Употреба речи глувога у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

глас му слушали и с коња, и из грома, сада га видимо како нем, клечећи, у пепелу, с челом при темељу, шапуће у уво глувога камена, којим слуша, и можда чује, Бог.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Што рече? — ’Ајд’ овамо са мном. И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности