Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Туда су често пролазили Маџари. Мој отац их није могао гледати, обрнуо је главу од прозора и гледаше у једну стару зарђану пушку; песница му беше стиснута, а чудна ватра севаше из очију његових; а после му је бледа
из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. „Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!
Ми одосмо кући. У њој је све мирисало на тамјан што га је попа у кадионици потрошио. Тетка се наслонила на прозор и гледаше замишљено у залазеће сунце, а низ лице јој текоше сузе... Није викала, није кукала...
дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо осмејкујући се: „Шта је, Грлице?“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли...
Шта је то од тебе?... Да није?... Учитељ не хте све што је мислио исказати, него, брижно посматрајући, гледаше у невесело лице свога ученика, а Милисав стојаше пред њиме као неки кривац: оборио очи, па само ћути; а могао би му
Учитељ се напи поново из пљоске и гледаше за њиме. Седе после на некакву плочу, што је ту близу записа укопана била, а за коју су говорили сељаци да је ту
а он онда брзим кораком удари пут Рековца, и кад је био наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга...
Утоме доведоше Милисава, везана, а у лицу беше блед као мртвац и узверено гледаше у скупљену гомилу... Учитељ га погледа и сузе му пођоше низа старо лице, и није се могао уздржати а да не уздахне: —
Кад га је видела, она је сва претрнула. — Шта ли ће ту?... Он нешто зна... После се тога прикрила и гледаше из прикрајка шта ли ће старац да почне... Али он је само ћутао, не мичући се.
— Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!... Шта ли га овамо донесе?... И он се диже с асуре, отвори врата и гледаше у старога Сремца. — Добарвече, учитељу! — рече Сремац, па се посади на прву скамију, баш наспрам учитељеве асуре.
Учитељ посматраше те ствари зачуђено и гледаше испитујућим погледом у Сремца. — Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај
Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: — Није! Још јуче оде с неким људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
39 Магарац и његов господар Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена. — А је л’, Маринко? — Чујем, ефендија. — Шта је ово од овијех ђаура?...
Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се... Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. Кмет Јова се загледа у Алексу.
Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. Харамбаша му приђе. — Одакле си? — запита га. — Из Херцеговине — рече, а глас
Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!... Хоћеш да се збратимимо?... Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. — Братство примам, али освета је моја!
ко тражи савета... ко... — Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. — Да саветујеш, а кога? — Тебе, седа главо, седи свештениче!
Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. — Шта радиш ти ту? Лазару је само грмело у ушима.
— Зар на своме прагу?! — упита оштро. Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. — А он мене? — Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...
— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? Он му гледаше отворено у очи, па рече: — Ја не јатакујем.
Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... Око се навикну да гледа у таму. И он гледаше борбу страшну, очајну. Турци су уступали, али стопу по стопу. Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи.
Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно. Ниједан му се рибић на лицу не помери. Он гледаше војску како се приближава... Онда се окрете тобџији: — Пази! — рече.
Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: — Ама, море, шта је теби?... Станко не знаде шта да одговори. — Што си се ког врага устумарао?...
Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... Она је ћутала. Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда! Па ја нећу умрети!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Њене су косе падале по сочној трави, и њен је слух био опијен ритмом воде из врела, који је био пун пожуде. Она гледаше Адама, са чијих је широких кошчаних груди и мишица бризгао врео и крупан зној.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па колико има прстију? Он метну обе руке на леђа, и као човек који пружа непобитне доказе, гледаше у мене. — А? Колико? Можете ли да видите? Ах, јадни Ђорђе!
Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била. — Хвала богу, само кад си ти жив!
— Ви опет имате даму! — рекох јој. Она промеша срдито руком колутове, отури даску од себе, подбочи се на руку и гледаше на клавир за којим Попеску свираше влашке потпури. — А што мешате фигуре кад партија још није свршена?
да се опростим с њом, да је оставим засвагда. Она уједанпут стаде и гледаше оштро напред у помрчину. — Да се вратимо? — рече она. Ја је погледах.
Ја извадих махраму и почех јој стресати снег. Она гледаше све то некаким равнодушним погледом. Кад сам био готов, она се лако поклони: — Хвала! — На малу. Опет заћутасмо.
Онда уведох Ану у тај мој завичај, и цела слика потамне. Људи ме гледаше као странца. Мојој матери неста смеха са усана. Моји нећаци и сестрићи клоне се своје тетке и ујне.
Скочим као да идем, и очепим двапут јако ногом Туманова. Ана ме гледаше поплашено. Туманов ме је разумео. — Ваш је инструмент однео ваш земљак данас кад је био.
Ја ћутах. Туманов гледаше час у мене час у Макса, онда запита Макса: — А шта је то мензура? — Па ето, ове ране. Бисте ли пристали на моју
Ухватим га за руку и извучем до сред собе. — Куда ћеш, ти? — рекох му. Он ме гледаше блесасто. Био му је исувише неочекиван овакав поздрав.
— Ѕербе! — рече он подругљиво. Ја га скопах руком за прси грунем га о зид. Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре!
Он опусти руке и гледаше ме блесасто. Ја не знадох више за себе. — Лежи! — виках ја. Он ме само блесасто гледаше. — Лежи, бре! — цикнух ја и притиснем га за руку. Он се сроза низа зид на патос. У тај пар уђе баба плачући.
Одем сестри у собу. — Сешо, да ниси ти узела њену слику? Она мрдну главом, тури доњу усну у уста и гледаше ме питајући да л' се срдим. — А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
због тога ме и мрзи да држим кола и коње, — вели поп Спира и приђе к прозору, па се загледа у једну стаклену тéглу и гледаше је дуго. Настаде почивка.
— Па, шта сте решили? — пита га Аркадија. Поп Спира ћуташе и једнако стајаше на прозору и гледаше расејано на теглу са жапцем. Од ово неколико дана горе именовани је једнако био доле на дну.
— прошапута путник. — А сад збогом! — рече потресеним гласом, и пружи јој руку, и рукова се с њом, и гледаше је. Беше лепша него икада!
И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи где су му пре осам година биле очи?! А она га гледаше својим благим
И путник је гледаше милујући дете, и мишљаше и чуђаше се самом себи где су му пре осам година биле очи?! А она га гледаше својим благим плавим очима, својим искреним, вазда пријатељским погледом.
А Јула још неко време гледаше за колима која иђаху Великим сокаком, и пратијаше их својим питомим очима, па рече у себи: — »Баш би’ волела да се
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Још откада је умрла. — Како? где је умрла? Он једва окрену главу да ме погледа. И, исто онако напућено, пркосно, гледаше ме као да ме испитиваше. И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Један познаник његових година угледа га, застаде, збуни се и прође, па се понова заустави и дуго гледаше за њим. Други, мало после, исто тако.
Африка
Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н. је једио свог мармитона, те је овај шмркао и јецао; кувар је скупљао судове, лампе, кутије од конзерви.
Теодосије - ЖИТИЈА
и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није нико могао
Преподобни прот Дометије, звани Јерусалимац, који се удостојио да има благодат божаственог Духа, гледаше душу божаственог Саве плодну добродетељима, и видевши на њему дар пророштва — када их је позвао на спомен оца својега,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Али му тај знак не дође. Она га гледаше својим лепим, модрим очима боје чистог, зимског, вечерњег неба, мирно, као да су се над њима сјале звезде.
Беренклау га гледаше љутито, не знајући да је слуги гвоздена, узенгија, при томе, ушла у месо, изнад чланака, па затим потера коња касом,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она се бјеше њешто замислила, те гледаше ка врховима бедема, непомична као какав кип. И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој.
Само се не могу одмах сјетити сваке ријечи! Кнез га гледаше и слушаше. Питомо лице, углађеност, умност и топла благост бјегунчева привлачаху старца, који настави: — Фала богу,
Баба, која чучаше поред лонаца, исправи се и запита: — Оли се женит’, Драгићу? Кажи томе човјеку! Драгић их гледаше редом, па тек на бабине ријечи уприје слободно своје очице на извањца и повјери му: — Оцу се зенит! Захори се смијех.
Неће то ђавоље јабуке он појести, но ће му све она грабити!... Јанко је мамио дијете, а оно час гледаше њега неповјерљиво, час се погледом обраћаше тетки, па ваљда на њен миг, отиде к ускоку.
Осуђеник гледаше за њима, па кад и пошљеднога неста окрете се владици: — Владико свети, дај ми твоју десницу и благослови ме.
Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко!
Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса. Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако.
