Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
То су страсти што се око мене вулају, вију, гмижу као прави правцати црви. Или, можда, нису страсти него све саме санте леда.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу мишеви.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ја сам, од мало при... — Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци... — Па ајде лези, брате! — вели Тетка. — Ајде, ајде! — рекоше и остали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
се у њему стиди што пије, узе другу чашу да што пре угаси стид, да у слаткој, врелој ракији подави све те црвиће што гмижу по глави, ударају у зидове лобање, теку по жилама. Само, ракија није довољно слатка. — Ико, хоћу прсти да ми се лепе!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба...
Краков, Станислав - КРИЛА
Нико није улазио у њих. За тренут би се под њима кроз какав пролом расуо цео Солун, и они су гледали како гмижу прљаве кућице, лудују високи минари, и далеко по заливу блистају бродови... Али је Ивон гледала у рањеника.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Тамо удесно отегао се други, лежи полеђушке, и он је полунаг, надуо се, кожа му на трбуху пукла, те и утробе гмижу хиљаде крупних, белих црва, очи испијене, уста широко разјапљена, а из њих и у њих куљају ројеви мува; на слепом оку
Јаој мени! Какве крупне ствари зависе од овако ситних људи! Живот ових хиљада што овде гмижу зависи од једнога Караџића, од једнога Комарова, чија ми војничка солидност не улива никакве, ама никакве вере...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хвата ме језа од помисли да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела блистају на сунцу.
Но лепши му је призор: Богдан у тежиновом мочилу, воденички камен му на трбушини лежи, даждевњаци му гмижу по челу, белоушке му се завлаче у уши а крај носа му женка твора окотила три младунца.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
црквена општина хоће Марка Влаовића да испразни! чусте ли људи добри и паметни!... Пацови и кепеци данашњег времена гмижу по Марку и нису му ни до глежњева.... Ха! ха! ха! Знате ли, пацови и кепеци, ко су били Влаовићи?