Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Газио сам као сомнамбул, ноге су ми упадале у грибље и јазове, око глежања ми се обавијао слак и купина, а из густиша су ненадно преда мном прхала јата препелица.
Живот једноличан, дан на дан једно те исто, људи ситни и банални, а времена гадна; бљузгавица, блато до глежања. Баш није вриједно да се живи!