Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Данас је Божић, Маро!... Па гледај да ми што лепо отпеваш. Нек’ знају — вели — и ови наши Кељови да данас Раци светкују!... — Ја сам певала. А сад?...
Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна... „Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!... Ено, гледај како говеда скапавају од глади: тако ће и сиротиња падати пред вратима немилостивих богаташа“.
— Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под старост останем без куће и кућишта!
Ти би могао тамо отићи, па, како год знаш, гледај да га доведеш до школе... Он познаје конопац, а ионако ће и он сутра у Јагодину на мађистрат ради суочења.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 52 Јелен и јеленче Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи од пса, и гледај колики су ти рогови, пак зашто бежиш како чујеш пса да лане?
“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно! А гледај га како смиром стоји, никоме се и невешт не чини, само се лиже и глади.
Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко, гледај само како с комшијама живи. У египетскому отачнику стоји написано да у ливијској пустињи нахођаху се два пустиника,
Иди већ, не оклевај, велим ти! Јаој! И гледај да што оправиш пре него издахнем, јер после, бојим се, нећеш ми моћи ништа помоћи: ако што на овом свету лажи не
— „Да буду паклене фурије, и да муче зле и осуђене душе”, — отвешта друга. — Насмеје се Јунона и рече: „Гледај ти хитрога Меркурија! Како је он то лепо умео изабрати!
На|ђу се неке које јој се наругају, и здраво је испсују говорећи: „Гледај-де ти ластавичје главе и памети! Гди она дође да се покаже паметнија и боља од свију осталих птица!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније. Ујутру вешала, нова новцата, чврста, ужад јака, џелати обучени, - руку на срце,
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала!
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица!
Кажу нама, који знамо да је већ било. БАЛАЧКО ВОЈВОДА Једе, гледај га како једе, не једе само рукама, него и ногама, с говеђине се на овчетину баца, меша посно са мрсним, печено с
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Па кад ћемо по царевим чаршијама од зулумћара гинути, то подносити даље нећемо, но ти гледај кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу кнезовати; него ћу из цареве
Сад ми дођи, о витијо, слушај и гледај и опиши ако можеш ондање грозно позорије народа српскога! а наипаче од Мораве те до Београда, где ни јунија дети
— У 7 сати био сам код г. Недобе и питао га: хоћу ли писати ја или он за — — — На то г. Недоба: „Немој, но гледај свога дела”, и пр.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. И сви се разиђоше. Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.
— Ама, шта велиш, док то пукне по селу, а? — Море, гледај ти само посла... У том разговору дођоше оба брата кући. Рогу оставише у Маричин вајат за врата; спремише и конопац.
Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему. Ни ода шта ти вајде није... Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!... — А зар је он мало њих упропастио, мој Радане!
— А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...
— Хвала, газда! — О, богами, и ти си готово газда! Гледај ти шта је он накупио! — зачуди се газда Милун. — Та нек није само мука узалуд! — рече момче.
— Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. — Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било. Најбоље би било како у механи. Он ваљда долази у механу? — Долази кашто.
— Па шта ћу да чиним ја сад? — упита Милун и врати се полако, а за њим пође и Видак. — Нека га још, претрпи се; гледај како на леп начин с њим. — Ама ето не може се. — Пробај још, па ако се баш никако не може, онда ћемо гледати!...
Кад вечераше, Милун промрмља: — Сутра зором, Сретене, отићи ћеш да начиниш Маринку лотре. Гледај до мрака да буде готово.
— Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао! — рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе.
Капетан само врти главом, па се чуди: »О, гледај ти њих, молим те!... Чекај ти, научићу ја њих памети!... Е, е — баш не можеш с тим људма изићи накрај!
— шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка! — Ти, Радошу, пушку на нокат, па ужди, ако дође до густа. Само гледај добро да нас кога не осакатиш! — Не брините се ви! — рече Радош и заседе с пушком иза једног грма.
Коњ се мало смири, па опет поче копати, фркати и њушити. — Море, кмете, гледај де! — учини Страхиња. — Шта? — Ама, ето ту, чини ми се, неке труловине, као од дрвета... ту где коњ копа!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!... Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!...
Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!... Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!...
А за две године исекли бисмо сву Босну!... Охо!... овај ага парајли!... Гледај оружје... сама срма! — То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!...
А?... Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. — Ха-ха-ха-ха!... Гледај ти, молим те! Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!... А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?... Не знаш!...
Крунију нешто такну, она побледе. — Па кад ће то?... — Сутра навече долазе просиоци. Гледај те спреми све што треба. А и њој кажи... Крунија изида из собе, бледа као мртвац.
Он се диже лагано, али га опет обујми страх... — Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?... Гледај како је блијед. — Није ми добро... Ишао бих кући. — Сједи, одмори се... И Крушка заиска мало ракије, те му даде...
Ја те волим, не мрзим те. Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! Очи су му севале. — Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. — Иди... иди!... Збогом!...
— Њега нећемо. Њега ћемо клати. И приђе, завали му главу па потеже јатаган. Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло... Млаз криви шикну... Нож се зари још дубља...
Окај се ћорава посла! — Али... — Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти. На, гледај! Па се окрете укућанима. — Купите децу, па напоље! Склоните се где знате!... Брзо!... И то слушаше без поговора...
Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... — Ти хоћеш да ме запалиш?! — То сам већ учинио!... Гледај!... Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа.
— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. — Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. — Јесте, јесте!... Гледај! — повикаше хајдуци. Направила се читава гужва. Оно лагано оступање претвори се у бекство.
— рече Петра окорно. — Ех, сита! Као да је то најести се, па бити сит!... Ето, па га гледај, а он нека прича!... И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Обрецује се. Не трпи никака запиткивања, одмах се испречи: „Гледај своја посла!”, или: „Имаш ли ти друге каке бриге?” Није вајде, казао сам ја: видео је он сам да не ваља шта ради; али
Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај! Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте.
Али се одједанпут трже, видећи по столу грдну, црвенкасту, масну мрљу. — Еј ти, море! Е, ово је баш преко јего! Гледај ти, молим те: мало не покварих копоран! Чујеш ти, бре, ходи овамо! Обриши ово!
— Гори си од те марве! — рече учитељ. Павао се испријечи: — Немој-де ми пристајати на муку, кажем ти, већ гледај свога посла! Знам ја тебе добро који си ти! Учитељ зачкиљи очима: — А који сам ја? — Чивутин — рече Павао.
Замислих себи моје Ваљево, и њу у њему, и свет који прича о нама кад прођемо улицом: „Гледај га, завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па кернштрудла лепо нарасла, па мекана к’о душа. Гледај само како је одскочила к’о федери у канабету! Једна лепота! Боже, боже, чисто бих сама однела, само да је видим какво
стрефило да је и њу и ћерку гост затекао у послу, знала је она да је ово учен човек, па ће знати оно што се каже: »Гледај мајку, па шацуј ћерку!
»Гледај само обешењака једног како се прави светац! Па још зева, лопов преисподњи! Ху, виле га однеле!« — па га гађа метлом или
— Видиш, молим те, а ништа ми не јавља лукава паорска бештија — вели гђа Перса љутито. — Гледај ти, молим те, ди ће медвед најбољу крушку да изеде!...
— Видиш ти то њи’ само! Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’! Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је
»А дабоме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!« говорила је чешће гђа Сида. »Гледај, молим те, само како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла. Моја ти, дабоме, то нит’ уме а, бога ми, нит’ ’оће.
— Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе! — рече у себи гђа Сида љутито, а посматра Перу и Меланију како су сели једно до
— Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш! А пошло је само како може бити! Учинила си »ероберунг«, па сад не пуштај га ни за часак.
»И-ју! Е, та баш не зна шта је ни стид ни срам!« чуди се и вели гђа Сида гледајући кроз чвор на капији. »Гледај само, каква је; уфатила момка к’о крља, па га не пушта! Та тâ би, каква је, и осванула на сокаку.
— И-јуф!!! Ала сте безобразни! — викну запрепашћена Јула. — Срам вас било! Гледај ти само унцута једног! — вели Јула сва ознојена и зајапурена, па не може још да дође к себи од чуда, него се наслонила
« — Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо! — Е, сад гледај ти само, молим те, те унцутарије и тога брезобразлука од једне аспиде, шта се она усудила да каже.
Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. О, сам вас је бог дон’о. — Богме, слатка, нећу се моћи дуго ни сама задржавати, јер сам за послом, а и ви
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Само је ћутао. А кад га неко упита за то, он би се издрао на онога: — Гледај ти свој пут! И, као у инат некоме, више није хтео ни да долази овамо, мећу просјаке, нити да проси, и виђа се с ким.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Гледић је човек озбиљан, господска изгледа. Гледићка је ђаво, прониче ти у срце; само гледај код ње у вољу да дођеш; код њега је лако.
После ћу опет ја Чекмеџијића ухватити, па ћемо још данас све свршити. Сад гледај посао. За женскима дође Гледић И чика-Гавра у исту собу. Гледић зове жену те се сви троје разговарају.
— Све је у реду, Мицо, скоро ћемо се сасвим спојити. — Видиш ,Марко, да је моја мати паметна. Само гледај што пре да постанеш виценотарош. Мица је испрошена, бруји глас да је Марко Рогозић испросио фрајлу Мицу Кицошићеву.
— Питаћу Морица чивутина коме је продао, па нек искупи. — Гледај ма како. Тако у разговору стигну кући. Кад код куће, Ћирковић одмах потражи Морица чивутина да поврати тепсију.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Колико има година? пита важно огреѕѕе. — Па шести разред, шеснаест и седамнаеста. — Е знаш шта, црна друго, гледај ти себе и остани поштена као што си била. А њој, кад чујеш где је, пошљи конопац да се обеси.
— рече она. — Шта? Шта? — избуљених очију, избезумљен питао је Јуришић. — Нема твоје сенке, Ето, гледај сам, нема нигде твоје сенке, нигде.. — Што? Како? — Рђав је знак, кажу. Чије нема неогодини, не састави годину.
Африка
на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!
кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор? Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво.
К воспитанију принадлежи и лице. Руменило на лицу више није у моди, него бледа боја. То је сад нобл. Зато гледај да су ти увек такви образи, а не паорски: црвени.
Де, да видимо најпре ход и уста. КАТИЦА (продуцира се). ЈУЦА: Добро, као генералица! Сад стани. КАТИЦА (стане). Гледај ми право у очи. Главу малко више, јошт више, видиш, тако да ти глава увек стоји, увек мало горе извијена.
Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду. С отим си добила, прво, живе очи; друго, нико те не зна јеси ли заљубљена или ниси, зашто увек
Кад плати и отиди, броим моја кеса, нема двадесет форинта стребру! МИШИЋ: Е, гледај ти сад! Да не будете погрешили пређе кад сте кесу бројали?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поплаши га Гоша! Па подај га његовој мајци, кад га је разбенавила! Нека се с њим носи! А ти гледај посла! Ваља скоро вечерати! Старац је затим извадио кесу, па га позва: Оди деди да ти дам пара!
И сам свети Августин, каже, није тражио да цео дан у црквама проводимо, него каже: „Гледај да унутар себе постанеш храм божији!
Аха! Аха! „Ти, дугоњо!“ каже, „гледај шта ћеш и како ћеш. Мени се чини“, каже, „да пут који нам предњачи, ласно можемо прећи – ако пређеш и ти, преко
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше ишчезао! — Уф, уф, сад смо обрали бостан! — закука чича.
— А има ли на твојој крчми сличних огласа? — Охо, још да видиш! Ево, гледај, сав се зид шарени од њих. Крчма је заиста била облијепљена најразличитијим огласима.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
годишња доба Одбио све стране света од тебе Савио свој животни пут око тебе Свој непроходни свој немогући Па ти сад гледај да ме сретнеш 12 Доста речитога смиља доста слатких трица Ништа нећу да чујем ништа да знам Доста доста свега Рећи ћу
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Оди, Милане, овамо. — Изволите. Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. — Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио? Промрда га. — Јеси л’ пио? — Нисам.
Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу. Сад се торњај и гледај твој посао! Пера се удаљи. По ходу му се познаје да је равнодушан; није ни чуо све што отац говори.
— Шта може казати? И другима је мати умрла, па су се оженили. Само гледај да добијеш такву као што је твоја мати била.
— А шта твој Пера с коњи тргује? — Немој ме о њему ни питати! Бекрија, па бекрија! — Па сад гледај, жени Шамику. Па на коме ће то твоје добро остати? Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста.
Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо. Хоћеш ли се женити? — Хоћу. — Па гледај једаред. Шамика му се свечано обрече да ће се оженити. Сад опет сваки свој посао гледа.
Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати. — Е, сад ти, синко, гледај твој посао, читај, пиши, шта знаш, ја опет морам своје надгледати, што је и твоје, јер видиш да помоћи ни од кога нема.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 127) — Гледај коњу је л’ дебела врата, а ђевојци какава јој је мајка. (Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш
(Костић, П., ГЕМ, 1930, с. 127) — Гледај коњу је л’ дебела врата, а ђевојци какава јој је мајка. (Вук, бр. 691) — Гледај мајку, а узми шћерцу (по мајци ћеш познати каква је ћерка). (Вук, бр. 692) — Каква мајка, онака и ћерка. (Вук, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стајао је између ње и Луке и он јој није могао дотурити карту. —Пустите малу! — викну неко. — Нова година је! —Гледај своја посла! — пресече га ревизор. — Платите казну, молим! Али она није имала новаца. — Онда личну карту . . .
« казала је. »Пази на држање браде! Не гледај у њих све одједном, већ изабери једно лице и смеши се само њему...« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два
Матавуљ, Симо - УСКОК
Толика лица, спремна на смијех, изразише велико чуђење. Настадоше узвици: „Гледај га, молим те! не би ли рекао да је стотину пута играо оро!?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Стиде се, то јест, ха, ха, ха! (Девојка понуди проводаџију.) ПРОВОДАЏИЈА (тихо): Гледај каквог сам ти момка довео, као да га је молер писао: А јошт док му у кућу уђеш. Шта велиш, то јест, би л пошла за њега?
ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте. МАТИ: Но, доста већ, иди те гледај за довече! ДЕВОЈКА (устане): Да га ђаво носи и с прстеном и удајом! (Одлази.) МАТИ: Луда девојка!
Ајде, младожења, не треба ту млого око младе невесте него гледај те узимај што је нужно, то јест. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу одма свршити. (Девојки.) Препоручујем се. ДЕВОЈКА: Службеница.
) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина. Гледај, како се карте крсте; нешто фришко. МАТИ: Хеј, хеј, кад би то било! ТЕТКА: Да је поклопим.
ТЕТКА: То је ништа; кад пођеш на венчање, ако се срећно сврши, ударићемо трипут сикиром о праг, па гледај да баш преко белеге пређеш.
ТЕТКА: Јесте, Јово! ОТАЦ: Но, сад мир, јер ако спопаднем тољагу биће вама обадвема доста. Гледај им ти посла; Најпре да ме протерају из куће: „Е, па остаде нам дете, па срамота од света, па ово, па оно,“ а сад, кад
ЖЕНА: Ти си моја сва радост на свету. МУЖ: Молим те иди гледај посао; не тандрчи толико. ЖЕНА: Зар ти мене не милујеш? МУЖ: Е, не милујем!
ЖЕНА: Пак, ако седим, код мог пенџера седим. Да шта би ти хтео, да се затворим као ропкиња, и да век мој изем? Гледај, и то му је противно! МУЖ (слеже раменима).
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Данас немам кад с њима говорити. НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сâм. (Одлази.) ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти! НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила.
НАНЧИКА: Право кажеш. Та ми смо боље живили с Маџарима него и са Србљима. ЖУТИЛОВ: Гледај ти само да девојка пође. НАНЧИКА: Не верујем да ће се затезати, зашто јој се момак допао.
СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити! И Србљи то потписују! ШЕРБУЛИЋ: Ко потпише, добија педесет дуката у злату.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— »Како си, мали, шта радиш, мали, — заџака Јова; море, па и ниси ти мали, какав мали. Гледај га само! Море, та ти си ми већ момче на женидбу!
— Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја. — Ниси, кад ти кажем — дрекну Јова — ето су од зејтина. Гледај, и не познаје се да је било вина у њима! Гледај! — Е, теби је све до шале! — Хехехе! — смеје се Јова задовољно.
— Ниси, кад ти кажем — дрекну Јова — ето су од зејтина. Гледај, и не познаје се да је било вина у њима! Гледај! — Е, теби је све до шале! — Хехехе! — смеје се Јова задовољно. — Шалим се, жено, шалим.
— Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!... Ево, да видиш; ево гледај, — рече Јова и утрапи му главу у шаке. — Верујем — вели г. Паја. — Јок, јок; увери се на лицу места! — вели Јова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1844, 16. окт.) РАНЕ И Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О како је леп!
с' уз брдо весело нагнало, Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују, Јоште мало, ето винограда, Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле, час горе, Момци кликћу, а песме се оре, „Живо, живо!
Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу голу!
Ох кланаца крвљу обливени! Гледај десно, о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка,
па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне зраке моје!
Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете луди, Кôно данак теби јадну буди, Гледај мене, гле сунашце своје, Гле јерове, дивне зраке моје!
Боже вели, чудна дела твоја! Али гледај куд ћеш, главо моја, Јер ако те то јерје довати, Оћеш богме грко оплакати. Окрето се, напоље се мако, Но у итњи
Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење
“ Па сићане књиге повадише: „Гледај само како султан пише — Сто хиљада“ — Турци загледаше, Ал' на срећу читати не знаше.
Уђе неко: — „Добар вече!“ — То је баба Мара. Тек је деца опазише, — Та само и гледај! — Склепташе је: „Баба-Маро, Де нам приповедај!
“ 12. „И гледај цветић што си јутрос донô, Ја т' нисам можда чествовала дар, На груди гледај како ми је клонô, Опрости, причина је
“ 12. „И гледај цветић што си јутрос донô, Ја т' нисам можда чествовала дар, На груди гледај како ми је клонô, Опрости, причина је љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од једнога, џаба ти је то. Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити.
За леђима су им родна села, куће и чељад, па се и нема куд. Зачепркај се, гдје си ту си, па стисни петљу, гледај низ пушчану цијев и чекај непријатељев стрељачки строј.
Био је сироче, сеоски слуга. — Стево, Стево, сав си наш, а удараш у страну ко југ у планину. Шта ћемо с тобом? — Гледај ти друге, а за мене је лако. Сједај без бриге у та твоја кола, па свршавај послове.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Скоро ће ти и брат. Кад стигнеш кући, одмори се, седи у башту, узми нешто да везеш, дуго гледај у неко дрво. Загледај се у оно што досад ниси ни видела.
Ја по гудурама, с куртом и демиртом, а они дотле филџан, кафицу, ратлук, па на серџаде под чемпрес! Па до подне гледај уз Требишњицу, а од подне низ Требишњицу! А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе!
А ти ме још питаш зашто не једем. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: За последњих шес дана, ово ми је први пут да седнем! Те гледај ово, те гледај оно, те подигни поклопац, помириши, те где сам оно затурила, те да ово случајно не заборавим.
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: За последњих шес дана, ово ми је први пут да седнем! Те гледај ово, те гледај оно, те подигни поклопац, помириши, те где сам оно затурила, те да ово случајно не заборавим.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Да те... видим!... — промуца он. — Да ме видиш?! — поче она тронуто — Црни Димитријо, ето, гледај ме! На! — И поднесе му своје лепо, чисто лице тако близу, да он осети додир њене косе са чела.
— Ех, не знам што ме чека, а све знам што прође! Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва. Ми смо били знани, поштовани и свуда признати... Сад?
— промуца сирото девојче и погледа је погледом пуним молбе. „— — — Зашто ми срце цепаш? Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом...
— Шта па ти? — кроз плач почела би као да га кори. — Не гледај ти нану, чедо... Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш. Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој.
— Не гледај ти нану, чедо... Зар зато што видиш да нана плаче, па и ти да плачеш. Не гледај ти нану. Друго је нана... Немој. Лошо ће ми ти је... — почела би да га утишава, пригрљава, меће себи у скут.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ј кажем да нисам се ја за те молио, горе би прошао. Но гледај те ми пошљи за моје молитве један саландар новаца; знаш добро да су молитве за новце. Ако ли пренебрежеш, тешко теби!
Нама(х) ћу преузети дело, колико ми допусти моја наука, будући да у коле|гије не престајем ходити. Ти гледај, те распошљи неколико од ови(х) писама којекуда. Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити. И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади
Њих бар има доста, — рече овај смијући се. — Овакав штап нигдје не можеш наћи. Гледај само! — рече путник, па забоде штап у земљу.
На то тивтиз одговори: — Како смо потрошили твојијех четерест гроша, мојијех ћемо десет још лакше. Него ти себи гледај крсмета, а ја ћу себи. Идући тако дођу до једног раскршћа и ту се растану.
Па онда отиде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи, па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје.
