Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Како мој отац чује да сам ја дошао рекне: „Шта ће он овде? Ако Бога знаш, Глишо, трчи и проведи га — и каже му којим сокаком — да га не опазе Турци.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— вели му поп Спира, и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније. — Е, е, е! Па извол’те, извол’те. Роксо! Глишо, та ди сте се завукли врагу!? — раздера се домаћин, и устумара по авлији.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
или тако штогод, а он ће се онда нећкати, а они ће онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са
нећкати, а они ће онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас
онда све понизним гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас нек испадне
гласом: »Ама молим вас покорно, господине Глишо (онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас нек испадне повољно за мене, бићу
Тако је сањао све до зоре, а у зору залупа неко на прозор. — Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах у О....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Дај ми кажи, Мићане! — трже се мајстор Глишо као из дубоког премишљања, примаче се ватри, истресе лулу о длан, па је опет напуни и метну угљен...
— Е, мој брате, учеван велиш! Он 'вамо учеван јест, ама није све ни у науци. Сјарни-де, Глишо, тај угарчић! — Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви...
— љутну се Мићан. — Двадесет улчека сирове зоби! Не гријеши, болан, душе! — Не гуди ни ти, Глишо, баш тако дебело! — чу се онај иза каце и опет зијевну. — Пију, а и пили су, драгости моја, и други.
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива,
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље иза
Ћипико, Иво - Пауци
Вели: —Поручили сте по ме... —А, да! — сјети се газда. — Чуј, Глишо, што је од онога одгојка у планини што га покојни Илија Смиљанић држаше? ... — Ондје је, господару...
Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац. Погађао је Глишо рашта га господар штеди, али ко господару што може? Ма, рекао бих, уврну се и Радина срећа!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А шта вели мајстор Глиша? Кад га гођ на улици видим, ја му се увек јавим: помози бог, мајстор-Глишо! А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања.