Употреба речи гледао у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Био сам у биткама. Видео сам дим и пламен, слушао сам звеку сабаља, звиждање танади, рику топова... Гледао сам поноћ како је по хиљаду запаљених кровова осветљује својим пламеном, који чак до у небо шиба. Видео сам јунакâ.

Видео сам јунакâ. Гледао сам малене српске четице где, као плеву, развеју читаве баталијуне Маџара... О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под

то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и то или у највећој бризи или безбризи, а, друго, није радо гледао да ја пушим.

“ Бог ћути, и људи ћуте... Плаве димове кабануса пратили су дубоки уздисаји оца мога. Тужним погледом гледао је у црне камене стубове и у оне гвоздене колуте што на платну живописани беху; а кад је видео најстаријег брата, који

Марта Станојевића“. Док сам ја полугласно читао писмо сироте удовице, мој отац је тужно гледао преда се и, покаткад тужно уздахнувши, пуштао би дим из мирисаве цигаре. Видело се да о нечем озбиљски премишља.

Видело се да о нечем озбиљски премишља. Затим је устао и, наслонивши чело на гвоздене шипке од прозора, дуго је гледао облачно новембарско небо, из којега је ситна и хладна кишица на земљу падала.

Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа — механа прве класе. Механџија је удивљен гледао како се храбри момци са помамним таласима боре. — Зар за њу, за ту сироту несрећну жену, да се људи даве?

„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не! Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“.

Чича Марко је гледао: кад деца посеку прст, а они поспу то место сољу, и крв престане; па је и он метуо једну малу прегршт соли у велику

Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца. „Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!

„А ко ће за погреб да плати?...“ Марко не одговори ништа, само што га је, ћутећи, гледао... Али кад је видео да прота на његов одговор чека, он сасвим мирно додаде: „Оче прото, од глади је умрла!

сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала... Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А кад је већ ова басна за калуђере споменула, и ја ћу нешто о њима проговорити, који сам неколико година гледао што у Далмацији, у Босни, у Херцеговини и у Албанији и на сваком месту, гди могу и смеду, чине.

„Зашт не појеш?” — рече му паун. „Што ме тако гледаш?” „Ко те не би гледао” — одговори славуј — „какав си леп и красан! А зашто ти овде толико задуго стојиш и мене гледаш?

А зашто ти овде толико задуго стојиш и мене гледаш?” „Како не би'стајао,“ — ошвешта паун — „и како те не би' гледао кад тако слатко појеш?“ Од тога времена и до данас паун и славуј велики су пријатељи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Из пшенице до појаса, под ведрином која расте, с руком на жени гледао леђа потопа! ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!) кантарско се јаје у звону излегло!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

сам непријатеље и бежао од њи’; живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и’ из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим

) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше месојеђе 1788.

После, једне зиме, не памтим које године, очима сам гледао као ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у

] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер. Ту сам гледао како мој отац, да би и другим људма омилио егзерцир, скине официрски мундир, па стане у ред и егзерцира се као прост

нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао. Запитам ја Саву: „Шта ћемо ми сад радити?” — На то он одговори: „А шта ћемо, кума-прото?

” — Рече Сирчић алај-бег: „Истина је тако, ја сам са везиром у Београду био и очима гледао”. — Пита: „А зашто се нисте предали Асан-паши, кад је дошао с војском у Шабац?

Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже. Ову сам пушчицу гледао у попа Панте; мало је дужа од једног аршина, не ваља три гроша.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ето он је ветрењак... Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се... Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.

— рече поп Вујица, па опет поче загледати јеину. — Ала је то големо, болан!... Ја сам гледао, што се тиче, па много мане колико кокош, није веће, па перје му није овако као у овога, на прилику.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... Станко то не опази. Он управо и није могао ништа опазити. Негове су очи биле

Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!... Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?...

Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. Али снага га поче издавати. Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...

И она ће бити његова!... Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега... Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...

Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре? Зар су паре за будале?...

Маринко се истаче напред, па рече: — Ево, кмете, ево, попо!... Овде је био он и копао нешто. А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се. На ђубрету се видеше трагови копана.

Врућина је попуштала... Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи... Са чела му нестајаше бора... Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... Диже се.

Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор.

али кад би наспрам њега, он окрете главу... Алекса му ништа не рече. Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао.

Алекса му ништа не рече. Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез.

Гледао је за њим укоченим погледом. И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници.

Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка. Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени. Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. — Не замери што ћу те питати! — Шта? — Јеси ли ти јуче ступио у дружину?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Из свију ствари ти си у мене гледао, Твој громки глас сам чуо у морском ћутању... С болом пред ноге твоје свагда се предао, Само за твојим жишком

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко! Ја сам с неком тугом и плашњом гледао избелела лица и њихове изразе. Нисам чуо ништа што је Јоца говорио с њима.

Била су само два кревета. Један празан, а на другом један човек. Он је седео лицем окренут нама и гледао је у нас. Ох, боже, какав је то поглед?!

Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио. Много сам мислио, много. И много сам хтео да кажем, и казао бих много да ме није, не знам зашто, стид.

Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди. Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као да се Ђорђе с неким

Сутра већ! — Сутра, богу хвала! Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.

Ах, то вече! Ушао сам, невиђен, у предсобље. Од велике собе су била врата широм отворена. Она је седела за клавиром. Гледао сам је са стране. Видео сам јој гипки стас како се лако њиха, повијајући се за рукама десно и лево.

Тамо горе беше нешто што је она видела; тамо њен Бог ког је она гледала и који је њу гледао. И онда јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се

Обе руке до лаката наслонио на сто, а на руке легао челом, па се не миче. Гледао сам тако дуго, али он ама да је мрднуо. Само видех како му се слабине купе и надимају. Чудно сам и мрачно нешто мислио.

Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ. Сви поустајаше.

Она се је чинила да ништа даље не слуша и вадила је даље дарове за матер. Ја сам сео у угао до пећи и гледао је. Може бити што сам је се зажелео, може бити и што је била запурена од пута, тек мени се учини необично лепа.

Све је спавало, само сам ја с њоме седео у соби. Она је радила. Ја сам гледао у књигу и мислио на њу. На једном прозору белео се спуштен роулеау16 на другом није било завесе.

Дуго сам гледао ову, као што видиш, луду, прљавосветлу слику која се сваки час мењаше, кад се сух ветар на улици заигра пламеном лампе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Пера је претурао листове албума, гледао и питао, а Меланија му одговарала. Каквих ти ту све фотографија није било. Различних и по пôлу и по годинама старости

није било право, и да су вребали прилику да му се некако одуже; али он је не марећи много за подвиге јунаштва, увек гледао да не да каква крупнијег повода, познавајући паорска грубијанства.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А он је, опет, само гунђао. Никога у очи не гледао, већ испред себе, натмурено. И стењући које од многог одела, које од сувишног јела, вукао би се дишући мртво, тешко,

Таја је међутим једнако јео, мљаскао, и гледао испред себе. Видело се да је и њему тешко да се реши. — ...’ајдемо си!

добре воље, пришао би, препојао би му их, он би га тад љубио у руку, метанисао за њим; а ако није добре воље, не би ни гледао, већ би другима препојавао који му плаћају.

Митка би тад узалуд гледао за попом и, онако пијан, молио га, плакао, показивајући на те своје гробове. — Дêдо, и ове моје...

— И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи. Питате га: — Колико имам година?

И одмах би се враћао у кућу, затварао у своју собу, беснео јер зна да се он искрао, јурио по вароши, те свет га гледао и смејао му се а тиме и њима, браћи, целој кући... И тад би беснео.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа. — А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао? — Јесам; ал’ јеси л’ видео како је ова на њега гледала кад је певала?

прстен, и три дуката, и све што треба, јер је све то са собом носио још од оног доба кад је код Сириџића фрајлаСавку гледао. Чекмеџијић дарива Марту и, после великог весеља, са чика-Гавром отпутује, а до шест недеља ће доћи да се венча.

„Пут за паорушу Татијану Скорићеву у П. — десет форинти. „Кад сам гледао Милеву Милеуснићеву у Б., дао сам јој среће ради два талира — то је пет форинти — дабогда никад не имала среће!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.

Тамо пред својим шатором, испружен на трави, лежао је Јуришић и гледао у небо. На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему.

И он их је својим рођеним очима гледао како оно ратно стање вешто искоришћују, а ни на чијем лицу никад није приметио какву год грижу савести.

Па је милујући њену бујну плаву косу гледао у оне безазлене и паметне очи и мислио: „Ти дивно, мило створење, ти заиста знаш да волиш.

Његов живот, иначе мучан и чемеран, није заслужио овај подмукли, мучки ударац. И то мучки ударац од оне, у коју је он гледао као у светињу. Нека му опрости, али он то неће трпети.

је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.

О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај? Гледао сам те кад тријумфујеш. о како бих радо видео како си велика како си величанствена кад пропадаш.

Африка

! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.

У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.

помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.

“ Толико је тешко да човек пређе преко своје нетрпељивости. Сада је већ било доцкан, а ко зна да ли бих ипак могао. Гледао сам како Самба натоварује сандуке и канте и спремао сам се да седнем крај шофера.

— питао сам његовог брата. Зана је био више болесника, миловао га лагано по рамену. Обрнуо је лик, и најпре гледао као да не чује; затим рече ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје

— Ви бисте ме сутра повели до Бамака? — Могу. Гледао сам у ноћи јединог осветљеног, тог чудног, кратког, дебелог, скоро расплаканог човека, који је знао да сам овде, који

Али предели које сам до јуче гледао били су обојени још једном бојом више. „Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано мистерија

када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а јутром се пљускати стојећи у калбасу. Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела. На свакоме је по неколико килограма фетиша обешених о црне кожне гајтане.

То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“. То је игра коју сам ја гледао већ у Боакеу а која је преко америчких црнаца дошла и у Европу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај. Гледао га је зачуђено.

Он је гледао та сунцем обасјана егзерциришта, свестан да их можда последњи пут гледа. Гомила Срба, са својим барјацима, коњима,

То је била брига Енгелсхофена. Гарсули је гледао да се све то мирно сврши, док се рескрипт чита, а ако, после, буде било протеста, то има да решава канцеларија.

Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у

пукотине дасака, док је Петар седео на клупи, наслонивши главу о дирек, са једном ногом на поду, а другом на клупи. Гледао је увис, као да, на дану, звезде броји.

Држао је, на грудима, своје везане руке, као пар голубова. Као да се помирио са њима. А гледао је своје рођаке, мирним, плавим, светлим очима, у којима никад није било суза.

Трифунова деца била су разбуђена рано, умивена – али нису плакала. Напротив, Трифун их је гледао, како весело вире, из сламе, из кола, као неко јато пачића и гушчића.

Он је поштовао жену свога брата и жалио је ту жену, која је често била сама. Гледао је да је развесели, макар и глупим шалама.

Пропустио је кола, која кренуше из капије, а после је стајао, неко време и гледао за њима. Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта. Видела се само ситна игра коњских ногу.

Растао се од својих коња, код једног врбака. Био их је упропастио и гледао их је тужно, као и будимска брда, која су се видела на другој обали, у вечерњем руменилу.

Господин Георгије није о томе бринуо. Господин Георгије гледао је своја посла. Оно, што је Павла било опет растужило, то је било то, што је видео у пролазу. И у Будиму.

А кад је Трандафила о њима питао, господин Георгије би само ћутао, и зачуђено га гледао. Честњејшем Исаковичу чинило се да још чује топот њихових коња, да чује њихову песму при одласку.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

У ослобођењу Србије њеним властитим снагама и безбројним жртвама Ранке је гледао један од најзначајнијих догађаја XИX века.

Наилазили су на одобравања нарочито у Аустро-Угарској и у Немачкој, где се у њима гледао савезник против Србије. Такве једногласне похвале тешко да се не примају, па су их и Бугари примали, утолико пре што

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Било је, али мени треба овај формат за пасош. АНТА: А гледао сам уз пут и локале за канцеларије „Илирије”, нашао сам два-три, али две собе. СПАСОЈЕ: Мало је то.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Било их је довољно бар за педесетак лица. Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се

- Зар не помислиш понекад и на њу? - гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео

Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока. Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто

- рекла је одједном, а онда подигавши руку окренула је моје лице к себи. Вероватно сам је гледао као неко ко је пао с Марса или неког сличног места. Схватио сам то по изразу Атамановог лица. - Како знаш?

Жене! Чуј! Мало је требало да се изврнем на неко место. Жене! Атаман ме је гледао као што је Хилари морао гледати падине Хималаја кад се попео до врха. Жене никада нису деца! - говорио је тај поглед.

Тај мали Емилијан! Рођен 1903. год., погинуо несрећним случајем 1914. Са слике нас је гледао дечак у морнарском оделу с читавим чудом златних дугмади и ресица. Осетих Рашиду сасвим близу себе.

Осушених усана гледао сам како је ХаџиНиколов уписује у дневник. „Ти, стоко! Ти, проклета, прљава стоко!” - шапнух. Руке су му биле беле,

Овце! - Жао ми је, Галац, веома ми је жао. Надам се, још ћеш имати времена од одговараш! - Хаџи-Николов ме је гледао као да сам амеба, вашка или већ нешто слично.

- Како би било да мени препустиш ту малу? - подигао је главу, али још није гледао у мене. Даћу ти две плоче. Нисам могао да му кажем да је идиот!

Не бих га гледао ни да сам могао, иако је за мене она била прва оно што је Саша Албрехт мислио да је Рашида. Била је то цура са чврстим

Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води. Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо око себе, и обале с мирисом врбака у наручју.

Ја сам још лежао лицем окренут према песку, а очи су ме болеле као да сам сатима гледао у сунце. Нисам се окренуо, Рашида! То се теби само причинило! рекао сам, а уста су ми била пуна песка.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити. Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме. У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.

Страшно мучење. То је Пера већ у свом детињству гледао сваки дан, и срце му отврдло. Долазе ноћу лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац

Црњански, Милош - Сеобе 1

ствари, из кола на коње, уклонио се да могу да окрену кола и, отпустивши братовљеве слуге, дуго је стајао тако и гледао за колима што су се враћала натраг, кроз густу травуљину, из које су пред коњима излетале шеве.

Опран и умивен, посматрајући шта се у дворишту дешава, Исакович је стајао дуго пред великим огледалом и гледао широк ожиљак ране, на десном рамену, исто тако пажљиво, као и своје дебеле, опуштене образе.

Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно место, мада је он био сув као штап, а онај

Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца

Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајала река. И, у њој, њена сен.

Чудан и тужан, он је за њу имао поглед којим није гледао ниједно друго биће. Сласт са њим, крај свих непријатности, била је за њу још увек неупоредива и дивна.

Зато је, изненада, на последњем делу пута, и постао мекши према својим војницима. Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути.

његовог живота, узалудност породице, жене и деце, куће и кућишта, повратка, свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.

Ужаснут ипак, при помисли да је можда никад више неће видети, он је ширио зенице толико и гледао тако тужно у њу, да она поче губити осећај надмоћи, не знајући ни сама шта да ради са њим последњих дана.

Прсти су јој били чворновати, а рука изукрштана дебелим жилама. Разрогаченим очима гледао је Вук Исакович све то, погледом упртим у њено остарело лице са збораним подваљком и висећом кожом под ушима, брадицом

Посматрајући тако државе, као и своје играчице и тврдоглаве глумице, гледао је да извуче пролеће, не залазећи дубље у рат, нарочито откада га његов круг, из Версаља, извештаваше да Пруска успева

своје постеље, није могао више да замисли рат друкчије него тако, са безбројним убиствима, грозотама и патњама које је гледао очи у очи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Казао Свети Никола чоеку који је био пао у воду и само викао: „Помози Свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отме.) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом. (Вук, бр.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у то доба, једини у нашем граду, имао лампе с абажуром

Заједно, а свако од њих тако далеко! Гледао их је као неко чудо. Још је имао толико тога да исприча да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему

Ово је моје место! Али, ко може да поседује море? Гледао сам како им из дана у дан тамни кожа, пратио летње љубави, био случајни сведок малим августовским преварама, слушао

знака, па због тога нисам ни примећивао шарену гомилу играча на сцени, ни балерине снажних, мишићавих ногу — гледао сам само њега — најбезначајнијег од свих безначајних статиста на свету, који се и поред свог бедног положаја у животу

је тако пред очима жене, свестан исцепаних патика које је морала видети одоздо, свестан ружних ногу и пегаве коже. Гледао је своју синоћњу избавитељицу изврнуту наопачке, док му је до ушију допирала граја дворане — бесмислени савети и крици

И, одједанпут, изгледаће му као да никуда није ни одлазио. Глупе ли куће. помислиће док буде сам себе гледао у оном стану од картона што подрхтава када испод њега протутњи аутобус ЗЗ, у оном тамо граду, где се плаћају спавање,

« Три дана су путовали до Дервенте. Митар је лежао на слами и гледао свет. Свет је био голем. Причало се да је њихова нова земља с ону страну реке и да ће их пребацити са два брода.

Вукли су га, дакле, за рукаве, а он их је гледао као из неке даљине, а онда је полако, сасвим полако, спустио свој товар на земљу и дуго разгледао полумртвог професора

су видели како је устао из мртвих исти онакав какав је био пре него што га је ујела змија, а старац је и даље седео и гледао некуд према оним љубичастим брдима у даљини.

У том граду је годинама са завишћу гледао младиће и девојке како шетају недељом пре подне по Теразијама, чезнући да и сам једанпут буде елегантан.

Док је боинг 707 Ер Франса кружио над Београдом, чекајући дозволу за слетање, Жан Жик је кроз прозор гледао риђа пролетња пространства; разливену Саву и Дунав, врхове дрвећа што су вирили из воде изнад потопљених ада...

— обрадова му се Жан Жик и крену у сусрет — Све си млађи и млађи! Пружио је шефу театрално руку, али овај га је гледао без икаквог израза, као да га види први пут у животу. Жан Жикова испружена рука остаде, пред свима, у ваздуху...

Матавуљ, Симо - УСКОК

Стари Мргуд рече: — Глај ти опет овога Јанка, овога ђавола ђетињег, откуд он то зна, као да је очима гледао!? — Има то у књигама, ђедо! — рекоше му. — А да ли ће наши бојеви бити у књигама? — запита Мирко.

и њихова, особито му угодно би опоменувши се, како он високо порасте пред њиховијем очима, кад дознадоше да је и он гледао смрти у очи! То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се ил се туку. Гледао их ловац стари, Пуцати му беше жао. Узе листак књиге беле Па је зеке — нацртао.

Велики патриота, уверен у заслужену срећу и процват свога рода у будућности, он је у детету гледао носиоца те, боље сутрашњице, залогу настављања и обнављања, па у његовој љубави увек има и загледаности у дубину

Нит је смогао снаге да скочи и побјегне, нит је могао да плаче. Забезекнут и ужаснут гледао је расрђена старца, стезао је у руци већ заборављену кашику и није више имао ни срца, ни суза, ни свог тајанственог

трешње призива у памет цео један живот: Стајао је, тај пањ, тупо усамљен, ољуштен, али ја сам увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе

- бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: - Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати.

Радећи, попут свог великог претходника Ј. Ј. Змаја, многе послове по наруџбини, гледао је да задовољи не само наручиоца, него и озбиљне захтеве које је сам себи наметао. Држао је до мајсторске части.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ту драму, која се приказивала у Карловцима 1736. године, Рајић је као ђак гледао и рукопис преписао, сећао је се, и у старости узео је да је прерађену изда »по нињајшем вкусу«.

и писао, који је толико одударао од осталих људи и од осталих писаца, допадао се млађем нараштају, који је у њему гледао генијалног песника, не само ван људи но и изнад људи. ПЕСНИЧКИ РАД.

Од педесетих година његове песничке способности очевидно су почеле да слабе, и узалуд је Ђорђе Малетић, који је у њему гледао »достојног пријемника Мушицког«, изражавао наду да ће он »повратити дидактичку поезију у целој њеној красоти«.

У ствари, он је на књижевност гледао увек као на средство за ширење истине и добра међу људима, био морализатор, у том духу уређивао Шумадинку, писао

У Србима је гледао један од етнички најчистијих и најсвеснијих словенских народа, код којега су најбоље сачуване старе словенске особине.

и теоретичар »Славјанства«, културно-књижевног по форми, национално-политичког у ствари, и у њему се и код Срба гледао пророк нове словенске вере. Он је врло често навођен и превођен код Срба.

