Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да буре није, ко б' одагнô паре, Што саделаше из глиба омаре; Да бура никад ту се не осили, Пауци би нам небо замрежили, И сакрили нам сунце огрејало, Што тек нас ето
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Погледао је у сунце, стресао са себе мало глиба и чуо промењен говор, тад му је синуло: он се не буди из сна, него устаје из смрти као велика риба из вира.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце кроз утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ситно а велико, издужено лице, и уплашио се себе виђеног у мртвим очима Турчина, а шака му је била пуна црвеног глиба... У мојој буни људи нису тако бежали, не окрећите им леђа, телци! Што пушке нисте спремили?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут. И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коњ фркће и подрхтава у хладној води. По гибању његовом осећам како се напреже да извуче ноге из речног глиба. Већ седим на води. Коњ дигао високо главу и само стриже ушима.