Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није. Клања жара са капије. Где је венчић, ранилице?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
Јеца и плаче давних дана Поспана, болна, и лагана, Јеца и плаче у тој тами, К'о глухи жубор суза сами', Далеке среће песма... Ох јадно драго!... Вечно тако, Кај се, и кај, и жали!
Попа, Васко - КОРА
ме не видиш Између нас је слепо сунце На степеницама Загрљај наш растргнут Зовеш ме Ја те не чујем Између нас је глухи ваздух По излозима Усне моје траже Твој осмех На раскрсници Пољубац наш прегажен Руку сам ти дао Ти је не
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И то називају владавином свога ума. Има много и таквих људи који су глухи и слијепи за велика дјела поезије, за велика дјела умјетности. Па значи ли то да умјетност не постоји?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Вјеси ли ти что јест јазик славјански? ЈОВАН. Хеј, ја сам буо до Левочи. РУЖИЧИЋ: Душе глухи и њеми, о граматическом јазипје глагољу ти. ЈОВАН: Черт ме взе, кед знам чо повједају они. РУЖИЧИЋ: Магарац!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не жегу зато свећа да их под астал, ил' му под клупу мећу. Какви људи бише, такви и поп. Ка аспиди глухи. Цару царево, а Богу божије. С красотом женском многи погореше.