Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гори, гори, пламти, пуши, Из ока му суза кану, Чињаше се тужној души Кô да цели свет пропану, Ка небу је тужан гленô, Шта ти скривих? кâ да пита, Али небо намрштено У срце му огањ ита, И у срце он сад глену, И ту нађе слику њену.