Како у Бечу цензура кнеза Метерниха, који је подржавао Турску и попреко гледао новостворену Србију, није допуштала даље штампање српских народних песама у којима су се певали српски бојеви са

Он је својим очима гледао велику националну драму од 1804. до 1813, и намеравао је да напише целокупну историју првога устанка. Око 1822.

Зато што је био убеђен и ревностан вуковац, Атанацковић је доцније био прецењен. У њему се гледао писац првога реда и Два идола су проглашавана за најбољи роман српски. Данас, Атанацковић не изгледа више такав.

Јакшић, песник, није гледао свет онакав какав је, но кроз вео својих песничких илузија, са висине својих песничких идеала.

Он се нарочито трудио да пише чистим језиком Боке, у којој је са разлогом гледао »неисцрпиво богатство народнијех изражаја и пучкога краснорјечја«.

Ранковић није затварао очи пред стварношћу и није се успављивао илузијама, но је живот на шумадијском селу гледао слободно, отворено, сликао га онакав какав јесте, са његовим манама и црним странама, приказивао распадање старог

Милићевић, Вук - Беспуће

неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан, пун модрине и свјетла, увјерио се да се налазио у својој кући, понављао ту ријеч, наглашавао је, и ништа

А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то

А он га је само гледао, заваљен у наслоњачу, гледао у његово лице пуно весеља и обијесне радости за авантурама и уживањима и све му се то чинило тако празно и пусто.

А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у

Гавре Ђаковић се тада тргао. Свијет који је пролазио није гледао ту поспрдну слику свога живљења, није примјећивао тај нијеми подсмјех живота, који пролажаше полагано и неопажено.

А дани пролазе. Једног дана лежао је у хладовини у башти, под једном старом трешњом са испуцаним деблом и гледао кроз грање у бјеличасто плаво небо; од Уне ударао лак вјетар и доносио оштар и јак мирис воде и буркање валова; негдје

И онда се увјеравао да му је то сасвим свеједно, био ко, не био. Али чинило му се да је био неко по страни ко га је гледао. Кад је улазио у кућу учинило му се да чује како су се за њим полагано отшкринула једна врата.

Он није гледао гдје стаје, он није видио ништа око себе, ни пожњевена глатка поља, ни воду која блијешти, већ само њу, прегибе њезиног

„И зашто то баш сада долази?“ питао се. Колико дана гледао ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих;

ју је, као што је посматрао сваку жену, не правећи велике разлике између једних и других и не мислећи касније на њих; гледао ју је, а да ништа у њему није казало да је она боља, љепша и њему милија од других.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Али време лечи сваку рану — и Јова се помирио са својом судбином. Постао је филозоф, и није више гледао само на оне пред собом, него и на оне за собом, и то га је утешило.

Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву.

Није никад хтео да харчи време узалуд; увек је гледао да споји пријатно с полезним, и зато би увек гледао неће ли наићи на какву нову биљку или бубу какву. Имао је неких двадесет балегара набодених на чиоде.

Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога ко би поручивањем збуњивао певача и

Газда Радисав није тада ништа слушао ни гледао; никога није послуживао тада, само је гледао и слушао певача, и мрзио свакога ко би поручивањем збуњивао певача и прекидао му песму.

Није таки био газда Радисав. Он је трезвено гледао на ствари, и, у сукобима и парницама између сина и професора, увек је држао страну професору.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Већ је давно на прозору, Гледао је огња жива, Гледао је белу зору Е пред њиме свет открива; Бежи тама испред њега, Ма са срца кам не бега.

Већ је давно на прозору, Гледао је огња жива, Гледао је белу зору Е пред њиме свет открива; Бежи тама испред њега, Ма са срца кам не бега.

Јер Раде је био недалеко, Те јуначки злотворе је секô, Секô љуто; на друга гледао, У невољи њега угледао, Те довати ону шару дугу И поможе од самрти другу.

Да би мање, те би боље било, Још би здраво ја имао крило, Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Био сам, скорих дана, и у Гранади, гледао са бријега осунчан каменит лабиринт њених улица и питао се: на коју су га страну одвели?

Узалуд сам се мотао око њих двојице, старци су мраморком ћутали. Гост је прошивао стељу од самара, а дјед је пажљиво гледао у његове руке.

— Украо неко. Ево, пришуљао се кроз кукурузе, провукао руку кроз пенџерак и однио. Дуго је Лазо гледао кроз отворен прозорчић и ћутао ничем се не досјећајући, а онда се повуче у собу и диже очи на светог Николу.

Можеш онда мислити каква је. Дјед га је дуго и дуго гледао, насмијешен и ћутљив, а онда му се истом оте оним његовим старим, добродушним грактавим гласом : — И де ти реци, ко

Згранут и пресрећан, гледао сам и слушао двије разракољене старчине како муче моју рођену дјечју муку и бране се и довијају мојим лукавствима и

— Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? — бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: — Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати.

Све су очи на њему прате га с надом, дирљивим повјерењем и љубављу, како га никад нико гледао није, чак ни покојна матер.

Није упадао у очи ни дарежљивошћу ни тврдичлуком, жене није гледао, за коцку није марио, а нико се не сјећа да га је кадгод видио пијана, љута или нарочито нерасположена.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Почеше и мушице налетати на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.

Она је ретко ишла другима, како не би и они нама долазили и видели нашу сиротињу коју је већ цео свет гледао. Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте.

Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...

Истина, да је долазио свакад с њеним мужем, али је ипак она знала, осећала, зашто он долази. Увек је гледао да се нађу.

Ја сам стао. Нисам осећао глад. Гледао сам и разгледао хаљине што беху око трешње. Наиђох на Ленкине шалваре од ђизије и минтан од јумбасме.

Устадох и ја да идем. Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га. И ја му обећах.

и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан. Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији. Само је гледао свој посао. И мајка му је радила. Она је гледала кућу. Од њега, оца му, није више ништа тражила.

Еј, хеј! баш сте ви срећни ... Гледам њега па... — И онда сео до ње, али није гледао у њу, већ се био загледао напоље. Чинио се као да слуша песму и свирку која је отуда бивала све јача.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да одснива. Гледао је вајаоче пуну чари, пуну мила, све му рука лакше куца, све му лице блеђе бива.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Затим стану јести месо и пити вино; замало попадаше и помреше обадвојица. Тада пустахија, који је из прикрајка све гледао и слушао, изиђе из заклона па узме своју кесу с новцима говорећи: — Е, хвала буди богу!

Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.

Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој. ЗЛОГУК Некакав босански спахија, који је имао у своме селу злогука, спреми се

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ПОЗОРИЈЕ 8. (ИСАЈЛО И МАНОЈЛО) ИСАЈЛО: Шта је нашем господину? МАНОЈЛО: Тако нас гледао страшно, да сам мислио: сад ће нас прогутати. ИСАЈЛО: Ја му више не смем излазити на очи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би пристао да у свом рођеном граду нема станчугу, а

од чоколаде, водио вас да гледате звезде како врше колективно самоубиство бацајући се наглавачке у ушће Саве у Дунав; гледао вас некако онако, у мирису тек покошеног сена, балансирао по најопаснијим оградама Калемегдана над понором од два и по

Размишљајући успут о овом случају, дођох до неких епохалних закључака о мажењу. Узмимо, на пример, да је неко гледао ову нашу филмчугу, могао би се заклети да ... Е, зини да ти кажем! Међутим, то људи чине углавном из навике.

И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене. Патила сам као убоги ђаво, толико је био расејан кад год би ме слушао.

— Колико? — Шта колико? — Лове! — рекох хладно, а да се нисам ни померила с места. Тип ме је једно време гледао бело.

Пита га после судија, прича госн Суле који је читаву ствар гледао рођеним очима, пита га: „Оптужени, пита, зашто сте бежали у Италију?

— упитах, сумануто се церекајући. — Зашто онда и муве не би изгледале много лепше без крила и ногу, а? Гледао ме је са благом паником у очима: — Јесте ли донели свој дневник? — Наравно!

Седели су потпуно непомично буљећи кроз стакла ка Македонској улици. И ма колико пута да сам прошла тик испред њега, гледао је некако месечарски кроз мене, као да ме уопште не види, иако то уопште није његов систем!

Била па није. Седео наш физикалац илити мануелац на мердевинама, мажњавао пивчугу и гледао шта се около дешава. Једни одлазили, други долазили, а он стално намешта столице.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Како би море горело, кад је оно вода? ЈЕЛИЦА: А, видите, у Мадриду, каже барон, да је сопственим очима гледао како је велика ватра била. О том су, каже, све француске и шпанске новине говориле. МАРКО: Чудо велико.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Низао сам невеселе дане и мислио на моје Хашане. На обали, у врбику густом, тражио сам осаме и мира и гледао једне очи драге изгубљене у дну твога вира. Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Одједном, све што су људи говорили око мене конкретизирало се и ставило испред предела и грађевина које сам гледао. Најпре се обзнанило у мени оно што је данас наслов књиге: Људи говоре.

Чекала вас је пет минута али смо после мислили да сте се предомислили. — Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео. — Од Белмонтеха она долази скоро уз обалу.

Чекао сам ипак у друштву механичара, кога сам прво срео на обали. Гледао сам оно неколико расушених барки насуканих на шевар; оне су пљоснате, примитивне, налик на велика корита.

И свако ми тако отпоздравља. Испред једних врата неки млад човек кује ципелу. Он престаје да кује кад наиђем да би ме гледао. Чим га поздравим застиди се и брзо наставља свој рад.

Као да је то занат! — Девојка вам се није свиђала? — Не, она није била ружна, али ја је нисам ни гледао, а кад сам је најзад погледао, имали смо већ двоје деце и била је стара. — Али сада волите своју жену?

Био је на путу и да ми не да руку, толико га је нешто на њој занимало. Гледао је у њу огромним очима. — Овуда, овуда! Изиђох. — Налазите ли да је ослабио? — Више је постао прозрачан.

— Можда. — Довиђења! Пустио сам је да сиђе, не додирнувши јој ни руку Гледао сам лагано како силази. Могао сам још потрчати за њом. Она се није освртала.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Страдао је, трпео је, Подносио смртне муке, И гледао, с крста свога, Издајнике, Бранковиће, Где, ко Јуда, перу руке. И када је издахнуо, Награда му синџир беше; Но ако му

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Осећам на рамену хлеба још једну руку и неко грло дрхти с оне стране гласа, више не певам сам. ВЕРЕНИК Гледао сам те јутром како одевена у бело по камењу силазиш.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Хоће човек кућу и дућане! САРКА: Велепоседник!... ВИДА: А покојник га није ни гледао. СИМКА: Није, него је тебе гледао, Видо! ПРОКА: Не пристајемо на споразум! ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје!