Она одмахну главом. Он настави: — Ни ја нијесам, али сви други јесу. Крстиња диже главу и у чуду гледаше мужа. Најзад проговори: — Па и кад би то било, зар је то разлог што хоћеш домазета!?
Милићевић, Вук - Беспуће
Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату. — Игранке, трке, кафешантани, жене, рече
Окупани у зноју, коњи упадају дубоко у снијег и мучно се извлаче из њега. Он гледаше пред собом кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како
“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подваљак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му
Може да се усели кад хоће. И они се растадоше. Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја.
Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове
како је живот неправедан и опор; она страдаше за туђу кривицу, она је била несрећна ради другога; она с ужасавањем гледаше како тону сви њезини снови и нестају у непомичној помрчини из које бије хладноћа што слеђава душу; све чим је она
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио сам ја на њено недро И гледаше јој око сјајно, ведро. 10.
21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко.
39. У мени срце једва што је тукло, Красоту око не гледаше плама Вечерње небо штоно је обукло; Пред њиме бија светла нека тама, И тавнило је свет ми то одвукло, Баш цео
48. Дубоке ноћи владаше тишина, — Овако бија онај санак мој, — Умилно на ме гледаше светлина, Безмерни коју слаше звездâ број, И даљни гласâ чу се тад милина, Умилнија нег славка што је пој, И ближе
54. Моје срце било је блажено, Да не мога речи говорити, Њено око гледаше милено; Не мога се више противити, Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком небу она показа
злата, У избу уђе и стаде крај врата, Крај врата стаде, па у драгог гледи, У њега гледи, па дркће и бледи, И гледаше га баш по сата дуга, Де срце њему тешка мори туга, Па од стра љута сва задркта млада, Јер њега така не виде никада.
Беше, сине, једно дивно чедо, Од четрнест година је била, Ама лепша него бела вила. Гледаше ме брижно, жалостиво, Та срце ми понела је живо.
Ал' кад виде да залуд гледаше, Већ за њега запитати ћаше; Ал' ето ти овамо Миленка И он води претила зеленка, За њим краче љуба вереница Као
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ма да беше тек у шеснајестој години, ипак се јављаху просиоци. Попа их избираше. Тода справљаше дарове, а попадија гледаше и посматраше куће, фамилије и свекрве оних момака који се јављаху за Тоду. А и сам се Димитрија томе радоваше.
— Ух! — Чекај! — И пођох к теби. Ти ме, дигнувши руке, гледаше забезекнуто и широко. На лицу ти беше нека чудна, топла светлост.
Чекаћу те. Ти дрхташе. Лице ти побледело, у уснама ни капи крви не беше. Гледаше ме погледом којим хтеде у дно моје душе да продреш. Бојала си се.
Отац Стојанов беше прек и суров човек. По натмуреном и косматом лицу из гледаше да нико од њега није чуо благу и нежну реч.
сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане кости. Тргох се и погледах небу. Оно чисто и плаво.
И то страшног, ужасног госта. — Ех, бре Миле! — изненада, одједном препаде ме Мита. Беше дигао главу и гледаше ме право, нетремице. — Не бој се, Мито, ништа није! ... — почех да га тешим.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари
Идући још даље опази трећега чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече, — три
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!
му животиња четвороножна дође на поклон и на ожђелдију, али лисице не дођоше, осим само једна стара, која поиздалека гледаше што звијерад и друго четвороножно чињаху и говораху вуку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван. Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине... Када ноћу маршујемо,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи. Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..
— Ти, мали, ти... ти ! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом. — Је л’ ја ? рече малишан седећи и даље и гледајући зачуђеним погледом час десно час лево
Прави, најбољи друг, па то вам је... Љубица гледаше, не знајући већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ;
Нећеш са колегиницом да се куцнеш! рече му писар — Заборавих... промрља збуњен Гојко крећући очима живо, као да гледаше где би се могао сакрити После ручка полицајац одседе у разговору још читав час.
Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче. »Видим ја, нема ту мирног рада! помисли она.
Писар се поздрави са њом врло интимно, задржа њену руку подуже у својој и гледаше је ватреним, значајним погледом. И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли
И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. Видела је да има нешто повољно да јој
Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело,
Глас му веома задрхта и он застаде, па као да прогута нешто што му дође уз груди до грла. Љубица га гледаше све зачуђеније и збуњеније, поцрвене и стаде дисати убрзано... Обузе и њу узбуђење. — Ви не знате и не верујете...
