Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, страсна је недеља, изгибе цвет народа нашега!... На те је речи клонуо народ, сузе му се ледише по глатком мермеру, а од груди се мермер стварао. Жене су дрктале од страха.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као површина дубоких, горских језера, мишљаше, док је ознојен лежао крај својих паса, који су дахћући хватали муве,
Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких, горских језера.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Смјешка се просиједи путник и себи и свом недораслом саговорнику, смијеши се опроштајно и с разумијевањем над глатком спасоносном водом, која смирено покрива све њихове тајне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
корацима скривеним под њиховим дугим сукњама, сличне двама картонским лабудовима што између кулиса доклизе глатком површином језера. Обје тетке скупа сачињавале су само једно биће.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
угаси Својих врелих прсију, — Ти задржи, поточе, Њену слику љубљену, Да бар када дошетам На воду ти студену, На том глатком зрцалу Угледам је снимљену. 1839.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми одсецају врх брка и њене беоњаче видим како светле, али ме слатка обамрлост прикрива ту, теме ми сраста са њеном глатком кожом, коса ми се меша и завезује са длачицама под њеним трбухом, као да је хиљаде малих демона и ђаволака хиљаду ноћи
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Био је диван дан, небо плаво. Ауто ме провезе широком, глатком улицом, засађеном палмама, а затим се попе стрмином брега, до саме улазне капије Акрополе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако је стигла и надомак јаруге поточића понорнице кад јој се на неком глатком жбуњу омаче нога и она клизну у дубоку рупу, скривену у густу папрат.