Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана предузети мора,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због тога се просјачење овде развило готово као занимање. Многи су се претварали као да су глуви, неми, слепи итд. Последњих година су као просјаци одлазили чак у Америку.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ми нисмо били глуви, па ипак нас воз то вече замало није прегазио. Био је то један од оних што превозе дрво, угаљ, кречњак, нимало отмен
Црњански, Милош - Сеобе 1
свега тога што чине, расла је откада их је гледао многе, тако далеко од њине земље, у туђини, кроз коју су ишли као глуви и мутави, не знајући куда их воде.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сва начела старог света, а поготово она која је проповедао суви, глуви буквар одбацују се као смешна и обмањујућа. Уместо добрих, лепо васпитаних дечака на сцену ступају уличари, дечји
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ПОРОДИЦА 281 ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ 282 КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ 283 ДОБРА ХВАЛА 284 ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ 285 ГЛУВИ ВУК 286 СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ 287 БЕЛЕШКЕ О ИЗВОРИМА И ПРИПОВЕТКАМА 288 ИЗВОРИ 289 ПОДАЦИ О
А он њему оздо: — А што ми се, брате, радујеш кад ми ваља жваћати док крушку изијем. ГЛУВИ ВУК У селу Прњавору био један качар по имену Вук, који је био мало наглув.
114. ДВИЈЕ ЉЕНШТИНЕ: Забележио Вук Врчевић. Објављена у првој његовој књизи народних приповедака, 1868. 115. ГЛУВИ ВУК: Објавио Драгомир Ђ. Ћоровић из Честина (Гружа) у „Кићи“, а затим прештампана у зборнику „Кићине приће“ св. 1 (год.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па зар смемо ми остати глуви према тим поколима и том зверском поступању наших суседа? — Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја! Данас је живот само ружна мрља, Данас је јесен; и кад ветар дуне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А ко је гађ’о болницу? — Па Ви кажете, откуд ја знам? — Ето, видите ли сад да сте глуви — завршава Икета. — Каква болница? Ни на ум ми није пала болница. — Та оставите — љути се Шљивић.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
шалу куди Колашинце, а уверава игумана да воли Светога Петра „боже прости као да је он, Омер Џанков син, прави онај глуви, Влах“... Саборовање већ узело велики замах.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
с десне стране задригли војници, са леве испијени калуђери; и једни и други подједнако глуви. Зар су они слушали грбавог Димитрија?
Поновило се оно од пре две године када је Доротеј почео да лечи болеснике у манастиру. Хроми, кљасти, слепи, глуви, опседнути, сушичави, шугави, просути, опсели су долину, начичкали падине земуницама и колибама од грања и бујади,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Спустивши клонулу главу на своје уморне руке, На развалинама духа ја нађох изворе туге: Но глуви за речи твоје, не чуше небесне звуке Ни власници, ни слуге. И сад не тужим више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А не бисмо се могли ни споразумети, јер бисмо били савршено неми и глуви. Овај простор око нас не пренаша ни најсилнији звук.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само будале мисле да су облаци магла која се вуче по небу, а не зачарани коњаници и девојчице сребрних коса. Само глуви не чују како разговара цвет с цветом! А колико тек сунчана зрака путује!