узвикну Гојко љутито и стаде скидати капут. — Шта је, за Бога, запита га учитељка, која га досад гледаше као право чудо. — Шта је... уморио се човек, викну Веља, намрштено. Седи овде... Сипај, домаћице...
брзо! Журите се! Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још не спрема за излазак.
Вратише се одмах кући. Гојко седе на кревет и замисли се, а Стојан гледаше све чудније, вртећи главом, као да би рекао: »Ово нису чиста посла!«...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто. Мирисаше болан своје беле руже и гледаше како галебови круже, тужни и бели, ко мисли на Ловћен, и смрт.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега. Настаде тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених
Говори! — Ја то злато не смем примити — проговори најзад старац. Цар га гледаше зачуђено. — Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Док сам се ја мучио тим безуспешним покушајем да мислим о том чудном закону у тој још чуднијој земљи, министар ме гледаше с осмехом задовољства што странци ни изблиза нису тако разумни, досетљива соја, као народ у земљи Страдији, који уме
” Али гласно не рече ништа, већ с неким чуђењем на лицу гледаше свога друга. — Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно?
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. Једног сам упитао шта му је учинио тај
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у првој клупи и гледаше га с чежњом. У његову разреду има и женских ђака.
На суду чича Пера беше миран као јагње. Она живахна светлост његових очију беше утуљена, и он гледаше тупо и нејасно у лице судијама, не разумевајући шта се од њега збива.
Одјекну писак кроз ноћну таму и воз пројури напред. У највећем трку Живко гледаше на прозоре вагона. Учини му се да промаче познато му детиње лице... Јест, он је, његов мали Мића! О, Боже!...
Наједаред из мрака испаде он и зграби у руке обоје деце, привуче их на груди и гледаше их чудним уплашеним погледом. — Живи!... Глас му задрхта, а из очију потекоше вреле сузе... — Хајде, хајде у кола!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Својим крупним грахорастим очима гледаше расијано; видило се да се нешто дубоко замислио. Док тако стајаше, нико не спусти очију с њега.
Настаде свечана тишина; сви одбијаху димове, очекујући да започне Оташ, а он међутим гледаше у огањ на својој симсији. Лагани сјевер забридје гором. Оташ гледну на више и остали за њим.
Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори. Он исти гледаше замишљено у огањ, држећи одигнуту напуњену лулу, коју заборави приждити.
Стана баци луч на огњиште и сједе према оцу. „Тата!“ зовну она лагано. Сердар не гледаше иако му очи отворене бјеху. То му се често у сну догађало, а кћи му је знала, па се овога пута хјтела увјерити да ли
Видећи је плачну и расплетену више себе, а од сна узбуђен, сердар не мога за неколико да проговори, но је гледаше укоченим погледом. „Што ти је Стане?“ запита најзад.
“ рече Маркиша загрливши је њежно, и гледајући је братскијем погледом. И она њему стави руке на рамена, па га гледаше мило. У нашем је народу родбински осјећај снажан и међу даљом својтом. Он се пренио у побратимство па чак и у кумство.
Неки, заборавише се толико, да се машише за леденице. Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио..
Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати. „Ха, како ти шклопћу кошчурине!“ рече му један дјетић.
Док су се они тамо бавили, Стана је гледала слику. Најприје гледаше радознало, са избуљенијем очима, па што даље гледаше чело јој се поче мрштити, и, најзад са набраним обрвама сави
Док су се они тамо бавили, Стана је гледала слику. Најприје гледаше радознало, са избуљенијем очима, па што даље гледаше чело јој се поче мрштити, и, најзад са набраним обрвама сави слику и обави је траком, па је задједе за пас.
Цура сад каза редом по имену свакога. Каза свакоме род и постојбину и што је иначе о коме знала. Јанко је слушаше и гледаше пажљиво. Заруменила се бјеше од рада и огња, здрава, чила, а онако у присјенку, бјеше сушта противност његова.
Сад, занешена и она својим причањем, гледаше га, и немислећи о томе, око у око. Кад шће да му помене Озринића, присјети се слике. „Гле!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
брат рече: „Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати“, те тако | оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари
“ Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити. Ово све | гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу, како је и што је било, те он одмах извади им мајку из
Идући још даље опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га, што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже, да је бацио џилит у небо, „и ево“ рече, „три
Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха. — А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити?
Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на
Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ обрнувши леђа води, па, као
Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен. — Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати? Тако? А ко би мени привија ноге? — Па јето Шкељо!
Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.
Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два-три пута пови обрвама. — Знаш шта, синко? — рече поп, уставивши коња као да се сјети нечега.
Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну. Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године откад није био у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дучић ЛИX ТИБУЛО Пред хладни Венерин кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен застаде немо, И чудни гледаше лик.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
План небесах пред собом гледаше и прелести правилнога вкуса. Хиљаде ти Божијех духовах занешени њојзи ревноваху; опивени њеном поезијом, по
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но Питагора гледаше у небо и ћутећи посматраше звезде. Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у
Аристотелес гледаше замишљено преда се, а стриц промени тему разговора. „Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу.
Кад приступи кипу богињином, виде, у зрацима залазећег сунца, црте њеног лица, измењене, разнежене. Она га не гледаше сада опоро, већ са пуно саучешћа, а њене усне као да му говораху: „Аристотеле! Ти си ми верно и достојно служио“.
Испред средине четвртог, предњег, зида дворане стајала је џиновска статуа владарева. Зенодотос гледаше око себе. Све беше, хвала боговима, у свом реду, мозаик патоса очишћен и углачан, зидови дворане прекривени
Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче, прострто за предаваче.
„Ти плачеш“, рече јој краљ, „као никад до сада у свом животу“. Она јецаше још увек. Птолемајос Филаделфос гледаше мрким погледом преда се.
Он стајаше у једном прозорском удубљењу и гледаше ћутећи преда се. Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Аксентије — ухвати га за рукав преплашена жена — буди присебан. А ви немојте вређати. Па, не знам зашто, гледаше само у студенткињу. Ова је пресече: — Силенце! Шта се ви мешате у дискусију? — Да, у дискусију!
ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледаше како оздрављаше жена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази. Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле
Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу? Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака,
уђе први унутра, па се одмах обрте и узе да посматра где ће пасти први поглед Ђуричин; али овај уђе погнуте главе и гледаше непрестано у врх својих опанака.
Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у чуду и страху, шта се збива, док га Пантовац не гурну снажно напред, те се нађе уз самога Милутина.
Очи му се засветлеше неком необичном радошћу, и он гледаше, не дишући, како се Станка сагнула, па кваси хладном водом своје вреле, једре образе.
Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.
Он је гледаше ћутећи, гледаше је дуго и немо, а из погледа му сијаше такво блаженство и таква страст, да она одједном појми све.
— Па ...шта велиш ?... Она обори очи, поцрвене и стаде да дреши упрту од торбе, која лежаше уз њу. А он је гледаше пуним жудње погледом, и очекиваше одговор не дишући. — Како ти кажеш...
Жена га гледаше с великим неповерењем, али се одмах диже и, пошавши к вратима кућним, рече му: — Ништа ти не знам где је.
Ова страшна мисао, која му досад не дође на памет, порази га као гром. Он гледаше у мирно и благо свештениково лице, очекујући другу реч, која би ублажила или преиначила ту страшну мисао, али поп
односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега. — А што ми резилиш пљоску, болан Рако, — рече Јово. — Зар она не може да изврши тај посао !
А Ђурица стајаше над њима са пушком, из које још излажаше по мало дима, гледаше их зачуђено, не могући појмити шта то би.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
брат рече: — Спавајте вас двоје, ноћас ћy ја стражу чувати, — те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше.
Идући још даље, опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га што у небо гледа и шта отуда изгледа, а овај му каже да је бацио џилит у небо, „и ево — рече — три сахата
Ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше.
Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: „Из малог зрна нарасте оволика стабљика!
Херо остане а бег нешто одоцни. Кадији се задријемље, а Херо га гледаше онако дебела завратка, а киван на кадију, па удари руком по затилку и врату што је боље могао, говорећи: — Ефендија,
Ћипико, Иво - Приповетке
и шаренило боја новога света, и нагли утисци чисто се одблескују као да је тек сада заиграло пробуђено весеље живота. Гледаше доље под собом пространо поље обрасло виноградима, посуто зеленим, сребрнастим маслинама.
