Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Замолим ја некога Глишића Милована из Паљува, да ме послуша и однесе моје молебно писмо у турску војску. Глишић иза гласа повиче да не сме, но да молимо старца Јакова.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Глишић ПРИПОВЕТКЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Глишић ПРИПОВЕТКЕ Садржај РОГА 2 ГЛАВА ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПРИЛИКА 269 СРБИЈА ПОСТАЈЕ ДУХОВНО СРЕДИШТЕ 270 ЧАСОПИСИ 272 КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК 274 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 276 МОЛОВАН Ђ. ГЛИШИЋ 281 ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ 285 ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ 289 СИМО МАТАВУЉ 293 СВЕТОЛИК П.
Ђура Јакшић, који почиње певати социјалне песме; млађи који пристижу почињу писати у његовим идејама, као Милован Ђ. Глишић и Лаза К. Лазаревић. Један сасвим нов дух јавља се у целокупном јавном животу српском.
били су родом из Угарске; отада, седамдесетих и осамдесетих година, главни српски писци су из Србије, као Милован Ђ. Глишић, Лаза К. Лазаревић, Јанко Веселиновић, Војислав Илић.
МОЛОВАН Ђ. ГЛИШИЋ ЖИВОТ. — Рођен је 7. јануара 1847, у селу Грацу код Ваљева, у сељачкој породици. Основну школу свршио је у Ваљеву,
Припадајући колу младих велокошколаца које се стало окупљати око Светозара Марковића, ушавши сасвим у његове идеје, Глишић је писао, нарочито сатиричне ствари, у шаљивим и књижевним листовима новога правца, у Враголану, у Врзином колу, у
) Осамдесетих и почетком деведесетих година он је био главни преводилац Народног позоришта. Глишић је више но ико учинио за популаризовање руске књижевности код Срба. Са руског он почиње преводити још 1870.
»НОВИ ЧОВЕК«. — Његов рад је обилан и многострук, и Глишић је био један од наших најплоднијих и највреднијих књижевних радника.
Из истих више политичких и социјалних но уметничких разлога из којих је тада Гогољ код Срба читан, и Глишић се одушевио Гогољем, преводио га, надахњивао се њиме и под његовим утицајем почео и сам писати.
излаже духовитом подсмеху људе који буне његову здраву памет или старовоље и назадњаке које његово поколење не трпи. Глишић исмејава чиновнике и попове, али се нарочито баца на зеленаше и сеоске дућанџије, на мајсторе у »каишу« и »подвали«,
И са тим сатирама и нападима на буржоазију и на бирократију, Глишић је био књижевни разрађивач идеја Светозара Марковића, онај који их је примењивао у књижевности.
У великом броју случајева он за предмете узима догађаје који су се одиста десили. Поред тога, Глишић је имао и чисто приповедачких особина: умео је да одабере лепу и занимљиву анегдоту, да је вешто развије и заокругли у
Тај комад још и данас се одржава на репертоару. Милован Глишић, поред својих приповедачких заслуга, има своје пристојно место и у историји српске комедије. ОПШТИ ПОГЛЕД.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Стевана дубље у Озренпланину; од Станаца је одступио потпоручник Глишић са својим одељењем, а тако исто морало се повлачити Алексинцу и катунско одељење (под командом мајора Ј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најпотпунији израз нови правац добија у приповеци из народног живота ("сеоска приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и Јанко Веселиновић (1862-1905).
приповетка"), чији су творци Милован Глишић (1847-1908), Лаза Лазаревић (1851-1891) и Јанко Веселиновић (1862-1905). Глишић и Веселиновић остали су у поетичким оквирима покрета, изразивши његове супротне стилске могућности.
Глишић и Веселиновић остали су у поетичким оквирима покрета, изразивши његове супротне стилске могућности. Глишић у хумористичко-сатиричној приповеци, а Веселиновић у идиличним причама и у романима из народног живота и историје, док
Они су долазили из разних крајева носећи са собом своја регионална обележја. Глишић, Лазаревић и Веселиновић били су из западне Србије.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
За једним дугим столом седели су окупљени: Милован Глишић, Милутин Илић, Симо Матавуљ, Драгомир Брзак, Владимир Јовановић, Никола Ђорић, Драгутин Илић, Паја Адамов, Иво
– Ма остави ти мене, синовче, на миру – настави да се брани Глишић од Јанка – где бих ја то? Ето вам Драгомира Брзака, зар не видиш да и иначе личи на председника Главне контроле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Радичевић, Његош, Мажуранић, Враз, Љубиша, Змај, Јакшић, Глишић, Матавуљ, Домановић, Шантић, Назор заснивали су — великим делом — своје стварање на неисцрпним богатствима нашег