САРКА: Велепоседник!... ВИДА: А покојник га није ни гледао. СИМКА: Није, него је тебе гледао, Видо! ПРОКА: Не пристајемо на споразум! ТАНАСИЈЕ: Сваки ће да брани своје! АГАТОН: Е, онда вам не дам ништа!

АГАТОН: Па гледај и ти њу попреко. МИЋА: Е, да сам ја наследио, гледао бих је, ал' овако... СИМКА: Па ти си се вазда вртио око ње?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте...

Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.

Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину! Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели.

— Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано. Гледао сам непрекидно у планину пред нама, али се ништа није видело. Сретосмо кола са рањеницима.

Ја сам, напротив, затезао дизгине. Гледао сам задихано на ту страну и, само да могу, скренуо бих да не видим неки страшан призор.

обилазити, обилазити што чешће. — Молим вас, ту су водници... Ја сам по дужности гледао строго вођу одељења, док је овај у себи псовао возара.

Био је и један виши пешадијски официр, који је злурадо и пакосно гледао артиљерце, само што не каже: Хм!... Наравно! Онда су војници сели на топовска места и узели последње елементе.

А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно. Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама

Била је то рупчага над којом је био кров од прошћа, са леве и десне стране заклоњена шаторским крилима. Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја.

запали неко цигарету, па се види кроз пушкарницу. — Зар је толико близу? — На овоме месту је до шездесет метара. Гледао сам запањен како потпоручник мирно лежи и пуши цигарету.

— Боли ме — и показа руком на главу. Александар је ухвати за руку као да броји пулс. Али у часовник није гледао. — Богами, Јело, срце ти јако удара... Него, да те прегледам, дигни се... — Како? — Па тако, дигни се.

Јела оборених очију извлачи полако кошуљу из сукње. Александар је, успламтелих очију као крвник, гледао то младо тело. Батеријски наредник је гризао усне и ломио прсте.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Како је само учтив, пријатан, скроман. И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела. Човек, без сумње, гледао мало да ме занима, па ћаскао свашта, а ја одмах помислила богзна шта... Да ли је тако ?«...

Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо. Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље... и гледао би зачуђено, преплашено. Шта је то... је ли смрт ?... Он не зна. Ако умре ?... Ништа !...

По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!... Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!... А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Говори голубу Своме голубица: “Ти си залетео У то туђе јато, За то је не гучем.“ 38. Јавор ишетао, Девојке гледао, Пак је говорио: “Која је ту моја, Јави се, девојко, Измеђ’ девојака.

“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели. Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам

“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели. Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту. А из жила плавих, набреклих од хода капала би крв и вода, на клечећи женски стас.

Петар, не. Ја, сасвим сигурно, не. НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов. Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора.

Кад га је моја мати посетила, познао је сестру. Кад сам га ја посетио, гледао ме је, немо. Никола Вујић имао је две кћери и два сина.

Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.

Кад би се оне пресвлачиле да иду у шетњу, гледао је кроз кључаоницу. Од ових наших вршњака, само је мени дозволио да и ја гледам кроз кључаоницу.

Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се. Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина. Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре.

Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би

Ја сам гледао, зачуђен, њина бледа, изнурена, лица, и ћутао. Будући да сам један од оних који то исто чекају од Словена, непријатно

Кад смо се вратили, и кад сам остао сам, стајао сам пред залеђеним прозором и гледао како се светла окна, једно по једно, гасе. Ледено, звездано небо умирило је, полако, све уоколо, улице, куће, и облаке.

После сам гледао Ђоконду, за коју кажу да је сликао да Винчи, у што не верујем, и Три грације, које је заиста цртао Рафаело, и које ћу,

Све је то данас, код кубиста, опет дотерано до анализе, до растварања. Дуго сам гледао Пусева, који је у Шантијиу јачи него у Лувру. Ипак, мало су претерали. Знају све то већ у ренесанси где је и он учио.

Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор. Жуте, модре, зелене, и црне воде, јуриле су према обали. Острва су била нестала, а море се преливало

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Док је Агатон, чешкајући се по глави и вајкајући се, гледао у разбијене црепове свога крчага, чује за собом смех. Осврне се и виде једног старца беле браде.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Молим, господине, овај трчао путем! — да клечи! — пресуди учитељ. — Молим, господине, овај гледао кроз прозор! — да клечи! — Молим, господине, овај се разговарао! Пљус шамар. — Молим, господине, овај скакао!

Изложи слике и очекиваше суд јавног мњења. Слике нису биле рђаве. Ја сам их као странац једини и гледао, а од домаћих не хте нико отићи.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад није мислио ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе и на њему јабуку, како се сија на месечини. Паде му на памет, да се баш на онај прозор од

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

” Ето, тако ми је у очи рекла. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање, већ је само расејано гледао): Па шта се то мене тиче? ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету!

Ви знате да бих ја врло радо остао овде што дуже. ПАВКА: Боље би било кад би и твој отац гледао тако своје послове. Истина, зете, кад би му ти проговорио; диже човек руке од дућана па неће више ни да навири.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ко му падне шака, не искобеља се тај лако! Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад смота и

А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Висока улица против Љешке! Успорио професор корак, тако да нико не види. Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди...

Кисло је у гори свако дебло, А он је празним, тужним очима Гледао у црно и ниско небо Као у мрског поочима: „На земљи нешто није добро... Воће... Ко ми је воће обро?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

»Ко је гледао како електрична јегуља обори коња и лиши га могућности свакога покрета, мора се бојати да додирне избачену на обалу

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Присукâ сам педесет годинах, на Ловћен сам вазда љетовао, излазио на ову вршинв: сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле и прèкриле сву ову планину, отисни се тамо али тамо 150 с сијевањем и с великом

У небу сам, у мору, гледао твоје куле и остре мунаре, с којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ

Без зла ми се обићи не може и без неке братске погибије, јер кад год сам такви сан гледао, приправљâ сам што мрцу требује. КНЕЗ РОГАН Мандушићу, што си невесео? Што не причаш што си ноћас снио?

Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би по стотину оках!

КНЕЗ РОГАН То не може бит истина, Драшко, него су ти очи замаштали. ВОЈВОДА ДРАШКО Не знам ништа, но сам их гледао; и сам мислим да је маштаније. ОБРАД Ада што је него маштаније!

се сунце христјанству родило, ђе је небо јасли освештало, ђе су цари небесном младенцу похитали с даром поклонит се. Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом. Свету лампу луд вјетар угаси!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину. Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та

У осталом, она је једина и одговарала на њихове поздраве, пошто он, ефенди Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.

Већ је почела и готово продала онај горњи део баште иза куће, који је гледао на улицу. И то наравно продала је „њиховом“ Тонету, пошто су само њему смели да се повере; пошто само он не би причао

Ретко је у матер гледао, већ једнако у своје јаке жилаве ноге с дебелим и дугим чарапама од кострети. Софка по његову гласу виде да је као љут.

И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим. Он се једнако окретао и унезверено гледао по кујни, по редовима посуђа на рафу, унутра, по самој соби.

се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала, те он остао го у кошуљи и гаћама, ни како му један опанак остао тамо негде | у

Он је стајао и једнако уплашено гледао у њу: да можда, можда она то... И зато Софка, да би га сасвим уверила, мораде издржати до краја његов грозничав

кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава. Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и унапред ситећи му се и знајући као

Арса поче као без душе, од страха, да доноси и уз помоћ Станину да намешта. Марко је стајао, гледао и сам наређивао Арси шта ће где да се намести и како. — Ту... Тако... Још...

међ рукама и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.

Истину само. И да би је боље у очи гледао, и што јасније из њих видео да ли ће му истину казати, ухвати је за раме. Рука му врела утону у њено меко и обло раме.

почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико није то ни гледао, увек би се чуло како један другог нуткају: — Иди, бре, иди, нека дође снашка и окуси. Нека види да ли су већ зреле.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи.

Намењен за жртву тајанствених сила, Стари храст је болно гледао сад горе, Где облаци бели у освитак зоре Путују далеко...

Слободан, снажан, и бескрајно благ Спрам мене, он је гледао мој лик К’о слику неба. Кад ме није било, Његов се страшни разлегао рик Огромним цирком; а када се јавим, Главу у

У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Фала Богу, уморни ли бјеху ти људи! Да их је неко из даљега гледао, посумњао би бијаху ли живи. Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку

Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама. Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове.

Ми, перјаници, полијежи а он сједи међу нама па причај, е никад нам не досади слушати га. Па, богами, гледао сам гдје се и с господаром разговара подуго; ћаше га господар више пута по рамену потапшати.

Да их је ко из далека гледао, не би могао разазнати бјеху ли људи или планинска звјерад. На вршини стадоше. Под њима, друга страна бријега, бијаше

Лагано, међу двојицом другова, пође он уз гору. Гледао је као иза дубокога сна, а проговорити није могао. Једва у мрак нађоше се на оној истој лединици гдје прије починуше.

“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу.

Нека га!... Не знам како је лоза понијела, хоће ли бити вјетар отрунио пупове... Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја.

Поскидали капице, оборише главе и осташе тако. Дуго и дуго их је старац гледао. Поглед му је био укочен и ведар, нити је одавао срџбу нити милост, но бјеше као љетње небо без облака, безлично и

“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!“ рече Стана, донијевши малога Милуна. „А јабуко моја! дај ми га амо!“ рече старац, па узе дијете у наручије.

Пошто се и он ижљуби са свакијем, и за здравље упита, сједе. Петар ка да очима питаше сестру, тако је гледао, па најзад рече њему: „Јеси ли данас из Црмнице?“ „У данашњи дан сам кренуо отуда!“ одговори медик.

Они су најприје истиха разговарали, али мало-помало говор поста живљи. Адолф је често хватао Јанка за руке, час га гледао молећијем погледом, час опет дизао глас и рукама махао, као да хоће да га увјери, час се срдио, дижући се са столице.

Сви разумјеше да то би потоња од Јанкове стране, оно што веже јали дријеши. Адолф га је дуго гледао послије тијех ријечи, па му потресе рукама. „Е, сад да лијежу ови људи!“ рече Јанко. „Прострите им овдје.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца; човек пак, који је однекуд гледао шта је он са својим магарцем урадио, одговори му: да је мало прије онуд прошао и однио кући товар дрва; онда Насрадин

— Казао свети Никола човјеку који је био пао у воду па само викао: „Помози, свети Никола!“ а није гледао да плива или од воде да се отима. Не бије мене торба, већ оно што је у торби.

3 Приповиједају како је некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши:

“ Послије тога дође онај што је гледао из прикрајка да новце ископа, али се уједанпут од некуда обре велики страшан бик и навали на њега да га убоде и он

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде

Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Кад дође у град, сав се град слегне као на | чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

“ Они онда продаду све своје имање, и отисну се пловити. Министар ови гледао је свакојако младог нашљедника царева а вјеренице своје мужа да убије, не би ли се он с њоме вјенчао, како му је од ње

“ Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи.

кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.“ 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. Једноме врло богату трговцу дође ред да иде на

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Желио сам да се тај дан [х]оће како продужити. Колико сам га више гледао и слушао, толико више сам се услаждавао. Но, по савршењу овога разговора, будући се и дан к ноћи склонио, устао је,

” Ја: „Све ја то знам, брате | Зилотије, и све то што кажеш очима мојима сам гледао на калавритском и триполицком пазару у Мореји.

Они исти младићи, моји вршњаци, које сам мало пре с не-исказаном радостију гледао, колик’ да су ми мила браћа и сродници, како чујем да су унијати, учине ми се другојачи и страшни непријатељи који

У Цариграду и у Смирни очима сам мојима гледао да црква и патријарси за много мањи узрок дозвољавају женам за другога поћи мужа.

Све то она каже просто, ласно и чисто. Да је нисам гледао мојим очима да шије, би[х] заисто мислио да она чита нешто из књиге.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“.

— Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу.

Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе. Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике

Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи. Кад би он обрнуо њима плећи а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих да их благосиља, онда

— Баш га и триба навикавати! — вели Срдар... — Изведите ви њега! Букар изведе кулаша, који је пратиоца попријеко гледао. Бакоња га поче миловати. Шкељо му поднесе зоб у решету.

Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара. Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.

— рече, управо векну тај Пивалица ушавши. Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића. Бакоњу подуши смијех и обрну главу.

Деде му ти Пјевалица свуци. Брне пусти да чине с њим што хоће. Он их је само гледао. Пјевалица му опипа листове и стопала. Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.

присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.

Ти си се сад припâ кад си ме видија, је ли? — Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Како је болно вредео Велики сиви предео У који сам сатима гледао... УСНУЛИ КАВЕЗ Долази ноћ која буди У теби уснули кавез У коме звери и људи Склапају братство, савез.

У пристаништу сам лутао по кафанама пуним морнара. Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Понекад, обично после вечере, зове ме Аћим у своју собу. Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да. види: једна према другој клате се две браде. И ништа више.

“ Тада се он и оделом и држањем крио. Није хтео да ико зна колико жутих носи у недрима. Са слугама је и јео и спавао. Гледао је у Туркињу, уплашен и од њених очију и од исуканих сабљи.

пуцале на њега и убиле коња под њим, њему су само окрзнули лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.

Сам о је стигла фотографија — Вукашин у реденготу, с краватом. Недељу дана је никоме није показао, а сâм је сатима гледао, пошто би намакао резу на врата, и увече према лампи, кад у кући сви заспе.

Ни пред којом земањском силом. Ја сам краљу Милану рекао у очи све што мислим. Па ћу сад, некоме... — заћута. Гледао је кроз прозор. Можда по оваквом времену није ни могао да пође. Размекшало се и погосподило; зелен капут носи.

Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући. Он је није чуо, није ни гледао, брзо се суљао низ стрмину, смрт изненада дође, толико имање, богатство, па углед и име, углед и име нарочито.

— Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га. Није га то занимало.

Ако погреши, ти имаш длан. Ја хоћу да се мучи да би човек постао.“ Трговац са фесом се осмехнуо, надмоћно га гледао и играо се бритвом на ланцу. Он је пркосно окренуо главу.

Хитро се завукао под чергу. Хтео је да жмури, а гледао је, јер већ неколико дана, да би се додворио оду, иде на зборове, даје паре кафеџијама, одлаже сељацима исплату

сасвим. Начисто.“ Био је збуњен њеном прибраношћу. „И ти си мене.“ „Ја тебе упропастио?“ Замишљено је гледао у под. „Јеси.“ „А ако ти ја смрскам ту курвинску главу, а?“ Није је гледао. Говорио је врло тихо.

“ „Ја тебе упропастио?“ Замишљено је гледао у под. „Јеси.“ „А ако ти ја смрскам ту курвинску главу, а?“ Није је гледао. Говорио је врло тихо. „Лези ту и скамени се.“ Није веровао својим ушима.

Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило? Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој.

Кришом од оца вадио их је и бацао натраг у море: — Пливајте, будалице! Бежите! — блиставих очију гледао је како у прозирној плавој води нестају мали заробљеници.

Дуго, ћутећи, дечак је гледао у воду. Још му се чинило да сања, али није прошло ни неколико дана а мајка опази да ногавице дечакових панталона

С највише гране успевало му је да скине птицу и растури јој гнездо. Онај, некада нежни дечак сада је на све гледао са подсмехом. — Шта ми ко може? — смејао се. — Најсмелији сам. Најјачи!

Лежећи крај прозора, гледао их је како се светле, прекривени танком покорицом слане, и падају као што у вреле августовске ноћи падају звезде.

Али што ју је више гледао, она је све више расла, Док не достиже висину праве девојке. — Зато што си ме спасао, даћу ти све што желиш!

Биле су то оне исте пажљиве и мирне очи какве је имала црвена жаба, али су га нечим подсећале и на звезду коју је гледао целе ноћи. — Није потребно ићи тако далеко! — Црвенокоса се осмехну.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Можда је и он већ био уморан? Ни Јеврема више није хтео да саслуша, само је гледао кроз њега. И кад се није могло лепим, морало се ружним. (Да ли? Више није цигуран.

Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено, да је

Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору. Гледао је како кроз вијуге, као кроз недоходе, пролазе ситни животи и слушао стабло како ћути и како му сок, као и

Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу. Кнез је тргао руку, окренуо главу и

Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу. Кнез је тргао руку, окренуо главу и намрштио се а Јеврем се повукао, блед

Под кожом, младост му је опет надолазила са овим светлуцавим јуном. Расветљен у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе,

Сима је пошао ка војницима који су пуцали у њега, гледао им црне осмехе и стао да им довикује, на савршеном турском језику, да стану, да престану, да је то пут у зло.

само је Сима Нешић, мирољубиви терџуман кога нису оставили на миру, кроз одшкринути отвор на сандуку десним оком гледао у сунце које је стизало свој зенит.

Кад год је могао, одлазио је, у саму зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века.

Колико је, рецимо, свитања он запамтио иако је гледао скоро свако и скоро свако је било друкчије? А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са

Вратио се да испуни дужност; какву, није знао. Слушао је, у хромим ноћима, ромор вода и гледао у себе, као у љуску: у њему није било ни наде, ни очајања; чак ни осећање кривице које га је, тамо у Срему, прогањало.

Прво га себи позове Милош Обреновић и наложи му да Мачву подиже на устанак. У Ваљеву, где су се састали, Стојан је гледао у Милоша, који се такође био изменио: то није био онај млади војвода из Првог устанка, не много значајан, ни онај

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Онда сам био избачен из нормалног колосека свога живота и позива, а све време провео у својој соби, да не бих гледао подјармљену варош и земљу.

„Гледао сам узбуђено око себе и простро свој поглед преко целе вароши. Нисам тежио да упознам њене богове, храмове и верске обр

Ученици разрогачише очи и упреше их онамо камо им је учитељ гледао, према западу. Но коликогод да су свој вид напрезали, не опазише ништа друго до ли тамне облаке.

Из сваког од тих крила, из оба њихова спрата, гледао је по један трокрилни прозор на квадратни вртић, оивичен тим крилима.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И било ми је пријатно да гледам у крст који се смеје, и гледао сам у њега задуго и радосно до раздраганости, не увиђајући ни најмање да таквом смеју апсолутно нема ни места ни

Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла. И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли

ми се можеш смејати, јер се слабо у овоме разумеш, али ја ти не могу исказати са каквим сам усхићењем, идући за њом, гледао у траг њене мале ципелице по чијој се ивици био нахватао згрудван, чист снег и у коврџице њене црне косе посуте сувим

заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још несвесно гледао у нас. Па се после сви дигоше да пређу у крагујевачки воз којим су имали да наставе пут, сем крезубог студента.

Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим

Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву. Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на латинском, сад ни на

Занесен неисказаном лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ мога пута и на све друго.

А ја сам с дивљењем гледао у његово измучено лице и пуно бора чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам

му је непријатна сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе. — Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде.

— Господине, сад, ваљда, Вујановац? — обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику. — Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала.

Враг би га знао откуд му то име. Кажу из неког енглеског романа. Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме — говорио је климајући главом и држећи чашу у руци која је дрхтала.

Напротив, она су била врло симпатична. И Николу сам сад гледао другим очима. Приметио сам како ме Цигани посматрају, и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.

Касније, кад год сам гледао жуту пахуљу осмијеха што се рађа на измореним лицима патника, погнутих људи и забуђених жена по свим мјестима људске

на лицима исељеника у час кад се лађа откида од обале, на лицима робијаша на сунцу, на лицима умирућих; кад сам гледао како их озарује кратким бљеском ко зна какве далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам

Често сам, у прољеће, у малом но густом, сјеновитом врту изнад куће дуго лежао у њеном крилу. Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном.

ако је само довољно јака, кадра је да надвлада и династичке обзире, и дворску прагматику, и хиљадугодишњу дресуру. Гледао сам краљеве у изгнанству, генерале послије неславне капитулације, прегаоце и фанатике послије слома њихове завјетне

избјегличким логорима, по заводима за ратне слијепце који се опет оспособљавају за живот, или опет привикавају на њ. Гледао сам на њиховим лицима лепршав одбљесак демијургова зрцала. Каткад сам покушавао да их разонодим мојим свирањем.

и што ће бити послије?) То сам сазнање носио увијек будно у свијести, и ма шта он радио, ма куда кретао, гледао сам га увијек у знаку и под печатом тог скорог и неминовног удеса.

Много година касније, кад сам гледао мрке раднике на плантажама како се тресу и поскакују на шуштавом лежају сухих лијана у канџама тропских огњуштина, те

Ко је само могао измислити смрт! И дијете, се смије тој кукавној измишљотини приглупих, поземљушних људи. Гледао сам плавокосу девојчицу у жалости због смрти добре баке.

” рекао ми је у ходнику доктор. Два црно заобручена ока лежала су као двије рупе у јастуку. Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти.

Има тако људи који тек додиром својих руку уводе ствари у круг свога свијета. Гледао сам домаћице на тржници кад избирају рајчице или кајсије. — Пошто су ове?... А ове?... А ове овдје? ...

— Хвала, сестрице — поновио сам јој тише. Изишла је, опет нечујно, и полако затворила врата. Дуго сам гледао у та бијела врата која су се за њом заклопила.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Чим се сретну, Вујо би га узео за руку, па би се онда малко поизмакао и тако би га гледао дуго и значајно, мерио би му оком стас и сваки покрет, па, кад би му најзад добро сагледао оне двосмислене очи,

— Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. — Хајде не дроби ту, но причај шта је било. — Кажем ти, море, шта је било.

Знао сам ја још пре годину дана да ћеш бити ово, што си сад, чим сам чуо да не избијаш из његове куће. Гледао сам доста таквих глава... али, шта ја ту бунцам! Деде да видимо којим си добром дошао?

Досада је Ђурица на цео свој рад гледао као на случајности, које се мењају свакога дана, онако исто, као што се мења небесно плаветнило туробних јесењих дана.

Једаред опази да се легу чворци у једном високом, окресаном бресту. Месец и по дана облетао је око тога бреста, гледао како су се легли, хранили и расли мали чворци, и видео да ће насигурно одлетети кад порасту.

Моја Марушка мени спреми све што хоћу, па кад имам госта, она се затвори тамо у другу собу и спава. И на ово сам гледао, видиш: ово прозорче може да послужи за сваки случај... са њега право у поток, па у шуму...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад је ујутру свануло, уђе у башту једна врло лепа девојка и почне да бере цвеће. Петар је гледао у девојку, а кад је ова поред њега прошла, он онда скине капу да га види кад се натраг врати.

Да му не би било необично саму по ноћи, набави једну мачку и једно псето, које је добро гледао и миловао. У царском сарају била је једна робиња, која је из ашчинице у харем носила јело те ти се он с њоме добро

Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину откуда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било.

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Миши нато бацише траву крај ватре и одоше. Све је то слуга гледао, па ће: — Хвала теби, боже, ето животиња колишна је па боље зна од људи!

Сад се договоре да посаде најприје мрки лук. Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи.

Овај му син беше помало глупав, па га је и татко поради тога мрзео и гледао да га шћердоше. Син узме овце, потера их у шуму, и ту су пасле све док снег не паде.

— А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.

— А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу

А ја онда уз мердивене ајде горе. — Стани, господару, доста је, — повиче Бачванин — ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислих да нећеш више амо ни доћи; па онда узмем те поједем све месо.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

” Још мало месец гледао је њега Како је стај'о с једним белим рупцем. Сам у тој ноћи како опет бега И како јури за првим пољупцем. 1912.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао. Гледао ме је запрепашћено јер сам са лакоћом читао најситнија слова са приличне удаљености.

господина Клеменса (Цлементс) и када смо постали пријатељи, испричао сам му то своје искуство и са запрепашћењем сам гледао тог великог мајстора смеха како плаче.

све док није порасла велика као кућа и сјурила се у долину, уз велику грмљавину од које је земља подрхтавала. Гледао сам омађијан, и нисам могао да схватим шта се догодило.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

“ Љермонтов је био син руских равница. И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео.

Такође сам јој рекао да сада не бих гледао ову рајску сцену на обалама Делавера у ово недељно поподне да није било моје мајке која је хтела да пођем у свет и

У младости је мало учио, скоро није ништа читао, али када би се нашао пред књигом, гледао је у њу са страхопоштовањем. Ја сам често завиривао у свој речник да бих научио нове речи и њихов изговор.

Кос је, као и сваки други Словенац, а нарочито онај из Крањске, песнички гледао све физичке појаве. Зато је радо слушао моје приче о мом веровању да су звук и светлост само различити облици божјег

на моје дивљење великим пионирима индустрије, чије сам биографије са уживањем читао и чија сам достигнућа са дивљењем гледао на изложби у Филаделфији.

Ја сам ту слику гледао неколико пута и сећао сам се лика сваког члана тог славног тима. Младог Луканића то је толико одушевљавало да је и сам

Његове речи су биле као сунчеви зраци који уливају живот у све оне које обасјавају. У њему сам гледао живи пример Американца соја Хамилтона, Џеја, Ливингстона и других великих људи о којима сам слушао на изложби у

И ја сам у томе гледао повољан знак за будућност ове земље. Какав је духовни див морао бити Линколн, мислио сам, када и сам Бичер помиње ово

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена

И Европа је тиме добила у мојим очима; сада сам са много мање висине гледао на европске прилике. Следећег дана устао сам врло рано.

Ни Рафаело, ни Тицијан, помислио сам у себи, никад нису насликали тако лепог светитеља. Гледао сам у њу, дивио сам јој се и никад се нисам осећао тако малим и беспомоћним.

Док сам гледао у његове очи, осећао сам да видим одсјај једног света пуног лепих ствари због којих вреди живети. Обавестио сам Нивена

Ћипико, Иво - Приповетке

Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао. Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по

Али шта је то што овако јако подсећа на бога? мислио је Иво Полић шетајући се испод аркада. Гледао је муслимански свет у простору храма.

Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари. Завиривао је у најмрачнија њихова места.

Ова светлост за час одвоји га од молитве и његова мисао изби из влажне цркве у морске заклонице из којих је гледао како на потамнело, усколебано море пада сутон и у њему далеко острво губи се у тами.

Стариј и ђаци показивали су му ту жену кад би је у путу срели. Гледао је на своје очи батинање некога ђака због крађе јела из кухиње.

Узбуђен, обилажаше око њих, тражећи неку сиротицу коју је често гледао. Нађе је саму и загледа се у њу. Гледајући је, данас му се учини њено лице и светлије, нежније и прозирније.

А топло лето пожури ту његову одлуку. Немиран, раздражен лутао је по просторијама сетминарија, дворишту и башти. Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра.

Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра. Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме расхлади.

Те детиње успомене прођоше Иву Полићу кроз мозак у сећању, као ветар. Пред њим лежало је море. Гледао је таласе како, једнолично један за другим шумећи и котрљајући песак, прилазе к њему и ћутке губе се у пучини.

Дуго и дуго гледао је таласе и порушене куле и ослушкивао благи шум вечито немирнога мора. Најпосле извали из своје путничке торбе свој

Иво Полић завиривао је у сваки угао, гледао, стрепио, и као какав злочинац враћао се опет на најзлогласнија места. Чинило му се да гаји кости несретника, да чује

Док би смркло, он би, сањајући и маштајући, шврљао око стамбулских џамија. Он их је у светлости дана гледао, али у ноћи оне су се показивале у другим облицима.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

заједно с небесима, огледа и у води: И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод.

Она одаје да би то било као кад бих са стране на себе гледао. Вероватно код сваког ко о књижевности пише постоји и избор по сродности.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

сенку, како се ломи у мутној води што дан и ноћ протиче: „Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку. То место одабра првих дана да се исплаче. Дан и ноћ протицала је ту широка, устајаларека.

човек - пружа по колима и вози се не као жив човек, него као мртвац, при чему: „Звезде које су гаснуле, није више гледао, као ни светлост што је у висинама трептала.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Вала да можеш... Остави старе обичаје. Било па прошло... Камо среће да сам мало боље гледао!.. Ех, ех, море, Новица: што не знадох да се не једе све што лети!.. Питај, море!.. — Не могу, у мојој си кући...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Узабра га старац седи Па га мртвој ћерци дао: „Оживи ми, јединице, — Ма ја раја не гледао!“ — То изгледа роматично, Можда и јест — ко би знао! Али песма оста песма, — Ма је нико не читао.

И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод. Шта ли сам и шта пута гледао салик твој, Питао ветар јужни: шта ради Стеван мој? И што сам чуо беше срцу ми утеха И желео сам раду твоме успеха.

Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови. Гледао сам Петефија, Гледô сам га

Стајао сам спрам месеца, Гледао сам Петефија Како стоји на висини, И диве се, чуде му се Сви унуци Арпадови. Гледао сам Петефија, Гледô сам га спрам месеца: Учини ми с’ кô да видим Месечара, сонанбила, Који боле срца свога

Краков, Станислав - КРИЛА

Он је сада гледао трепћући малим, зеленим очима у команданта, као да је хтео рећи: – Видите, ја сам ту на своме месту. – Скандал.

Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!

Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва. Греда јој је преломила кичму. Васиљ је ћутке гледао у земљу. Бркови су му тужно пали. Мало дете је вршљало на буњишту. Мија се упутио ка кметовој кући.

Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова. Командант пука наредио је да се официр, који је вршио препад на село, оптужи за упропашћене

— Глупости, ко зна ко ће први погинути. А мајор га је гледао својим благим, но тужним погледом, који као да је долазио издалека.

Са гумастог дрвета падале су одсечене гранчице и лишће, а доле у плавом диму лежао је неко. Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле.

Лице се грчило од болова. — Ду—шане... убише... децу... децу моју... Душан је клечао, и гледао са ужасом у бело месо и крв по њему.

Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту. За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу.

Разуме се да је после пао. То је било веома занимљиво. Већ је и по неки од пешака из резерве подигао главу и гледао шта они код топова раде. Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје.

А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати? Капетан Дановић је збуњен гледао у своје цокуле, и врхом окованог штапа закачио подерано пенџе на њима.

Пара од коњака је јурила на њега. Изгубио је главу, и док је очајно гледао на отвор, кроз који су оптуженога извели, његова рука, вођена погледом мајорским, написала је дрхтавим словима: — На

Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе. Наслоњен на дрвену решетку прозора Душко је гледао кроз лишће нагнуте гране, како се два босонога дечка чупају за косе. Чуо је Ивонин смех н окренуо се.

Петровић, Растко - АФРИКА

! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај јутрошњи Деде у Батлеу.

У први мах сам мислио да се шали, јер се остали црнци обично смеју. Али уједени је увек тако крештао, тако с Мржњом гледао на Н–а и тако уплашено бежао после од њега, да није било сумње да је овај ујед сасвим озбиљан.

помагао. Младић је сад само, као какво велике дериште, тихо јецао и гледао у Н-а са мржњом. Нико није рекао ни речи. Било је јасно дасе остали црни нису чудили што је Н.

“ Толико је тешко да човек пређе преко своје нетрпељивости. Сада је већ било доцкан, а ко зна да ли бих ипак могао. Гледао сам како Самба натоварује сандуке и канте и спремао сам се да седнем крај шофера.

— питао сам његовог брата. Зана је био више болесника, миловао га лагано по рамену. Обрнуо је лик, и најпре гледао као да не чује; затим рече ми не кријући сузе: — Луи или ди не па мулил, луи мон флел авал боку флус (фрус), мусје

— Ви бисте ме сутра повели до Бамака? — Могу. Гледао сам у ноћи јединог осветљеног, тог чудног, кратког, дебелог, скоро расплаканог човека, који је знао да сам овде, који

Али предели које сам до јуче гледао били су обојени још једном бојом више. „Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано мистерија

када сам, где било, могао развити своју уску али чисту и угодну постељу, а јутром се пљускати стојећи у калбасу. Гледао сам црнце што пролазе крај тога хотела. На свакоме је по неколико килограма фетиша обешених о црне кожне гајтане.

То је она иста игра што је играју сви црни кад се скупљају на „бал“. То је игра коју сам ја гледао већ у Боакеу а која је преко америчких црнаца дошла и у Европу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: Јеси ли редом све обишао? ИСАК: Све! Кроз пукоти сам зида дебелог, Где кључа нисам могô добити Гледао њине бледе образе На којима је страшна очаја Дубоке бразде урезивала; А нагог тела јадне ритице, Иструхле давно, у

ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа. ДРУГИ ТУРЧИН: Откако клањам према истоку, ја нијесам гледао страшнијих очију, него у њега данас. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Јемин Алах, а од малена патим ода зла погледа...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дим, што сам га ја гледао, био је кобне боје: црн са наглим мешањем црвенога одблеска. Овај одблесак спочетка се силом пробијао кроз густину

На левој обали Мораве око села Мрсоља трајала је готово целога дана крвава битка. Гледао сам је с алексиначких положаја, с позицијске батерије број 10. Цео су се дан потискивали: то Турци наше, то наши Турке.

Тада ми дође у памет како сам једном гледао између Штајнбруха и Пеште такав један смрвљени влак. Гвоздене осовине, дебеле као нога у бутини, стоје превијене као

Стојећи на једном брежуљку, гледао сам кроз сумрак како из даљине из мрака ничу гомилице, чете, батаљони — сви ћутљиви и грдно изморени.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну.

Можда им је то био последњи сан. Не ки подмазивали пушке, а други се раскопчали и требили од вашију. Гледао сам их и нешто је у мени дрхтало од помисли да ће кроз који час половина од њих лежати мртва. Дошло ми је нешто тешко.

Слушајући нечије излагање, гледао га је право у очи, и нервозно извијао вратом, као да хвата нечије мисли. Иако је некада био националиста, сада је

Завали га на јастук и покри ћебетом. Таман да пође, кад се капетан „Фикус“ придиже. Гледао је полуотвореним очима. — С’ушај!... Зови... оног дежурног... забушанта! — Шта ће вам он сада?

— Ама тај би запамтио док је жив — говорио је пуковник, али је и даље, некако с неповерењем, гледао Перу „Ђеврека“. Тога дана баш објављено је да ће једна руска пешачка бригада проћи кроз Водену.

— Он ме, учинило ми се, погледа значајно, као да је хтео да види утисак тих речи на мене. Ја сам га нетремице гледао, док сам руком, више несвесно, миловао мачку, која је лежала поред мене. — Ето видите, имамо и мачку.

Између жица израсла трава. Прва је мисао била: овуда Бугари не могу лако да прођу. Ово ме сазнање мало охрабрило. Гледао сам кроз уски прорез смелије. Између наших и бугарских жица налазила се кратка зараван.

Телефониста ми јави да ће батерија отпочети сада. Стајао сам наслоњен уз вертикални усек и гледао кроз челичну плочу избушену ситним рупицама.

— Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут. Трајко није излазио, већ је напућио усне и љутито гледао преда се, као дете које су казнили. — Ја вас молим, господине капетане... Није ми ништа. — Сад...

Сад долазим и ја. Вас двојица прилегните, а у једанаест ја ћу вас пробудити. Командир је замишљено гледао у правцу врата. — Откуда сада ово?!

Командир ме је гледао упитно. — Све је готово! — саопштио сам му мало несигурним гласом. Командир заћута. Онда се накашља.

— Аух, мајко моја, што су кукали!... Војници су наилазили. Командир је гледао у правцу отвора, као да некога очекује. Онда се обрати војницима: — Где је наредник Драган? Језиво ћутање.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ако их је Орфелин саставио, онда су оне сасвим у духу његових схватања, јер је он у јерархији гледао свуда сметњу просветном напредовању.” Зато није чудо ако је Плач преписиван, и у обема редакцијама.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

нечовек! грдило! Али — Опрости, боже, женску прехитрост! Са обала је можда приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном...

СВИ: Бог да је поживи! Живела госпођа! ВЛ. ВАВИЛА: Остарео сам, И гледао сам многе радости, Али ниједну што би личила На ову сада те нам доведе Господско чедо у двор господски.

КНЕЗ ЂУРЂЕ: И кô хришћанин, Ал’ и кô владар гора слободних, Крвавијем сам срцем гледао На Херцегову земљу згажену, На тужну Босну — на те робове Што име своје турством каљају Клањајући се полумесецу,

врло сам остарио, па и не видим; — а и шта ће ономе који је сто година по свијету издајство, пријевару, мрзост и лаж гледао — шта ће му вид? Боље да ослијепи...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1910) ВРАНЕ Гледао сам дуго како лете вране. Црне као младост кад у неврат тоне. У даљини запад каткад блеском плане, А над њиме сиви

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. У школи, да се учи добро.

изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети. Да као пре, у исто време, рано се отвара.

Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне. А остало, све је заборавио.

Стојећи на улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед

гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче отуда свирка, песма бива и овамо у чаршији осваја, опија.

— Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.

У означени дан он би дошао у дућан. Младен би увек гледао да није ту, већ би остављао момку новаца, да му он, кад овај дође, дâ. ...

Онда се диже и оде. Али, Младен, смејући јој се, гледао је како иде. Све више ужурбано, погнуте главе. Полако. Обучена у ново као да је из цркве дошла, и ређа, застајкује

Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и

Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер. Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила да понесе.

Ћипико, Иво - Пауци

Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и, погдјекад, из вароши носио му скленицу вина да се у болести

— Господару! — ослободи се Раде иза премишљања, док је газда гледао по дужничкој књизи, — давао ти је отац на рачун у више навратака... Јеси ли забиљежио? .

Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се

Млинар га видје како је двапут око ње прошао, уставио се и некамо упорно гледао. Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци.

Завириваше у непозната лица. Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. Ну не наљезе ни на кога од срца.

Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао... Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу. У томе затече га школски распуст. Растанак не бијаше му тежак.

Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо. Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. —Како је отац? — упита је. —Доли је, у дућану... Како се средиш, пој удија к њему...

Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше. Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији. Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?

— Па ча ћете? С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу. Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.

поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу... А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.

Дјеца се играху на буче и на плохе. Он се заклони иза куће у хлад. Час је гледао у сунце, час стајаше тако к'о бесвјестан. Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.

Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши. Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Препао се стари. Ја сам и раније код њега примећивао неке настраности. Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му говорио.

Збиља, Доротеј ме је гледао сасвим равно у очи и ја у његовом изразу нисам примећивао ни најмању сенку нелагодности. Други би обично одвраћали

Стезало ми се грло од чемера док сам га гледао. Већ у току другог дана молитве су му постало развучене и троме. Одебљали језик му се тешко покретао, речи су

Све смо видели. Ситним корацима, главе забачене уназад, изашао је Прохор, направио неколико корака и онда је чучнуо. Гледао нас је избезумљено док се ослобађао свога мучеништва.

Испричао сам му подробно све што се овде збило. Он се забринуо. Ћутао је неко време, гледао у глинену чинију из које није хтео ни да окуси чорбу коју сам му донео и онда је рекао како ће сутра рано отићи на

Лауш га погледа прекорно, па ипак далеко попустљивије него што га је малочас гледао и упита га кад ће поново доћи. Сваког дана, одговори, све док не смири рану. После ће дати упутства за дале лечење.

Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута. После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има.

свуда, у шуми, у житном полу, јечму особито, јер је висок и дивотан, док се изнад у модрини неба премећу луде шеве. Гледао сам њихове грубе, жестоке загрљаје, ослушкивао густе шумове њихових убрзаних уздисаја и издисаја.

Радила је под човеком као воденичко чекетало. Кошутица моја. Гледао сам јој руменило обрашчића зажарених од жеље и крупне сам јој очи гледао, те ми сад светле као два горска језерца.

Кошутица моја. Гледао сам јој руменило обрашчића зажарених од жеље и крупне сам јој очи гледао, те ми сад светле као два горска језерца.

' И још су га ударали по образима.“ Док сам му ово говорио није смео да се одмакне. Гледао је у земљу, очевидно поколебан. Хтео сам да га дотучем па сам рекао: „Помиње ли се овде једном речју глогово трње?

Зар онако расна жена може бити хладна? Гледао сам је, све на њој је дрхтало од жудње за мушкарцем. Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због писма краљу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Он мораде поново сести. У мислима је гледао пред собом Земљину куглу са њена два полупречника ка Александрији и ка Сијени.

“ Ератостен је мислио да сања, пипао се за чело и гледао зачуђено око себе. Између платанова лишћа провиривао је Месец, а из зоолошке баште чула се рика лавова.

Тако је, дакле, изгледао Дубровник још 1601 године и гледао, заштићен својим зидовима и са копна, поносно и пркосно, на плави Јадран.