А калуђер, као намргођен, одговори му: — Не гледај онамо, синко, нити питај шта је. Оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, богати, да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише.
Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише.
СОФИЈА: Ја сам госпођа у кујни. ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива. МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа.
СОФИЈА: Јесам, и врло јевтино, Максо; не би се надала. МАКСИМ: Да, гледај да ми тиме замажеш очи. СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино. МАКСИМ: Боље да си гледала како ти стоје судови у кујни.
МАКСИМ: Бре ако те окупим, нећеш се знати ни ти ни твој бал. Гледај ти безобразнице, тек што је ступила у туђу кућу, пак побеснила! СОФИЈА: Чујеш, Максо: човек не може да живи осим људи.
Еј, тешко мени! МАГА: Али немој да се љутиш, молим те! НИКОЛА: Иди, иди, па гледај децу. МАГА: Ето, жао ми је, кад се једиш, а ја ти желим угодити. НИКОЛА: Ено се и краставци покварили.
Научен је, што ће. СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао. Него, Маго, гледај да те види писар овако обучену, не би ли ми коју кукавицу и ти привредила. МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао.
МАНОЈЛО: А што сам Вас служио? ДОКТОР: За то ћу ти платити, пак ти иди, те гледај, да ти време не пролази. МАНОЈЛО (Исајлу): Еј куку, лепо смо се намерили! ИСАЈЛО: Ја нисам никад ишо, да будем учен.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Молим, шта вам се прикључило, те сте тако љутити? СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће!
ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи? ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца? Гледај јој посла! ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком? ПЕЛА: Срнећи черек? Ју, Персо, нек се и тај уреди.
ПЕЛА: И то је добро, Персо, и то је добро. ПЕРСИДА: Оћемо ли какав похерај, милостива госпођа? ПЕЛА: Како не би, гледај ти ње сада. Него, штогод од шећера. ПЕРСИДА: Разумем. ПОЗОРИЈЕ 4.
Не видиш да сам ја графица Трифичка? Персида, Стеване, куд вас је враг однео. Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос.
СРЕТА (мери је): На моју душу, исто наша госпођа; тако и она сикће. Пело, гледај да се намажу чизме. СУЛТАНА: Мазали те Турпијом, дабогда, и тебе и сав твој род!
А гле, мал нисам заборавио. Пело, данас цеј даје бал. Гледај да се мало налицкаш, да ми правиш параду. СУЛТАНА: Шта, ја на бал са слепицама? СРЕТА: Ту ће бити и снаш Анђа.
Без ината, кавге, распре не може дан проћи. Ау, ау, ко ће мужу кукавцу помоћи? Пело, нестало је ћириша, гледај да скуваш мало. СУЛТАНА: Шта је то ћириш? СРЕТА: Ако спопаднем опет овај каиш.
(Двор код Трифића.) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.
СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана? ТРИФИЋ: Мајстор Срето, твоја је жена у опасности, него гледај те зови доктора да јој пусти крв. СУЛТАНА: Пустили те у гроб, орјатине један! Тако се са женом поступа?
ПОЗОРЈЕ 4. ПЕРСИДА, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Девојко, гледај добро ову жену. ПЕРСИДА: (Иста наша госпођа). ТРИФИЋ: Сад кажи: гди ти је госпођа? ПЕРСИДА: Извела се на каруца.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Били па свисли грехови тешки.) Седмице, гледај: Таблица модра, родности грудва, није ли сфера, коцка од круга, угао коцкаст?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Друго су прве госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга.
Нисам ни ја никакав принц ни краљ, пак сам, фала богу, лепо с твојом матером живио. Зато баци те лакрдије, па гледај преслицу, ако мислиш да будеш честита и срећна. 3. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО; Баш како ваља!
Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!... Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете!
ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили. МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго.
ЈЕЛИЦА: О, татице! Он ако и остане, неће из другог узрока него због мене. МАРКО: Гледај ти ње! Моја ћерко, он је барон.
) добро позорствуј! МИТА: Нимало се не старајте. (Оде.) МАРКО: дакле, Јелице, не оклевај, већ гледај те справљај дарове. Прстен мора јошт довечер бити. ЈЕЛИЦА: Ја се вашој вољи радо покопавам... Господин барон...
Тако ћу и ја свободу узети у присуствију татице. (Пољуби је.) Сад иди, и гледај што имаш. ЈЕЛИЦА (одлази). МАРКО: Господин барон, ја видим да ви моју кћер радо имате, и то ми је особито мило.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и
Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!“ Мјесец над ријеком сијати поче, кад гледај вука надут ко мијех, ледену воду марљиво лоче. Удари Мјесец у громки смијех.
Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!
Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури.
Чују се врапци, јавља се дан, а Ћосу хвата дубоки сан. Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже.
„Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере. Гледај газде, гле невјере, меса му се пси најели. Бјежим одмах у свијет бијели.
Шта ћу, куд ћу, гледај муке, па побјегох у хајдуке.“ „Невоља нас иста здружи, хајде с нама, корак
“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра
Идући тако, бистар ко овца, уђе у торбу Илије ловца, кад тамо, гледај, тако ми свеца, улови зеца. И тога дана деси се, ето, ловац у торби донесе псето зграби га за реп, извуче ван,
Замисли: челик, дрво! Овога, богме, не чека брат, иначе — оде врат!“ Побеже вујо, ал гледај чуда, сада се медо јави: „Каква је ово поноћна луда, неки будалаш прави?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Змија са ногама! Сутра ћеш наћи и рибу која има ноге. — Кажем ти да је змија. — Гледај како се ухватила за штап. Он јој је стрпао штап у уста и она загризла, па сад откако је дигао увис, не сме да попусти
Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано. Брат му одмах рече са врата: — Пипо, гледај, имаш посету. Младић се диже придржавајући се за сто, и скиде капу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Полако иди кроз мале цркве не питајући за пут, поздрави се с дрвеним рукама светаца огрезлим у крв и млеко, гледај у сводовима џамија дрхтање белих змија, подеси своје време по кућним сатовима вечности, сагни се под поноћним
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Нисам удесио, све ми изгледа да ме та девојка нешто попреко гледа? АГАТОН: Па гледај и ти њу попреко. МИЋА: Е, да сам ја наследио, гледао бих је, ал' овако... СИМКА: Па ти си се вазда вртио око ње?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наслоњени на по једну ногу, прибили смо главе уз прозорче и тражимо линију ровова. — Гледај оно усамљено дрво, па испод њега. Видиш ли ону врзину... Е, иза ње — показа ми наредник.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима! Гледај ти само свој посао, па се не бој никога. Тако је то, братићу, ја... А он учитељима ништа не може.
А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро. И шта су имали толико да говоре? — Лудорије !... А овамо сад гледај је! иде као убијена... и одмах сам познао да јој није било по вољи. И Стојан тако вели.
— Па то је читав атентат на твој живот. — Море махни се шале, него шта мислиш? — Хм... шта мислим ? Седи, ћути и гледај своја посла, то ти је засад, а после... видећемо. Засад, упамти добро, да ниси ни прстом мрднуо.
Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!... Па онда једно уво, па друго, па гледај га онако чуљава како се превија, а крв шикља...
— Стој, смрдибубо!... Умеш да чиниш пакости, а после бежиш као стрина... Ево како се бојим твога шарабатања, ево гледај... Министров потпис... И он доиста показа акт с потписом министра просвете, па га онда поцепа на ситна парчета.
Све ће то да иде по закону, не брини ти — Добро... отеже председник. Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке. После једнога часа отпоче суђење. Уведоше уплашена Гојка и ћата му стаде постављати питања.
Испричај му све, али разумеш — све... Само гледај да те онај зликовац не опази. И ја одох до куће; ко зна шта може бити!... А немој тамо да се збуниш.
Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра! Не жали мужа, него га сама брука... Како је лепо овде, гледај !... Овај намештај, па разне ситнице, звонце... Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана..
Ћата погледа масним очима Ћокића и спрема се за дворбу. — Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника.
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре. Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим... — Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.
— Знаш га сам, одговора му Веља, смешећи се. Ко може Влајка натерати да игра по туђој свирали!... Гледај га само!... Поседаше и почеше разговор. Љубица не скида очију са госта, а и он се, у разговору, почешће осврће на њу.
Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«... А Влајко, посматрајући замишљена Гојка, мисли у себи: »Гледај ти, молим те, какву је он згоду пронашао!... Хо, кићане, јадан си ти муж за оваку жену !
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
За рана ми снау прстенујете. Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве
Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су
у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса
јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” (Загрливши га, извуче његов мач и, с исуканим мачем, који у њега упери, брзо се одмакне.) „Гледај, зликовче, шта ћу сад с тобом да учиним! Ја јесам немоћна жена, слаба и нежна, ал очајање ми даје џиновску снагу!
Заиста си овде?” ЈЕЛИСАВЕТА: „Овде си? Заиста си овде? Ах, како је јадан!...” ВАСИЛИЈЕ (суфлира): „Не гледај ме...” ЈЕЛИСАВЕТА: „Не гледај ме тим погледом пуним туге, сувише сам несрећна и без тога!
Заиста си овде? Ах, како је јадан!...” ВАСИЛИЈЕ (суфлира): „Не гледај ме...” ЈЕЛИСАВЕТА: „Не гледај ме тим погледом пуним туге, сувише сам несрећна и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”!
ГИНА: Мене можда и оћеш — и дај Боже! — али те флаше не можеш никад, ни довека! БЛАГОЈЕ: Не могу? Гледај како не могу! (Баци флашу далеко у реку.) Јеси ли сада видела како не могу? Јеси ли чула како је бућнула — бућ!
) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа! Како се само не умори! ВАСИЛИЈЕ: Гледај ти своја посла! ЈЕЛИСАВЕТА: Шта мислиш о овим крвавим траговима? ВАСИЛИЈЕ: Кажем ти, да гледаш своја посла!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О ничег нек те није жао. Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш. Тако прође први дан, а са истим успехом прође још неколико дана.
соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге. Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...
Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово;
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Молим те, сад кад се бацимо на овај озбиљан посао, немамо кад за никакве истраге. Нека баци акта у фиоку! А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку.
ПАВКА: Ако ти измисле, нека ти нешто друго измисле. Ја то нећу да чујем! Гледај ти њега! Мало што је дигô руке од дућана и од куће, него сад хоће и од жене да дигне руке!
) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње! XИИ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (улази споља): Ево ме! ЈЕВРЕМ: Је л' тамо онај твој?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... — Па, видећу. Да спасемо колико се може. То рече Сретен и оде у своју собу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном правцу повести! Гледај те краве, брижне, И волове, горде и лење, Док силазе, свечано, На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле,
Освета! Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме... Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!
Пролазници су ме поздрављали, кроз прозор; младе маме су дизале децу на раме, и објашњавале: — Гледај, ово је писац: он сад пише књигу... Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Доста, за љубав вечитога Христа! Не могу више, досадно ми све је. Једанпут срце на ласкање приста Но више неће. Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа.
Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа. О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре.
О, заборави љубав, патње, труде, Отвори душу и очи ти бодре И дуго гледај те планине модре. Јер ту је спас, и утеха, и нада, Ми ћемо, слаби, преврнути вером, Идолу другом, без суза и
у поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну из звезда слеће И свечано струји по ведрој самоћи! Гледај како месец над пољима сија И облачке ретке растура и ведри, И трава мирише и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А мени се кâ у зарок стјеца, и рекâ бих, ето га низ поље. СЕРДАР РАДОЊА Гледај чуда, што је јадни човјек! Ми се досад ништа не сјећасмо најбољега нашега војводе. А ђê био Драшко Поповићу?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесем, да не заборавиш! — Хоћу, нано! — љуби је син у руку. — И — наставља Магда — немој Стаја
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Да, то стоји до тебе, до једне твоје ријечи, хоћу ли благосиљати овај твој долазак... Не чуди се, не гледај ме тако, разумијећеш све...“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо? Како је?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа.
— Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи, па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаа двапут преко ћуприје.“ ВИИИ.
Он рече цару: „Кад он не ће ту кожу теби да да, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити.” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади
те у рибу или у што друго пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци
А кад би у јутру прије сунца, рече му баба: „Пази добро, кад успомаља сунце, па кад помоли, гледај га кроз моје косе, докле са свијем изиђе, и три пута реци: „Претвори ми Боже од ове косе прстен као сунце!
чим да платиш,“ па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи па преко ћуприје: „Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаха двапут преко ћуприје.“ 31. ЕРО И КАДИЈА.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Тај ти је ексер овом капуту чивилук! ИКОНИЈА: Ти си практичнији него што изгледаш! ПРОСЈАК: А гледај ове друге џепове: у овом држим резерву, лукац и леб, у овом овде иглу и, видиш, конац, а у овом ово парченце сапуна!
АНЂЕЛКО: Једну ногу! ИКОНИЈА: Анђелко, ништа не дирај! Можда је и убиство! ЦМИЉА: Убиство? ИКОНИЈА: Ајде сад гледај да се онесвестиш! АНЂЕЛКО: Затрпали га кантама! Склањај бре ове канте са човека! ЦМИЉА: Да зовем хитну помоћ?
ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла! СТАВРА: Замисли, да имаш велико имање, велику кућу, велику породицу!
Овде су одлични шкембићи у сафту. ВИЛОТИЈЕВИЋ: А шта ће касти ови, ако их не виде? СТАВРА: Шта те брига? Ти гледај у оно што ти видиш, па према томе и поступај! ВИЛОТИЈЕВИЋ: И да знаш да оћу!
СТАВРА: Реко сам ти да ме пред светом не називаш „мацо”! ЦМИЉА: Добро, нећу, не љути се! Гледај овако! Ја имам нешто мало уштеђевине, и постељине, колко за први моменат, с те стране немој да бринеш.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не дај му да се толико проневаљали; али ти: Не могу, шта могу ја?
Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не дај му да се толико проневаљали; али ти: Не могу, шта могу ја?
ЈОВЧА (гледа је нетремице, већ га страх подузима; храбрећи се викне): Гледај! НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи; тајанствено): И арно и лошо!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зато, друже мој, гледај шта радиш. Ти, хотећи да у омразу метнеш злоупотребљенија и којекакве сујеверице, бојим се да самога себе у омразу не
Колико и[х] више гледаш, толико ти се лепше чине. [Х]оћеш ли да си читав, иди својим путем, нити и[х] гледај, јер ако диже очи и погледа, већ не оде даље; ту ћеш остати довека.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: — Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! — Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
” — „Бићу” , рекао је озбиљно Вукашин. „Кад си на збору, пусти реч да се вала по главама, а ти је слушај и гледај. Ти причаш као да шамараш луде. Наш народ воли тешку и спору реч.
„Гледај пред ноге и не блени у прозоре!“, строго је прошапутао кад га је ухватио како загледа девојке што кроз прозор истресају
“ Није могао ни да викне као човек. То ме је наљутило. И још више кад је ставио руке на очи. „Гледај ме.“ После је све било меко и мокро. И мрак. Никад тако није било.
отегнуто. „И не треба да знаш! Осетио је њен осмех и у мраку видео румене десни изнад ретких, крупних зуба. „Гледај свој посао и не кели се стално као да си кошуљу умокрила.“ „Јао, чича, срам те било.“ „Шта сам ја теби?
Као да је Симка лепша од ње! „Престани да се смејеш и иди гледај свој посао.“ „Је ли истина, чича, да ти код куће спаваш на парама?
и упалио лампу да је принесе њеном лицу и види јој очи кад буде рекао: „Није право да ти спаваш, а ја да се мучим. Гледај ме право у очи. Ноћас хоћу да смо начисто. У Београду сам најмање с тридесет жена био. Све су лепше и боље од тебе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Не дотичи ниједан док сâм не падне на земљу. Тада пажљиво гледај и откриће ти се... Црвенокоса, наједном нестаде, а са руба неба јави се црвена звезда: — Не оклевај, већ пођи!
— Резбар мора да се навикне на посекотине! — рече кратко. — Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву!
Немој се уплашити! — Мајка гуштерова уздахну. — Не гледај красте на њеном лицу, не брини што ОД ње ледени ветар бије, притрчи и пољуби је у један, па у други образ, а онда се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
с' уз брдо весело нагнало; Свирац свира, пушке попуцују, Моме поју, момци подвикују Јоште мало - ето винограда. Гледај сада убавога рада: Бери, носи, час доле час горе; Момци кликћу, а песме се оре: „Живо, живо!
поља, у цвеће, У чедну тишину успаване ноћи, У милошту тајну што из звезда слеће, И свечано струји по ведрој самоћи! Гледај како месец над пољима сија, И облаке ретке растура и ведри, И трава мирише, и растиње клија, И шуморе тужно кукурузи
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Поведе ме мало понапријед. „Гледај - каже - на лијеву страну, те шар види онај поголеми те пружаје црнокраке луче.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што си скрстио, трпи, шкрипи зубима и гледај шта се ради — одговори му крезуби студент, који га је за све време пажљиво слушао иако у њега ниједанпут није погледао.
Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако... гледај гу, молим те... Чисто патријархално, што кажу научевњаци. Знам гу од оволицно.
ево овде приђи ми сасвим близу, одавде се види, осећа најбоље, загрли ме, јако ме загрли, јако, што јаче, тако ... гледај све се смеје, ама смеје се све, потоци, снегови, ваздух, глечери... Гле, љуљани плави, ено каћунак!
И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он
И доста с твојим категоријама, него гледај тамо, ено, гледај тамо. — Да, али ја не разумем, ја никако не разумем, лудо је то, нечовечно, то је лудо — упао је он брзо, бледећи.
Малочас плакао си, зар ниси? Па се окрете од њега да зажмури и узбуђено дише. — Драга, преклињем те, гледај ме, слушај што ћу ти рећи.
признаш, и опанке, ако тражим, да ми вадаш; као што су наши славни дедови Турцима вадали и господарима својим ласкали. Гледај ти, вели, ње, шта она зна, шта ми она ту нагважда! На патриотске, вели, седнице!
“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика.
— Ама, шта си ти окупио зивкати нас твојој кући, ако бога знаш. Ево, одмах предузми власт у своје руке, и гледај да се уведе ред, да се спречи пљачка. Каква те кафа сад снашла!
п... пази, вели, В... в... в..... Вуче, сад О... о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
“ Гледам ја излог: „Видим, рекох, видим добро.“ И вели ми један: „Гледај, вели, кроз прозор, ено ти идола, сунашца, твога анђела, божице твоје.“ „Ко, кажем ја, где, зашто?
„Јаој, чекај, кажем ја, јеси ли сигуран?“ „Сигуран, сигуран, шапће он, гледај, добро загледај, увери се.“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Доле нож, кад ти кажем! — понови кмет и погледа Обрада значајно. — Ножа не дам, а ти гледај своја посла... — промуца Ђурица јетко и пође још корак натраг, али га одједном дочепаше многе руке, одвукоше у
— Шта ћеш, господин-Мито, простота!... — Гледај, море, да не наиђеш још на какве своје чакшире... да није и њих твоја домаћица донела на дар — одговори му писар и
а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. — Зар није сигурније да останем у шуми. Могао бих за два три часа отићи до Рудника?...
Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари. Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати.
па ко велим... — стаде Коста да отеже. — Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник.
Требало би видети шта он ради тамо. — Како ћемо да видимо ? — Иди ти неколико дана за њим, па гледај шта ради и куд иде. Само онако твојски, знаш? — Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом.
— Мајко, ево ти кћери уместо мене... да ниси сама. Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. Старица се одистине обрадова.
— Видим и сам, али треба још да промислим и да се договорим с људима... — Баш ти гледај како било, те је још данас прекри код кога у селу.
И то ће јавити. — Знам, знам... добро! — одговори Ђурица. — Ти сад гледај како ћеш се провући, а ми одосмо. Станка, спремај се!
Звао ме да му кажем где си... Он ће ти, дијете, главу однети, то знај, па гледај шта ћеш и како ћеш... — Што, нано, откуд то? — Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш.
— Ништа, среће ми, само је задуго говорио како те мора убити, а за ово ми само рече: »Гледај ако могнеш уз пут, у каквом склонитоме месту, па му узми паре и оружје и донеси право мени, ако ли, каже, не могнеш уз
А где си ти ових дана? — Послом... — одговори Ђурица, запињући. — Сутра ћу овде преданити, па гледај да се пази... — Не брини. Ономад нам потера претресе цело село... — Знам, због тога сам и отишао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он рече цару: — Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити. И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади
немој насред поља ноћивати, и треће, кад дођеш на то и то језеро, немој крај језера ноћивати, него ја прије језера ја гледај, ако можеш, па се превези прео језера. Везировић обећа оцу да ће га послушати, па крену на пут у име бога.
Све му казах о мојој жени, а он ми одговори: „Пази добро и гледај да она не иђе куда по ноћи, па ми сјутра кажи.“ Отолен одем.
у рибу или у што друго, пак ће те изјести; а ако рече да је побиштеш по глави, обишти је, па пребирајући њезине косе, гледај наћи ћеш једну длаку дрљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци
СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ Био један човјек веома сиромашан, па рече жени: — Жено, мени ваља некуд ићи, а ти гледај дјецу и то мало ајвана. И тако он оде, па дође у једног човјека на конак.
А Еро онда скочи па преко ћуприје: — Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје!
А калуђер, као намргођен, одговори му: — Не гледај онамо, синко, нити питај шта је: оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, бога ти, да
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају! Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе....
Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила.
— повика на вас глас млади рибар, звјерајући живо очима у правцу нападнутога чамца, и настави: — Гледај, сад га вјетар по вољи носи! Биће да му и крмило већ не служи!
Свима се на липу види зебња и брига, сви су прожети једном мишљу: наслућују несрећу и већ је очима гледају. — Гледај, ено ми се сад учини, Марко има весло уруци — Одапире се свом снагом... но није могуће, силан је вјетар.... .
— па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала, тада јој и присјело!... Ха, сада знаш!
—Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи. Илија се диже и, не рекавши ни речи, изиђе в куће.
Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде! — као пренувши се из миси Павле вели јој живо и показа крстом руке на оближњу шуму.
— Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си! рече му тише.... — А гледај поред себе сиротињу голу и босу, изгладнелу... Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада...
Погледај како се иза зида ишћућурио Данило Јованов, таман шака јада... Гледај Јована Миливојева до њега!... Гладни, голи. Домало и ти ћеш оголети, а ко ће те наредити к'о твоја мајка?.. .
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
РАКА: И отац је понављао четврти разред, па... ЖИВКА: Ама, не гледај ти на оца! РАКА: Није, него ћу ваљда на тебе да гледам. ЖИВКА: О, господе боже, и кад га родих таког несрећника!
ЧЕДА: Оно, како вашем Раки требају сваке недеље нова пенџета, било би доиста добро. ЖИВКА: Гледај ти своја пенџета! ЧЕДА: А је 'л' те, молим вас, смем ли знати како је име Никарагуи?
ЧЕДА (гледа га и мери са свих страна): Дакле, ти си то, обешењаче један, а?!... Гледај га, молим те, какав трбушчић има, лоло никарагуанска! (Тапка га по трбуху.) Ко би то рекао!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сипај ми ракије, душе ти!... Ракије, и остави те разгоВоре вечерас... — Нећу да их оставим. Но гледај!... Здрав си и помози Боже!... Окрени, Господе, наопослено!.. Здрав си!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја. Путуј путе изагробне, Гледај сунце како сија: Онде ће ти руку стиснут’ Текелија.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Ах! ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З.
ЕВИЦА, ПРЕЂАШЊИ ЕВИЦА: Ево ме, мајко! ФЕМА: Опет она „мајко“; чујеш, девојко, немој ме једити! Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра.
Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке? АНЧА (загледа се у њу). ФЕМА: Добро ме гледај, глупоглавко једна, шта налазиш мајсторско код мене? Јесам ли обучена као фиршкиња? АНЧА: Па како оћете да вас зовем?
ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш?
Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован.
Он се, бог да му душу опрости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове, оће да утамани кућу. А, другојаче ћу ја с њоме почети!
ЕВИЦА: Мене је уја силом довео. ФЕМА: Силом, да се грлиш с момцима? Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко. ФЕМА: Познаје се на њему, ваљда је био гдигод кочијаш.
Ја сам срећан, ти си моја, гледај ме, ја играм од радости, ти си моја, оди да те пољубим. Ја сам твој. ЕВИЦА: Шта је теби, Васо, ти канда ниси при себи?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно
Краков, Станислав - КРИЛА
А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну. — Читавог га избацила, гледај, гледај. И све очи се упрле да виде како то горе кроз густи бели дим читава тела лете.
А то је све било страшно и лепо, и стварало је радост непојмљиву и болну. — Читавог га избацила, гледај, гледај. И све очи се упрле да виде како то горе кроз густи бели дим читава тела лете.
Китњасти долапи су били потамнели и црвима изгризени. По поду се вукао шарени ћилим и уморни чупави јастуци. — Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе.
По поду се вукао шарени ћилим и уморни чупави јастуци. — Не гледај. не гледај овамо... Ивон је отворила долап, н брзо смицала одело са себе.
Петровић, Растко - АФРИКА
на Каприју, кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!
кад сам ручао у Кафе Пањоти, изнад пучине коју је плавило уздизало до неба, ја сам и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...“ О, ту је мален израз „несрећа!
ГЛАВАШ: Добро, Исаче; ти кад верујеш, А ти се с Вуком данас преруши. Какав ћеш облик на се ставити? Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?...
И он те главом лепо поздравља Да га са једним чамцем дочекаш. Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!... ЈАЊА (у себи): Ово је горак хлеб!...
Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији! СТАНА (уздахне, а после се, дршћући, приближује прозору): О, грозно!
То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!... Бабо, сад гледај доље, налијево, још мало ниже Стамбол-капије; онђе на ћошку... (Стана гледа наново.) Видиш ли сад?... СТАНА: Он је!...
Свиснуо бих баш!... ХАСАН: Подај што иште!... То ти је све! Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Покушао сам још једном да одвратим Косту. — Удри! — наређивао је одлучно. — А ти гледај горе и ништа не брини. Граната излете и труну у бугарске ровове, као да је тамо треснуо гром. Коста се насмеја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Утрефим ли се с тобом на каквом весељу, Не показуј нимало к мене добру вољу, Нит' сести како ћеш до мене ти гледај; Иштем ли играти, руку твоју не дај.
Сад брадати Руси движут своје лопате, Један другом вичу: „Гледај саде, злопате!“ Сн'јег со двора чисте, на улицу вуку, Крестом себе по персију и по челу туку.
брком, А ножица за ногом поскакује трком; Перјанице све лете момком око главе, Момке оком стрељају лепотице плаве; Гледај како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од
Благо не тражи ми, брате: варљиво злато и сребро! У прсима Српкиња благо неисплаћено Носи! Не гледај време, јер љубов све ће победит!
Ако спава, поглед тихи на лице јој баци, И примети јављају л’ се на том љубве знаци. Мудро гледај, и причекај док се не пробуди, Кад се прене, уклони се — стидљиве је ћуди.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!... Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу! Што звјерњаш по соби, а? Има прото свега у својој кући; немој Мислити да нема... Јеси ли самћио већ?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И зато ч̓а Марко кад год је долазио к њему, још с прага дућанског почео би уплашено да га зауставља: — Седи, седи... Гледај си твој посао. Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам.
А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: — Гори, гори! Не гледај!... Браћа наша!... ИX Једне вечери дође раније кући него обично. Право оде у собу. Седе.
Ћипико, Иво - Пауци
—Немам, господару, новаца... —Чекај, будало! Не нагли! Кад погодиш, а гледај погодити за мало, ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не досјети.
— Видиш, — вели јој он овдје се може сакрити сто људи; овдје сам пекао на ражњу ону двизицу: гледај трагове ватре... У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође...
—Охладно је, — опази жена. —Изић' ћемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ... Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде: изгледају као глава цуре, дјетета, живине... чујеш ли како вода доље отиче?
—Охладно је, — опази жена. —Изић' ћемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ... Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде: изгледају као глава цуре, дјетета, живине... чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње.
— Причекај! — И, пустивши је, потражи шибица и о беневреке упали двије наједанпут. Посвијетли. — Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча.
Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају. —Гледај, — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар, — мора да је коњ превалио усред пута, па
— Гледај божјег бика! — вели сувезник Маши, што с њиме упоредо иде, показујући на Раду. Маша се збунила: учини јој се као да су
—Нећу моћи ... — и погледа младога калуђера, који држаше тешки камен у руци. — Нећу моћи, — понови. — Снажан је, гледај му плећа, а бикује ли, бикује! Па и вино, попе, и храна ... . —Није по томе .. . —Јест, попе!
а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале! Не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду! Што није уоколо овако? Ко је овај подмладак чувао и одгојио?
Није ти за главу... Гледај пустих пара! Газда руком враћа новац: — Залуду, брате, зубе тупиш. По закону тражим што ме иде ...
Било, па прошло, — одговори мирно старац. И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева. — Гледај! Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... — Дај ти њему само да се наждере!
У кухињи упита мајку за оца. —Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи! Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти уображени коленовићи. Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ДЕТЕ И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме, Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О, како је леп!“ Рече дете па упусти, Утече му тица лепа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем. Не бој се ти мене, и не гледај у мени свога некадашњега Станка, твога друга, твога комшију, који је тебе тобоже волео и због тебе у свет отумарао.
(Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо! Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не пребацуј ме погледом, него ме право гледај! Е, тако. Чекај, још мало! А сада, иди, склони се од мене, не заглављуј ми врата у смрт или у здравље, оно што ми је
И не дам те ни ја... Бриге моје су све веће, сестрице, потребна си ми, имаш да подупреш где ја не стижем. Да, да, не гледај ме. Даћемо сад и теби једну њиву, и штајервагн, па смо онда саме жене управитељке: ја, ти, Пава ветеринарка.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ветар то Беспослени на вашару сунца Кезимо ти се кезимо до неба Можеш ли нам шта Расцветавају нам се лобање од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
су се окупљали око моје колевке проналазили су увек по нешто ново на свакоме моме делу тела и узвикивали: — Ју, ју! Гледај, молим те: очево чело, теткин нос, теча-Симине уши, ујнина уста, и тако редом даље.
Данас ти не замерам што не знаш, али гледај за сутра да научиш. Поздрави оца! А ако гробарев син не би знао лекцију, онда би учитељев прекор овако гласио: — Од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А поручник Лука наређивао је своме посилном: — Прво понуди паре. Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га. Ако не умеш да га направиш, онда „фатирај“ леђа, да натоварим на тебе.
Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори? — питао сам онога пешака. — Море, гледај си посла, води је у собу, па ћете се лако разумети. Дао сам јој очима знак и дигосмо се одмах.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ову љубав са очију скинути, почетак ове мисли, ово дисање; Птицо, сложи крила, сенком њином узбуђује ме ливада Гледај, ево сунца! Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети!
Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети! Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече!
Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети! Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече!
Јаднице, шта зовеш ти: дисање; Зар и зато умрети и нигде више не живети! Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази.
У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци. Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени. Зар не видиш да и облак у небу има мој лик?...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А моје? Све оде. И иди, па му се радуј кад се роди. Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом, огњиште не угаси... А оно?! (Гневно): Ено га!
) МИТКА (зауставља их): Стој! Куде ви? КОШТАНА (показује на Тому): Љутиће се... МИТКА Овамо, ти! Мене гледај! Ја овде... Пој! КОШТАНА Немој, немој, газда Митке, па после хаџија да се... (Показује са страхом на Тому.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Ја ћу, драги, пољупцима Збрисат с веђа ноћ ти слепу, Па анђеле гледај златне И небесну светлост лепу.'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
Што ти хоћеш задужбину градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало је пошљедње вријеме, хоће Турци царство преузети, хоће Турци брзо царовати; обориће наше
Слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине! Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове. — Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав!
— Еј, чувај се опет каквог језера! — гласно викну Мачак који се већ био одомаћио у пећини и престао да се плаши. — Гледај добро преда се, еј!
— Гледај, па шта је ово данас? — жмирну старац — нијесам гуцнуо ни кап ракије, а већ по бреговима скитају некакве ђавоље корњаче
— Богами је овај добро гађао. Стриц клецну од запрепашћења. — Па ово су мене два зрна погодила. Гледај, ево једне, ево друге рупе. — Хе-хе, много си ми бистар — насмеја се Николетина.
— Гледај га само какав је! — шапутао је Јованче — Их, кад ћу ја онако ... Николетина одједном уоштри поглед баш у ономе правцу
— Да опробамо? — упита Јованче. — Хајдемо — кратко се сложи Мачак. — Не гледај само доље испод себе, добићеш вртоглавицу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И гледај сад што да чиниш... Змију ухваћену с рибом Испљуј је напоље из себе, А добре беседе избери, Те их држи себи У барци тво
Ево, рад тебе, твој бог учини се твој син! Ево ме гледај, како ја, будавши твој господар, узех на се твоју, слугину налику и образ!
У добру се не башити весело, ни се у злу спуштати покуњили носом. Тако гледај о себи од средње се руке држати. Да ниси ни богат, ни сасма опао сиромах, ни снажан, ни немоћан, ни спуштен, а ни
Словом ка бобом за дувар залепљујући. Забаља се о туђем просу чувајући своју хељдовицу. Не гледај му попрху него обрху. Смрт је сваком за вратом сикира. Кратко добро, дуго зло. Чађи и рђи друг.
Једна је скона, ама ћуд је неравна. Не мотри чије попрхе, Него гледај му обрхе. Не гледај ми ни оговарај свáде ни боја, него оно криви, са шта се је заподело зло.
Једна је скона, ама ћуд је неравна. Не мотри чије попрхе, Него гледај му обрхе. Не гледај ми ни оговарај свáде ни боја, него оно криви, са шта се је заподело зло.
Послушај кћерко, чуј и гледај! Двоструко јој заказује: слушај, вели, и пази се, и обоје од тебе да буде. Не једно назири с очима, а друго уврћуј у
Но чуј то, кћерко, добро и гледај! Чујеш ето, за Она и пази лепо Ова, те од ових послова садањих узми науку за оне. То сам ти указ дао да уздано чекаш и
Да се више к томе не обзиреш на њих. Зато ти и по други пут наручујем, гледај и заборави твоје људе, род и све племе, и дом твога оца. Остави оца свога и матер и дођи к мени!
Ја ћу ране протеглити а ти здрав и читав остани. Толико уједно са мном бојцем Богу моли се и гледај готова посла и с веровањем дај ми твоју руку знати ми поред кога устајем борењем. Имам врла три облутка камена.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— смеје се Мане — што рече: „Жмиј, да те л’жем!“... — Ти си имаш твој занајат, а ја си па мој... Седи си у дућан и гледај си твој пазар, а овој су наше женске работе... Ти да видиш што ће ти напрајим!...