Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Премеће новце, па после устане и протегли се мало.) Како ми расти срцу кад видим мои лепи дукати, кад гледим мои красни талири и кад пазим велики пакли сос банку! Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!
КАТИЦА: Забога, мамице, како га можете сад вређати, а знате каква му је нарав. ЈУЦА: Шта? Зар сам се ја удала да му гледим ове зидове и да ме с бурази рани? Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим.
ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!
Ајде, да им дам. Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим. Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу.
Пет крајцари на једно парче, лепу профит! Донесим ова кеса да избира. Они бира, ја гледим; они бира, ја гледим. Видим да све једи карталцетли из џепу, е, мислим, боле га срцу.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ја сад под старост не промени ћуд. МАТИ: Предићка удаде кћер без крајцаре у пуну кућу. Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти огледала, ту су канабета, астали — мило ти је да погледиш.
ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја видим мог живота сунце сјати, Од њега мене без'на растала, — Зар јадикујућ ја да преко гледим? На крају њеном моја нога стоји, И покушаћу преко без'не скок: Ил' сунце моје одонуд узети, На небо моје амо то
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Што ћутите? Мислите да Вас не познајем. ШАЉИВАЦ: (Сад је време да почнем лечити.) Ја само идем по свету, гледим и бележим што други раде, па ако је то пашквила, моја није кривица. ДОКТОР (у јарости): Ха, чауш!
У театер како дођем, прво гледим јесте ли ви ту, пак ако вас нема, ја и не пазим шта се говори. МИЛАН: Ја сам ове знаке довољно примјетио, и зато имам
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Сиперб, сиперб. ФЕМА: Нисам ја од оних што не пазе на себе. Гледим, боже мој, гдикоје велике госпође, грофице баронице, пак и не пазе шта су.
ФЕМА: Шта вам се чини, јесам ли га лепо испратила? САРА: Коми фо! Мени се чинило да моју графицу гледим. И она је имала обичај каткад љутити се, али то јој је тако лепо стајало, тако лепо, ја вам не знам казати.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све то већма, све то јаче, Душе њине сливају се. Махом дође мом погледу, Па не могу
Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема. Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Сад ће кто кроз пенџер промолити главу, Или с мојих врата обити ми браву, — Мислим ја у себи и на сабљу гледим, А от страха и трепета као рита бледим. Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци!
Глуво је доба сад. За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на Дрину, на Тимок десно. Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају.
Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да
Ти си залог од љубави, Моје драге дар, Ах, у теби тужан гледим Њеног лика чар. Ничи, ничи, рад’ утехе, Бели крине мој, Разливај ми љупкост рајску И вечито стој! Октобра 1842.
Ти си залог од љубави И последњи драге дар, Ах, у теби једном гледим Лика њеног дивни чар. Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Не, то није моја Венеција, Невеста сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте... На њој данас седим и даљину гледим: Ваљда гдегод ближе миран кров се диже, Или добар пастир стаду следи белом?... Ал’ ништа не беше у околу целом!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката! А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од јутра до мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути шебој сади, До шебоја
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па и онда посла двору твоме, а ја, беже, гледим из прикрајка како ћеш и онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега на лијеву руку, друго узе на десницу