Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ За разумевање древног поимања детета посебно је значајно да у нашем језику постоје изрази „глота“, „нејач“ и „робље“ који означавају истовремено и жене и децу.
У Вуковом Рјечнику под „глота“ стоји: „1. (у Ц. Г.) панпресс, 2. чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...
У Вуковом Рјечнику под „глота“ стоји: „1. (у Ц. Г.) панпресс, 2. чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...; не мари глота за једнога скота. 3. некако ђубре у житу...
(у Ц. Г.) панпресс, 2. чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...; не мари глота за једнога скота. 3. некако ђубре у житу...
⁸ Све ове синонимне речи — „нејач“, „отрок“, „робље“, „глота“ — указују на низак друштвени положај детета. Архаични називи за дете у нашем језику откривају и презрив став према
О томе пластично сведоче речи које означавају истовремено и мајку и дете („глота“, „робље“, „нејач“). (О овој судбинској упућености нејаког детета на мајку врло сликовито говори и једно предање