Употреба речи гло у књижевним делима


Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

онога ковача, скупи све своје момке, па оно све гвожђе саставе уједно и скују буздован врло добар колико се игда мо- | гло.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ако га когод уцени, он нађе другога, два пута му више плати, али зато не може нико да се похвали да га је гло– био. Узели га на око сви. Имао је два сина. Једнога му Турци позвали у војску.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности