Употреба речи глибу у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Остави се, баба, ћорава посла!... Кажи: богу хвала!... Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... А добри бог, видиш, како лепо даде!...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје, ритине се пуше, А по глибу жабетине гуше.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ишли смо сада обичним сеоским путем, по глибу и мраку. Једва пронађосмо пољану где беше цео наш пук. Причају, како су мислили да су нас заробили.

По киши и мраку јахао сам преко неких потока, по глибу, преко поља и кроз нека села, док ме ордонанс не приведе једној јазбини, и рече: — Ето, ту је командант.

Сјурисмо се у поток. „Ескило“ запљашти по глибу копитама као маљевима, онда полете узбрдо. Видим иде сигурним правцем те му попустим дизгине и ударим мамуз.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Страва се, после, као паклена пара, расипала свуд по околном глибу и развлачила под корацима пролазника. Али, и то није било све.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А горе, на узвишици, седам црних павиљона све више тону у глибу. Раскаљале се стазице од шљунка, свуда житко блато са разгаженим кречом, и безброј мутних пенушавих олучића, као по

па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све више седам црних павиљона тону у глибу. А уврнуте су свуда светиљке па чкиље, и ножеви се крвави одмарају што су секли ноге и руке.

Са патролом коју сам повео гацао сам по крвавом глибу, одбацујући ногама суре и каљаве шињеле што су их војници скидали са себе и бацали усред жестоке борбе да би се лакше

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

где смо за срећних и мирних дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо ћаскали; разбашкарила се ту она у глибу, житком смрдљивом блату, прострла свој огртач, одложила крај себе косу и кези се на нас.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности