва се на њихову вику с мора, да га скоро по гласу прознаду и проберу се од страха. Гласовито им рече: »Дрзајте, што се препадате? Та ево ја сам, не бојте се!
З. Храм у Илирику Један човек онде именом Леонтије бијаше славан на гласу врли христјанин. Разболе се тешко до смрти, да се већ није више уздао томе да устане с постеље или да оздрави и сви га
Те је близу цркве светога Димитрија седио на гласу добар човек молећи се Богу и о своме душевноме спасењу старајући се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Манча је био већ на гласу као момак и играч. И мала Зона је још тада приметила да највише махалских девојака гледају и уздишу за Манчом, па је и
Неки су га чак чули кад су пролазили крај начелства, и познали Поту по гласу (јер Поте се чешће дерао кад га туку у дућану, и отуд му познају глас), и веле да је жалост била слушати ту дерњаву и
Дигоше се да иду. Пробудише стару Аву, која је пре четрдесет и више година била на гласу чочек, а сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у