Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
79. Та ко би га искарао, Кад је сретне неотице, Кад пред собом спази, јао, Оно сретно, сретно лице, Кад јој глене очи сјајне, Пуне оне слатке тајне? 80. Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?
Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје. На колена пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од незнана спасе јада, Са којега тако страда. XX Амин!