Зато се преко те лучне раздеобе померао један прозорчић са рупицом кроз коју је посматрач гледао на звезду. А поред онога краја квадранта где му се налазила његова најнижа тачка био је сазидан један вертикални стуб

човек срећне руке; доживео је деведесет и девет година, и био од свих астронома сигурно једини који је својим очима гледао два пролаза Халејеве комете, онај године 1835 и онај године 1910.

Па ипак је овај храст, на чије сам се дебело стабло наслонио, гледао пре седамдесет година градњу ове железнице. Увек ми је било највеће уживање када сам могао да се одвојим од света,

Тако постаде Киб једно познато климатско место. Ја сам гледао његов постанак и развитак, а колико сам пута био овде, то не могу више тачно да израчунам.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Он, само да му се не пребаци како је недостојан и недорастао за таста оваке и оволике хаџијске куће, пре би ме мртву гледао него што би дао да се у што покојниково дира! А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?...

И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку сагледам...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало.

— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.

Бошко и Тоша просто се заволеше. Али се господин Тоши више од Бошка допала његова кћи. Гледао је у Нолу као у икону, и простосрдачно је признао да је „проп'о”. До верења је дошло брзо.

Ниједна се девојчица није могла похвалити да је видела срце Бранка Каленића, док га је стари професор историје видео и гледао. Кад Бранка пропитује, то је свечаност и велики испит.

Отац Миланов, који је само годину дана раније веровао да сва срећа зависи од стипендије, гледао је сад шта се за час начинило од те стипендије.

— И изађе. Несрећни отац Миланов је могао. Укочено је гледао у постељу, како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред отворити очи и

Али да оставим ту метафизику. Павле је пример енергије и способности. Он ради као машина. Гледао сам, пише новинске чланке у три језика, као машина.

За сада, „свет” је видео и гледао, углавном, само Миша Богдановић. Чисто обријана лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен,

Господин-Васа је за осам дана добио килограм тежине; и благодарно је гледао у госпа-Јулку која се бринула о његовој исхрани: а Сока је блажено гледала у оца и — Знаш, Кодо, после оног чуда

” Али паланка, погођена у савест, нема радозналости. На тај глас, све побеже с прозора и са капија. Нико није гледао ни видео кад су кривце спроводили. Нико се није ни злурадовао, ни крстио, кад су кривце спроводили.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја сам наравно у томе, да уопште личим на тетку, гледао читаву трагедију и вероватно хтео сам да скинем сукњу како би и тај траг сличности отклонио.

Али је он и на то упорно ћутао а професора гледао дрским погледом, који је својствен у мојој породици. Због тога његовога ћутања професори су били утолико више у

Нимало, верујте ми, нимало! — ???!!! Поразиле су ме његове речи. Зинуо сам и гледао га. Цео сам се претворио у знак питања и дивљења. — Ви не можете да ме разумете! — наставља он.

И тако се цела та љубав састојала у гледању. Гледао сам је и она мене; виђао сам је и она мене. А једнога дана, нисам је видео ни она мене, и затим је нисам више виђао ни

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се. Говорио је командант дивизиона како нам немачки аероплани непрекидно досађују, јер откривају наше положаје

Рече ордонансу и Исајлу да чекају пред вратима, а он сам уђе. — Помаже бог! Ослоњен рукама о тезгу, гледао је трговац мрзовољно и промрмљао нешто у знак поздрава. — Дајте ми два килограма шећера!

Али ово лице је сад бледо, а очи замагљене. Стајао је баш покрај пута и гледао замишљено у земљу. Погледах и на оне људе около, па ми они познати. — Је ли то пета батерија? Познадох их наједном.

Војска је промицала поред нас. Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...

Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава.

Стајао сам и нетремице гледао за њима. Али се ниједна од њих не окрете и тако замакоше у село... Пристизао је лагано и пук.

Свештеник нас је збуњено гледао. А та забуна његова распаљивала је нашу машту. — То су изузетне прилике! — муцао је поп Момчило. — Наравно!

Као дугогодишњи службеник овога пука, однегован старим војничким традицијама, у команданту пука гледао сам одувек високог старешину, а сада у овим тешким данима народне трагедије и свога оца.

Заносио нас је њен свежи мирис. Неко кресну жижицу. Командант је гледао у часовник. Чуо сам кад рече: „Два и по... још пола часа.“ Подигао сам се, али ми глава клону на груди.

Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод?

Погледао сам га зачуђено. Још два минута да се коњи издувају. Јурили смо читава три километра. — Капетан Лазар гледао ме је значајно и смешио се. — А ти тако... у ћорсокак?... Свеца ли ти детињег.

На дугим маршевима, или на одмору, лежећи нем и усамљен, гледао сам визионерски њен мали лик... Носила је косу раздељену по средини темена.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И за бол, и за бол! И за младића, што с главом над реком беше у трави, Звездани под собом што је гледао свод, И рибе измеђ звезда, и тице, у страви Глава његова сама пловила је ко брод. И бол, Господе, и бол!

стадо јагњади; И да ће звезде попрскати младошћу моје крви; Као жртва, лукавства му, бејах толико први, Да сам гледао за њим, још дижући сан с лица, у чуђењу, Стално сам налазио траг његов светли при мом буђењу.

Ал још је љубим и дахом тим свој дах нисам мешао, Са радошћу сам је гледао пред тицама што пасу, Пре него онај небески крик и једном сам прешао.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Да видимо: могу ли их или не могу испунити? — Танак и усправан као врбова грана стајао је младић и гледао у девојку. Пламене и жестоке су му биле очи, оштра и хитра реч. Људи су га с нежношћу посматрали.

Ко зна колико је тако гледао? Одједном, пљусну га талас преко ногу и дечак зачу Сребренкин глас. — Попни се, Маријане, на моја леђа!

Ко зна колико је то трајало? Старац је стајао и гледао заборављајући све око себе, и што их је дуже гледао — оне су све више расле. Сад су му већ до појаса допирале.

Ко зна колико је то трајало? Старац је стајао и гледао заборављајући све око себе, и што их је дуже гледао — оне су све више расле. Сад су му већ до појаса допирале.

Затворени у куће дечаци су с тугом гледали бивша игралишта, али најтужније је гледао један мали тршавко. Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће, она му је

и кошуте, настани се у крошњама шарено јато птица, али некадашњи дечак са Пешчаре још увек је стајао крај свог бунара, гледао у њега, а на ветру му се лепршала коса бела, бела. Затим су га чули како мрмља: — Видим га: злати се да дну!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео! и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!... А она! (Сломљено виче Марку): Марко! Иди и обрадуј мајку и кажи јој: беше моје! (Коштани): А ти?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Приповиједа се да је Марко био много јачи од осталијех садашњијех а јамачно и ондашњијех људи... Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена

феудалним витезовима (као да га није било код ускока, устаника и турских феудалаца),1 као да народ није вековима гледао лов турских феудалаца помоћу сокола, као да о ношњи домаћих феудалних витезова никакво сведочанство није остало (види

“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао! Овакве се ране не видају: лијева је нога саломљена, саломљена надвоје, натроје, а десна је рука осјечена, осјечена

Видећи ја то, ништа друго нисам знао чинити, него сам гледао да ми сваку песму пева по неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се нешто прескочи, па

а ја сам за њим писао што сам брже могао; а кад сам коју песму тако написао, онда ми је он опет морао певати, а ја сам гледао у мој рукопис, да видим је ли све добро написано.

са много штампарскијех, а, по свој прилици, и писарскијех погрјешака, које сам ја, колико сам и како сам онда знао, гледао да поправим.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње: — Сад има да се мирује и главом и репом!

Код своје куће неко се на јело дурио, други се свађао с браћом и сестрама, трећи је гледао да здипи већи комад, а овдје у логору — та сваког би било срамота да тако нешто уради. — А од кога срамота?

Међутим откад је приступио чети, Ђоки као да се смаче испред очију прозирна сива завјеса кроз коју је, вечером, гледао чудовишта и приказе. Сад је видио само тамне крошње згуснуте сутоном, сањиве лијеске, заспале брегове.

Упадао је у разред љут и мамуран, подозриво гледао примирене ђаке па би истом пришао било којој клупи и обратио се уплашеном дјечаку: — Хоћеш ли батина?

— Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк. — Све ме мјери испод ока, па некако укриво, па нахеро, па се смјешка, па брк чупка.

У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према

Треперио је, тешко дисао и обезнањено гледао у даљину, а кад је најзад дошао себи и видио около ђаке, учитељицу и школу, он их све зачуђено прелетје погледом као

Довиђења, дјечаци. Одмарширао је још увијек војнички, иако се био пресвукао у цивил. Јованче је с дивљењем гледао за њим. — Кад ли ћу ја постати онаква делија? — Хм, делија!

Још једном је погледао дјечаке и одмарширао низ пут, стабилан, тежак и самоувјерен. Јованче је нетремице гледао за њим, а онда рече свом друштву: — Лазаре, Стриче, хајдемо горе под наш Гај.

— Ево ти, момче, за твоја истраживања по пећини. Гледао је пажљиво у дјечака, а онда замишљено додаде: — Не би било лоше имати тако млада и промућурна курира.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па би се опет окренуо и гледао на ону страну куд би прошла Зона у оној њеној зеленој атласној бундици и алевим шалварицама, које су за два-три прста

затим би баталио посао, примакао би своју табакеру, направио цигару и пуштао густе димове и дуго и дуго занет у мисли гледао би за њом чаршијом.

Промени се, као и све што се у свету временом мења... И сада се изменише прилике и улоге. Сад је Манча гледао онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада.

дваред се враћао у дућан, али се посла није лаћао, него је само правио цигаре, пушио, пуштао колуте дима и задовољно гледао у њих.

Најтеже му је било што није знао шта ће с рукама; срећом се тада сећао сахата, вадио га и навијао или гледао колико има сахата на њему.

Свет се окретао и бленуо за њима, извиривао кроз прозоре, истрчавао на авлијска врата и радознало их гледао, и када су ишли тамо и кад су се враћали амо; кад су ишли у амам, он се чудио, а кад су се враћали из амама, — он се

а чучук-Ајша је најрадије и најлепше певала, јер се цела песма на њу односила, и Мане досад увек на ну мислио и гледао кад се та песма певала.