Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Међутим и ја се усудим и одем у Ваљево. Сакријем се у једну екмеџиницу, пошаљем пандура Глишу Павића, нашега комшију, да запита оца, смем ли ја до њега доћи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето ја и господин попа, ми ћемо још сто година живити и мучити се! Проко, добри друже, ди си, да видиш твога Глишу како се злопати! — уздише Глиша, искали чашу и спусти главу на сто. И сви тресу жалосно главом и хвале покојника.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
а затим уздахну и поче да говори Јули: — Е моја Јуло, лепо је теби Глиша говорио да се манеш ти те лудорије, ал’ ти Глишу не хте да послушаш, онаку красну прилику пропусти само због женске лудости.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
која »на среди плафона од собе о концу виси« (ГЕМ, 33, 1970, 167). Разним чудесним јабукама додана је и »врбовача«: Глишу Елезовића његови земљаци на Косову и Метохији уверавали су да се тако зове што роди на врби, а такву ј.