Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” 134 Гуска возгорђена Међу белим гускама нађе се једна најбеља од свију и најлепша. Све је гуске падо гледаху и њејзину лепоту хваљаху, док се ова понесе, и метне себи у главу да она мора бити пода лабудскога.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим. Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. Обе куће пуне народа и берићета.
Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... И самом Ивану беше врло тешко.
— Јок, изатрке. Станко се закаса. Кад дође до пања као да крила доби... — Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: — Могу и „из места!
— Још мало... — прошапта Алекса. Лице му беше жуто као восак. Попа застаде... Очи болесникове гледаху га нетренимице... Попи се учини да се коче и устаклаисавају. Баци поглед на груди које се једва дизаху.
Биће телесима загађена и Сава и Засавица! И као да им се неки терет скиде с душе. Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. — У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић.
Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску... И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... Голаћи јурише за њима као махнити. Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: — Само џумбуси!.
Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. Све се окамени кад га виде таког. Чупић једва дође к себи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
је папски прстен на руци што клону Од младих госпођа љубљена толико; И давно се више не чу на амвону Он, ког сви гледаху а не слуша нико.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када чуше његов глас, испуни ше се великом радошћу и сви ка кули притрчавши у висину гледаху, као да би се тама могла уклонити, да би се, видевши га, утешили.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тада проговори први пут, а на чудо свјема, рече то озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду, настави: — Био је тај Долћи латински поп и зваху га обат!
Де, Ђузино, поспи Јанка. Крцун је дера брава објешена о дрвету у дворишту. Рамо и још њека дјеца гледаху работу. Ђуза, полијевајући руке Јанкове, започе причати новости у браству, догађаје, који се њему чињаху знатни, а
— Е, нећеш, мачко једна! Реци, па бјежи! — Ма што, лијепи тајко? Обоје се већ смијаху и гледаху се неизмјерном нежношћу. — Реци: би ли пошла за онога грдног лацманина?... Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!...
Милићевић, Вук - Беспуће
И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било
Она се снебивала и стајала мислећи неко вријеме, па најпослије сједе на канапе. И он касније сједе близу ње и обоје гледаху на прозор о који удараше и лупкаше киша. Видио се комад сивкастог неба. Грање је грозничаво дрхтало.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, би ли се удале и за кога би која најрадија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командир викну на возаре, те ови размахнуше бичевима. Уситнише коњи ногама и, кривећи вратове, гледаху исколаченим очима црне надувене прилике, али, потерани бичем, опружише вратове и зарише копите у трула, буава тела...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сви опет поседаше и настаде кратко ћутање. Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво.
Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која га с чуђењем гледаху. Један од оних учитеља, Гојко га зна, виђао га је на благајни, метну му пријатељски руку на раме, па одговори: —
? повикаше Гојко и Љубица, зачуђени. — Остао удовац, брате, па осиротео, одговори им Веља и насмеја се, али они обоје гледаху Влајка и чекаху његов одговор. — Оженио сам се прошле зиме.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И са љубављу, с детињском радозналошћу гледаху у госта и у његов цвет, из чије круне излети ноћни лептир један, и док је лептир праћен погледом свију, летао, кружећи
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
пријатеље, на толику родбину која пропаде у том чудотворном путу, па их обузе туга јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
момак од двадесет година, висок, танак, бјелопутаст; смеђа наустица тек га се хватила; очи му бјеху крупне, плаве, а гледаху мило. Еле, у пуном смислу ријечи, лијеп момак.
Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу. „Не ваља дирати тичија гнијезда“, рече свима.
Мали Милун сједећи на бабину крилу, смијао се и он, премда разумјевао није њихове шале. Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати.
Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом. „Ха, то ми је крешево најмилије!“ рече медик улазећи. „А коме није?
Стане оде за њим. Остали сви остадоше мирно. Све утоли у кући. Људи, пушећи, гледаху преда се. Баба узела Милуна на крило па најерила мало главу. Милица сјела на ковчег, па наслонила главу на руке.
Јанко, смијући се, извади из њедара сличицу. „Нјесам ја ово насликао, не бих умио овако“, рече показујући је. Оне гледаху. Виде е је женска глава. Лијепа глава, са плавијем очима и с бујном, расплетеном косом. „А ко је то?“ запитаће Јоке.
„Одите унутра, сједите! Јанко ће доћи, кад мало отпочине.“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле! исти онаки гуњић и оне златне пруге на врату, носаше Јанко, кад га Тајо доведе на Бадњи дан!
Лице јој се бјеше зажарило, а дисање јој бјеше учестано, као чељадету које се уза страну пење. Обоје мучаху и гледаху преда се. Она прва прекиде, али неумједе што друго, но опет поче: „Мало ћеш претрпијети, истина, али шта ћеш?... Па...
„Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава. Ублиједила је као урна“, одговори јој мати. Јанко и Адолф, гледаху један другога, кад се сердар одмаче. „Но, хоћеш ли ми одгонетнути ту загонетку?“ запита Адолф.
„Он богме“, прихвати Јока нагло. „Послао је јучер једнога рођака...“ Сердар се замисли. Јанко и Стана гледаху крадом сердара, у највећој зебњи, шта ће одговорити. „Добар чојак!“ одговори Пејо. „Добар и има доста свога... Тје!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, били се удале и за кога би која најрадија.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали. Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он ућута. Његови ученици, који су га слушали без предаха, гледаху у њега погледом у којем се читао израз дивљења. У немој тишини која је настала, чу се неко ритмичко хркање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Под ниским, испупченим челом, сијаху два црна ватрена ока, која и онда, кад се усне растезаху у осмејак, гледаху крвнички. Раста беше малена, али снаге необичне.
Кад му се приближи, он се диже и осмехну се, а оне плаве очи гледаху је топлим, нежним погледом. — Зар ти остави хајдуковање, па сад вребаш девојке?
Али га двоумица прође брзо, кад Ђурица подвикну: — Доле косе! Све косе попадаше, а косачи, пребледели од страха, гледаху зачуђено у наперене пушчане грлиће, као да су им очи приковане за њих. — Отпасујте се, а ти, Јевто, везуј све редом!
Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена !« — вели један.
Ћипико, Иво - Приповетке
Њена мека коса, њене плаве очи, преливене бојом мора, из којих као да ће сузе да помоле, гледаху у њ. Задивљен, посматраше је, па осети како млаз топлоте и самилости према њој навире му из душе.
Ћипико, Иво - Пауци
И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. * Концем аугуста бијаше затегла суша. Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу.
— Бише радит'... — И чагод друго, — јави се неко од људи. И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. — Залуду је свима. Не дам ништа!
најмање шест фиорини ... Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се. — Неће се никако моћ'; хоће се и свиће платит'! — диже жена главу и говораше к'о собом. .
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина пред њу исхођаху, тере својој мајци говораху: „Сврати нам се, мила мајко наша, да ми тебе ужинати дамо“.