Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А ја потрчала да чујем, кажем у себи: госпођа ће као беамтерка то најбоље знати, јер се на ове сеоске торокуше, гнедиге, не смете ослонити. — Ништа, слатка! Ја сам вам овде к’о у пустињи... — Та није можно! Таз ис унмеглих!
— Верујем, верујем, слатка, и сама сам вам таква. — Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити... — Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица. — ’Оћете л’ мало шећера на дињу?
Има свакојаких густова. Ето, мој Кипра воле да поспе дињу бибером ил’ тубаком (бурмутом)... — Фала, гнедиге, ја волим дињу онако клот натуралну; осим рајспулфера знате, због ветра, и на лице ништа не мећем...
— дакле, ви знате да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем. К’о да смо сестре, или тако штогођ.
Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала да ће бити вашара између њих. А ја што видим, гнедиге, то је виђено. Још онда сам приметила да није к’о некад.
!... Ју, ја сам се баш заљубила у тај ваш циц; говорим, а сва ми памет остала на њему! Ди сте га, гнедиге, узели? Да лепа цица! — рече разгледајући хаљину домаћичину.
— Бо’ме, потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио. — Јуф! Та немојте ме, гнедиге, плашити! А пошто риф? — Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. — Та шта говорите! Тридесет и...
— И ја огладнила чисто од љубопитства... Дакле? — Само се мало, гнедиге, стрпите! Дакле, к’о што сам рекла и казала, чим је нови учитељ дош’о, одмах су га салетили и једни и други.
— Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала! Службеница! Љубим руке, гнедиге!... Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада! Нисам рада, знате, да ме после попреко гледају..
— клања се гђа Габриела. — Пардон, пардон, ако сам вас штагод узнемирила... к’о и увек, и данас сте у послу. Забога, гнедиге, та кад се ви одмарате, то би’ само волела знати... — О, баш напротив. Ни најмање ме нисте узнемирили.
Све ми нешто фалило док су били фашê, па сам била, нећете ми веровати, гнедиге, к’о убијена, ал’ формално к’о убијена! — продужује фрау Габриела с гђом Персом. — Е, е, ко би то и помислио! !
Је су л’ одредили термин за сватове? — Кажу, гнедиге, тамо чак око Ђурђева дана. — Тхе, а шта зна! Што кажу, само нек повеже главу девојка! А шта ће!