Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
вешти како лажне изобличава, такови, чинећи се да многе људе за преварене држи и да их сатерава у лаж, мора бити зло гледат, почитује се за невјерника и често ограјише.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
врлет се једну пети оде, Стиже тамо, па се заустави, Наслони се на ту шару пушку, Преко крша, преко провалија, Оде гледат мрко унапријед, Онда пружи ту десницу руку, Оком плану, ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо
Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори, Канда цвили,
9. Нит' је тако дуго било, Ал' секира у мед паде, Уђе једно момче чило, По клупама гледат стаде; А тек што га мома спази, Прекрсти се да полази. 10.
114. Веће стиже Срб напоље, Украј зида нешто бело, Опет стаде гледат боље: Ништа друго, женско тело. Дође ближе, шапну: „Ко је?“ — „Ја сам, ја сам, злато моје!“ 115.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад се обуку да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
грмјет армонијом вјечне среће и вјечне љубави; тад ће моја отеческа душа радо притећ к слаткоме покоју и бесмртном гледат довољношћу срећом своје твари окруњене.“ „Ах, свеопшти оче благодушни!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад се обуку, да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нене очи и гледат’ је тешко, Искре бију, огањ у те лију: Све је живо, љупко, примамљиво, Муња жêљâ кроз срце те стреља.
Добра си топла, добра си хладна; Пред кога дођеш, не дâ те ником, У хладном стању дивно те гледат’ Где дршћеш, дршћеш — твојим аспиком.
Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. С омладине пређеш, видиш друге слике. Лепо ј’ гледат’ старе једномишљенике, Ма двојицу само, лек је жељам’ жедним, А камо ли више под клобуком једним.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тада ће (хм) сунце Сјајно своје лице, У Хелене оку У виспреном скоку С радостију гледат 3адовољсатв’ осећат. ПОЗОРИЈЕ 8.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Том је душа и срце с плавом сиграт се косом; Мени је годет и сласт гледат у црно око. Обе хитре к’о срне, а као ласица лаке, Чикови нису тако извит се руци вешти.
Згодније б’ било и мени са самом шетат се црнком, Гледат у црно око, држати белу руку; Али нити је ноћ баш свака у години црна, Нити је баш сваки дан васцео јасан и чист.
Она слуша и гледи, а како слуша и гледи, Љубов са целе сија, љубов незнана себи. Није могуће гледат да т’ љубов ломи девојче, Па да т’ руку сила к њој не понесе моћна.
И кад ова цвеће у шали мени уступи, Цвеће од мене узме, искида, изгази све. Нећу, баш никад нећу ниједно гледат девојче, Све су једнаке, сунце у марту све су; Нећу ни ово моје да видим, нећу да чујем Ни да живи; знаће, кад ме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то виђе Краљевићу Марко, препаде се како никад није, пак ста гледат куд ће побјегнути, али њему одмах на ум паде ће су с' један другом завјерили: ђе се један у невољи нађе, да му други у
Оде Туре на воду Марицу, а кад виђе рањена јунака, узе гледат сабљу оковану: ману њоме, одсјече му главу, скиде с њега дивно одијело, па он оде двору бијеломе.
Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити!
вјереница љуба: колико је б’јела и румена, када лије воду оли вино, види јој се проз грло бијело; па ни на њу, момче, гледат нећеш, него љубиш призренске ђевојке, неку на част, неку на срамоту?
Сваки јако глајте по Турчина, ал’ немојте пушака метати докле моја најприје не пукне; ја ћу гледат Узуна Мемеда, виђећете што ћ’ од њега бити“.