И он је плакао. НОВИ ХРАМ Цео сат гледаше он у сјајне расветљене љуљајке што, од неколико дана, стоје на крају градскога пристаништа.
Петровић, Растко - АФРИКА
Преливајући се од палмовог уља којим се тек намазао, обавијен око бедара у плаву мараму, он седе на праг наше колибе и гледаше шта радимо. Н. је једио свог мармитона, те је овај шмркао и јецао; кувар је скупљао судове, лампе, кутије од конзерви.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.
Ћипико, Иво - Пауци
У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају.
Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим
Она би дошла и намјестила би се поред њега. Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао... Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.
Она би дошла и намјестила би се поред њега. Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао... Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу. У томе затече га школски распуст.
Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића. Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.
Све криомице погледаше на њу. Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело. Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.
Све криомице погледаше на њу. Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело. Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ. Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице.
Када се старина повратила, бијаше се почео облачити. Она постави поднос на сто и гледаше у њ. И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу. Силно је личио мајци.
—Хвала ти, волим овако! Па како си? —Ето, да се живе... А ви љетос уранили? Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно. Он га је још од дјетинства од срца волио.
” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?
—Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит'... А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо! Све је за вас! Рђава рана до бога, а уби труд!
Код својих кућа дружина се растајаше. Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште. Иво застаде замишљен и гледаше за њима. — 'Ај'мо! — јави му се брат. И они пођоше напријед, к својој кући.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ТИБУЛО Пред хладни Венусов кип, под сенком питоме ноћи, Тибуло, квирит млад, зачуђен, застаде немо, И чудни гледаше лик.
Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром. И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће.
И Лада гледаше земљу, И росно гледаше цвеће, И њене божанске груди испуни осећај среће. Под њоме, у немој даљи, под велом маглице сиве, Зелена спавају поља
Једне вечери тако, на своме каменом прагу, Сеђаше Бен-Касим дуго и у ноћ гледаше благу. Небом се осуше звезде. Далеко, у самоћи, Тајни се стрже усклик по јасној, звезданој ноћи И као силовит акорд
Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова. И зашто гледаше крадом Кад кравар од куће пође са својим рогатим стадом? Ова га мисао уби.
Од села лавеж се чује. Изретка промичу луди, И све се лагано креће, живот се светао буди. 3вездана, некако тромо, гледаше на исток тавни, На осенчену реку и тихе, далеке рâвни.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он само гледаше свој мач, увесељаваше се с њиме, и почем се неко време шта ће у будуште чинити забави, надвлада га сан.
— Она га спочетка доста дуго како спава гледаше; потом помисли да је боље на јави му што има казати, и метне руку (ја управо, госпоже, не знам гди) да га пробуди,
Поред остали својства она особито на милосердије гледаше, тако да није у свој околини ни једног — момка било кога не би она у крило — зашчишченија примила.
Оваковим аргументирањем забављајући се гледаше свог будуштег љубезника како спава, и представљаше себи слатко оно време како ће с капом визите правити, кад јој
Роман гледаше дуго ово природе художество с удивленијем, најпосле га запита: откуда је? »Ја сам из Алепа« — одговори страни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
све то дакле тад још избрисах из себе узалудно: Ово разрањављено биће, у смрти својој будно, Искривљено у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ипак из њеног ока жар слатки греје, Што ми сву памет и целе трза груди, И док ме она гледаше строго и чудно, Но ипак тако љупко, ја се пробуди'.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима. А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и зовну Васку измећарку, па одоше обе смејући се, а оставише Мана, који, сав обливен по челу грашкама зноја, једнако гледаше за њом.
Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и, тешко дишући, гледаше унезверено око себе и не вероваше чисто оној тишини и усамљености у којој се сада нађе после малопређашње тишме и
бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану. — Што ти је, мори? — Болна сам, тето, — одговара полако Зона. — Болна?
И тако прошла читава година, — век читав за Зону, на коју сва родбина попреко гледаше — чак и они даљи, који давно већ ни приступа не имађаху у хаџи Замфирову кућу, — и они је нападаху и одрицаху се
Он беше развио ону свилену мараму и гледаше у њу. И тек кад му приђе Ајша с дахиретом, трже се из сањарија, заграби шаку стопараца и баци јој на дахире.
Ајша само превуче руком преко чела и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.