Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У казанима, код Текериша, у доба јесење, мркло и глуво, кувају се купус и киша, кува вашљиво војничко руво! Кувај то руво, пеглај, пали, искувавај га у чему знаш:
А тек ћемо у Гетсиманију! Већ су страже у недоба глуво, у капама где се ваши коте, коцком наше разделиле руво! А још нисмо стигли до Голготе!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!... Зарони ти он лепо.
Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе. Они још осташе.
Настаде глуво доба. Не чује се више ни звонац ни совица. Само чекало чекеће, вода хуји на омаји под воденицом, и... ништа више.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... Наста глуво доба... Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу... Пандури пообарали главе, па дремају.
— Од данас у другу недељу... Нека њих попа Милоје лепо привенча... — Па лепо! — Рекосмо ли? — Рекосмо... Било је глуво доба кад се кући вратише... 5. СВАДБА Чудно време, заиста!
Дева се примаче Зеки: — Катић те поздравио. — Катић? — Ја. Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... — Шта ли има? — Добро је! — А... Ти знаш... — Ја сам и донео те гласе.
И старац оде у своју собу... Суседи и Сима дигоше се. Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. Било је глуво доба кад укућани сами осташе. Жене су спремале по кући. Петра им рече да лежу. У тај пар изиде Станко из очеве собе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А ди смо то били ноћоске, синовче, ај? Ко се то ноћом у глуво доба брије, ај? — Нико! — одговара Шаца издалека већ. — Хе-хе! — смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш? ПЕТАР: Да вам је по вољи. ЈАЊА: Сметено, глуво! Изиђи у поле, кад ти кажим Ево вако, ја! (Узме га за руку, па га изведе напоље и забрави собу.) Проклето посла!
Пустаљијо, дај мои новци! ПЕТАР: Шта велиш? ЈАЊА: Си чини глуво! Новци дај, кад ти кажим лепо! ПЕТАР: Па плати ми, де, како знаш! Ја сам задовољан.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Њој се строго забрањује да иде из куће ноћу, по заласку сунца а нарочито у „глуво доба“, односно све до зоре, до првих петлова, јер за време ноћи „свака нечастива сила има власт, и може наудити човеку
У Херцеговини три сироте девојке цео дан препосте, а потом у глуво доба ноћи оплету узицу од вуне добијену од црне овце без белега.
Од те вуне гола трудница у глуво доба ноћи изатка пелену којом ће се дете, за чији су живот родитељи забринути, покривати.
). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа и сл.
Кујунџија у глуво доба ноћи скује детету „тилсум“ које оно увек носи на капи као заштиту. На Косову као амајлију користе самотворну
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
шта је горе било, Кад се саста и драго и мило, Што ћу причат, кад то свако знаде Ко год, ко год, злато ту имаде? Глуво доба — свуд је веће тавно — Догорели огњи већ одавно.
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе, када сред недара Срце јадно тугом заудара, Кад укрсте мисли свакојаке, Како муња кроз мутне облаке;
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Касна је ноћ и мени се не спава. У ово глуво доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича,
Нико му не приђе, не упита нешто, не показа се радознао. — Шта је ово, људи? Упита се тако упразно, глуво, јер чак ни у машти не нађе правог саговорника.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није. Клања жара са капије.
МАЛА СОБА, БУНЦАЛИЦА Бунца здјела подбјелом. Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће. Глуво доба, глувница: гуја преко дувара и два пара волова. Пропух чунке промеће успари кроз упретке.
Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте! о трњу гњио - рђа те јела! Сјеме ти било пухор пепела!
када ме крила, крила вечери распуклог чела, повуку махом, преко вратила, с лудог вретена у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Звони... звони... дрхтаво и тужно, однекуд из даљине, из долине, из неког села, са неке цркве. Откуда у ово глуво доба?... Придигох се. Стражар као да се прену, и погледа ме зачуђено. — Не спава ти се?... — Чујеш ли звоно?
А и ти, тобџија, имаћеш да приредиш онај урнебес као и пре. — Кад ће почети? — У глуво доба, кад почну мртваци да излазе. Али морам да идем да одредим улоге — и он се изгуби иза шаторског крила.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све сам ту, ту окапах код чкоље. Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема. Зато и не тражим љеба на другој страни. — А је л’ се измењало колико учитеља овде?
— Море, господине, лези ту па спавај! Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! Напољу запеваше други петли. — Он и нико други! — вели Срета.
Иако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан. Некако му је то све изгледало глуво, мртво.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови. А душе захвата слутња, страх, и паника. СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КАРАКОНЏУЛА Караконџула је стара баба, с гвозденим зубима и с роговима, која се јавља као авет у глуво доба ноћи и, како не може ићи, узјаше човека кога гони да је носи, куда она хоће и докле она хтедне. 4.
У глуво доба дођу нечастиви у њихов стан и не могоше разумети како су две главе с једним трупом, па зато позову свог старешину
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тада је побегао Аћиму, и те ноћи постао је слуга. да убија у заседама и у глуво доба пали куће. Никад више по својој жели. Симка отвара врата, излази, шкрипи снег, Никола се придиже...
Стари људи виђали су ноћу како светли под жбуновима и дебелим дрвећем. Неки су казивали да у глуво доба по утринама из земље излећу златне пчеле. Грешне жене које би нагазиле на златне жишке остајале би без порода.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
XЛ ИИ ПОНОЋ Поноћ је, У црном плашту нема богиња. Слободне душе то је светиња, То глуво доба, тај црни час... Ал' какав глас?...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Извадио сам и ја свој. Била је поноћ и петнаест минута. Још као дете слушао сам да се ово време назива „глуво доба“, кад излазе мртваци. А многи ће од ових кроз који час лежати мртви.
Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са коњима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва
Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад. За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на Дрину, на Тимок десно.
Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво. Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и млађане грлила прси,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Те су им лепешине долазиле из Црне Горе и од српског књаза из Биограда. Увијек су им стизале око поноћи у глуво доба. Тако су барем они говорили и народу казивали. Ко им је то доносио, ја вам ни данас не знам казати.
А сад се јопе' говори да сте вас двојица неке ноћи у глуво доба некакве чет'ри проклете и несретне депешине — из Беча добили.
! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба. Не знају они ништа, ама баш ништа они не знају! Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в.
с.). О. се употребљује и у љубавним дивинацијама и враџбинама. Уочи Ђурђевдана, у глуво доба, намењују девојке струкове о.
која се за лек употребљава буде добијена или справљена на неки изванредан начин. П. самлевена у глуво доба, замешена са водом у којој су ухваћени сунце и месец када се једу, и »испечена« на сунцу, лек је од падавице
Бостан. У Буџаку (у југоисточној Србији), »да би се деца заштитила од ̓чуме̓, у суботу после Велике Госпојине, у глуво доба ноћи, једна баба испече лубеницу и дуњу па у њих стави катран и бели лук. Затим наложи ватру између двоје врата.
и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа — провлаче се испод д.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Говорио је да сам копиљан (што је било тачно) и да су ме нашли крај раскршћа у глуво доба ноћи (што је било претерано: нашли су ме крај врата манастира Сопоћани, пред зору, увијеног у комад тежиновог
Литица јесте стрма, али вешти пењачи могу је савладати. У глуво доба ноћи, онда кад се нико не нада, послаће двојицу својих најхрабријих и највештијих људи да у расеклине на стенема
У глуво доба ноћи, када никога од радозналаца није било да надгледа моју покору, дошла је к мени Анка. Због мене је све време
Слутио сам да ће се нешто значајно догодити кад нас покрећу из најслађег сна у глуво доба ноћи и кад већ не могу да сачекају барем зору.
као људском руком засечена, над питому увалу звану Мрки до, где пребивају апиште, ситна, погана створења, која у глуво доба ноћи излазе на раскрсницу друмова, заскачу на леђа усамљених пролазника и терају их галопом преко поља, трстика и
Она, рецимо, о Мари, жени себра Милорада Симовића званог Букара, коју је Дадара често посећивао у глуво доба ноћи. Мара је била стасита, боката и сисата, пуцала је од крепког здравља и било је сасвим природно што је Дадара
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Штета, ово не знам прочитати. — Знам ја! — дочека Стриц као из пушке. Николетина га чврсто пограби за руку и глуво рече: — Не знаш ни ти. Ни Мачак не зна, ни Јованче. Је ли де, Јованче?